Šta je novo?

Crkve Beograda

Da li se u crkvi aleksandra nevskog rade freske na svjezem ili suvom malteru
 
Bila je davno ideja da se tu gradi katolički hram. Neki miks katoličko-pravoslavnog, radi pomirenja valjda.
Čudno izgleda.

 
Ovo deluje kao nesto sto bi Austro-Ugari sagradili u Beogradu, da su pobedili u WWI. sudeci po tipografiji (koja vuche na art nuvo) ovaj crtez je iz prve dve decenije proslog veka.
 
Plan je bio za najvecu katolicku katedralu kraljevina jugoslavija
 
Misliš na najveću po površini ? Ne znam da li bi bila viša od one u Zagrebu.

Uzgred, Beogradu fali jedna moćna katolička katedrala. Npr kao ona u Kijevu.
Na stranu religija i njihova verzija hrišćanstva. Danas su sakralni objekti više turistička nego sveta mesta.

 
Pa bi sad trebalo jednu zbog turista da izgradimo imaju i ovako zanimljivih dovoljno onu na neimaru onu na krstu itd
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=511077#p511077:3eieqzfg je napisao(la):
mradulovic » 24 Jan 2018 06:47 pm[/url]":3eieqzfg]Ovo deluje kao nesto sto bi Austro-Ugari sagradili u Beogradu, da su pobedili u WWI. sudeci po tipografiji (koja vuche na art nuvo) ovaj crtez je iz prve dve decenije proslog veka.



file.php

Gde ti vidis art nuvo?
Nit je crtez nit je tipografija u tom stilu.
 
Плечникова црква је неупоредиво лепша од овог мутанта. Да се ја питам, ставио бих је на списак обавезних места које обилазе туристи из католичких земаља.
 
Slovenci je obavezno obilaze a ima i krivi toranj
 
Nije zgoreg da ti predje u naviku da napises o cemu se radi ;)
 
Evo jednog teksta iz 2015 da se ne zaboravi :

Све хришћанске цркве на свету звоне тачно у подне у част Београда

Мало људи данас зна да када се у подне зачују звона са хришћанских цркви широм света она то раде у част Београда и једног догађаја из српске историје који се збио средином 15. века.

Султан Мехмед II покренуо је 1456. године велику војну акцију са циљем освајања Смедерева, престонице деспота Ђурђа Бранковића и Београда, најзначајнијег угарског упоришта на јужној граници ове државе.
Тог 4. јула 1456. освајачи су стигли пред зидине Београда. Био је то други велики напад Турака на овај град који се претворио у опсаду која је трајала скоро три недеље, све до 22. јула.

Велику турску силу нису дочекале уједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Многи европски владари нису подржали поход, а чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Уместо велике хришћанске силе, војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, познат као Сибињанин Јанко, и нешто трупа које је послао деспот Ђурађ, као и одреди слабо наоружаних крсташа.
Не зна се колика је била посада београдског утврђења. Највише је било крсташа. Они су долазили са свих страна, највише из Угарске, али и из Аустрије, Пољске, Чешке, Немачке. Главни логор крсташке војске био је код Земуна.
урци су прво покушали да Београд заузму са Дунава, али је њихова флота разбијена 14. јула. Увидевши да не могу да одсеку град од река, а самим тим и од Угарске, Турци су се одлучили на жесток јуриш који је изведен 21. јула.

Остало је забележено да је београдско становништво било запрепашћено турском силом.То није био напад неког локалног турског заповедника, већ огромна војска коју је предводио султан.

Турци су нападали свим средствима али су се и хришћани жестоко борили. У борбу се укључило свештенство. Борбе су вођене како на бедемима тако и на улицама. Уз велике напоре Београд је одолео, а уследило је и турско повлачење.

Вест о хришћанској победи одјекнула је као бомба Европом. Многи су се понадали да су турска освајања коначно заустављена. Забележено је да је папа Калист III био толико усхићен победом да је вести послао на све стране света, па су оне стигле чак и до етиопских владара.

Наређено је да се свуда приреде свечаности у част победе код Београда. Папа је 6. август прогласио даном београдске победе који је требало да се слави у целом хришћанском свету. Ниједан други догађај у средњовековној београдској историји није забележен у тако великом броју извора као ова победа.

Једно од подсећања на ово славно време, иако му је смисао заборављен, задржало се и до данашњих дана. Наиме, током опсаде папа Калист III је наредио да сваког дана у подне звона са сваке цркве звоне као позив верницима да се моле за браниоце Београда. У многим местима, међутим, вести о победи стигле су пре наредбе, па се подневна звоњава претворила у прославу хришћанског тријумфа.
Папа никад није повукао ову наредбу, тако да и данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне, у част хришћанске победе код Београда.

http://www.rasen.rs/2017/06/sve-hriscan ... -beograda/
:sesir:
 
Zato smo ovaj događaj, odnosno spomen na bitku, obeležili prikladnim, velelepnim spomenikom u znak borbe za slobodu i opstanak u čast onih koji su izginuli :o :roll: :notok: .
 
Nakon proteklih 562 god. turčin dao pare i to malo od spomenika kao podsecanje .... skriveno :(
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=497090#p497090:ednnhk4w je napisao(la):
relja » 29 Nov 2017 21:16[/url]":ednnhk4w]Ja ne mogu da odredim o čemu će drugi da ovde pišu, ali moram da kažem da sa veoma začuđen da pored toliko pisanja o svemu i svačemu, niko da primeti da je obeležje borbe protiv osvajača (crveno), ranije postavljeno na vidno mesto, sada potpuno marginalizovano zbog uređenja šire okoline rekonstruisane česme koju je podigao čovek koji je kao dete otet od svoje kuće od istih tih osvajača (zeleno).


Kako smo uopšte došli do toga????
file.php

file.php

file.php

al nema veze CRKVENA ZVONA KADA ZVONE SVUD PO SVETU U ČAST BEOGRADA , ne mogu se skriti :gobb:
a i danas je Djurdjevdan Božiji ratnik te je prigodno ovoga se prisetiti
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=511007#p511007:39dyqsqi je napisao(la):
GOJE » Sre Jan 24, 2018 1:29 pm[/url]":39dyqsqi]Kakav monstrum. Monstruozna ideja i zgrada.
Upravo. Da je ideja plemenita ni zgrada ne bi bila monstruozna.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492101#p492101:3ks0uq08 je napisao(la):
L@nselot » Tue Nov 14, 2017 12:50 am[/url]":3ks0uq08]

U Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog (na Dorćolu) radi se na oslikavanju severnog dela. Prethodno su već oslikani istočni deo, južni deo i kupola.

xPFckIT.jpg


841nR7R.jpg

Završen je severni deo u Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog.

15n6b0p.jpg


2w228hj.jpg


Privode se kraju i radovi na poslednjem zapadnom delu.

hrf1gp.jpg


34oyez6.jpg


2s7712x.jpg


1570qx2.jpg


2s8pzmb.jpg
 
Vrh