Slazemo se da ce obuzdavanje inflacije izazvati lom. Da li razumemo koja je posledica ne obuzdavanja inflacije i gde to vodi. Mene licno je toga mnogo veci strah jer to vodi u mnogo veci haos gde ce lom biti nemerljiv.
Pa ako neko zna koje su posledice, valjda naš narod zna! Mene je isto strogo lično (i sebično) više strah od toga, iako sam dosta neutralno pozicioniran! Dakle ja jesam u kampu koji navija za pad cena, ali mnogo puta sebe preispitujem da li sam licemeran zbog toga? Upravo zato što mi je malo jasnije šta alternativa znači. Ljudi ovde bez imovine koji zaista imaju legitimne ciljeve (porodica, skućavanje) nisu najsvesniji da bi u alternativnom slučaju bili i veće žrtve!
Ipak, ne slažem se da bi bio veći haos hiperinflatornog scenarija od nove deflatorne depresije! Koga bi pogodila hiperinflacija? Neku nesrećnu bakicu koja je nešto štedela, radni narod bez neke imovine koji je nešto sačuvao i štedeo za dalje kupovine/investicije (oni sa najviše keša ugl imaju i gomilu druge imovine, njih ne računam)! Jednog jutra bi se samo probudili bez toga i ko bi tu izlazio na ulicu? Niti bakica ima snage za to, niti radni čovek vremena da pravi revolucije,
dalje bi i jedni i drugi imali hleb na stolu, uz manji standard
! Ko bi bio spašen u takvom scenariju? Svi u dugovima, od pojedinaca, firmi i
najbitnije država kojima samo kamate predstavljaju već ozbiljan izdatak za finansiranje pri ovom nivou duga! Preko noći bi kupili sebi 50 godina istog monetarnog sistema uz neopterećeni rast! Pa meni je najfascinantnija stvar koju sam čuo bila kad mi je profesorka sa državnog ekonomskog fakulteta koja se bavi ekonometrijskim analizama rekla da je
hiperinflacija u SRJ u dan trajala onoliko koliko je državi odgovaralo, tj dok šteta nije počela da prevazilazi koristi! Tu rečenicu nikada neću zaboraviti!
Naravno, nije ni potrebna hiperinflacija, dovoljno je jedna izgubljena dekada dvocifrene inflacije kao u '70-im godinama XX veka, još ako se statistički potceni (realno veća inflacija). Trenutan kurs je upravo takav, a i meni od starta najviše na to miriše.
Druga doom alternativa je deflaciona depresija. Šta tu imamo? Pa imamo pojedinca koji ima hipotekarni kredit i treba da vrati 150K sa kamatama, a sama vrednost nekretnine je 100K. Desi se lom, njegova nekretnina sad vredi 50K, a i dalje mora da vraća 150K. On radi u firmi koja je takođe u kreditu, a kako je cela privreda ušla u ovu situaciju, cela firma oseća manji promet, on dobija otkaz u boljem slučaju ili cela firma bankrotira, ne može da finansira više kamate sa smanjenim prihodima. Cela država se suočava sa većim troškovima zaduživanja, a ima manje fiskalne prihode, jer firme propadaju! Ako smo uzeli da u ovom slučaju ne štampaju nove pare, to znači manje love za budžetska davanja, zdravstvo, obrazovanje, socijalna davanja. Onaj nesrećnik sa početka
ne može više da stavi hleb na sto, a još je u dugovima još većim, uskoro i na ulici sa porodicom!
U kom slučaju je veća verovatnoća da bude krvi na ulicama? Naravno da je u drugom, zato se i const ide u pravcu bar nominalnog rasta i monetizovanja duga (inače je planirana inflacija, tj inflacioni porez 2%). U suprotnom ceo finasijski sistem ne može da se održi! Može da bude i 50% inflacije, ali 5% deflacije ne, sve se raspada! Sad trenutno postoji ogroman bafer negativnih kamata, ako krene core CPI da pada, brzo će i kamate! Sve to znaju oni koji vladaju!
U oba slučaja, vrši se ogroman
transfer bogatstva i biranje pobednika! U hiperinflatornom se favorizuju dužnici na račun poverilaca, u drugom je obrnuto!
www.blic.rs
i ne doplacujes nista 
