Cene nekretnina

[Meyraf]

Razlike u cenama izmedju Svajcarske i Srbije (izvor):

Нешто ми ту шкрипи.

Извор који наводиш показује цене робе и услуга за широку потрошњу; не показује кључна оптерећења за швајцарски породични буџет - становање (кирије) и здравствено осигурање. Истовремено, наводиш да су приходи 10 пута већи тако што поредиш БДП у апсолутним износима.

Ствари стоје значајно другачије ако погледамо паритет куповне моћи. БДП Србије према паритету куповне моћи је "само" око 3,5 пута мањи него Швајцарски. Ако поредимо тај однос прихода (у паритету куповне моћи) и пренесемо га на цене станова из (насумичних) примера које сам дао (доле), мене то наводи на закључак да станови у Београду коштају пропорционално куповној моћи таман колико и у Женеви:

1. Локација која би била еквивалент нпр. Илије Гарашанина, зграда стара 30 година: https://www.immoscout24.ch/en/d/flat-buy-geneve/7163772. Око 15 хиљада франака по квадрату.
2. Локација која би била еквивалент нпр. Трошарини, новоградња са највишом класом енергетске ефикасности: https://www.immoscout24.ch/en/d/flat-buy-geneve/7278530. Око 18 хиљада франака по квадрату.

Да додам, ја мислим да су сумануто скупи у оба случаја и једнако недоступни ономе ко намерава да га купи од плате и на кредит.

 

[Salev85]

Да додам, ја мислим да су сумануто скупи у оба случаја и једнако недоступни ономе ко намерава да га купи од плате и на кредит.

Property Prices Index 2024

Property Investment Index. See comparison of indicators for residential property investment like apartment price to income ratio, price to rent ratio, gross rental yield, loan affrodability index, ...

www.numbeo.com

U EU ispred nas su samo ,,gori" Dubrovnik i Pariz. Ženeva je na 166 mestu. Podaci su naravno za prosecnu cenu stanova.

Ima bas dosta zanimljivih podataka.

 

[marketwatcher]

Нешто ми ту шкрипи.

Извор који наводиш показује цене робе и услуга за широку потрошњу; не показује кључна оптерећења за швајцарски породични буџет - становање (кирије) и здравствено осигурање. Истовремено, наводиш да су приходи 10 пута већи тако што поредиш БДП у апсолутним износима.

Ствари стоје значајно другачије ако погледамо паритет куповне моћи. БДП Србије према паритету куповне моћи је "само" око 3,5 пута мањи него Швајцарски. Ако поредимо тај однос прихода (у паритету куповне моћи) и пренесемо га на цене станова из (насумичних) примера које сам дао (доле), мене то наводи на закључак да станови у Београду коштају пропорционално куповној моћи таман колико и у Женеви:


Да додам, ја мислим да су сумануто скупи у оба случаја и једнако недоступни ономе ко намерава да га купи од плате и на кредит.

Svajcarski BDP po paritetu kupovne moci je "samo" 3.5 puta veci jer je, upravo kao sto sam napisao:

- Dohodak (nominalni BDP) 10 puta veci,
- Potrosacke cene 2.8 puta vece.

10 puta veci (nominalni) dohodak / 2.8 puta vece cene = 3.5 puta veci dohodak po paritetu kupovne moci.

Dakle, imas dva metoda poredjenja:

- Poredis nominalni dohodak i nominalne cene. Pri takvom poredjenju, svajcarski dohodak je 10 puta veci, cene robe siroke potrosnje u proseku 2.8 puta vise, a rente i cene stanova u Zenevi oko 4-4.5 puta vise nego u Beogradu.
- Poredis BDP po paritetu kupovne moci. On je vec indeksiran u odnosu na cene, tako da ti u startu kaze da je svajcarski dohodak 3.5 puta veci u odnosu na cene robe siroke potrosnje, sto znaci da prosecan Svajcarac od svoje plate moze kupi 3.5 puta vise stvari nego prosecan Srbin.

Ali nikako ne mozes porediti BDP po paritetu kupovne moci (koji je fiktivna, obracunska kategorija) u odnosu na nominalne cene stanova (sto je realna cena koju placas).

Dakle, stanovi cak ni u preskupoj Zenevi nikako nisu jednako nedostupni - nominalni dohodak je cak 10 puta veci, a cene tek 4-4.5 puta vise. Upravo to i pokazuje ovaj indeks:

Property Prices Index 2024

Property Investment Index. See comparison of indicators for residential property investment like apartment price to income ratio, price to rent ratio, gross rental yield, loan affrodability index, ...

www.numbeo.com

U EU ispred nas su samo ,,gori" Dubrovnik i Pariz. Ženeva je na 166 mestu. Podaci su naravno za prosecnu cenu stanova.

Ima bas dosta zanimljivih podataka.

E sad, naravno, ljudima na Zapadu ostaje mnogo manje para na kraju meseca nego sto bi ovakva racunica mogla da sugerise, jer visi dohodak podrazumeva da imaju vise novca za mnoge druge stvari - vece stanove, skuplje automobile, veci broj automobila, dadilje, privatne jaslice/obdaniste/skole, veci broj i skuplja letovanja/zimovanja, privatno zdravstveno osiguranje, dodatne kuce/stanove, itd., ukratko visi standard. Ali zakljucak toga nikako ne moze biti da, kad potrose pare na dva mercedesa, dadilju, privatno obdaniste, letovanje na Azurnoj obali i skijanje u Alpima od po dve nedelje, ostane im premalo da ustede za ucesce za stan, pa im je stan jednako nedostupan - zakljucak je da s obzirom da imaju toliko visi dohodak sve stvari su im dostupnije, pa sami biraju da li ce to biti stan ili mercedesi, dadilje ili sta vec.

U EU ispred nas su samo ,,gori" Dubrovnik i Pariz. Ženeva je na 166 mestu. Podaci su naravno za prosecnu cenu stanova.

To upravo i jeste trzisna anomalija, koju se neki trude da ne konstatuju ili racionalizuju - svi iole uporedivi gradovi imaju znatno nizi indeks, odnosno 25-50% nize cene u odnosu na dohodak:

- Sofija 10,
- Bukurest 11,
- Zagreb 14,
- Atina 14,
- Budimpesta 15,
- Beograd 20.

Najblizi Beogradu po vrednosti indeksa su:

- Moskva, Sankt Peterburg 22 (neuporedivi, naduvani, preskupi),
- Pariz 20 (neuporediv, preskup),
- Prag 19 (neuporediv, naduvan, preskup),
- Minhen 18, Bec 16 (neuporedivi, preskupi),
- London 17 (neuporediv, preskup) - ali smo zapravo videli da uporedive novogradnje mogu biti tek 2-3 puta skuplje u odnosu na dohodak koji je 5 puta veci,
- Milano, Rim 17 (neuporedivi, preskupi),
- Dubrovnik 24, Split 17 (neuporedivi, preskupi),
- Lisabon 19 (relativno uporediv, postao preskup poslednjih godina, zabranili strancima kupovinu od 1.1.2022),
- Minsk 20 (jedini uporediv, ne znam zasto je ovako preskup, moguce iz slicnih razloga kao Beograd).

 

[Meyraf]

To upravo i jeste trzisna anomalija, koju se neki trude da ne konstatuju ili racionalizuju - svi iole uporedivi gradovi imaju znatno nizi indeks, odnosno 25-50% nize cene u odnosu na dohodak:

Морам да се сложим са тобом да су цене некретнина у Београду превисоке у односу и на куповну моћ и на апсолутни доходак у Београду, у поређењу са другим референтним престоницама. Од тога смо и кренули.

Preskupi London je zapravo 30% jeftiniji od ovoga, Berlin, Amsterdam 50%, Kopenhagen, Oslo cak 60% i vise. Prema tome bi kvadrat u Beogradu (i to u novogradnji) u proseku trebao da kosta izmedju 800 i 1600 evra. Cene ocigledno nisu u proporciji sa dohotkom, ali cisto ilustracija u kojoj meri.

Ја сам покушао да померим фокус дискусије на идеју “доступности” спрам других животних трошкова, али нас је то удаљило од теме, тако да је неважно да ли на Западу не купују станове зато што су им пречи мерцедеси и Азурна обала, или су им пак недоступни (специфично у Женеви) из сасвим других структурних економских разлога.

 

[mariks]

Ne znam za Vas ali ja kad čujem "moraju i tamo da prištede da bi kupili stan ili šta već" znači da ne teče med i mleko nigde čim mora da se štedi.Neki iole normalan pojam bi bio živim bez da razmišljam da li je ceca u tom marketu veća u odnosu na druge, a ujedno štedim za stan. No vidim da bi svi hteli stan u centru sa platama kasira.

 

[Salev85]

Svaka cast na objasnjenju @marketwatcher

 

[Salev85]

Ne znam za Vas ali ja kad čujem "moraju i tamo da prištede da bi kupili stan ili šta već" znači da ne teče med i mleko nigde čim mora da se štedi.Neki iole normalan pojam bi bio živim bez da razmišljam da li je ceca u tom marketu veća u odnosu na druge, a ujedno štedim za stan. No vidim da bi svi hteli stan u centru sa platama kasira.

Nismo pricali o kasirima vec o profesorima i njihovim platama koji su olicenje proseka . Za stednju : to ne vazi i nije moguce kada pricamo o najskupljim gradovima na svetu sa najskupljim nekretninama na svetu. Poenta je da tamo cak i prosecni ljudi svojim radom mogu posle 4-5 godina odricanja (minimalnih ukoliko poredimo sa nasim odricanjima) mogu da pribave dovoljno novca za kupovinu stana na kredit bez icije pomoci i nasledstva. To jednostavno kod nas nije moguce za vecinu populacije. To nije za pohvalu i longterm je neodrzivo osim ako je to neka agenda da svi budu robovi . Gledam sad i investiciono.
Dvoiposoban stan u BW ili garsonjera u Ženevi. Ja biram ovo drugo

Kod nas je npr idealno da radis remote iz nekog manjeg grada. Veca plata + manji troskovi. Lakse ustedis za bilo sta. To doduse retko ko radi verujem kod nas (ako ih lokacija ne vezuje za neki grad)

 

[NRakocevic]

Ovde se previse idealizuje zapadna Evropa, vremena su se promenila.
Ne, prosecni ljudi danas svojim radom ne mogu da pribave dovoljno novca za kupovinu stana u sirem centru glavnog grada nijedne evropske drzave.
Ili nasledstvo pa se razmenjuje, ili godine rada u trecim zemljama (Afrika, Azija, Offshore) za zapadne kompanije gde su svi troskovi pokriveni pa se posle X godina vratis i kupis stan.
U Milanu npr. kvadrat u boljim zonama 5k evra, a prosecna plata 1500 evra. Troskovi vise nego duplo u odnosu na BG. Italijan u Milanu ako nema nasledstvo zivece u nekom cumezu okruzen migrantima i moze samo da sanja da kupi stan. Isto u Parizu, Amsterdamu, Minhenu. Sto je drzava bogatija, manji procenat stanovnistva ima nekretninu u posedu. To je lako proverljivo i najveci procenat imaju Bugari i Rumuni, a najmanji Svajcarci. Svajcarac nema gde da ode (u EU) da zaradi vise pa da kupi stan u CH, jedino na naftnu platformu. Rumun i Bugarin gde god da odu (opet u EU) mogu da ustede za stan u Bukurestu/Sofiji. Zato je tamo 90% poseda a u Svici 40%.
I jos jednom, BDP i prosecna plata nisu uporedivi. Sto veci BDP po pravilu vece je i fiskalno opterecenje. Ne znam zasto je to tako tesko da se shvati. Deset puta veci BDP ne znaci 10 puta veca neto plata pobogu... Italija ima BDP pet puta veci od Srbije ali je prosecna plata u vrh glave duplo veca. Zato sto su porezi 3 puta veci. Radniku koji zaradi 1000 evra i poslodavcu koji mu ispati tu neto platu drzava uzme jos 2200 evra. Ali je zato penzioni sistem bolji i sigurniji, tu nema rasprave.
I na kraju, svaka zemlja/region ima svoje specificnosti. Nigde cena stanova u sirem centru glavnog grada nije dostupna ni natprosecnoj porodici. Ona je manje ili vise nedostupna ali uvek nedostupna. Ja sam radio 4 godine u Angoli. BDP i prosecna plata super niski (50 USD mesecna plata za obicne ljude), nema novijeg stana u centru Luande da ima struju, vodu, obezbedjenje ispod 500000 USD. Znaci obican lokalac ima da radi 1000 godina i da ne jede da kupi novogradnju u centru Luande. Jbg.

 

[Salev85]

Sto je drzava bogatija, manji procenat stanovnistva ima nekretninu u posedu. To je lako proverljivo i najveci procenat imaju Bugari i Rumuni, a najmanji Svajcarci. Svajcarac nema gde da ode (u EU) da zaradi vise pa da kupi stan u CH, jedino na naftnu platformu. Rumun i Bugarin gde god da odu (opet u EU) mogu da ustede za stan u Bukurestu/Sofiji.

Pa mi o tome pricamo. Mi nismo bogata zemlja i u odnosu na komsije i evropske zemlje nama su vise uporedive africke zemlje. Fora je sto je ta disproporcija neodrziva. Mi ne mozemo da se poredimo sa najbogatijim zemljama sveta i najskupljim gradovima na svetu. Mozemo da gledamo gradove u regionu (Sofija, Bukurešt, Budimpesta itd) a ne Ženevu i Cirih

 

[vradovic]

Evo neke liste mi se sa tim gradovima
i poredimo stim da smo malo jaci od njih al Beogradu je zapalo usce dve reke.

https://www.globalpropertyguide.com/Europe/Romania/square-meter-prices

 

[Hunchback]

To ti je takav ekstrem za Angolu da ga ne vredi ni pominjati sem u zanimljivoj geografiji.

Ni u EU nisu isti uslovi zivota, svuda treba da se stisne da bi se kupila nekretnina u vecem gradu, ali zato italijanski lekar moze da se preseli i nadje posao u bilo kojoj EU zemlji gde mu odgovara bez puno muke, samo da nauci jezik, sto i rade. Jesam se iznenadio kada mi je covek ispricao kolike su im plate. Uzimam ovo zanimanje kao primer jer je potrebna malo teza nostrifikacija za one koji dolaze van EU.

Elem za Beograd da se cene vrate na nivo iz 2017/18 pa da kazemo da su realne i prihvatljive iako ni to ne bi resilo parkiranje na trotoarima, vazduh za vreme grejne sezone kao u pusnici zbog cega ce kroz 15god broj obolelih od malignih i kardiovaskularnih bolesti da skoci nekoliko puta, unisten urbanizam... Sem toga ni te cene nisu dzabe kako ce neko od kontrasa da kaze.

 

[vradovic]

Realna vrednost je trzisna a to je ona po kojoj neko zeli da kupi i neko zeli da proda.

Da nema onih koji bi da plate po tim cenama trziste bi se samo prilagodilo i cene bi bile nize. Posto kupaca ima u dovoljnoj meri (vise nego prodavaca - cak i pored toga sto se dodatno gradi) cene idu na gore. Sve dok kupci ne prestanu da vrse pritisak iz nekog razloga (rat, podignu kamate previse, masovni gubitak posla…) cene ce ici na gore.

 

[Salev85]

Ja sam kupio 2 stana (ne u Beogradu, mada je trend svuda isti). Jedan 2016 a drugi 2018. Parodija je sto sam vise zaradio od porasta cene ta dva stana nego od svog rada (na nivou porodice) a ne radim obican, prosecan posao. Zato kazem, ovo mora dole, neodrzivo je i suludo. Cedi se monetarna masa. Svakako po ovim cenama i okolnostima nikad ne bih kupio stan. Samo ce premium nekretnine odrzati nominalnu vrednost. Realno i one moraju da padnu. Sada kada traznja posustaje, ocekujem da ce biti jos jednog porasta od 10%.

 

[Hunchback]

Sigurno da se kupuje i na ovim cenama, ali nije ni prvi ni poslednji put da je trziste u fazi manije nakon koje sledi jaca korekcija, a to je vracanje na nivoe iz 2017. Poenta je da se prepozna ciklus i kada su nekretnine precenjene, ostalo me ne zanima, mogu cene da skacu koliko hoce.

 

[Pavle]

Jel moguce da se pojavi ovakav naslov u novinama. https://www.blic.rs/biznis/nekretnine/cene-stanova-u-srbiji/4ccl28s

 

[marketwatcher]

Ovde se previse idealizuje zapadna Evropa, vremena su se promenila.
Ne, prosecni ljudi danas svojim radom ne mogu da pribave dovoljno novca za kupovinu stana u sirem centru glavnog grada nijedne evropske drzave.
Ili nasledstvo pa se razmenjuje, ili godine rada u trecim zemljama (Afrika, Azija, Offshore) za zapadne kompanije gde su svi troskovi pokriveni pa se posle X godina vratis i kupis stan.
U Milanu npr. kvadrat u boljim zonama 5k evra, a prosecna plata 1500 evra. Troskovi vise nego duplo u odnosu na BG. Italijan u Milanu ako nema nasledstvo zivece u nekom cumezu okruzen migrantima i moze samo da sanja da kupi stan. Isto u Parizu, Amsterdamu, Minhenu. Sto je drzava bogatija, manji procenat stanovnistva ima nekretninu u posedu. To je lako proverljivo i najveci procenat imaju Bugari i Rumuni, a najmanji Svajcarci. Svajcarac nema gde da ode (u EU) da zaradi vise pa da kupi stan u CH, jedino na naftnu platformu. Rumun i Bugarin gde god da odu (opet u EU) mogu da ustede za stan u Bukurestu/Sofiji. Zato je tamo 90% poseda a u Svici 40%.
I jos jednom, BDP i prosecna plata nisu uporedivi. Sto veci BDP po pravilu vece je i fiskalno opterecenje. Ne znam zasto je to tako tesko da se shvati. Deset puta veci BDP ne znaci 10 puta veca neto plata pobogu... Italija ima BDP pet puta veci od Srbije ali je prosecna plata u vrh glave duplo veca. Zato sto su porezi 3 puta veci. Radniku koji zaradi 1000 evra i poslodavcu koji mu ispati tu neto platu drzava uzme jos 2200 evra. Ali je zato penzioni sistem bolji i sigurniji, tu nema rasprave.
I na kraju, svaka zemlja/region ima svoje specificnosti. Nigde cena stanova u sirem centru glavnog grada nije dostupna ni natprosecnoj porodici. Ona je manje ili vise nedostupna ali uvek nedostupna. Ja sam radio 4 godine u Angoli. BDP i prosecna plata super niski (50 USD mesecna plata za obicne ljude), nema novijeg stana u centru Luande da ima struju, vodu, obezbedjenje ispod 500000 USD. Znaci obican lokalac ima da radi 1000 godina i da ne jede da kupi novogradnju u centru Luande. Jbg.

To je opet rekla-kazala i licni utisci o prosecnim platama. Porez predstavlja preraspodelu dohotka (ne nestaje iz sistema) - drzave koje imaju vece poreze imaju i veci javni sektor, koji od poreza prima plate. Drzavno zahvatanje je u Svajcarskoj na nivou oko 35% BDP-a, u Srbiji oko 40%, u Italiji oko 45%. Drzavno zahvatanje iz zarade u Srbiji je isto tako 40% - u Italiji bas nikako ne moze da bude "tri puta vece". Svajcarske plate su, kao i BDP, 10 puta vece od srpskih. Italijanske plate su, kao i BDP, cetiri puta vece od srpskih. Ali vi uzmete da poredite nekog ko u Srbiji zaradjuje daleko iznad proseka ("uspesni preduzetnik u globalnoj remote ekonomiji") sa nekim koga znate u Italiji i za koga mislite da je prosek a ko zaradjuje ispod proseka. I ne svidja vam se misao da u Srbiji ili Beogradu nesto ne valja (jer je vama valjda super), pa onda trazite neke izmisljene price i racunice kako nije da valja ali je svuda isto ili jos gore.

Jednostavno treba bez emocija uporediti brojeve, i to brojeve koji su reprezentativni i uporedivi, a ne svoje emocionalne i partikularne utiske. Jedino relevantno je poredjenje sa Luandom - ako si svestan da postoje toliko poremecena trzista kao sto je Luanda, onda valjda mozes da razumes da trziste moze da bude manje poremeceno ali i dalje poremeceno. Ako ne razumes, onda jbg.

Jel moguce da se pojavi ovakav naslov u novinama. https://www.blic.rs/biznis/nekretnine/cene-stanova-u-srbiji/4ccl28s

Eto, i oni su se malo utisali - iako cifre koje pokazuju u tabelama i dalje pokazuju nekakav rast. A sajt nekretnine.rs je zapravo potpuno irelevantan - mesecima se vrte isti oglasi za stanove koji se ne prodaju a i dalje dizu cene iz meseca u mesec. Jedini razlog zasto ga Blic stalno promovise je sto je to njihov sajt. Iako i u Halo oglasima ima brdo takvih oglasa, ipak se svakog dana pojavljuje po neki novi.

 

[Meyraf]

Jednostavno treba bez emocija uporediti brojeve, i to brojeve koji su reprezentativni i uporedivi, a ne svoje emocionalne i partikularne utiske.

Уф... можда не разумем баш добро шта хоћеш да кажеш, али ако тврдиш да се паритет куповне моћи линеарно пројектује и на доступност станова, мислим да то ствара сувише упрошћену слику која не даје тачан одговор на питање - шта све утиче на цену стана на одређеном тржишту, и колико је он доступан онима на том тржишту, а око тога се вртимо.

Наиме, да је паритет куповне моћи (односно БДП исказан кроз тај паритет) једини релевантан или чак водећи чинилац, онда би и дистрибуција власништва станова пратила бар донекле и дистрибуцију таквог БДП-а. Међутим, у реалности је значајно другачије - у нпр. Шпанији или Грчкој (да занемаримо наслеђе социјализма) безмало два пута више људи поседује стан у којем живи у односу на Швајцарску, односно 1,8 пута више у односу Немачку. Истовремено, куповна моћ у Немачкој је 1,5 пута већа, а у Швајцарској 2 пута већа него у Шпанији. Објашњавати то тврдњом да Швајцарци и Немци више воле мерцедесе и Азурну обалу, и да им мање смета да зову власника стана који рентирају да га питају за дозволу да избуше рупе за полице, у односу на Шпанце и Грке - за мене је то површно и неуверљиво.

Слажем се са тобом да поређење БДП кроз паритет куповне моћи у Београду у односу на неке друге престонице указује на одређену дисторзију на београдском тржишту некретнина. Међутим, даље од тога морамо да гледамо и друге културне, социјалне, политичке и економске факторе који утичу на цене станова на одређеним тржиштима и могућност учесника на тим тржиштима да их купе.

 

[Dart]

Mentalitet naših ljudi kao i dobrog dela južne i istočne Evrope nalaže kao imperativ posedovanje nekretnine. Glavni cilj je kupiti neku nekretninu makar bila i 30km od mesta gde žive i rade, bitno je samo da je njihovo. Takođe zbog slabo razvijenih tržišta kapitala, nekretnine su jedina pouzdana opcija za dalje investiranje.

 

[Sava Sava]

Vi koji ste ranije čitali moje komentare, znaćete u čega treba da uložite (a nisu stanovi). Još jednom, vas molim da požurite (u naredna 2 meseca, da spremite sve što treba) na vreme. Sećate se šta sam govorio da će da bude jako skupo i fokusirajte se na to. Pozdrav, i sve najbolje vam želim.

 

[marketwatcher]

Уф... можда не разумем баш добро шта хоћеш да кажеш, али ако тврдиш да се паритет куповне моћи линеарно пројектује и на доступност станова, мислим да то ствара сувише упрошћену слику која не даје тачан одговор на питање - шта све утиче на цену стана на одређеном тржишту, и колико је он доступан онима на том тржишту, а око тога се вртимо.

Наиме, да је паритет куповне моћи (односно БДП исказан кроз тај паритет) једини релевантан или чак водећи чинилац, онда би и дистрибуција власништва станова пратила бар донекле и дистрибуцију таквог БДП-а. Међутим, у реалности је значајно другачије - у нпр. Шпанији или Грчкој (да занемаримо наслеђе социјализма) безмало два пута више људи поседује стан у којем живи у односу на Швајцарску, односно 1,8 пута више у односу Немачку. Истовремено, куповна моћ у Немачкој је 1,5 пута већа, а у Швајцарској 2 пута већа него у Шпанији. Објашњавати то тврдњом да Швајцарци и Немци више воле мерцедесе и Азурну обалу, и да им мање смета да зову власника стана који рентирају да га питају за дозволу да избуше рупе за полице, у односу на Шпанце и Грке - за мене је то површно и неуверљиво.

Слажем се са тобом да поређење БДП кроз паритет куповне моћи у Београду у односу на неке друге престонице указује на одређену дисторзију на београдском тржишту некретнина. Међутим, даље од тога морамо да гледамо и друге културне, социјалне, политичке и економске факторе који утичу на цене станова на одређеним тржиштима и могућност учесника на тим тржиштима да их купе.

Cifre koje ima smisla porediti su (nominalne) cene / (nominalni) dohodak. To je najobjektivniji pokazatelj dostupnosti cena nekretnina. Ne mozes da poredis nominalne cene i BDP po paritetu kupovne moci.

Pitanje procenta vlasnistva je svakako zanimljivo, daleko najvece procente vlasnistva imaju bivse komunisticke zemlje (> 80%), zatim zemlje evropskog juga (Spanija, Portugal, Italija, Grcka, Kipar: 70-80%, koje su takodje, sa izuzetkom Italije, relativno skoro usle u sistem trzisne privrede, tek 10-ak godina pre komunistickih zemalja), Skandinavija (60-80%), Zapadna Evropa (60-70%), a daleko najmanje procente vlasnistva imaju Austrija, Nemacka i Svajcarska (40-60%). S obzirom na takvu raspodelu, tesko je reci koliko je to zbog nedostupnosti cena nekretnina, a koliko zbog nekih drugih faktora (istorijski faktori, povoljnije i stroze kontrolisane rente bez tereta i troskova vlasnistva, veca mobilnost).

Kljucan parametar je sigurno procenat imigranata - Svajcarska, koja ima najmanji procenat vlasnistva (40%), ima daleko najveci procenat imigranata (30%). Nemacka i Austrija takodje imaju relativno visoke procente imigranata (10-20%) u odnosu i na zapad, jug i istok Evrope.

Ako hoces to da gledas, onda treba sagledati i koji procenat starijih od 25 godina zivi sa roditeljima - bivse komunisticke zemlje i jug Evrope su ponovo rekorderi (40-60%, sa izuzetkom Ceske i Baltika, gde je procenat oko 30%), najmanje u Skandinaviji (oko 5%), dok su Austrija, Nemacka, Svajcarska i Zapadna Evropa negde u sredini (10-20%). Poslovi i rente su, ocigledno, daleko dostupniji, a to sto bivsa komunisticka i juzna Evropa zivi u svojim stanovima ne znaci mnogo kad zive potrpani sa roditeljima - jer su mladima stanovi nedostupni ne samo za kupovinu nego cak i za rentiranje.

 

[Wolf]

Dnevna doza Euribora:

Euribor 6M - 1,193%

Ipak moze i preko 0,1% u danu...

...i dalje su stimulativne, nek skaču još!

Skok od preko 0,2% za 2 radna dana, jel to dovoljno brzo? Ne moze preko noci da ode preko 2%, ali je na dobrom putu.
Koja je granica da bi smo za kamate rekli da vise nisu stimulativne? 2%, 2,5%, 3%?

Je l' se jos nekom cini, sudeci po vrtoglavom rastu euribora poslednjih dana, da ce ipak biti vece povecanje kamatnih stopa od strane ECB-a 8. septembra?
Odnosno, 0,75% umesto do skoro ocekivanih 0,5%.

 

[Mali Princ]

Vi koji ste ranije čitali moje komentare, znaćete u čega treba da uložite (a nisu stanovi). Još jednom, vas molim da požurite (u naredna 2 meseca, da spremite sve što treba) na vreme. Sećate se šta sam govorio da će da bude jako skupo i fokusirajte se na to. Pozdrav, i sve najbolje vam želim.

Koja je tvoja procena koliko ce trajati kriza koja nadolazi? Mislim na veliki porast cena hrane, drva itd..

 

[GOJE]

Тржиште Србије јаше на великом светском економском таласу, и пратиће га уз мање осцилације и у будућности. Спецификум Србије је што је тржиште толико плитко да појава 3,000 хијалуронки, 4,000 јаких предузетника, 5,000 ИТ сениора, 12,000 гастоса, и 18,000 богатих пензионера може годинама да држи тражњу јако високо. Колико год то нама деловало - гради се (и тргује) МАЛО, а ова шаролика екипа то може да разграби и пре ископа темељних јама.

Апсолутно су у праву сви они који кажу да су цене пренадуване прљавим новцем, али су у праву и они који тврде да постоји доста кредибилног капитала. Рекао бих да је однос ипак далеко на страни кредибилног, као што показују примери из конкретних зграда. Нормално је да људи који баш у периодима раста цена траже свој први стан, буду и најнезадовољнији тиме.

Једино решење је јача понуда и масовнија и либералнија градња, Инвеститори у овим временима пролазе најбоље, држава их охрабрује да намакну што више квадрата, кроз набрекле монструозитете, где им место није. Инфраструктура ни приближно не прати новоградњу. Мањим играчима се отежава улазак у игру, штите се они који финансирају парадржаву.

Жесток удар на корупцију у катастру и општинама, као и омогућавање фер тржишне борбе инвеститора, уз строгу регулацију градње, би дугорочно могли да дају резултат у смислу смиривања цена.

 

[Sava Sava]

Ako situacija u svetu ostane ista kao do sada od 5 do 10 godina. Davno je ovo sve isplanirano.

 

[synthesized]

Dnevna doza Euribora:

Euribor 6M - 1,193%

Pogledajte prilog 144092

Ipak moze i preko 0,1% u danu...


Skok od preko 0,2% za 2 radna dana, jel to dovoljno brzo? Ne moze preko noci da ode preko 2%, ali je na dobrom putu.
Koja je granica da bi smo za kamate rekli da vise nisu stimulativne? 2%, 2,5%, 3%?

Je l' se jos nekom cini, sudeci po vrtoglavom rastu euribora poslednjih dana, da ce ipak biti vece povecanje kamatnih stopa od strane ECB-a 8. septembra?
Odnosno, 0,75% umesto do skoro ocekivanih 0,5%.

Ide na 75bps skoro pa sigurno, jer kaskaju dugo za FEDom (par meseci), EUR pati na fx trzistu, i generalno nemaju razloga da ne idu sa 75bps, i to par puta, osim ako se nesto zesce ne slomi u privredi pa onda moraju da pauziraju ili da nastave blaze. Jpow je napomenuo da gledaju da ostanu na 4%, tj. iznad 4% kao baseline, u narednoj godini, osim ako ne bude bas nuzno da idu iznad toga, sto znaci da ECB ce u najmanju ruku morati da odrzava 3-4% nivo, i to galopirajucim korakom jer kasne. Kod nas ovo ne menja nesto previse jer nije dosta ljudi uzimali kredite, procentualno, ali je zalosno sto ce istisnuti kreditne kupce, a ovi koji vec imaju kes, samo cekaju, i fakticki ce cene stagnirati, a vrlo verovatno i rasti ako dodje jos traznje sa strane.