Šta je novo?

Cene nekretnina

Nema teze

Nema teze, prosecna zarada se uzima kao kontra-argument za tezu da su u Bg, nekretnine "dzabe"... Beton i celik su najmanji problem, da je do betona, celika i cigli, nekretnine bi skocile sa 500 na 600 evra po kvadratu. Stanovi su skupi zbog potraznje, ne zbog materijala. Ne mogu da shvatim ozbiljno nekoga ko misli da je London skuplji zbog cementa.
Da, London je skuplji zbog cementa, to je poenta mog posta 🙄
 
Ne znam sta je bila poenta, al to si napisao :) Btw, Bukurest i Sofija takodje imaju ogromnu dijasporu, vece plate, metro, pa opet nista... Vrte se argumenti u krug, videcemo sta ce biti, euribor skace.
 
Ne znam sta je bila poenta, al to si napisao :) Btw, Bukurest i Sofija takodje imaju ogromnu dijasporu, vece plate, metro, pa opet nista... Vrte se argumenti u krug, videcemo sta ce biti, euribor skace.
Ne znam kako se ‘materijali kostaju isto u Londonu i Beogradu a nekako se ocekuje da Beograd bude 5 puta jeftiniji’ procita kao ‘London je skuplji zbog cementa’.

Bukurest i Sofija jesu interesantni primeri, voleo bi da ih objasni neko ko je upucen u ta trzista. Bukurest kontinuirano gubi stanovnistvo od 95. mozda je i do toga. Sofija ie imala pad ali trenutno blago raste. Sumnjam da je razlog sto u Bugarskoj i Rumuniji nema korupcije i pranja para.
 
Pa i ne znam dal nije ni blizu toliko banalno. Prvo, otkud uopste ta teza da je cena = prosecna_zarada * neki_koeficijent kada to ni za jednu drugi robu ne vazi? Nekretnine jesu specificna roba ali opet jesu roba i prave se od betona, celika, cigli i drveta koji kod nas nisu bas pet puta jeftiniji nego u Londonu.
Drugo, zapadnni gradovi nemaju milionsku dijasporu koja ima nekoliko puta veca primanja od njihovog proseka. Ne znam sta je tu banalno.

Uspesan profesionalac/preduzetnik koji radu u rastucoj globalnoj remote ekonomiji nece lako zaraditi nekoliko puta vise od londonskog proseka, za razliku od Beograda. Ne znam ni sta je tu banalno.

Boze, odakle ideja da mesto na kome ljudi zive ljudima treba da bude dostupno od rada. Odakle uopste takva ideja?! Zasto institucije sirom sveta prate house price to income ratio, zasto se prati housing affordability index - boze, odakle ljudima sve te ideje?!

U stvari je savrseno ispravno i normalno da nekretnine budu dostupne samo strancima, dijaspori i uspesnim profesionalcima/preduzetnicima u globalnoj remote ekonomiji. Kao sto vec neko rece na prethodnoj strani, kad treba da se zavrne seljak za zaradu od psenice, kukuruza i suncokreta, onda trziste ne vazi. A kad cene nekretnina divljaju - boze, pa to je trziste, i odakle vam uopste drugacije ideje.

Oprostices, to takvo razmisljanje je pateticno. Covek koji razmislja ne pokusava samo da racionalizuje ono sto se desava nego pokusava i da kriticki preispita da li je to opravdano i odrzivo. Takodje covek koji razmislja razume da trziste nije nikakav bozanski mehanizam bez mana, vec da je sklono razlicitim anomalijama - zato postoje podsticaji, regulacija, intervencije, itd.

Eto, otuda ideja da se uporede cene nekretnina i dohodak. A zapravo je prica krenula od posta u kome se uporedjene cene u Beogradu i drugim evropskim gradovima (odakle pa takva ideja?!), gde je kao izgledalo da je Beograd znatno jeftiniji, a u stvari se ispostavlja da je zapravo znatno skuplji.

@marketwatcher Mislis da strancima nije bolji zivot ovde nego Srbima? I to ne pricamo o ultra giga C-level executiveima, nego obicnim ljudima sa, nama misticnih, 2000 eura plate pa na gore. Dostupniji je BG u odsustvu boljih alternativa, mnogima. Najpopularnija mesta za expate u ovom delu sveta su Tbilisi, Istanbul/primorska regija tipa Antalija, i BG/NS. Ako vec pricamo o Kinezima, Kinezi nemaju puno alternativa u tom cenovnom rangu (do 200k) po svetu - imaju Maroko, Bosnu, Tursku, i Srbiju, manje-vise, sve ostalo treba debela lova i srednji sloj ne moze ni da razmislja o tome. Dosta njih se opredeljuje za Tursku zbog viznog rezima i generalno jer postoji vec zajednica, a i na moru je, ali ih neke druge stvari tamo pogadjaju i vide Srbiju kao bezbedniju i za zivot i za parkiranje novca.

Evo za Portugal npr ide sledeci podatak koji sam nasao.

Property acquisition​

One of the following options:

  1. EUR 500,000 minimum real estate purchase (residential property is limited to designated interior areas)
    • EUR 400,000 in a low population density area*
  2. EUR 350,000 minimum real estate purchase for the refurbishment of residential properties older than 30 years or in an area of urban regeneration, including the cost of renovations (residential property is limited to designated interior areas)
    • EUR 280,000 in a low population density area*
Za 200k kod nas ima da se bira od sorte, a realno moze i u Ledinama (kao sto rade vec 10+ godina) da se uzme za 80k 35-40 kvadrata i da se zavrsi posao. Ili jos bolje, Sopot, Mladenovac, Dobanovci, Lazarevac, itd. Bukvalno kod nas moze Kinez (i ne samo on, vec bilo ko drugi) da kupi stan/apartman na Zlatiboru kao investiciju, da zavrsi papire, da agenciji da se izdaje tokom godine, i onda da on rentira u NS/BG gde zapravo ima tog jeftinog lajfstajla zbog kog svi vole Srbiju, i to je to. Moze i u Majdanpeku ili Backoj Topoli da kupi stan za 20-30k, i da isto to radi.

To ne moze u Portugalu osim za desetostruko veci iznos. Poenta price je da distribucija dohodka je razudjena u Kini kao i svuda, veci je procenat ovih sa 100tinak k eura ustedjevine nego ovih sa milion+, i vec postoji jak marketing za nasu zemlju tamo.

A veruj mi rade kinezi ovu foru sa kupivinom nekretnine u zabiti i sticanjem rezidentnosti, da mogu da se prijave posle za sengen vizu pa da sljakaju ili turisticki se zezaju po inostranstvu; da stvar bude jos smesnija, sticajem okolnosti znam kineze, ovi sto su dosli jos od Slobe pa na ovamo i kupili odavno za peto koleno, u nadi da ce preprodati zemljacima po jacoj ceni kad im se otvori granica, jer je neminovno.

Joj, mani se anegdoda o Kinezima - RGZ kaze da 1% nekretnina u Srbiji kupuju stranci. Potpuno nebitno kao faktor, cene nekretnina u Beogradu ne opredeljuju ni turisti, ni Kinezi ni ostali stranci.

Poenta je bila da je sama ideja da bi to bilo normalno apsurdna - u Kanadi, gde oko 3% nekretnina kupuju stranci, nedavno su zabranili strancima da kupuju nekretnine upravo zbog sentimenta da doprinose divljanju cena nekretnina.

Takodje poenta je bila da je EU drzavljanstvo putem nekretnine u Portugalu za 10 godina kupilo samo 10.000 ljudi. Pravo boravka u Srbiji ne vredi pedeseti deo toga. Kinez koji ima boravak u Srbiji i dalje je Kinez i ne moze nigde da putuje iz Beograda cak ni kao Srbin.
 
Ево пар примера из Женеве која није велики град, али је тржиште некретнина напето као струна. Понуда је генерално мала, а систем штити рентијере (себе) тако што је за стамбени кредит неопходно 20% учешћа у новцу, од чега 10% мора бити чиста готовина, а осталих 10% може да се повуче из овдашњег другог стуба пензионог осигурања (обавезно индивидуално пензионо осигурање). Због тога Швајцарска има далеко највећи проценат у Европи људи који проведу читав живот у изнајмљеним становима (безмало 3/4, док су само 1/4 власници простора у коме живе)

1. Локација која би била еквивалент нпр. Илије Гарашанина, зграда стара 30 година: https://www.immoscout24.ch/en/d/flat-buy-geneve/7163772. Око 15 хиљада франака по квадрату.
2. Локација која би била еквивалент нпр. Трошарини, новоградња са највишом класом енергетске ефикасности: https://www.immoscout24.ch/en/d/flat-buy-geneve/7278530. Око 18 хиљада франака по квадрату.

Кога интересује однос цене квадрата и просечне плате у Швајцарској, ево једне занимљиве рачунице за средњошколског професора - просечна годишња плата је 100 KCHF бруто, а када се одбије порез, пензионо и здравствено, отприлике 80 KCHF. За трособан стан из првог примера (две спаваће собе, укупно 114 м2), профа мора да ради 22 године, али да би уопште ушао у кредит мора да скупи своје четири годишње плате у кешу. Кад прескочи ту препреку, профа ће плаћати рату за кредит (значајно) мање него што плаћа кирију у изнајмљеном стану (ал' профа не може да прескочи ту препреку, знају они за јадац).

Ovo je zaista skupo, ali cak i u ovako preskupoj Zenevi odnos dohotka i plate je i dalje povoljniji nego u Beogradu: svajcarski BDP po glavni stanovnika 93.000, spram srpskih 9.200 dolara. Dakle prosecan kvadrat novogradnje koji u Beogradu kosta 2.300 bi u Svajcarskoj pri istoj proporciji trebao da kosta 23.000 evra. Za starogradnju u mnogo losijem stanju u Ilije Garasanina se trazi 3.000, sto bi u istoj proporciji bilo 30.000.


pa evo ovo je otprilike sta tipicno mozes da dobijes - lepa lokacija, upper west side, ako je neko gledao you've got mail tu je onaj starbucks nekad bio. nije neka previse luksuzna zgrada, 800K za oko 50 kvm. nije sigurno jeftinije ni na ovim drugim mestima koje si pomenuo. i da, mesecni troskovi (porez + condo fees) su i dalje $2000. mnogo manje od toga i ne moze (co-ops hoce da budu malo povoljniji ali i dalje su to za nas pojmove šokantne sume).

Pa to i nije tako skupo, s obzirom da se radi o Njujorku. Ljudi ovih dana za starogradnju na Starom gradu traze 3.500 i vise evra.
 
Boze, odakle ideja da mesto na kome ljudi zive ljudima treba da bude dostupno od rada. Odakle uopste takva ideja?! Zasto institucije sirom sveta prate house price to income ratio, zasto se prati housing affordability index - boze, odakle ljudima sve te ideje?!

U stvari je savrseno ispravno i normalno da nekretnine budu dostupne samo strancima, dijaspori i uspesnim profesionalcima/preduzetnicima u globalnoj remote ekonomiji. Kao sto vec neko rece na prethodnoj strani, kad treba da se zavrne seljak za zaradu od psenice, kukuruza i suncokreta, onda trziste ne vazi. A kad cene nekretnina divljaju - boze, pa to je trziste, i odakle vam uopste drugacije ideje.

Oprostices, to takvo razmisljanje je pateticno. Covek koji razmislja ne pokusava samo da racionalizuje ono sto se desava nego pokusava i da kriticki preispita da li je to opravdano i odrzivo. Takodje covek koji razmislja razume da trziste nije nikakav bozanski mehanizam bez mana, vec da je sklono razlicitim anomalijama - zato postoje podsticaji, regulacija, intervencije, itd.

Eto, otuda ideja da se uporede cene nekretnina i dohodak. A zapravo je prica krenula od posta u kome se uporedjene cene u Beogradu i drugim evropskim gradovima (odakle pa takva ideja?!), gde je kao izgledalo da je Beograd znatno jeftiniji, a u stvari se ispostavlja da je zapravo znatno skuplji.

A ok, nisam znao da sada govorimo o tome sta bi bilo ispravno, pravedno i lepo. Mislio sam da pricamo zasto je tako kako je.

I ja mislim da bi bilo lepo da Srbi mogu da voze, jedu, oblace se, putuju podjednako kvalitetno kao i ljudi na Zapadu. Pa nekako nista od toga nije proporcionalno jeftinije u skladu sa nasim BDP-om.

Nekretnine zapravo koliko toliko i jesu, i po housing ownership procentu jos i sijemo vecinu Zapada, a opet za njih vise nego ista govorimo da su skupe.
 
Ovo je zaista skupo, ali cak i u ovako preskupoj Zenevi odnos dohotka i plate je i dalje povoljniji nego u Beogradu: svajcarski BDP po glavni stanovnika 93.000, spram srpskih 9.200 dolara. Dakle prosecan kvadrat novogradnje koji u Beogradu kosta 2.300 bi u Svajcarskoj pri istoj proporciji trebao da kosta 23.000 evra. Za starogradnju u mnogo losijem stanju u Ilije Garasanina se trazi 3.000, sto bi u istoj proporciji bilo 30.000.



Pa to i nije tako skupo, s obzirom da se radi o Njujorku. Ljudi ovih dana za starogradnju na Starom gradu traze 3.500 i vise evra.
Malo zavisi i od troskova zivota. Kalkulacija mislim da je jos gora. Prosecna plata neka bude u Srbiji 1000 evra. Dvoje da rade za toliko, kada pokriju rentu, zivot itd ostane im 500e npr (bez letovanja, zimovanja itd). Ako racunamo jedno letovanje onda prosek pada na 400 evra. Paralelno u Zenevi, ako dvoje rade za 6000-7000chf neto, na kraju meseca imaju 12-14000chf. Troskovi neka budu 8-9000 ( zdravstveno, letovanje zimovanje itd itd). Ostaje im 4-6000. Hocu da kazem da osobe slicnog obrazovanja (da makar rade sa visom skolom), posla itd na kraju meseca imaju minimum 10 puta vise u Zenevi bez preteranog stezanja kakvog mi imamo u Srbiji. Ovde nisam naravno 13 i 14 platu. Onda bi odnos bio jos gori.
 
>Pa Srbija za godinu dana nema dva miliona stranih turista. Hrvatska, Madjarska, Ceska 15, Poljska, Portugal 20, Grcka 30, Italija 60, Spanija 80, Francuska 90 miliona

Slazem se, i znam te brojke, ali trebas porediti ne sa tim zemljama, vec sa Srbijom pre 5, 10, 15 godina. Imidz zemlje (hteli neki to da priznaju ili ne) se prethodnih 10 godina drasticno promenio, dovoljno je (iako ce ovo boomere 'okinuti') pogledati youtube vlogove stranaca, tiktokove, i shvatiti koji su glavni razlozi stranaca da dolaze. Kinezi ne mogu u Spaniju i Portugal tako lako, ali od svih zemalja u EU i okolini mogu u Srbiju, i sve vise to rade. Sto se nase teme tice, opet se vracamo ponudi i potraznji. Neka dodje i 4 miliona turista tipa 2025., to je 2x vise lezaja/kreveta, nocenja, i mesta u restoranima, autobusima, taksija kojih je potrebno da se sav taj narod preveze. Mislite da to nece podici cene stanova, airbnb apartmana, hotela? Imaj u vidu da stranci nece Kaludjerice i Knjazevce, vec centar BG i NS, a sve vise po FB grupama za strance u Srbiji vidi se da se opredeljuju i za vece gradove poput Kragujevca, Subotice.
...
Matematika je prosta, dosta je lakse dovesti 2 miliona ljudi vise u Srbiju (oslobadjanje Kineza potrebe da apliciraju za turisticke vize 2017. je fakticki dupliralo broj nocenja za god ipo dana, plus jos neki faktori, treba imati u vidu da su ovo prijavljena nocenja, u registrovanim hotelima, ko god ima nekog iskustva na terenu zna da su brojke par puta vece), i skociti sa 2 -> 4, nego dovesti jos 80 miliona u Spaniju i povecati broj sa 80 -> 160. Dolazi do supply cruncha, i cene rastu ovako kako rastu. Dakle, ponavljam, ne radi se o apsolutnim brojkama, vec relativnim. Gleda se procentualni rast, a ne apsolutni. Spanci ne mogu da dovedu duplo vise turista u narednih 5-10god, osim ako ne ukinu vize Kinezima, Indonezanima, i svima drugima kojima traze vize, dok je Srbija vec taj deo zavrsila, i najbolju reklamu BG i NS prave upravo ti strani turisti na jutjubu i tiktoku, svidjalo se to nekome ili ne. Poenta nije o tome da li se cuje u centru Praga engleski sad (nek je i 100% stanovnistva da ga prica), i koliko se cuje, nego koliko se cuo u BG pre 5-10god, i koliko se cuje sad. Rast se oseca, i interesovanje stranaca je ogromno, ne pricam samo o tranzitornim rusima/ukrajincima, vec bukvalno o svima koji mogu da dodju u Srbiju na 30d turisticki, bez vize.

156% vise stranaca 2022. nego 2021, i to u cik zime, a nije da ih nije bilo 2021. Tokom prvih pet meseci ove godine 70,8 odsto više turista u Srbiji nego 2021. (n1info.com)

Ovo je važan deo priče, s tim što treba pomenuti da je Beograd prvog polugodišta 2022 izgubio primat što se tiče turizma od strane planinskih i banjskih centara, postaje sve više hub gde se prespava posle iskrcaja iz aviona i obratno. Kada Ponikve, Kraljevo, Niš i drugi regionalni aerodromi još više postanu popularni, Beograd će se lagano gasiti kao turistička destinacija pa i kao hub. Regionalizacija i autoputevi će srediti tu stvar za koju godinu. Prvi put se dešava da po vrednostima građ.radova redom idu oblasti Beograd, Zlatibor, Kopaonik pa tek onda Novi Sad...to snažno ukazuje na trend regionalizacije odnosno da turizam postojano jača u unutrašnjosti
Možda će tada manji broj ljudi želeti da trbuhom za kruhom dolazi u Bgd, već će ostajati u svojim sredinama i privređivati u svim granama koje prate turizam
Mi trenutno definitivno nemamo dovoljno turističkih kapaciteta, fali apartmana, naročito apartmana premijum klase kako bi se mogli približiti nekim svetskim destinacijama, jer svakome je jasno, a naročito strancima, da Bog nije štedeo na prirodnim lepotama Srbije.
Takođe nedostaje spa/wellness hotela više klase...
Lepa vest je da je Zlatibor poklonio 70 hektara najbolje zemlje manastiru Hilandaru i da će se tu graditi obrazovno-duhovni centar i kamp za mlade (naročito važno za onaj veliki broj naše dece iz dijaspore koji već zaboravljaju srpski jezik i kulturu)...nastavljena je gradnja sportskih terena, jer veliki broj ekipa dolazi na pripreme a do sada nije imao gde da trenira. Pokušavaju da jedan deo sportskih ekipa koji ide u Antaliju preorjentišu na Zlatibor


Meni je žao VRadoviću, ali izgleda neće biti ništa od Mirijevo 5000, trend se promenio, u međuvremenu se desio Zlatibor 5000, Kopaonik 6000...
 
A ok, nisam znao da sada govorimo o tome sta bi bilo ispravno, pravedno i lepo. Mislio sam da pricamo zasto je tako kako je.

I ja mislim da bi bilo lepo da Srbi mogu da voze, jedu, oblace se, putuju podjednako kvalitetno kao i ljudi na Zapadu. Pa nekako nista od toga nije proporcionalno jeftinije u skladu sa nasim BDP-om.

Nekretnine zapravo koliko toliko i jesu, i po housing ownership procentu jos i sijemo vecinu Zapada, a opet za njih vise nego ista govorimo da su skupe.

Pa ne, kao sto rekoh, covek koji razmislja ne razmislja samo zasto su stvari takve kakve jesu (racionalizacija) nego i da li su ispravne i odrzive, kako ce se kretati u buducnosti i sta je najbolja odluka koju moze donese, kao pojedinac ili kao zajednica. Nekretnine nisu tek neko investiciono dobro za uspesne i bogate preduzetnike u globalnoj remote ekonomiji, nekretnine su mesto zivota svakog gradjanina i kao takve drustveno i politicko pitanje par ekselans. Ideja da je to samo pitanje za tehnicku trend analizu je izraz odredjenog suzenja svesti.

Za hranu, energiju, odecu itd. se nazalost ne moze ocekivati da budu u srazmeri sa dohotkom (iako delimicno jesu, onoliko koliko cena rada i transporta uticu na cenu + koliko politika intervenise), jer predstavljaju robe kojima se globalno trguje. Ako bi hrana u Srbiji bila mnogo jeftinija nego u Madjarskoj, onda je proizvodjaci ne bi prodavali u Srbiji nego u Madjarskoj, dok se cene ne nivelisu. Nekretnine su u tom smislu pre uporedive sa uslugama, jer ne mozes da kupis stan u Budimpesi zato sto je jeftiniji i da ga doneses u Beograd da ovde zivis. Takodje, cene hrane, energije, odece su prvenstveno opredeljene cenom kostanja. Cene nekretnina su ocigledno mnogo vise opredeljene drugim faktorima a ne cenom kostanja.

Isto tako, iako ljudi u Srbiji nazalost zaista trose znatno veci procenat dohotka na hranu, energiju, prevoz, odecu, itd., ipak prosecnom gradjaninu te stvari nisu nedostupne. Nekretnine su mu pak nedostupne, i u tom smislu je poredjenje u odnosu na dohotak savrseno adekvatno.

Konacno, procenat vlasnistva nad nekretninama u Srbiji nije nikakav argument da su trenutne cene opravdane i odrzive - naprotiv, on je zapravo pokazatelj koliko su neopravdane i neodrzive. Jer toliki procenat vlasnistva je rezultat nasledja jednog sasvim drugog sistema u kojem ovakvo divljanje cena nije bilo moguce. U ovakvom sistemu toliki procenat vlasnistva nikada ne bi mogao da bude dostignut. Jedini razlog zasto su ovolike cene i dalje nekako odrzive jeste upravo taj sto vecina ljudi i dalje zivi u nasledjenim stanovima, i sto vecina mladih pristaje da zivi sa roditeljima i u 30-im. Kada bi populacija rasla, ovolike cene nikako ne bi bile odrzive.

Poenta je bila da je sama ideja da bi to bilo normalno apsurdna - u Kanadi, gde oko 3% nekretnina kupuju stranci, nedavno su zabranili strancima da kupuju nekretnine upravo zbog sentimenta da doprinose divljanju cena nekretnina.

Takodje poenta je bila da je EU drzavljanstvo putem nekretnine u Portugalu za 10 godina kupilo samo 10.000 ljudi. Pravo boravka u Srbiji ne vredi pedeseti deo toga. Kinez koji ima boravak u Srbiji i dalje je Kinez i ne moze nigde da putuje iz Beograda cak ni kao Srbin.

Zaboravio sam - takodje, u Portugalu su od 1.1.2022. zabranili prodaju nekretnina strancima u zamenu za drzavljanstvo u Lisabonu, Portu i drugim gradovima na obali, upravo zato sto je samo 10.000 kupaca iz inostranstva doprinelo divljanju cena i rastu nedostupnosti za domace stanovnike.

Dakle, ako stvarno mislite da Kinezi ili ne znam ko doprinose rastu cena u Beogradu, onda to jednostavno treba - zabraniti.
 
Poslednja izmena:
Ne treba zabraniti, nek trose pare kad ih imaju ali im treba uvesti mnogo vece poreze, a smanjiti za stanovnike. Ko kupuje investiciono klep po ušima. Time bi možda čak i podstakli privredu umesto da neko na crno izdaje stan, a plaća porez kao da živi tu. Takodje i provera po stanovima da li ljudi koji su prijavljeni na njih stvarno žive tu ili je samo izbegavanje poreza jer žive u drugom, petom stanu na drugom mestu.
 
Mozes biti prijavljen samo u jednom stanu u jednom trenutku, i tu imas olaksicu za porez. Ako imas jos stanova nema poreske olaksice. Logicno je i da budes prijavljen u najskupljem stanu ako ih imas vise da bi imao najvecu olaksicu. Sve ovo bi nestalo da Srbija uvede pravilo kao u vecini evropskih zemalja da se porez ne placa na stan u kome zivis (tj. gde si prijavljen).
 
Isto tako, iako ljudi u Srbiji nazalost zaista trose znatno veci procenat dohotka na hranu, energiju, prevoz, odecu, itd., ipak prosecnom gradjaninu te stvari nisu nedostupne. Nekretnine su mu pak nedostupne, i u tom smislu je poredjenje u odnosu na dohotak savrseno adekvatno.

To nije tačno, u BG opštinama se mogu naći sređene kuće za 200 eur/kv (Surčin, Grocka, Barajevo, Obrenovac, Palilula čak, tj Borča, Kotež, Krnjača i sl). O Srbiji van BG, NS i turističkih mesta da ne pričam. Naravno da lokacija i vreme koštaju!

Postoji mogućnost strukturnog loma, da se u toku noći destimulišu i cene i koncentracija kapitala, progresivni porez! Oni koji donose odluke izbegavaju to, usporava se građevina i sve zavisne grane, ai lično im ne odgovara!
 
Pa ne, kao sto rekoh, covek koji razmislja ne razmislja samo zasto su stvari takve kakve jesu (racionalizacija) nego i da li su ispravne i odrzive, kako ce se kretati u buducnosti i sta je najbolja odluka koju moze donese, kao pojedinac ili kao zajednica. Nekretnine nisu tek neko investiciono dobro za uspesne i bogate preduzetnike u globalnoj remote ekonomiji, nekretnine su mesto zivota svakog gradjanina i kao takve drustveno i politicko pitanje par ekselans. Ideja da je to samo pitanje za tehnicku trend analizu je izraz odredjenog suzenja svesti.

Za hranu, energiju, odecu itd. se nazalost ne moze ocekivati da budu u srazmeri sa dohotkom (iako delimicno jesu, onoliko koliko cena rada i transporta uticu na cenu + koliko politika intervenise), jer predstavljaju robe kojima se globalno trguje. Ako bi hrana u Srbiji bila mnogo jeftinija nego u Madjarskoj, onda je proizvodjaci ne bi prodavali u Srbiji nego u Madjarskoj, dok se cene ne nivelisu. Nekretnine su u tom smislu pre uporedive sa uslugama, jer ne mozes da kupis stan u Budimpesi zato sto je jeftiniji i da ga doneses u Beograd da ovde zivis. Takodje, cene hrane, energije, odece su prvenstveno opredeljene cenom kostanja. Cene nekretnina su ocigledno mnogo vise opredeljene drugim faktorima a ne cenom kostanja.

Isto tako, iako ljudi u Srbiji nazalost zaista trose znatno veci procenat dohotka na hranu, energiju, prevoz, odecu, itd., ipak prosecnom gradjaninu te stvari nisu nedostupne. Nekretnine su mu pak nedostupne, i u tom smislu je poredjenje u odnosu na dohotak savrseno adekvatno.

Konacno, procenat vlasnistva nad nekretninama u Srbiji nije nikakav argument da su trenutne cene opravdane i odrzive - naprotiv, on je zapravo pokazatelj koliko su neopravdane i neodrzive. Jer toliki procenat vlasnistva je rezultat nasledja jednog sasvim drugog sistema u kojem ovakvo divljanje cena nije bilo moguce. U ovakvom sistemu toliki procenat vlasnistva nikada ne bi mogao da bude dostignut. Jedini razlog zasto su ovolike cene i dalje nekako odrzive jeste upravo taj sto vecina ljudi i dalje zivi u nasledjenim stanovima, i sto vecina mladih pristaje da zivi sa roditeljima i u 30-im. Kada bi populacija rasla, ovolike cene nikako ne bi bile odrzive.
Srbija je prepuna gradova i mesta sa nekretninama prilagodjenim dimacem BDPu. Nije kao da je zivot u beogradskim centralnim opstinama osnovno ljudsko pravo i treba uciniti dostupnim svima. Pogotovo sto taj bdp per caputabu tim opstinama znacajno odskace od drzavnog proseka.

Cak i da je to moguce ostvariti nekim drzavnim merama (u sta ja sumnjam), valjda je bitno da otvoreno pricamo o razlozima sro je stanje takvo kakvo je da bi se uopste imala ideja koje mere bi bile delotvorne. A ne da konstantno skrecemo na moralisanje kad nam se neciji argumenti ne svidjaju.
 
Paralelno u Zenevi, ako dvoje rade za 6000-7000chf neto, na kraju meseca imaju 12-14000chf. Troskovi neka budu 8-9000 ( zdravstveno, letovanje zimovanje itd itd). Ostaje im 4-6000. Hocu da kazem da osobe slicnog obrazovanja (da makar rade sa visom skolom), posla itd na kraju meseca imaju minimum 10 puta vise u Zenevi bez preteranog stezanja kakvog mi imamo u Srbiji.
Наравно тема није поређење стандарда између два друштва, али морам да реагујем да не бисмо имали погрешне представе које могу да нас наведу на погрешне закључке. Ево, на брзину сам склепао рачуницу трошкова брачног пара нпр. средњошколских професора од 35 година са двоје деце у Женеви, па види:
1661850935067.png

Од расположивог новца на крају месеца, овај брачни пар, све и да не иде на летовање, и да има среће са зубима, кућним апаратима, сифонима и славинама, мора да штеди 26 година да би уопште ушао у кредит за трособан стан (20% учешћа + порез + јавни бележник).

Ја мислим да већ нема смисла поредити цену станова у Симфонијама, Аријама, Бурлескама ('е л' има и таква) са становима по Вождовцу и уз Тошин Бунар, а некамоли са становима у Женеви или Њујорку. То су све одвојена тржишта (Женева, Перле и тошинбунарски гардени) на којима владају њима својствене законитости, и која једва да имају утицаја једна на друго.
 
Mozes biti prijavljen samo u jednom stanu u jednom trenutku, i tu imas olaksicu za porez. Ako imas jos stanova nema poreske olaksice. Logicno je i da budes prijavljen u najskupljem stanu ako ih imas vise da bi imao najvecu olaksicu. Sve ovo bi nestalo da Srbija uvede pravilo kao u vecini evropskih zemalja da se porez ne placa na stan u kome zivis (tj. gde si prijavljen).
Naravno, zato postoji žena, otac, majka, sin... Nadje se rupa za sve. I da se porez placa po proseku za tu zonu, ne za opstinu, a ne da Ja plaćam 400e, a vradovic u BNV 200e.
 
Da li ce svi stanovi u BNV moci da se izdaju? Npr. da li ce to biti moguce u Kuli? Ili ima nekih ogranicenja.
 
Наравно тема није поређење стандарда између два друштва, али морам да реагујем да не бисмо имали погрешне представе које могу да нас наведу на погрешне закључке. Ево, на брзину сам склепао рачуницу трошкова брачног пара нпр. средњошколских професора од 35 година са двоје деце у Женеви, па види:
Pogledajte prilog 143987
Од расположивог новца на крају месеца, овај брачни пар, све и да не иде на летовање, и да има среће са зубима, кућним апаратима, сифонима и славинама, мора да штеди 26 година да би уопште ушао у кредит за трособан стан (20% учешћа + порез + јавни бележник).

Ја мислим да већ нема смисла поредити цену станова у Симфонијама, Аријама, Бурлескама ('е л' има и таква) са становима по Вождовцу и уз Тошин Бунар, а некамоли са становима у Женеви или Њујорку. То су све одвојена тржишта (Женева, Перле и тошинбунарски гардени) на којима владају њима својствене законитости, и која једва да имају утицаја једна на друго.
Preterao si i bio si previse galantan sa ciframa. Ne ponasa se tako Svajcarac koji hoce da ustedi. Stan moze jeftinije, hrana moze jeftinije i to dosta, auto na lizing....mi ovde pricamo o ustedi a ne o galantnom zivotu. Internet 450 chf.... Ok, nasao si profesore. Ajde da vidimo kod nas:
Plate ukupno 140.000rsd 1170 evra
Kirija 500
Komunalije 150
Hrana 400 evra
Gradski prevoz
To je to. Nemaju decu, vrtic, auto, letovanje. Nemaju nista. Nema ni ucesca za Mirijevo. Nikad. Osim ako nisu nesto nasledili pa da prodaju za ucesce. Mozda je sad jasnije kolika je zapravo razlika?
Dodatni poslovi i privatni casovi da bi mogli sebi da priuste decu. Idemo dalje
 
Poslednja izmena:
Da malo presecemo - Dnevna doza Euribora:

Euribor 6M: 1.077 %

Predjena je i granica od 1%, ko zeli da cestita nek cestita!

Screenshot 2022-08-30 at 12.57.18.png


0.983 % -> 1.077 % - Za 1 (jedan) radni dan skocio je za skoro 0,1%, cisto da znamo koliko to brzo moze da se menja.

Kad se kaže tako relativno, da se čovek uplaši, a onda pogledaš da je u apsolutnim vrednostima to manje od najniže tačke nakon subprime krize ore 15 godina. Poenta, to su nekada bile stimulativne stope!
Evo Ljubo, cuo te euribor, pa je lagano preskocio te najnize tacke :)
 
Nemaju nista. Nema ni ucesca za Mirijevo. Nikad. Osim ako nisu nesto nasledili pa da prodaju za ucesce. Mozda je sad jasnije kolika je zapravo razlika?
Не заборави - тема није разлика у животном стандарду, јер ту разлику нико не спори. Тема је - цена станова на неком тржишту и могућност да се стан купи на кредит из месечног расположивог прихода на том тржишту. У томе специфичном аспекту нема разлике за породицу из Београда у односу на породицу из Женеве.
 
Poslednja izmena:
5-6 godina je potrebna usteda za CH. Svajcarci su inace velike stipse i za razliku od nasih ljudi cene rad i svaki rap. Imam dosta rodbine tamo zato i znam. Cale mi je profesor u Srbiji imace. Znam obe strane price. Ima itekako razlike. Pogledaj jos jednom moju prethodnu poruku. Inace oni dosta ulazu u hov. Drugi svet potpuno. Nije uopste za poredjenje kao ni BG i Zeneva
 
Poslednja izmena:
Da malo presecemo - Dnevna doza Euribora:

Euribor 6M: 1.077 %

Predjena je i granica od 1%, ko zeli da cestita nek cestita!

Pogledajte prilog 143989

0.983 % -> 1.077 % - Za 1 (jedan) radni dan skocio je za skoro 0,1%, cisto da znamo koliko to brzo moze da se menja.


Evo Ljubo, cuo te euribor, pa je lagano preskocio te najnize tacke :)

...i dalje su stimulativne, nek skaču još!
 
Srbija je prepuna gradova i mesta sa nekretninama prilagodjenim dimacem BDPu. Nije kao da je zivot u beogradskim centralnim opstinama osnovno ljudsko pravo i treba uciniti dostupnim svima. Pogotovo sto taj bdp per caputabu tim opstinama znacajno odskace od drzavnog proseka.

Cak i da je to moguce ostvariti nekim drzavnim merama (u sta ja sumnjam), valjda je bitno da otvoreno pricamo o razlozima sro je stanje takvo kakvo je da bi se uopste imala ideja koje mere bi bile delotvorne. A ne da konstantno skrecemo na moralisanje kad nam se neciji argumenti ne svidjaju.
Naravno da nije osnovno ljudsko pravo. To je pravo samo za privilegovane, elitu, koja je do novca dosla marljivim radom, ucenjem, a ne bliskosti sa vlascu. Ostali svi u naselja bez kanalizacije, trotoara....
Nego ko je najveci investitor u najluksuznijem prostoru u univerzumu- BnV, koji je ujedno glavni krivac za ovakvo stanje na domacem trzistu nekretnina. Da nije mozda drzava. A koga predstavlja drzava i cije interese treba da zastupa, elite ili prosecnog gradjanina. Jel drzava treba da obezbedi gradnju dostupnu prosecnom gradjaninu( ne mora svima, ali barem proseku) ili domacoj "elit" i dijaspori. Gde to u normalnoj zemlji postoji da drzava gradi naselje samo za odabrane sa jedne strane za 5000 evra po kvadratu i snage bezbednosti sa druge za 500, odnosno za sebe i za one koje treba da ih cuvaju. Ostali u Zuce, jer stanovanje u urbanoj sredini nije osnovno ljudsko, vec pravo za privilegovane.
 
Наравно тема није поређење стандарда између два друштва, али морам да реагујем да не бисмо имали погрешне представе које могу да нас наведу на погрешне закључке. Ево, на брзину сам склепао рачуницу трошкова брачног пара нпр. средњошколских професора од 35 година са двоје деце у Женеви, па види:
Pogledajte prilog 143987
Од расположивог новца на крају месеца, овај брачни пар, све и да не иде на летовање, и да има среће са зубима, кућним апаратима, сифонима и славинама, мора да штеди 26 година да би уопште ушао у кредит за трособан стан (20% учешћа + порез + јавни бележник).

Ја мислим да већ нема смисла поредити цену станова у Симфонијама, Аријама, Бурлескама ('е л' има и таква) са становима по Вождовцу и уз Тошин Бунар, а некамоли са становима у Женеви или Њујорку. То су све одвојена тржишта (Женева, Перле и тошинбунарски гардени) на којима владају њима својствене законитости, и која једва да имају утицаја једна на друго.

Razlike u cenama izmedju Svajcarske i Srbije (izvor):

- Opsti nivo cena 2.8 puta visi,
- Hrana dva puta skuplja,
- Odeca 40% skuplja, obuca 20%,
- Energija, transport, komunikacije dva puta skuplji.
- Zanimljivo, elektronski uredjaji 20% jeftiniji,
- Dohodak 10 puta visi.

To nije tačno, u BG opštinama se mogu naći sređene kuće za 200 eur/kv (Surčin, Grocka, Barajevo, Obrenovac, Palilula čak, tj Borča, Kotež, Krnjača i sl). O Srbiji van BG, NS i turističkih mesta da ne pričam. Naravno da lokacija i vreme koštaju!

Postoji mogućnost strukturnog loma, da se u toku noći destimulišu i cene i koncentracija kapitala, progresivni porez! Oni koji donose odluke izbegavaju to, usporava se građevina i sve zavisne grane, ai lično im ne odgovara!

Srbija je prepuna gradova i mesta sa nekretninama prilagodjenim dimacem BDPu. Nije kao da je zivot u beogradskim centralnim opstinama osnovno ljudsko pravo i treba uciniti dostupnim svima. Pogotovo sto taj bdp per caputabu tim opstinama znacajno odskace od drzavnog proseka.

Cak i da je to moguce ostvariti nekim drzavnim merama (u sta ja sumnjam), valjda je bitno da otvoreno pricamo o razlozima sro je stanje takvo kakvo je da bi se uopste imala ideja koje mere bi bile delotvorne. A ne da konstantno skrecemo na moralisanje kad nam se neciji argumenti ne svidjaju.

To je lazno i tendenciozno poredjenje. Uporedivi su i uporedjeni su prosecan dohodak i prosecna cena, i to na konzistentan nacin izmedju zemalja i gradova. Niko nije poredio centar Beograda ili najskuplje novogradnje sa prosecnim dohotkom, ali isto tako sa prosecnim dohotkom ne mogu da se porede ni napustene kuce u vangradskim opstinama. Ima i u Detroitu stan za 50.000 dolara.
 
Naravno da nije osnovno ljudsko pravo. To je pravo samo za privilegovane, elitu, koja je do novca dosla marljivim radom, ucenjem, a ne bliskosti sa vlascu. Ostali svi u naselja bez kanalizacije, trotoara....
Nego ko je najveci investitor u najluksuznijem prostoru u univerzumu- BnV, koji je ujedno glavni krivac za ovakvo stanje na domacem trzistu nekretnina. Da nije mozda drzava. A koga predstavlja drzava i cije interese treba da zastupa, elite ili prosecnog gradjanina. Jel drzava treba da obezbedi gradnju dostupnu prosecnom gradjaninu( ne mora svima, ali barem proseku) ili domacoj "elit" i dijaspori. Gde to u normalnoj zemlji postoji da drzava gradi naselje samo za odabrane sa jedne strane za 5000 evra po kvadratu i snage bezbednosti sa druge za 500, odnosno za sebe i za one koje treba da ih cuvaju. Ostali u Zuce, jer stanovanje u urbanoj sredini nije osnovno ljudsko, vec pravo za privilegovane.
Ja se slazem da bi drzava trebala da se bavi jeftinim stanovima a ne luksuznim naseljima, ali me zanima kako je to BnV ‘glavni krivac’ za ovakvo stanje na trzistu nekretnina? Zar pojava par hiljada novih skupih stanova na trzistu ne bi trebalo malo da oslobodi pritisak traznje sa ostalih projekata? Kako bi to da nema BnV stanovi bili jeftiniji, kada bi se milioni odate slili u ostatak ponude?

Ili idemo opet na onu tezu da je zabranjen promet nelegalizovanim vesernicama na Mirijevu da bi se digla cena stanovima na BnV?
 
Vrh