Pitanje je s obzirom da je dolar skocio u odnosu na evro 15-20%, kako je ta inflacija samo u EU. Ili je veca u EU nego u USA. A i ne znam koja valuta je sad sigurna za zamenu za evro. Jer nekako iza evra stoji Nemacka. Rublja jeste skocila, al to je nesigurno. juan, jen, franak, nemam pojma...
Ja ne mislim da je bilo koja valuta sigurna za zamenu. Istorijski gledano, švajcarac je najviše zadržao kupovnu moć u odnosu na druge valute, ali je pre desetak godina njihova CB naglo oborila vrednost švajcarca da ne bi bio ugrožen izvoz, kada su stanovnici Evro zone krenuli da menjaju evro za švajcarce. Opet se može desiti tako nešto. Inače, pre 40 godina za dolar se dobijalo oko 5 švajcaraca a sada su izjednačeni praktično, tako da dugoročno švajcarac jeste bio sigurnija luka od ostalih, ali je i on gubio kupovnu moć.
Rublja je potpuna nepoznanica i mislim da niko nije očekivao da će tako da se drži. Juan je takođe nepoznanica, a kineska zavisnost od izvoza ne podstiče rast vrednosti. Jen ima tendenciju pada jer je Japan najzaduženija zemlja na svetu, upravo u jenima. Može se desiti da jen prvi pukne skroz.
U suštini ja se nadam da će se uvesti neki novi monetarni standard u kome će vrednost valuta biti vezana za nešto što ne može da se veštački umnožava ili falsifikuje i onda ćemo posle perioda prilagođavanja imati realne i stabilne cene. Onda će do izražaja doći neki stvarni kvaliteti nekretnina, a neće biti ovog hajpa da se beži u nekretnine od inflacije. Takođe, obični ljudi bi mogli da uštede novac i pažljivo planiraju kupovinu nekretnine a ne da budu stalno u nekom grču šta će sutra biti, da li će im ušteđevina propasti i slično.
Do sada je zlatni standard bio sistem vezivanja za nešto čvrsto, jer se zlato ne može stvoriti ni iz čega. Toliki alhemičari propadoše u pokušajima. Da bi se novo zlato ubacilo na tržište potrebno je uložiti veliki rad i generalno je sve skuplje naći i iskopati ga. Na sličnom principu po kome funkcioniše tržište zlata poslednjih vekova je zamišljen bitkoin. Svaki novi bitkoin zahteva veću računarsku snagu i potrošnju struje.
Što se tiče odnosa dolara i evra i međusobnih vrednosti valuta i uticaja tog odnosa na cene. Tu uvek postoji neki vremenski zaostatak dok ne deluje na cene u maloprodaji. Sve dok ne dođe inflacija kao kod nas devedesetih, pa se dnevno regulišu cene.