Šta je novo?

Cene nekretnina

Ja da sada uzimam, gledao bih nesto u bloku 70, cena je oko 2000e/m2. Deluje mi da tu najvise dobijas za ulozeni novac. Najlepse je uzeti dobru novogradnju, ali su cene 3000e/m2.
Veliki prostor i zelenilo izmedju zgrada, pored reke, za 10min autom si na Adi. Jedino su mozda problem one termoelektrane.

Podržavam, s tim da bih pre izabrao blok 70a, jer između zgrada u Agostina Neta i Omladinskih brigada ima ogromna zelena površina, ima puno zelenila i nekoliko minuta je od reke, što je baš velika prednost posebno kada je lepo vreme. Imaju tereni za košarku/fudbal. Tu su cene oko 1900 EUR čini mi se, ali naravno ti stanovi nisu renovirani. Živeo sam tu neko vreme i opet bih se vratio, ali mi cena nije odgovarala i nisam mogao da pronađem stan sa dve spavaće sobe. Konkretno znam da ima tip stana sa ~ 62m2 (56m2 + 6m2 terasa) i tu su ogromna dnevna i ogromna spavaća soba, hodnik, trpezarija, kuhinja i kupatilo. Pored toga mislim da sam video velike stanove od 80 i više kvadrata, što mi svakako nije bila opcija sa ovakvim cenama.
 
Radona ima svuda oko nas, međutim od kada se postavlja stiropor i pvc stolarija, i razni "paneli" zgrade ne "dišu" i nivo radona progresivno raste kada i postaje opasan.Novogradnja (retke od njih) su zadovoljavajućeg kvaliteta, ali daleko ispod ružnih Nbg blokova, u kojim sam i odabrao da živim.Ovo govorim kao gr.inž. ali svako misli da je najpametniji, pa tako i ja :)
 
U januaru 2021 sam prelomio da kupim stan za život iako su cene poludele. Odrastao sam na fontani pa mi je želja bila blok 1, međutim tu nepostoji stan sa 3 spavaće. Ono što mi je trebalo pronašao sam u M. Milankovića, vojna zgrada, 2.5 izvorno ali idealno dugačka dnevna koju sam podelio pa imam sada 3 funkcionalne spavaće sobe. Ono što je mana ovih zgrada je što je sve od betona pa se zvuk prenosi, npr čuje se lift kad neko poziva, što ranije nisam primećivao. Vrtić na 100m, škola na 50, izlaz na auto put blizu a gleda južno na M. Milankovića, sunčan, to je bio uslov. Parking solidan, u delu bloka gde sam ja ima mesta, mada generalno fali. Možda sam i mogao da dodam malo za novogradnju u izgradnji kada sam kupovao, ali slučajevi poput smrdljivih zgrada su me odbijali tj plašili, pa je starogradnja presudila. Renoviranje me je tada izašlo 200e po m2, al to je bio poslednji voz pred skok. Mada bezobrazno skup je bio keramičar 14e po m2. Sve u svemu mora kompromis da radi. Inače stan je plaćen 120k, 74m2
 
Pozdrav,

Vec duze vreme planiram kupovinu stana. S'obzirom da cu raditi najverovatnije na NBG, a potreban mi je manji stan (do 45m2) naisao sam na Naselje Save Kovacevica u Zemunu, jedino mi to trenutno deluje pristupacno (85-90k) je cena jednog stana u novogradnji u tom naselju koji bi mi odgovarao. Problem je sto nikada nisam imao posla sa Zemunom, pa ne znam kakvi su uslovi za zivot tamo. Pritom imam i ponudu za jedan stan u Zivka Davidovica(Zvezdara) po nizoj ceni, ali ipak misli mozda da je Zemun bolja opcija.
 
Ako ćeš raditi na Novom Beogradu, definitivno je bolje da tamo i živiš jer ćeš uštedeti bar sat vremena dnevno. Posebno je pakleno vraćati se u špicu sa Novog Beograda u stari deo grada, dok je u suprotnom smeru to često ok.

Prošetaj malo tim delom grada, ne treba se zaletati sa kupovinom stana samo zbog cene, a da ti posle ništa ne odgovara. Prošetaj, vidi šta ima (u zavisnosti od toga šta ti je bitno, prodavnice, škole, parking itd.), raspitaj se kod komšija u prolazu, što da ne. :)
 
Искрено бих избегао Живка Давидовића ако је посао на НБГ. То је буквално скроз други крај града и путује се 20-30 минута само до најближег моста преко Саве. Плус цео тај део Учитељског насеља уз булевар је урбанистички веома хаотичан, тротоари и улице су криминални, једина предност су близина новог Лидла и Авив парка.
 
Tine,

evo tek sad imam vremena za odgovor zašto mislim da će cene nekretnina, uzrokovane štampanjem novca, nastaviti da rastu.

Razmišljao sam o detaljnom odgovoru sve za objašnjenjima o aktuelnoj kenzijanskoj paradigmi i gledištima Austrijske škole ekonomije o ciklusima i ceni kao informaciji, koja u slučaju netržišnih intervencije, recimo centralnih banaka, postaje dezinformacija i vodi ekonomiju u pogrešno investiranje (nerealna tražnja i investiranje u nekretnine na globalnom nivou npr.) i na kraju neminovni brodolom, ali sam se odlučio da budem vrlo koncizan.

Evo ovako. Sadašnji monetarni sistem se zasniva na dugu. Da bi se stari vratili, moraju da se naprave novi. Zato su i države i građani sve zaduženiji a standard ne raste u mnogim državama, već opada. To je u suštini piramidalna šema koja mora da propadne u jednom trenutku. Sa sadašnjih zvaničnih 7%, a nezvaničnih 15%, ima još fore da se gura.

Čak i kada bi ovog trenutka prestali sa štampanjem para, postoji vremenski zaostatak u formiranju cena. Recimo, moja firma je tek u zadnjem kvartalu prošle godine dobila nove, znatno veće cene od stranih dobavljača. Tako da ćemo u ovoj godini podići naše cene. Slično je i sa drugim firmama. Iz tog razloga cene nekretnina, kao i ostalih roba, neće pasti ove godine.

Moje predviđanje je rast ili, u slučaju da prestanu da štampaju pare, što mi ne izgleda realno, stagnacija cena.

Postoje veliki interesi da se štampanje nastavi. Nedavno sam saznao, jer je nedavno objavljeno i nije ispraćeno od mejnstrim medija, da su nekoliko američkih banaka, krajem 2019, opet dobile ogroman novac kao u bejlautu 2008.

Naravno, nije ni čudo da nije ispraćeno, kada je ogromni hedžfond Blackrock, enormno porastao od odštampanih para i vezama sa bankarima i političarima, ušao u vlasničku strukturu većine medija u SAD. A ima još takvih prvih do česme koji ne vole da šira javnost zna kako se banke i hedžfondovi sa dobrim vezama enormno bogate od štampanja novca.

Evo zanimljiv tekst o dobitniku inflatorne politike Blackrocku. Naravno, nije jedini ali nekima bode oči.


Uzgred, mislim da će ovakvi igrači unapred znati kada FED odluče da prestanu sa štampom. Biće likvidni kad nastane opšta nelikvidnost i kupovaće sve živo. Pogledajte šta su do sad sve pokupovali. Sistemska nepravda za enormno bogaćenje na račun svih nas.

Ovi naši su dečurlija sa njihovim šemama.
 
Da podelim svoje iskustvo sa agentima i određivanjem cena kada smo prodavali stan 2012 godine.

Tada je tržište bilo blizu dna, mada su cene u tom kraju Zemuna nastavile da padaju do 2014 i to ne malo, i počele su da rastu tek 2018 stidljivo, a posle brzo.

Mi smo odredili cenu na bazi oglasa iz kraja i sami smo dali oglas. Onda su počele da nas zivkaju agencije i da dolaze agenti da nam nude da nam prodaju stan, na šta smo pristali. Svi su prihvatili cenu koju smo stavili kao realnu.

Mi smo bili u fazonu da prodamo stan što pre, ali ne po svaku cenu. Jedan agent je smanjio cenu našeg stana u svom oglasu, što smo saznali od druge agencije (koja je posle par meseci našla kupca). Naravno, bili smo besni i prekinuli smo saradnju sa tim agentom, koji je smanjio cenu bez da nas pita.

Na kraju smo prodali stan po 11% manjoj ceni od oglašene. Da smo čekali još, prodali bi po manjoj ceni i pitanje je kada. Pregovarali smo o ceni direktno sa kupcem i agent se nije mnogo mešao ni u čiju korist.
 
Tine,

evo tek sad imam vremena za odgovor zašto mislim da će cene nekretnina, uzrokovane štampanjem novca, nastaviti da rastu.

Razmišljao sam o detaljnom odgovoru sve za objašnjenjima o aktuelnoj kenzijanskoj paradigmi i gledištima Austrijske škole ekonomije o ciklusima i ceni kao informaciji, koja u slučaju netržišnih intervencije, recimo centralnih banaka, postaje dezinformacija i vodi ekonomiju u pogrešno investiranje (nerealna tražnja i investiranje u nekretnine na globalnom nivou npr.) i na kraju neminovni brodolom, ali sam se odlučio da budem vrlo koncizan.

Evo ovako. Sadašnji monetarni sistem se zasniva na dugu. Da bi se stari vratili, moraju da se naprave novi. Zato su i države i građani sve zaduženiji a standard ne raste u mnogim državama, već opada. To je u suštini piramidalna šema koja mora da propadne u jednom trenutku. Sa sadašnjih zvaničnih 7%, a nezvaničnih 15%, ima još fore da se gura.

Čak i kada bi ovog trenutka prestali sa štampanjem para, postoji vremenski zaostatak u formiranju cena. Recimo, moja firma je tek u zadnjem kvartalu prošle godine dobila nove, znatno veće cene od stranih dobavljača. Tako da ćemo u ovoj godini podići naše cene. Slično je i sa drugim firmama. Iz tog razloga cene nekretnina, kao i ostalih roba, neće pasti ove godine.

Moje predviđanje je rast ili, u slučaju da prestanu da štampaju pare, što mi ne izgleda realno, stagnacija cena.

Postoje veliki interesi da se štampanje nastavi. Nedavno sam saznao, jer je nedavno objavljeno i nije ispraćeno od mejnstrim medija, da su nekoliko američkih banaka, krajem 2019, opet dobile ogroman novac kao u bejlautu 2008.

Naravno, nije ni čudo da nije ispraćeno, kada je ogromni hedžfond Blackrock, enormno porastao od odštampanih para i vezama sa bankarima i političarima, ušao u vlasničku strukturu većine medija u SAD. A ima još takvih prvih do česme koji ne vole da šira javnost zna kako se banke i hedžfondovi sa dobrim vezama enormno bogate od štampanja novca.

Evo zanimljiv tekst o dobitniku inflatorne politike Blackrocku. Naravno, nije jedini ali nekima bode oči.


Uzgred, mislim da će ovakvi igrači unapred znati kada FED odluče da prestanu sa štampom. Biće likvidni kad nastane opšta nelikvidnost i kupovaće sve živo. Pogledajte šta su do sad sve pokupovali. Sistemska nepravda za enormno bogaćenje na račun svih nas.

Ovi naši su dečurlija sa njihovim šemama.
Autor članka ima diplome iz filozofije i Američke istorije. Ne bih se previše uzdao u ozbilnja makroekonomska tumačenja te osobe.
 
Без обзира на цене новоградње где су зараде 3х веће и хиљаде новоизграђених станова који се продају у фази изградње, чекамо тренутак засићења тржишта. Када неко ко има 10 станова не буде видео интерес да плаћа порез на имовину и одржавање јер му зврје празни станови тад ће кренути суноврат. Сличан ако не и гори него 2010.
 
Autor članka ima diplome iz filozofije i Američke istorije. Ne bih se previše uzdao u ozbilnja makroekonomska tumačenja te osobe.
Veliki broj značajnih ljudi iz ekonomije su bili filozofi. Da ne idem unazad do Adama Smita, ali recimo Fridrih Hajek je bio filozof. Ekonomija, etika i politička filozofija su veoma bliske discipline. Mnogi veliki ekonomisti su bili i nešto drugo- filozofi, sociolozi, statističari itd.
 
Pozdrav,

Vec duze vreme planiram kupovinu stana. S'obzirom da cu raditi najverovatnije na NBG, a potreban mi je manji stan (do 45m2) naisao sam na Naselje Save Kovacevica u Zemunu, jedino mi to trenutno deluje pristupacno (85-90k) je cena jednog stana u novogradnji u tom naselju koji bi mi odgovarao. Problem je sto nikada nisam imao posla sa Zemunom, pa ne znam kakvi su uslovi za zivot tamo. Pritom imam i ponudu za jedan stan u Zivka Davidovica(Zvezdara) po nizoj ceni, ali ipak misli mozda da je Zemun bolja opcija.
Nase
Tine,

evo tek sad imam vremena za odgovor zašto mislim da će cene nekretnina, uzrokovane štampanjem novca, nastaviti da rastu.

Razmišljao sam o detaljnom odgovoru sve za objašnjenjima o aktuelnoj kenzijanskoj paradigmi i gledištima Austrijske škole ekonomije o ciklusima i ceni kao informaciji, koja u slučaju netržišnih intervencije, recimo centralnih banaka, postaje dezinformacija i vodi ekonomiju u pogrešno investiranje (nerealna tražnja i investiranje u nekretnine na globalnom nivou npr.) i na kraju neminovni brodolom, ali sam se odlučio da budem vrlo koncizan.

Evo ovako. Sadašnji monetarni sistem se zasniva na dugu. Da bi se stari vratili, moraju da se naprave novi. Zato su i države i građani sve zaduženiji a standard ne raste u mnogim državama, već opada. To je u suštini piramidalna šema koja mora da propadne u jednom trenutku. Sa sadašnjih zvaničnih 7%, a nezvaničnih 15%, ima još fore da se gura.

Čak i kada bi ovog trenutka prestali sa štampanjem para, postoji vremenski zaostatak u formiranju cena. Recimo, moja firma je tek u zadnjem kvartalu prošle godine dobila nove, znatno veće cene od stranih dobavljača. Tako da ćemo u ovoj godini podići naše cene. Slično je i sa drugim firmama. Iz tog razloga cene nekretnina, kao i ostalih roba, neće pasti ove godine.

Moje predviđanje je rast ili, u slučaju da prestanu da štampaju pare, što mi ne izgleda realno, stagnacija cena.

Postoje veliki interesi da se štampanje nastavi. Nedavno sam saznao, jer je nedavno objavljeno i nije ispraćeno od mejnstrim medija, da su nekoliko američkih banaka, krajem 2019, opet dobile ogroman novac kao u bejlautu 2008.

Naravno, nije ni čudo da nije ispraćeno, kada je ogromni hedžfond Blackrock, enormno porastao od odštampanih para i vezama sa bankarima i političarima, ušao u vlasničku strukturu većine medija u SAD. A ima još takvih prvih do česme koji ne vole da šira javnost zna kako se banke i hedžfondovi sa dobrim vezama enormno bogate od štampanja novca.

Evo zanimljiv tekst o dobitniku inflatorne politike Blackrocku. Naravno, nije jedini ali nekima bode oči.


Uzgred, mislim da će ovakvi igrači unapred znati kada FED odluče da prestanu sa štampom. Biće likvidni kad nastane opšta nelikvidnost i kupovaće sve živo. Pogledajte šta su do sad sve pokupovali. Sistemska nepravda za enormno bogaćenje na račun svih nas.

Ovi naši su dečurlija sa njihovim šemama.
U jednon trenutku će morati da puste da se recesija dogodi, to je neminovno. Da li će to biti kontrolisana recesija ili će ipak presuditi faktor iznenađenja, kao u prošlosti, to će se videti još. Jako je nezahvalno prognozirati ekonomsku budućnost, svaka ti čast na hrabrosti, ja se ne bih usudio :)
 
Takodje, FED opet najavljuje podizanje kamatnih stopa



Ali, nezavisno od toga, ja bih prvo sacekao izvestaj rgz, da vidim da li se udeo kes kupaca i dalje smanjuje, te kako ide prodaja i sl...
 
Nase

U jednon trenutku će morati da puste da se recesija dogodi, to je neminovno. Da li će to biti kontrolisana recesija ili će ipak presuditi faktor iznenađenja, kao u prošlosti, to će se videti još. Jako je nezahvalno prognozirati ekonomsku budućnost, svaka ti čast na hrabrosti, ja se ne bih usudio :)

Pa pustiće je naravno, mislim da se upravo i dešava, ali ne na način na koji ljudi misle, kao u 2008. godini ili martu mesecu 2020. Kad god se desi, upumpaće koliko treba, pa će epilog opet biti rast, ali samo nominalni! Političari će imati materijala da se diče kako je rast 5, 6, 7%, a to što će cene porasti 15%, nema veze. Stagflacija je moja opklada. Naravno ne isključujem neke sitne deflatorne šokove, kao što jeste bio taj mart 2020. Epilog će biti enormno bogaćenje za one sa insajderskim informacijama i pravim tajmingom, pa kao i sada što se desilo. Plašim se da ulazimo u dekadu kad nije pitanje koliko će većina moći da zaradi, stvori, nego koliko će moći da sačuva. Dobar primer je automobilska industrija. Ako izuzmemo katastrofalnu prošlu godinu, ova je isto bilo katastrofa, gora pojedinačno od svake u poslednjih 6, 7 godina po obimu prodaje. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, pa i u Srbiji u prodaji.


Teško mi je da objasnim poznaniku koji je pre 5 godina kupio stan za 100K, da neće zaraditi ako ga danas proda za 130K. Za taj novac danas može da kupi sličnu količinu nafte, brašna, šečera, automobila i telefona jedne klase, pa na kraju i zemlje i kvadrata kao i za tih 100K pre 5 godina. Ne vredi, u njegovim knjigama on je dobar 30K, a u stvari je samo sačuvao imovinu ili je tu negde malo +/-. Egzaktno ne mogu znati, subjektivno čak mislim da je u minusu, ne verujem prosto zvaničnim statističkim informacijama, pre svega metodologijom računjanja inflacije (ponderima dobara, dalje efekat supstitucije, hedonizma itd...). Naravno opet je bolje prošao od onih koji su čuvali bogatstvo u velikom kešu, kao npr ljudi bez imovine koji su dobro zarađivali i štedeli za nešto (nekretninu), oni su baš gubitnici cele priče, mada ne verujem da ima mnogo takvih. Ti koji imaju baš mnogo keša, ugl imaju i dobar portfolio, dosta ostale imovine, pa sad negde su dobili, negde izgubili.
 
@boza
Moje misljenje je da se pre treba baviti konkretnim uzrocima u Srbiji u odnosu na bilo koju opstu svetsku teoriju, odnosno konkretizaciju iste za Srbiju.

Ako pricamo o uticaju stampanja para tamo negde u USA ili EU na cene nekretnina u Srbiji kao izvor traznje, konkretnije mi je istraziti kako taj novac i u kojoj kolicini ulazi u Srbiju, ako uopste ulazi.
Treba izbeci opste ocene.
Ono sto definitivno "strci" od svih kanala ulaza je znacajan skok spoljnog duga Srbije.
Ako tu ukljucimo varijable: postojanje najmasovnije i najorganizovanije interesne grupe u Srbiji od vremena SFRJ koja upravlja novcem iz spoljnog duga i nalaze iz Pandorinih papira, odsustvo javne kontrole, nepostojanje opozicije i cenzuru medija (ovo iznosim kao opste poznate cinjenice, da me neko ne okarakterise kao politicki "obojenog"), mozemo doci do svakakakvih zakljucaka....

Na drugoj strani, verujem da je u srzi problema drasticno smanjena ponuda.
Od 2018. mi imamo ca manje 1,36 miliona stanova+kuca na trzistu.

Da bi se shvatila dimenzija i efekat na trzistu tih 1,36 miliona, navodim sledece:
2010. je prodato 18k stanova u Srbiji
2015. 10k stanova
2020 25k stanova

Ovi faktori po meni ce uticati znacajno kako ce se kretati cene u Srbiji.

Pisao sam sve ovo ranije, tamo su i izvori za ove tvrdnje, sem za spoljni dug sto je lako dostupno na netu.
 
@boza
Moje misljenje je da se pre treba baviti konkretnim uzrocima u Srbiji u odnosu na bilo koju opstu svetsku teoriju, odnosno konkretizaciju iste za Srbiju.

Ako pricamo o uticaju stampanja para tamo negde u USA ili EU na cene nekretnina u Srbiji kao izvor traznje, konkretnije mi je istraziti kako taj novac i u kojoj kolicini ulazi u Srbiju, ako uopste ulazi.
Treba izbeci opste ocene.
Ono sto definitivno "strci" od svih kanala ulaza je znacajan skok spoljnog duga Srbije.
Ako tu ukljucimo varijable: postojanje najmasovnije i najorganizovanije interesne grupe u Srbiji od vremena SFRJ koja upravlja novcem iz spoljnog duga i nalaze iz Pandorinih papira, odsustvo javne kontrole, nepostojanje opozicije i cenzuru medija (ovo iznosim kao opste poznate cinjenice, da me neko ne okarakterise kao politicki "obojenog"), mozemo doci do svakakakvih zakljucaka....

Na drugoj strani, verujem da je u srzi problema drasticno smanjena ponuda.
Od 2018. mi imamo ca manje 1,36 miliona stanova+kuca na trzistu.

Da bi se shvatila dimenzija i efekat na trzistu tih 1,36 miliona, navodim sledece:
2010. je prodato 18k stanova u Srbiji
2015. 10k stanova
2020 25k stanova

Ovi faktori po meni ce uticati znacajno kako ce se kretati cene u Srbiji.

Pisao sam sve ovo ranije, tamo su i izvori za ove tvrdnje, sem za spoljni dug sto je lako dostupno na netu.
Da li ovde nabrajate nove stanove?

Već sam navodio podatke da su trendovi rasta cena nekretnina u svetu isti.

Kako to Vi objašnjavate? Da su uzroci u svetu i Srbiji različiti, ali efekat je isti na cene?

A kako novac dolazi u Srbiju. Pa, sada se država zadužuje mnogo lakše i po povoljnijim kamatama nego pre deset godina. Isto važi za preduzeća. It sektor je porastao nekoliko puta a uglavnom radi za izvoz. Izvoz je daleko veći nego pre deset godina u gotovo svim sektorima. Poljoprivreda obara rekorde u izvozu. Valjda kad neko nešto izveze, taj novac dođe u Srbiju i vrši pritisak na cene nekretnina.
 
Ljubo82

Delim Vaš skepticizam prema zvaničnim podacima o inflaciji. Metodologija se pravi da je prikrije.
 
1) Cene u svetu vs Srbija:
-Do pandemije cene u svetu su rasle u skladu sa inflacijom (sto je normalno) u Srbiji tada nekoliko desetina procenata godisnje
-Tokom pandemije u svetu rastu cene kuca zbog migracije na periferiju usled rada od kuce - Great Reshuffling (pisano dosta o tome ranije)

To nije isto.

2) IT izvoz:
Efekat se na kraju prikaze u platama IT zaposlenih.
Pisano o platama IT i kako nisu u stanju da ustede novac u kolicini da bi kupili stan u keshu.
Znaci nije to.

Spoljni dug raste ostro.
Netransparentni krediti i javna nabavka i onda dobijemo put koji se urusi ili obrnute kocke....a sef sluzbe koja se bavi suzbijanjem pranja novca uhvacen i dokazan u pranju novca za 24 stana...
Inace clan najorganizovanije i najmasovnije interesne grupe u Srbiji.
 
Ljubo82

Delim Vaš skepticizam prema zvaničnim podacima o inflaciji. Metodologija se pravi da je prikrije.

Što reče 1 ekonomista koga gotivim, dati državi moć da kreira statističke izveštaje, isto je kao dati kriminalnoj grupi da piše izveštaje o kriminalu!

Da ne bude da je kod nas to jedinstveno, sve svetske vlade imaju interes da potcene inflaciju iz mnogo razloga, samo je kod nas to pogotovo izraženo, zato što su direktori statističkog zavoda partijski ljudi.
 
Ja mislim da treba da se uzme u obzir i nestabilnost zemalja koje imaju veci broj nasih u dijaspori. Na primer Australija ako im se pogorsa situacija malo drasticnije a poboljsa u Srbiji jedan deo njih ce se vratiti nazad i kupiti nesto u Srbiji sa novcem sto su poneli. Primer je i juzna afrika kad su bili nemiri ili Malta kada je bilo ono zatvaranje.

Ceka se stuc Amerike i to ako se desi bice haoticno u Srbiji sa cenama nekretnina! Ocekujte ludilo na trzistu.
 
Без бриге, у то време ће отприлике да заживе брзе пруге, па ће да спласне притисак на Београд и самим тиме пад цена. Људи ће моћи да комотно живе у местима до 200 км од Београда и путују железницом на посао.
 
Без бриге, у то време ће отприлике да заживе брзе пруге, па ће да спласне притисак на Београд и самим тиме пад цена. Људи ће моћи да комотно живе у местима до 200 км од Београда и путују железницом на посао.
Ovo je tačno ali zavisi od potražnje. Ako potražnja naglo skoči (što ja očekujem) u razmerama 50-100k ljudi onda će pritisak svakako nastaviti da raste.

bolji putevi, železnica i slično u kombinaciji sa većim platama će dovesti do toga da imamo sve više super-commuter-a (to su ljudi koji putuju oko 90 minuta na posao u jednom pravcu) pa će mesta kao Indjija, Banovci i slično drastično da poskupe.

Tako da sve zavisi kolika je potražnja ali ja lično očekujem dramatičan rast potražnje.
 
Ovo je tačno ali zavisi od potražnje. Ako potražnja naglo skoči (što ja očekujem) u razmerama 50-100k ljudi onda će pritisak svakako nastaviti da raste.

bolji putevi, železnica i slično u kombinaciji sa većim platama će dovesti do toga da imamo sve više super-commuter-a (to su ljudi koji putuju oko 90 minuta na posao u jednom pravcu) pa će mesta kao Indjija, Banovci i slično drastično da poskupe.

Tako da sve zavisi kolika je potražnja ali ja lično očekujem dramatičan rast potražnje.

Без бриге, у то време ће отприлике да заживе брзе пруге, па ће да спласне притисак на Београд и самим тиме пад цена. Људи ће моћи да комотно живе у местима до 200 км од Београда и путују железницом на посао.
O tome se već počelo govoriti prošle godine, sve je veći broj ljudi koji rade online, zato sam se i sam počeo interesovati za nešto van Beograda. Put me u međuvremenu naneo u Zlatibor. Recimo u tom pravcu će se posle završetka autoputa do Požege, autom dolaziti za manje od 120 minuta, a za dve godine kad se završi i deo do Mačkata kao i povezivanje Novog Beograda sa Surčinskom petljom za ukupno 90 minuta!

Beograd je prenatrpan, saobraćajno stresan i zagađen...koji razlog će imati ljudi koji rade online da žive u njemu !? Već 2021 se jedan deo takvih porodica počeo raseljavati...otud i velika navala za okolinu Beograda, što prigradska naselja što i ostali gradovi
Ne znam kako je u drugim turističkim mestima jer ne pratim, ali na Zlatiboru su izgleda mislili o tome kad su u urbanističke planove ubacili još jednu osnovnu i srednju školu. Ne verujem da je to zbog samih zlatiboraca, jer oni sami gravitiraju ka Užicu i Čačku
 
Zlatibor je vrlo loš primer, jer su nekretnine takođe vrlo skupe, a infrastruktura i urbanizam su loši. Pored toga cene u prodavnicima i ostalim usluznim delatnostima su veće nego u Beogradu. Generalno život u turističkim mestima se ne isplati osim ako se ne bavite turizmom.
Za online poslove je najbolji neki gradić u centralnoj Srbiji, a za rad u kancelariji su mesta u Sremu duž brze pruge. Iz Sremskih Karlovaca će se brže stizati do Novog Beograda nego iz npr Mirijeva.
 
Vrh