Stavi na papir kalkulaciju pa odluči. Isto je bilo kada sam ja kupovao stan, srećom presekao sam i kupio jer u tom trenutku novac koji bi dao na kiriju ne bi pokrio potencijalno pojeftinjenje kvadrata. Računicu sam pravio na 5+ godina za stanove i lokacije koji su me zanimali. Ko kupuje za život nije u istoj situaciji kao neko ko kupuje investiciono i računica nije ista za oba.Opusteno ljudi, moja situacija nije jedinstvena. Mnogi su u nedoumici. Ja kupujem stan na kredit, 2.5s/60kv, naravno na sto boljoj lokaciji, kao i svi, ali sam bio otvoren i za periferiju (dok nisu i tamo skocile cene nenormalno). Nista me ne sprecava da uzmem i stan od 40 kvadrata da resim agoniju podstanarstva, pa posle par godina da idemo jovo nanovo. Samo sam zeleo da dam vidjenje kako sve ovo izgleda sa strane coveka koji ne uzima stan za ulaganje, vec za zivot.
Nazalost, ima mnogo mladih u Srbiji koji su u slicnoj situaciji kao humanoid23.
Uz razumevanje i postovanje surovih zakonitosti oplodnje kapitala, iz svega ranije pisanog mogu sa velikom sigurnoscu zakljuciti da je kada su cene nekretnina u pitanju kod nas uzrok i problem drzavna regulativa, odnosno ljudi i organizacija koji je predstavljaju.
Nije ni traznja, ni stampanje para, ni inflacija, ni cena kostanja...to su samo "sumovi" uz glavni problem.
A glavni problem je sto jednostavno imamo ljude na vlasti koji "namestaju" investitorima i njima povezanima da zarade ekstra profite na stetu naroda.
Da li tu ima i pranja para? To je dodatna tema.
Paradoks je sto je zadatak drzave da regulise ovakve devijacije na trzistu u smeru opsteg dobra, a ne obrnuto.
Problem humanoid23-a bi se jednostavno i brzo resio odblokiranjem 1,36 miliona stambenih objekata ciji promet je drzava zabranila.
I svi bi bili na dobitku i narod, i drzava kao institucija i prirodni prirastaj (citaj ekonomija) i urbanizam (ne bi se "budzile" nove zgrade na zelenim povrsinama)...
....Jedino bi izgubili investitori i sa njima povezani.
A predstavnici drzave umesto toga se zaduzuju i "daju pomoc od 20k eur", i ustvari samo "raspiruju" rast cena i dodatno unazadjuju opste dobro i ugrozene.
I naravno, taj isti narod ce vracati te dugove.
Predizborna obecanja od pre par meseci da ce odblokirati ove nekretnine su utihnula...videcemo da li ce im to biti "kec iz rukava" u zadnjim danima pred izbore ili su se "ujeli za jezik"....
@humanoid23, iz moje perspektive tu je resenje vaseg problema, sve ostalo je ili privremeno ili "bacanje prasine u oci".
Meni deluje da su napravili sistem gde taj isti naštampani novac mora što pre da se uloži ili potroši... I da je "ulaganje" u kriptovalute jedan od tih instrumenata. Čitao sam negde da trećina amerikanaca ima neku ušteđevinu uloženu u kripto i da je taj broj eksplodirao u 2021.Evo, imam ja pitanje jedno. Recimo da čovek skuplja pare za stan i nema dovoljno, i mora da čeka bez obzira da li će cene rasti ili stati pa početi da padaju.
U kojoj valuti da štedi?
Sada su kamate u bankama manje od zvanične, a kamoli stvarne inflacije.
Meni deluje da su napravili sistem gde taj isti naštampani novac mora što pre da se uloži ili potroši... I da je "ulaganje" u kriptovalute jedan od tih instrumenata. Čitao sam negde da trećina amerikanaca ima neku ušteđevinu uloženu u kripto i da je taj broj eksplodirao u 2021.
Ja bih se nadovezao na ovo pitanje, da li se sada isplati uzeti stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom i eventualno očekivati da će inflacija pojesti određenu vrednost kredita? Ili fiksne kamate imaju neku zaštitu u slučajevima inflacije? Nisam proučavao, da li neko ima iskustvo sa takvim kreditima?
Obezvredili su princip, paradigmu, da je dobro štedeti novac. Naprotiv, napravili su sistem gde novac gubi vrednost ako stoji i da višak vrednosti koji generišeš svojim radom ne vredi ni pišljiva boba ako ga ne vratiš negde u sistem da se "zavrti" opet. Nekada si mogao mirno da spavaš ako imaš neku štednju, sada je narativ da tvoja štednja nije sigurna i da propada, ako stoji negde i ne koristi se. To je sistem u kome trenutno živimo. Koliko dugo će opstati, to će se videti još. Zavisi koliko sirotinja može da trpiSvetski bogataši, moćnici, mediji, ''eksperti'', ''analitičari'' i slična gamad:
''Ljudi, novac i materijalne stvari su bezvredne i potrošne stvari! Jedina sigurna investicija su virtuelne pare i virtuelni svetovi! Ulažite u njih!''
Za to vreme, ista ekipa koja to poručuje običnoj raji, grabi svaki kvadrat u realnom svetu koga može da se dokopa. Bilo da govorimo na nivou Srbije, bilo da govorimo na nivou planete.
Neke stvari se u ljudskom rodu nikad ne menjaju. Među njima je i tendencija jedne manjine da većini prodaje maglu, i tendencija dela te većine da im proda i dušu ako treba, samo ako se cela priča dovoljno začini i ulepša.
logično objašnjenjeOdgovori su varirali od zbunjene ćutnje pa do ''a pa ne, nije to baš tako, znaš imaš ti ovaj ŠNJGZ i onda on u kombinaciji sa onim ŽRLJC utiče na ČPTS...''
Pa cekaj, vecina tog njihovog bogatstva je u akcijama na berzi, koje su dobro zasticene od inflacije, pa njih zabole za inflaciju sa tih koliko god miliona likvidno sto imaju, kad je to promil njihovog bogatstva. Problem je sa malim parama sto ne mozes da budes i likvidan i da ulozis negde. Npr planiras da kupis stan, ali nije sve jedno da stavis ustedjevinu na berzu dok skupljas ili trazis, jer ako se desi pad naje*******ao si. A koliko znam nikad nije bilo pametno da se dugo cuva kes, ni pre 50 i 100 godina. Inflacija je uvek postojala. Slazem se sa tobom da nije fer, ali ja ne vidim neko resenje. Oporezivanje nece da radi, jer ce samo da pobegnu negde gde nece da ih oporezuju.
Slažem se da je došlo do ogromnih promena 1970ih (koga zanima ta priča više, preporučujem knjige Dejvida Harvija). Ali nije tačno da pre nije bilo inflacije, samo se drugačije ispoljavala - smanjivanjem moneta. Samo šok otvaranja američkih rudnika za vreme španske kolonizacije Meksika je potpuno poremetio tržište dragocenih metala u Evropi. Kod nas je dobar primer duga inflacija u osmanskom carstvu, koja je direktno pogađala naše prostore, a odlikovala se u fizičkom smanjivanju akče, te promeni legura.Veći deo XIX veka i početak XX-og, od kraja Napoleonovih ratova 1815. godine do I svetskog rata, je prošao praktično bez inflacije u većini zemalja. Mogao je deda unuku da ostavi ušteđevinu i da vredi isto ili više. Čak je bila i deflacija, a svet se razvio više nego ikada do tada. Razlog- zlatni standard.
Hiperinflacija u Nemačkoj je bila početkom 1920-ih, zbog plaćanja ratnih reparacija. A odrekli su zlatnog standard tokom Prvog svetskog rata, kao i većina drugih država...Setimo se samo hiperinflacije u Nemačkoj 1930ih, kada je na snazi bio zlatni standard.
Slažem se da je zlato koje su Španci donosili u Evropi izazvalo inflaciju, međutim to je jedinstven događaj u istoriji, jer je period pomorskih otkrića doneo otkrića čitavih novih svetova. Uporedivo sa nekim budućim putovanjem na druge planete. U svakom slučaju princip je isti. Pošto je zlato u suštini bilo novac, višak zlata je podigao cene svega i na kraju uništio proizvodnju u Španiji, slično kao što je dominacija dolara pomogla uništenje proizvodnje u SAD.Slažem se da je došlo do ogromnih promena 1970ih (koga zanima ta priča više, preporučujem knjige Dejvida Harvija). Ali nije tačno da pre nije bilo inflacije, samo se drugačije ispoljavala - smanjivanjem moneta. Samo šok otvaranja američkih rudnika za vreme španske kolonizacije Meksika je potpuno poremetio tržište dragocenih metala u Evropi. Kod nas je dobar primer duga inflacija u osmanskom carstvu, koja je direktno pogađala naše prostore, a odlikovala se u fizičkom smanjivanju akče, te promeni legura.
Ne kažem da nisi u pravu generalno, ali inflacija postoji mnogo duže od 1970ih. Setimo se samo hiperinflacije u Nemačkoj 1930ih, kada je na snazi bio zlatni standard.
Kako opet pokriće u zlatu, kada i sam kažeš da su ukinuli zlatni standard?Dart je odgovorio za hiperinflaciju u Nemačkoj. Nemačka je pri izbijanju rata 1914 ukinula zlatni standard da bi finansirala rat, a Vajmarska republika je štampala te marke bez pokrića u zlatu do besvesti.