ММФ није никакава добронамерна организација, чак је пре инструмент глобалиста за тлачење неразвијених и "помагање" да такви и остану. Да не спомињемо и то што се шушка да су страни фондови преузели наш јавни дуг од банака поверилаца и да се због тога јавна предузећа претварају у ДОО. За сада је једини акционар влада, али то се може (и хоће) лако и брзо променити.
У светлу свих ових појава треба посматрати и цене некретнина. Наравно, најважнији показатељи равнотежне цене станова су Период отплате улагања и однос: Цена м2/Просечна зарада. Ови показатељи су најлошији од када ја пратим (дакле негде око 35 година), изузимајући период грађанског рата и санкција. У урабаним подручјима великих градова период поврата улаганја је око 30 година, а потребно је више од 3 просечне плате за неки просечан м2. Кад сам ја куповао станове, прво један мали 1996. па затим велики негде 2005., ти параметри су били отприлике 15 година и 1,5 плата за 1м2. А имали смо и неку индустрију , пољопривреду, енергетику, струја се извозила а не увозила као данас.
Да не испадне да правим од нужде врлину, управо разматрам куповину мањег стана деци, преко кредита за младе. Добио сам понуду, услови су сјајни што се погодности тиче: нема никаквих трошкова (нотар, порез на пренос, упис хипотеке - све је бесплатно), има само нешто ситно за проценитеља некретнине. Може и да се узме кредит на само 6 година, тако да је за цео износ кредита камата само 1,5%. Рата је мало већа, али ако је стан мањи, сасвим прихватљива. Банци даш минимално за цео период.
Али не могу да се одлучим. Мислим да је лудило на врхунцу или сасвим близу врхунца, као у време "Грознице лала" у Холандији. А Холандија је тада била велесила, економска, технолошка (бродоградња), трговачка, занатска, уметничка, па се опоравила, а ми смо - нула. И нећемо се лако опоравити.