Mogucnost stanovanja na istom mestu kao pre 15 godina nije ista da.
Sreca pa se Beograd siri, pa ne moraju svi da zive na Vracaru, niti je to potreba pa ne vidim zasto ti mislis da je ovo dugorocno neodrzivo.
Cene nekretnina
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Sreca pa se Beograd siri, pa ne moraju svi da zive na Vracaru, niti je to potreba pa ne vidim zasto ti mislis da je ovo dugorocno neodrzivo.
Kada ne radiš ništa na unapredjenju infrastrukture i saobraćaja, sa svakom izgradjenom zgradom ti je ta (Batajnica, dodaj bilo koju lokaciju) sve dalja i dalja Iako po km zapravo nije. Svake godine ti treba sve više i više da stigneš tamo gde su poslovi.
Zato se i na unapredjuje infrastruktura. Razleteo i rozvodnio bi se kapital mnogo.
Zato teško da ćemo u bliskoj budućnosti videti brzi voz koji je povezan južno od Beograda, neko novo plansko naselje, neki novi dodatni most, nove ulice, metro i tako dalje i tako bliže.
www.istinomer.rs
Čisto primer. Sve što može da utiče na pad u određenom % cene se prolongira na max.
www.blic.rs
"Statistika po kojoj u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje. Godišnje se reši oko tek 1.500"
I tako već 20+ godina
Zato se i na unapredjuje infrastruktura. Razleteo i rozvodnio bi se kapital mnogo.
Zato teško da ćemo u bliskoj budućnosti videti brzi voz koji je povezan južno od Beograda, neko novo plansko naselje, neki novi dodatni most, nove ulice, metro i tako dalje i tako bliže.
Nemojte da smetnete s uma, brzu prugu Beograd - Niš završavamo do 2026. - Istinomer
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u decembru 2021, za vreme posete Nišu, obećao da će brza pruga od tog grada do Beograda biti završena do 2026. godine. Nekoliko meseci potom, u aprilu 2022, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović početak radova na...
www.istinomer.rs
Nema ubrzanja legalizacije bez digitalizacije zahteva za ozakonjenje: I posle 30 godina dva miliona objekata upitno
Ne možete da ga prodate, stavite pod hipoteku ili u njemu pokrenete neki biznis â samo su neke moguÄe posledice toga da vam se stan nalazi meÄu viÅ¡e od dva miliona objekata u Srbiji koji ni posle 30 godina nisu â legalizovani.
www.blic.rs
"Statistika po kojoj u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje. Godišnje se reši oko tek 1.500"
I tako već 20+ godina
Poslednja izmena:
Cak je i medijalna plata danas duplo veca od prosecne tad. A ko je pratio slicne vesti tad se dobro seca kako su komentari uvek bili "ma ko bre ima tu prosecnu platu, prosek je 20 hiljada dinara", isto kao i danas. Ostali troskovi bi morali da budu vise nego tri puta veci da bi ucinili deo koji odlazi na stanarinu jos tezim za isplatiti, a to jednostavno nije slucaj.
Ne kazem da je danas ziveti sam od prosecne plate lagano, ali kazem da nije 'sve teze'. Nesto je lakse nego ranije.
Znaci tebi je normalno da u naselju gde su kuce odjednom krenu da se grade zgrade, bez ikakvog pobosljsanja infrastrukture? Zato smo tu gde jesmo.
Tebi smeta sto meni smeta da kupim kucu i da mi neko posle 10 godina tu nacokeri zgradu?
Meni to nije normalno.
Kao neko ko je ziveo preko 2 decenije u Batajnici, taj fenomen je:
a) prisutan samo na atraktivnijim lokacijama Batajnice koje se urbanizuju
b) veoma veoma spor
A urbanizacijom Batajnice ce kad tada doci do toga svakako, pa ti moras da odlucis sta ti je bitnije:
a) da nemas sadrzaj i urbanizaciju ali imas privatnost
b) da imas sadrzaj i kad tad da se pomiris da ce da nikne zgrada od par spratova pored tvoje kuce
Infrastruktura ce se poboljsavati godinama svakako, ne mogu opet da pricam 5 stranica na ovoj temi o Batajnici jer svaki put niko ne uspe da mi docara kakav je infrastrukturni problem osim sto je daleko za pojedince.
A sada vidim da su argumenti sta ako ti kroz 30 ili 50 godina neko digne zgradu pored tebe.
Analitičar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 25.09.2022.
- Poruke
- 1.624
- Pohvaljen
- 3.562
Mislio dam da ti nije normalno da nemas voz do centra, pa posto Batajnica nema taj problem sad izmisljas nove "probleme" koji se u realnosti nikada ne materijalizuju. Nekim ljudima je očigledno nemoguće ugoditi.
Pošto si napisao sa si živeo u Batajnici (i ja sam).
Koliko ti je trebalo do srednje škole? Koliko treba deci iz Banovaca? Do poslednjih par godina koliko je bilo vrtića u Batajnici i kako se dobijalo mesto za dete?
Za naselje sa 30k stanovnika na šta liči Dom Zdravlja? Da li mesto ima bolnicu?
Ako živiš u Banovcima I tamo si prijavljen, gde se lečiš? U Novom Sadu ili Beogradu? Da li Banovci imaju bolnicu?
Na šta liče osnovne škole u odnosu na zemunske I novobeogradske?
Banovci-Novi Beograd je 20 minuta kada nema saobraćaja. I to poslednjih 10 godina kada je izgrađena obilaznica. Pre toga se išlo starim putem kojim u špicu možda stigneš za 40min. Ako imaš auto.
Jel ima park, bazen, bioskop, pozorište?
Gradski prevoz Batajnica/Banovci grad? Na šta liči, i na šta je ličio ranije?
I sabiraš tako jednu, drugu, petu stvar i onda skapiraš da si uskraćen za mnoge stvari. Ukratko, ideš tamo gde su burazeri alocirali kapital.
Isto to preslikaš na Srbiju i shvatiš zašto neko ne želi da živi u Valjevu nego dođe u Beograd.
Do srednje skole nekih 30 minuta, isao sam u Zemun. Deci iz banovaca vrv oko 60 minuta, sa obzirom da deca u srednjoj skoli nemaju bas obaveze ne vidim veliki problem...
Ne znam za vrtic jer niti imam decu niti sam dete, pa tu cu ti ostati kratak za odgovor.
Nista bolji nije dom zdravlja na NBGD, ili mislis da je normalno da dom zdravlja u jednoj od najvecoj opstina nema odeljak za previjanje?
Zapravo u Batajnici ima a na NBGD onaj kod ulice gladnih nema...
Ne znam, nisam ziveo u Banovcima.
Ne znam na sta insuiniras, ali ja sam isao u Branka Radicevica i ona se masovno poboljsala u poslednjih 15 godina, a nisam ni primecivao da je lose ista kada sam isao tamo u osnovnu skolu osim sto nismo imali fiskulturnu salu veliku, ona je tek naknadno napravljena i sada ne znam sta bi mogao biti problem ici u osnovnu skolu tamo.
Pa eto, znaci infrastruktura se poboljsala, upravo ono sto se navodilo kao nesto u sta se ne ulaze i ne sprovodi par komentara iznad.
Ima i park (koja opstina nema parkove?) i privatne bazene. A ima i dvorista jer jelte kucice... toga nema npr u centru toliko.
Bioskop i pozoriste nema, ali nema ga ni brda opstina blize centru.
Iz Batajnice imas par linija ka gradu, ja sam cesto isao 706 do zelenog venca ili 73 do NBGD. A bg vozom do vukovog spomenika. Jedno vreme sam njime isao i do autokomande pa presedao na bus do posla.
Banovci su verovatno losije povezani, opet nisam ziveo tamo pa ne znam.
Da, kada dovoljno podignes kriterijume i postavis nemoguce uslove onda ostane samo krug dvojke i NBGD, drago mi je da se slazemo.
Kao i kada bi podigao kriterijume da ti devojka mora imati manekensku gradju, trenirati 3 puta nedeljno, biti hirurg i pricati 3 jezika pa se iscudjavati sto samo 0.01% devojaka ispunjava taj uslov.
Poslednja izmena:
Omasio sam platu, jer sam na brzinu naveo bruto umesto neto plate.
Poreska kategorija zavisi od niza faktora, tako da je neto iznos potencijalno i veci.
Ali postoji jos gomila razloga zasto zivot u Beogradu ne moze da se poredi sa Berlinom.
1) Employment rate je daleko veci u Berlinu oko 70%, naspram 50% u Beogradu
2) Kvalitet gradnje u Berlinu je daleko bolji - ovde se grade jeftine demitare koje je osmislio ortak Zika, tako da sto vise ustedi na materijalu i nabije sto vise stanova na parcelu.
Vecina projekata u Beogradu ne bi bila ni odobrena u Berlinu i drugim razvijenim gradovima - zbog nekvaliteta, loseg urbanizma itd...
Mislim da su zatvorski blokovi humaniji za zivot od jednog Sunyvila na primer, a ni drugi projekti nisu nista bolji.
Prodavati commi blokove koji se raspadaju, napravljeni od prefrabrikovanih betonskih blokova iz kojih viri armatura i porediti to sa stanogradnjom u Berlinu je neodmereno.
3) Beograd je evropska prestonica govana, trotoari su govnavi, parkovi su govnavi - prikladniji naziv mu je Govnograd, otidjite do nekog parkica u centralnim opstinama tipa onaj iza Skupstine i videcete da je u pitanju povrsinska septicka jama, a ne park. Tu zivi izvikana elita iz kruga dvojke - koja nema kulture da pocisti govna iza svojih dzukela, pa se zato davi u govnima. Pola Beograda lici na neki raspali geto sa oronulim fasadama koje potencijalno mogu da ti padnu na glavu.
Reke su nam govnave, kvalitet vode koju pijemo upitan, uobicajena pojava je da se kanalizacija izliva po ulicama. Kvalitet vazduha je vec prezvakana prica.
4) Skole su zooloski vrtovi, gde dominiraju agresivni primitivci. Umesto da ti si dete fokusira na ucenje i rad, ono mora da prezivi obrazovni sistem, ako je inteligentno i uspesno potencijalno jos gore po njega.
5) Saobracajna infrastuktura i kultura voznje paralelni univerzumi.
6) Trziste nekretnina u Beogradu ne postoji - postoji trampa stanova i vezane kupovine - zato nam je procenat kes kupaca tako i visok.
Poreska kategorija zavisi od niza faktora, tako da je neto iznos potencijalno i veci.
Ali postoji jos gomila razloga zasto zivot u Beogradu ne moze da se poredi sa Berlinom.
1) Employment rate je daleko veci u Berlinu oko 70%, naspram 50% u Beogradu
2) Kvalitet gradnje u Berlinu je daleko bolji - ovde se grade jeftine demitare koje je osmislio ortak Zika, tako da sto vise ustedi na materijalu i nabije sto vise stanova na parcelu.
Vecina projekata u Beogradu ne bi bila ni odobrena u Berlinu i drugim razvijenim gradovima - zbog nekvaliteta, loseg urbanizma itd...
Mislim da su zatvorski blokovi humaniji za zivot od jednog Sunyvila na primer, a ni drugi projekti nisu nista bolji.
Prodavati commi blokove koji se raspadaju, napravljeni od prefrabrikovanih betonskih blokova iz kojih viri armatura i porediti to sa stanogradnjom u Berlinu je neodmereno.
3) Beograd je evropska prestonica govana, trotoari su govnavi, parkovi su govnavi - prikladniji naziv mu je Govnograd, otidjite do nekog parkica u centralnim opstinama tipa onaj iza Skupstine i videcete da je u pitanju povrsinska septicka jama, a ne park. Tu zivi izvikana elita iz kruga dvojke - koja nema kulture da pocisti govna iza svojih dzukela, pa se zato davi u govnima. Pola Beograda lici na neki raspali geto sa oronulim fasadama koje potencijalno mogu da ti padnu na glavu.
Reke su nam govnave, kvalitet vode koju pijemo upitan, uobicajena pojava je da se kanalizacija izliva po ulicama. Kvalitet vazduha je vec prezvakana prica.
4) Skole su zooloski vrtovi, gde dominiraju agresivni primitivci. Umesto da ti si dete fokusira na ucenje i rad, ono mora da prezivi obrazovni sistem, ako je inteligentno i uspesno potencijalno jos gore po njega.
5) Saobracajna infrastuktura i kultura voznje paralelni univerzumi.
6) Trziste nekretnina u Beogradu ne postoji - postoji trampa stanova i vezane kupovine - zato nam je procenat kes kupaca tako i visok.
Bitno da ga ti zivis kao grof, a ko god pozeli da zivi tako, ne treba da zivi i ne zasluzuje da tako zivi, nego jedino ti.
Ovi problemi su se materijalizovali u dobrom delu Zemuna Gornjeg Grada. Ljudi koji imaju kuce, odjednom su im dvorista na vidiku novoigradjenih terasa. Zasto ne bi ista sudbina jednog dana sacekala i Batajnicu?
Nisi mi odgovorio na prethodna pitanja koliko imas nekretnina i u kom delu grada zivis, jer i dalje nemam ideju sa kakvom osobom pricam.
Koja osoba mi tacno prica da treba da se selim van grada i da se ne zalim sto su cene visoke i da sam privilegovan sto kupujem stan u Zemunu i hocu da imam kucu van grada koja je jedva useljiva i nikakav luksuz? Po cemu sam ja privilegovan? Po tome sto sam radio u studentskoj zadruzi i mucio se ceo zivot? Po tome sto nemam da nasledim nikakvu nekretninu i pare? Da li je to po tebi moja privilegija? Nakon sto mi odgovoris na ovo, mozemo da nastavimo dalju komunikaciju.
Tačno, Beograd se širi i to jeste pozitivan pomak u teoriji, ali u praksi to širenje često znači gubljenje kvaliteta života: loša infrastruktura, javni prevoz koji ne funkcioniše, škole i vrtići na minimumu, urbanistički haos i zavisnost od automobila.
Niko ne insistira da svi žive na Vračaru, ali pitanje je šta zapravo dobijamo u tim proširenim zonama za istu (ili sličnu) cenu kao što se ranije plaćalo bliže centru. Nije neodrživo stanovati u Mirijevu ili Železniku, ali jeste neodrživo kada svaki dan izgubiš dva sata na prevoz i još 20% plate na troškove koji proizlaze iz loše urbanizacije.
Dakle, širenje grada po sebi nije rešenje ako ga ne prati sistemska podrška, jer u suprotnom, to samo znači da si geografski dalje, ali i funkcionalno zaboravljen.
U pravu si da su nominalno i prosečna i medijalna plata značajno porasle u poslednjih desetak godina i da su neki odnosi, kao što je stanarina u odnosu na prihod, objektivno poboljšani. I jasno je da danas više ljudi realno može da iznajmi stan sam, makar u nekoj skromnijoj varijanti.
Ali nije poenta samo u tome koliko lakše ili teže plaćamo stanarinu, već šta za taj novac dobijamo i kakav standard života možemo održati. Jer istovremeno, zahtevi svakodnevnog života su postali skuplji, kompleksniji i energetski zahtevniji: od hrane, prevoza, tehnologije, do obaveznih troškova koje ranije nismo ni imali (npr. digitalne pretplate, mobilni data, itd.).
Zato je osećaj da nije lakše često više posledica šireg ekonomskog i društvenog pritiska, a ne nužno pogrešne aritmetike. Možda jeste objektivno lakše izračunati, ali je subjektivno teže živeti, i to nije kontradikcija.
Preteruješ i ti ponekad. Ako hoćeš kuću negde da budeš siguran da za tvog života i života tvoje dece neće nići zgrada pored onda ideš u neko selo ili debelu periferiju nekog manjeg mesta. I te zgrade ne niču same nego ljudi prodaju kuće.
Ali to je cista posledica sto svi hoce da zive u centru i sto sve vise i vise ljudi dolazi u Beograd, nisu kirije postale magicno velike preko noci.
Problem svega toga je centralizacija, i sve dok ljudi smatraju da je zivot u mestima na periferiji uvreda ili mocvara tako ce biti i dalje.
A posto kada nekome kazes da mu treba 20 minuta od Batajnice do Novog Beograda problemi postaju nedostatak bioskopa/pozorista/bazena, putovanje do srednje skole 30 minuta ili sto ljudi mogu da dignu zgradu pored njih (a u medjuvremenu zive SADA u zgradi i pored njih su zgrade) tako ce biti uvek kod nas.
Ne svidja nam se sta drugi ljudi rade (dolaze u centar i dizu cenu kirija / kvadrata) a svi isto to radimo i onda kao cudjenje kako i zasto, pa mislim stvarno.
1) Employment rate u Srbiji je 71%, u Beogradu verovatnon i vise, dok je u Berlinu vrlo moguce i nize od nemackog proseka, jer je Berlin specifican glavni grad koji nije ekonomski centar cele drzave (zbog izolovanosti tokom Hladnog Rata). https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title=Employment_-_annual_statistics
2) Berlinu ne fali commie blokova, jer je i sam do 90ih pola bilo commie grad
3) Berlin je centralnoevropska prestonica droge. Toliko da po parkovima ljudi lagano razvuku linije na klupi nedaleko od dece koja se igraju a policija ih ignorise
4) Skole u Berlinu imaju vise Turaka nego Nemaca.
5) Ovo generalno jeste, mada bas zbog toga, granica priustivih stanova u Berlinu se pomera jos dalje od centra u odnosu na Bg.
6) OK, sta god to znacilo.
Treba crtati mnogima. Upravo je poenta ostatka para posle svih placenih računa .....
I ti misliš da je ta centralizacija nešto čisto psihološke prirode, nema ništa opipljivo (prevoz, škola, restoran, bazen, park...) što stoji iza toga?
Infrastruktura u Batajnici se popravila, i to se ogleda i u ceni naravno. Sigurno se nije promenila neka psihološka percepcija Batajnice.
A da se uslovi poprave još više, smanjila bi se razlika još više. Uzročno posledična veza.
Što se Batajnice i prevoza tiče nema potrebe da se ulepšava stvar. Sa izgradnjom Pupinovog mosta i kolapsa koji se tamo dešava, pristup Batajnici se pokvario (neke druge stvari su se popravile).
Šta je tvoj razlog što ne živiš više u Batajnici?
Meni je prevoz u srednjoj školi, fakultetu i kasnije poslu ostavio takve traume da danas kad biram stan prvo što gledam koliko putujem do posla.
Ljudima su porasli apetiti i zelja za vecim komforom, logicno jer nam se standard poboljsao.
Ali ako ides do NBGD ti ne ides preko pupinovog mosta vec preko autoputa, jedino ako radis u Zemunu ides tom trasom koja sece pupinov most
Vise mi se svidja sirina NBGD i urbanizam, dinamicnije okruzenje, nisam kupovao stan na NBGD iz potrebe vec iz viska mogucnosti i zastite kapitala + buduceg potencijala.
Nemam ni kuceta ni maceta trenutno a radim remote, tako da sve moje kupovine su cisto iz licne zelje nego preke potrebe.
Pa ne znam, meni je jedino posao bio malo nategnut do srednje skole 30 minuta 706icom ili do fakulteta 35 minuta BG vozom nikad nisam dozivljavao traumaticno.
Jedino do posla je bilo nategnuto od autokomande doci do Stepe Stepanovic, tada jesam nasao prvi svoj stan da iznajmljujem tako da tu te razumem.
Ali zato svim silama zelis da branis Batajnicu i da ljude preusmeravas tamo kao saobracajac.
Ovo bi bukvalno bilo kao da ja nagovaram ljude da idu da zive u mom selu, iako sam ja otisao odatle iz mnogo ociglednih razloga. Malo je dvolicno, ne znam. Ili samo ja sticem takav utisak.
Da me ne shvatis pogresno, vec sam se previse lose izrazio, ali ono zivim na NBG i pricam ljudima sta vam fali da zivite u Batajnici, malo jeste cudno.
Širina i urbanizam, dinamičnije okruženje == bolji život tamo sada.
Zaštita kapitala, tvoja percepcija je takva da se to neće promeniti ni u budućnosti.
Drugim rečima, ti si za svoje pare kupio stan gde je najbolje. Isto mišljenje imaju i mnogi drugi. Otud i potražnja.
Ali iz nekog razloga si uložio na Novi Beograd, a ovde pišeš da u poređenju sa Batajnicom nema nikakve materijalne razlike.
Što se prevoza tiče. Ja se uvek pitam gde idu svi ti ljudi (ne nužno u vreme odlaska/dolaska na posao) ali je činjenica da je kod Pupinovog mosta kolaps koji zna da traje po sat i duže. Isto tako od lakat (bivše) krivine do Kvantaša. Dosta ljudi ne koristi obilaznicu (da li je do dužine ili čega već nebitno)
A to što taj Novi Beograd ima urbanizam i širinu koji je godinama ispred periferije nije nešto što je palo s neba.
Da nemam para za NBGD kupio bih u Batajnici kucu ili stan, da je kompromis jeste ali zato i manje kosta.
Ja ne znam sta sam lose rekao osim da nije toliko lose ziveti u Batajnici / periferiji, nisam sad pricao da je raj na zemlji vec da se dozivljava mnogo gore nego sto zapravo jeste.
Izgubio bi da kazemo 20% sadrzaja/komfora za 30-50% jeftiniju cenu. Nekome je deal breaker da mu dete putuje 30-40 minuta autobusom do srednje skole, ali nekome nije.
Smatram svakako da je to bolje od guzvanja u 40m2 na NBGD npr i da treba dati i tim mestima sansu, u suprotnom ce se nastaviti odumiranje periferije.
Samo smatram da dosta ljudi prica napamet stvari ovde, postoje mane i zivota na periferiji ali su dosta prenaduvane cesto ovde.
Postoje mane i zivota na NBGD / Vracaru, ali se redje provlace ovde npr.
Slazem se, ali vise gledam to iz zastite kapitala i potencijala jer je u bloku koji se gradi (blok 64) pa su sadrzaji i okolina pod znakom pitanja jos uvek.
A i nalazi se pored Airport City-ja, pa ce u buducnosti bilo kakva prodaja potencijalna ili izdavanje biti mnogo lakse i brze po vecim cenama zbog koncentracije posla tu.
Ima razlike, samo mislim da je prenaduvana ta razlika. Ne vodim prvi put ovakve diskusije ovde i svaki put me nervira kada ljudi predstavljaju periferiju i mesta kao Batajnicu kao nesto nehumano za zivot a nikad nogom nisu krocili u istu.
Primetices da se ovde veoma retko spominju ili vode price o opstinama koje nisu centralne u Beogradu, a kamoli ne dao bog nesto jos dalje.
Mislim da svaki kraj ima nesto da ponudi i da bi se dosta ljudi zacudilo ili iznenadilo odredjenim krajevima kako Beograda tako i periferije.
Dirnuo si u osinjak 
samo krug dvojke nudi život dostojnog čoveka, NBG je spavaonica.
Ne treba mi starbacks, glovo, fine dining skupi restorani, škola klizanja...
samo krug dvojke nudi život dostojnog čoveka, NBG je spavaonica.Zavisi šta ko podrazumeva pod "bolje". Nekome odgovara mir i privatnost, neko voli buku i neka dešavanja.
Ovo onda bukvalno možeš da primeniš na svaki grad na svetu. Ljudi prave sadržaje tamo gde ima korisnika i gde će im se šta isplatiti. Centar grada je u svakom gradu na kugli zemaljskoj skuplji od periferije.
Ja ću se npr vratiti u svoje "selo"
Ne treba mi starbacks, glovo, fine dining skupi restorani, škola klizanja...Sve van kruga dvojke je močvara gde ljudi koriste konje kao prevozno sredstvo (da, postoji ovakav post ovde na temi). A čim spomeneš put duži od 15min to je eeeeee. Niko na svetu ne putuje duže od 15 minuta nigde.