O tome se radi, ljudi koji žive i rade ovde, plaćaju poreze i doprinose žele da dobiju ono što plaćaju, a ne da im život zavisi od toga koliko para imaju u džepu. Izmedju ostalog zato nam je životni vek medju najkraćim u evropi. Kod nas za greške ne odgovara niko. Slažem se da se ne može ugoditi svakom ali treba napraviti sistem koji radi. Nisu gužve samo zato što svi hoće besplatno (i hoće sa pravom, jer plaćaju) već i zbog sistema koji pravi gužve. Ko zna koliko je tu ljudi dobilo posao preko stranke, a ne rade ništa. Eto meni su jednom prilikom rekli "što ste došli, nemamo termina", pa kad su videli bebu onda kao "ok ajde sačekajte sad ću da pozovem doktorku", a ona sedi(sestra na prijemu) i gleda tenis, a mi došli sa regularnim uputom. I put do Kraljeva... košta, a i 6 meseci je dug period mada je češće veći (npr u razvijenijim zemljama je prosek oko mesec dana). Sve dok relativizujemo korupciju stanje će biti ovakvo, mada vidim da to starijim ljudima i ne smeta mnogo, tako je bilo oduvek, toga ima svuda, ali bar ima mleka i brašna.
Nekako ljudi misle da će u BGu dobili bolju nego i donekle su u pravu. U manjim mestima pitanje je kako je ko dobio posao (U S.Palanci npr jedna sestra je dobila mesto kao hirurg u fazonu "naučiće). Ja sam operisao nos npr kao dete i pored mog insistiranja mojim roditeljima da to uradimo u Beogradu i savete drugih ljudi oni nisu poslušali, rekoše "imamo vezu u našoj bolnici, glavna sestra nam je komšinica i ona je rekla u BGu će te operisati neki priučeni asistent, a ovde doktor specijalista". Naravno operisao sam se tu (dete jbg ne mogu da idem protiv roditelja) i ono što je doktor uradio je samo upropastio nos još više tako da je potrebna još jedna operacija da se to ispravi (imam i dalje problem sa disanjem). Roditelji me terali na još jednu operaciju o njihovom trošku dakle može i privatno (jer su svesni šta su uradili), a pošto su me operisali pod lokalnom anestezijom koja je prestala nakon 30min i nisu imali dodatnu pretrpeo sam neverovatne bolove i to ne govorim o bolovima nakon operacije već tokom, dve sestre su morale da me drže, nisam želeo dodatnu operaciju. Jedan od razloga je da pokažem roditeljima da nisu najpametniji i da nekad treba da poslušaju druge, a drugi razlog je da ću uraditi o mom trošku kada za to bude bilo vreme (kada više ne mogu da dišem). Nije pravilo naravno da će u manjim mestima uraditi lošije ali ljudi se plaše zbog iskustva drugih, a mi sve dok ćutimo i opravdavamo, relativizujemo... tako će i biti.
Poslednja izmena:
