Cene nekretnina

[Suzuman]

Veoma diskutabilno. Kamatne stope kod nas padaju značajno sporije, jer se plaše inflacije. A naravno da se plaše, jer ne mogu baš da odrede sa kojim će lagom povećane zalihe novca ili promene u cenama i primanjima uticati jedni na druge. Je l će da povećaju plate i penzije sad opet? Znači da će se novčani fond povećati. To znači veću potražnju za robom i uslugama, a to opet vodi ka inflaciji. E, onda moraš opet da povećavaš plate, i sve tako u krug.

Čak i da padnu kamatne stope, one su verovatno manje važne kao determinante potražnje za novcem od realnog dohotka po glavi stanovnika.

Po meni, osim ove populističke, nepotrebne mere ograničenja kamatnih stopa i navodnih jeftinih kamata za mlade (koje će banke sigurno nadomestiti nečim drugim), ja ne vidim da bilo šta ide u prilog kupcima.

 

[G.I.Joe]

Dolazimo u vremena kada sve ide u korist za kupce, ne za prodavce. Sto bude vreme prolazilo, uslovi ce biti povoljniji

Za jedno dve godine da. Sada trenutno ne. Jedini "problem" će biti dobiti kredit. Banke će zategnuti mnogo, a ljudi će se plašiti.

 

[sutraw]

Tržište može biti povoljno za kupce u globalu, ali opet urbani centri i glavni gradovi ostaju skupi za većinu. Ako je tržište sporo, znači da je ekonomija spora. Jedno vuče drugo.

 

[Salev85]

Ima istine, što bi @Salev85 rekao mi iz korporacija smo najveći gubitnici. U protekle 4 godine plate su nam porasle 15-20% (cost of living adjustment) a cene hrane, usluga, pa i određenih nekretnina se duplirale! Tako da svakako danas možemo da priustimo dosta manje nego ranije.

Jeste ali je došlo 200k Rusa sa jakim platama koji su "prividno" po statistici povećali plate u privatnom sektoru. U principu za nas koji smo ovde "domaći" što ne radimo za minimalac je od 2020 to što si rekao 15-tak %. Dodaš na to maltene duple plate državnih činovnika i onda je sve to super.....po statistici . A u praksi je:
-državni činovnici imaju u najboljem slučaju istu kupovnu moć (zbog fingirane inflacije, potrošačka korpa sve govori koliko je nešto fingirano) a realno i manju
-privatan sektor (domaći) ima minimalno 60% manju kupovinu moć (sa povećanjima) u odnosu na pre 4 godine. Manje ili isto možeš da uštediš, a to što uštediš vredi 60% manje .

 

[Extroniks]

Jeste ali je došlo 200k Rusa sa jakim platama koji su "prividno" po statistici povećali plate u privatnom sektoru. U principu za nas koji smo ovde "domaći" što ne radimo za minimalac je od 2020 to što si rekao 15-tak %. Dodaš na to maltene duple plate državnih činovnika i onda je sve to super.....po statistici . A u praksi je:
-državni činovnici imaju u najboljem slučaju istu kupovnu moć (zbog fingirane inflacije, potrošačka korpa sve govori koliko je nešto fingirano) a realno i manju
-privatan sektor (domaći) ima minimalno 60% manju kupovinu moć (sa povećanjima) u odnosu na pre 4 godine. Manje ili isto možeš da uštediš, a to što uštediš vredi 60% manje .

Pa zavisi od startne pozicije.
Lako je duplirati platu od 500 eur, a malo teze platu od 3500 EUR, u realnosti obe pozicije su dobili povisicu od 500 eur.

 

[Salev85]

Pre korone, za stan od 100.000 evra, sa učešćem od 20% na 25 godina, ako me sećanje ne vara, rata je bila 600 + evra.

Za 100.000 evra je mogao da se kupi pristojan stan od 50 kvadrata u starogradnji na granici šireg centra.

Analogno tome, moglo je da se nađe nešto manje za 70.000 evra, ali rata je bila mnogo veća od 200 evra, odnosno preko 400 evra.

To je bio iznos prosečne plate do 2019. Dakle, takav stan je bio jednako dostupan kao danas stan sa ratom od 800 evra.

Danas, sa ratom od 800 evra, može svašta nešto slično da se uzme.

I imam utisak, da se sa platom od 400 evra nije bolje živelo 2015, 2016, nego danas sa 800 evra.

Uh, 2015 pa 2016 pa 2019 . Celu deceniju ćeš uzeti da pokažeš da je danas isto.
2019 - Resavska, polurenovirana starogradnja (kupatilo renovirano pre 10 godina). Oko 80m2 je bilo 130k. 40k učešće i 90k kredita. Rata 430-440e na 30 godina.
Koliko je danas?
A da, tada si mogao da biraš a danas su se svi povukli iz prometa zbog sulude državne politike. Čik nadji neki stan da nije 250+%.

 

[Salev85]

Pa zavisi od startne pozicije.
Lako je duplirati platu od 500 eur, a malo teze platu od 3500 EUR, u realnosti obe pozicije su dobili povisicu od 500 eur.

Ove od 3500 se nisu ni menjale. Ostale su 3500 jer je država povećala neoporeziv deo. Svako uskladjivanje sa inflacijom je pojeo porez.
Ove što su bile niske, država je to regulisala povećanjem minimalca od 50% za 2.5 godine.
Problem su ovi između, što su radili 2019 za od 800-1500. Tu su povećanja bila minimalna a devastirala ih je država.

 

[realnostt]

Da nemamo dobre stvari, ne bi imali ni šta da izvozimo.

5k, ispravka.

I tu si pogresio. Izvezemo mi to ‘najbolje’ pa nam cesto vrate kad izmere vrednosti otrova u toj nasoj cuvenoj hrani.

A mirijevo na sve ove faktore o kojima pisete, ne treba da bude 5, nego 18k. Kupiti te otkupljene pandursko ulicarske stanove otkupljene za 1 paru, za makar 18k po kvadratu. Kao i koliko stotina hiljada takvih 1 para otkupljenih olupina u dobrodosao je svaki sljam gradu. Pa posle da neko drugi to renovira, jer vecinski ni tacku ti sto su dobili za paru do prodaje nisu stavili na zid, cesto ni ocistili ikada te supe. Takva je vecina ovog grada iz snova i ja mislim da je sve mala cena. Posebno za tu kvalitetnu pandur vojska radnicku starogradnju

 

[Defke]

Jeste ali je došlo 200k Rusa sa jakim platama koji su "prividno" po statistici povećali plate u privatnom sektoru. U principu za nas koji smo ovde "domaći" što ne radimo za minimalac je od 2020 to što si rekao 15-tak %. Dodaš na to maltene duple plate državnih činovnika i onda je sve to super.....po statistici . A u praksi je:
-državni činovnici imaju u najboljem slučaju istu kupovnu moć (zbog fingirane inflacije, potrošačka korpa sve govori koliko je nešto fingirano) a realno i manju
-privatan sektor (domaći) ima minimalno 60% manju kupovinu moć (sa povećanjima) u odnosu na pre 4 godine. Manje ili isto možeš da uštediš, a to što uštediš vredi 60% manje .

Ni blizu. Uzmimo septembar za primer:

prosecna plata | 2019. | 2024 | rast
privatni sektor | 50860 | 94803 | 86%
javni sektor | 59871 | 99363 | 66%
potrosacka korpa | 71301 | 104330 | 46%

Cak i da kazemo da je 'prava inflacija' duplo jaca od zvanicne (sto je suluda pretpostavka u startu) ne dodje se do 'minimalno 60% manje kupovne moci'.

 

[Suzuman]

Ako je tržište sporo, znači da je ekonomija spora. Jedno vuče drugo.

Ne baš uvek. Ima primera i kada bum u ekonomiji ne mora da vodi do srazmernog rasta novca (ako pod jakim tržištem podrazumevaš kretanje cena).
Evo kod nas, recimo. Strane investicije su rekordne, a sa njima i priliv strane valute, koliko ja vidim. Onda NSB kupuje stranu valutu (evro) da bi oslabila dinar, što znači da povećava njegovu ponudu. Ali, ako imaš inflaciju, onda imaš i ograničenja u tome koliko domaća novčana masa može da raste, pa moraš da na neke načine sterilišeš/ukloniš (prodajom obveznica recimo) priliv strane valute.
U ovom slučaju ekonomski bum dovodi do smanjenja novčane mase, pa i tržište ne mora biti u bumu.
Znam da si ti mislio tržište u drugačijem smislu, ali svako tržište (biznis) zavisi od ukupne novčane mase, pa se to u širem smislu odnosi i na ovo.

 

[Salev85]

3 bambi poena za ovog gore iznad Suzumana.
Kada kontrolišem uzorak, povećam količine odredjenih proizvoda, smanjim deo koji ne komtrolišem, čudno kako nije 10-tak % kumulativne inflacije.
Državna statistika naša dika, što poželiš to naslika
Evo pitanje za drugare sa foruma. Poznajete li nekog da radi za platu u privatnom sektoru, kome se duplirala plata od 2019?
Ne mora duplirala, povećala 50%?
Za istu poziciju pričam.

 

[Defke]

3 bambi poena za ovog gore iznad Suzumana.
Kada kontrolišem uzorak, povećam količine odredjenih proizvoda, smanjim deo koji ne komtrolišem, čudno kako nije 10-tak % kumulativne inflacije.
Državna statistika naša dika, što poželiš to naslika
Evo pitanje za drugare sa foruma. Poznajete li nekog da radi za platu u privatnom sektoru, kome se duplirala plata od 2019?
Ne mora duplirala, povećala 50%?
Za istu poziciju pričam.

Kada sam izmisljam brojeve, cudo kako nije 300% inflacija.

 

[Suzuman]

kome se duplirala plata od 2019?

20% u mom slučaju.

Nego, mene i dalje zanima kako se pobeđuje inflacija ovolikim podizanjem plata? Kažu podizanjem kamatnih stopa, ali ne vidim kako one mogu da budu veća determinanta potrošnje od para koje imaš u džepu. Ako ti povećaju platu sa 50k na 90k, nećeš sigurno da biraš da trošiš manje. Možeš da destimulišeš privredu da se pozajmljuje, ali otkud onda toliki rast plate?
Čudno.

 

[Extroniks]

Ove od 3500 se nisu ni menjale. Ostale su 3500 jer je država povećala neoporeziv deo. Svako uskladjivanje sa inflacijom je pojeo porez.
Ove što su bile niske, država je to regulisala povećanjem minimalca od 50% za 2.5 godine.
Problem su ovi između, što su radili 2019 za od 800-1500. Tu su povećanja bila minimalna a devastirala ih je država.

Pa da, najvise se slomilo sve na srednjoj klasi zbog inflacije.

Ovi koji su prezivljavali dizanjem minimalca i dalje prezivljavaju, ovi koji su visoko placeni ili u mogucnosti da diktiraru cenu proizvoda/usluga su samo digli cene i zaradjuju vise nego ikada.
Srednja klasa je izvisila jer su bili ranije OK placeni iz ugla poslodavca pa su povisice bile minimalne dok za ljude koji su radili za male pare su poslodavci morali da dignu pare jer ljudi nece da rade za crkavicu.

 

[Defke]

20% u mom slučaju.

Nego, mene i dalje zanima kako se pobeđuje inflacija ovolikim podizanjem plata? Kažu podizanjem kamatnih stopa, ali ne vidim kako one mogu da budu veća determinanta potrošnje od para koje imaš u džepu. Ako ti povećaju platu sa 50k na 90k, nećeš sigurno da biraš da trošiš manje. Možeš da destimulišeš privredu da se pozajmljuje, ali otkud onda toliki rast plate?
Čudno.

Pa ne pobedjuje se, ali plate su posledica, ne sredstvo borbe.

Inace ovo je struktura inflacije u nas. Pocelo sa energijom, kulminiralo sa hranom, i sada se peglaju usluge.

 

[Suzuman]

Pa ne pobedjuje se, ali plate su posledica

Ne pobeđuje se, u pravu si.
Plate kao posledica inflacije. Ili inflacija kao posledica plata? Ili i jedno i drugo?

 

[sutraw]

Inflacija nužno diže i plate, samo što to ide sa odloženim dejstvom... Standard se ne diže rastom plata, nego rastom produktivnosti. Džaba najveći rast plata ako sve ostalo poskupi u istoj meri.

 

[mića]

Dobro nam je

 

[Filip 01]

Evo pitanje za drugare sa foruma. Poznajete li nekog da radi za platu u privatnom sektoru, kome se duplirala plata od 2019?
Ne mora duplirala, povećala 50%?
Za istu poziciju pričam.

Za istu poziciju da kažem da se duplirala.
Od 2022 do sada je porasla malo manje od 50%, dok je od 2019 do 2022 takođe oko 50%.
Početkom 2025g se planira dodatno povećanje od min 10%.
Kod par saradničkih firmi je otprilike slično stanje, ali da kažem da se kod njih sigurno barem 50% povećala od 2019.
Nije merodavno, jer smo mi da kažem manje firmice od 10-20 zaposlenih, a ti verovatno misliš na neke od preko 100 - pa do par hiljada zaposlenih.
I da, jesmo svi mi u građevini, ali skoro niko ne zavisi od stambene izgradnje, svim ovim firmama je ukupni prihod od stambene izgradnje manji od 10%.

 

[Zarkovo]

Kupio sam stan pre jedno pola godine, 2100 me je izaslo sa PDVom, pre neki dan investitor okacio oglas za poslednja 3 stana u zgradi, prodaje za 2800, zavrseno je svih 5 spratova, do cetvrtog su stigli sa radjenjem rasporeda prostoriji po zelji kupaca, znaci nisu ni na 60%, ko zna za kolko ce ici kada dodju na 80%

 

[keks]

20% u mom slučaju.

Nego, mene i dalje zanima kako se pobeđuje inflacija ovolikim podizanjem plata? Kažu podizanjem kamatnih stopa, ali ne vidim kako one mogu da budu veća determinanta potrošnje od para koje imaš u džepu. Ako ti povećaju platu sa 50k na 90k, nećeš sigurno da biraš da trošiš manje. Možeš da destimulišeš privredu da se pozajmljuje, ali otkud onda toliki rast plate?
Čudno.

Nije čudno, nego nisi razumeo. Podizanje najnižih plata(i penzija) je bila mera da mogu koliko toliko te kategorije da nastave sa životom.

 

[StariPosmatrač]

Uh, 2015 pa 2016 pa 2019 . Celu deceniju ćeš uzeti da pokažeš da je danas isto.
2019 - Resavska, polurenovirana starogradnja (kupatilo renovirano pre 10 godina). Oko 80m2 je bilo 130k. 40k učešće i 90k kredita. Rata 430-440e na 30 godina.
Koliko je danas?
A da, tada si mogao da biraš a danas su se svi povukli iz prometa zbog sulude državne politike. Čik nadji neki stan da nije 250+%.

Baš su ljudi u to vreme bili budale dok su kupovali stanove po Vidikovcima, Novim Galenikama i Stepama, kad su mogli da pazare stan u centru za malo jače od 1000 evra po kvadratu.

Ovaj, šišmiš.

 

[Boža M]

Uh, 2015 pa 2016 pa 2019 . Celu deceniju ćeš uzeti da pokažeš da je danas isto.
2019 - Resavska, polurenovirana starogradnja (kupatilo renovirano pre 10 godina). Oko 80m2 je bilo 130k. 40k učešće i 90k kredita. Rata 430-440e na 30 godina.
Koliko je danas?
A da, tada si mogao da biraš a danas su se svi povukli iz prometa zbog sulude državne politike. Čik nadji neki stan da nije 250+%.

Ja sam odgovorio na tvrdnju koja se odnosila na period od 2015 do 2019. Nisam ja uzeo taj period za primer. Da ja poredim periode bili bi od 2001 do 2008 (prvo doba rasta), pa od 2009 do 2015 (pad), pa od 2016 do 2022 (rast za ubrzanjem u doba korone) i 2023 do sada (realna stagnacija).

Postoje mnoge razlike između 2015 i 2019. Na primer ukupna zaposlenost je porasla sa 1.700.000 na 2.150.000, dok je sada 2.300.000 i to uz gubitak stanovništva.

To znači da je psihološki postalo lakše uzeti kredit jer se smanjio strah od gubitka zaposlenja koji je svakako bio izraženiji 2015 nego 2019 ili danas.

 

[Salev85]

Za istu poziciju da kažem da se duplirala.
Od 2022 do sada je porasla malo manje od 50%, dok je od 2019 do 2022 takođe oko 50%.
Početkom 2025g se planira dodatno povećanje od min 10%.
Kod par saradničkih firmi je otprilike slično stanje, ali da kažem da se kod njih sigurno barem 50% povećala od 2019.
Nije merodavno, jer smo mi da kažem manje firmice od 10-20 zaposlenih, a ti verovatno misliš na neke od preko 100 - pa do par hiljada zaposlenih.
I da, jesmo svi mi u građevini, ali skoro niko ne zavisi od stambene izgradnje, svim ovim firmama je ukupni prihod od stambene izgradnje manji od 10%.

A npr kod druga ništa od 2021. Ista struka. Manja firma. Gradjevina. Smanjuje im se broj projekata, otpustili su deo ljudi (10-15%). Oni sklapaju ugovore i angazuju podizvodjače i kontrolišu radove. Kazu naredne 2 godine kriza. Ostala im je maltene samo stanogradnja.

 

[Suzuman]

Nije čudno, nego nisi razumeo. Podizanje najnižih plata(i penzija) je bila mera da mogu koliko toliko te kategorije da nastave sa životom.

To je dakle tih 86% posto u javnom sektoru za 5 godina. Izvinjavam se.
Samo još da mi kažete, u kojoj smo sad fazi: nominalni prihod raste bržom stopom od novčane mase? Više transakcija sa istom količinom novca u opticaju? Ili suprotno, pad velociteta?