Šta je novo?

Cene nekretnina

Znaci poenta price je da je i u slucaju pada cene ponuda nece biti nista losija, jer i sad ne valja :)

Da je ponuda dobra, ne bi je tražnja ovoliko nadmašila već godinama i nabijala cene :) Činjenica je da poželjnih stanova na tržištu i dalje ima dosta manje nego potencijalnih kupaca.
 
Da je ponuda dobra, ne bi je tražnja ovoliko nadmašila već godinama i nabijala cene :) Činjenica je da poželjnih stanova na tržištu i dalje ima dosta manje nego potencijalnih kupaca.
Na osnovu cega ovo proglasavas kao cinjenicu (da li imas neku statistiku ili hard fact da to potkrepis)?
 
Trenutno u Bg blokovima ima preko 1.200 oglasa za prodaju (a preko 1.700 za ceo Novi Beograd). Hoces da kazes da nijedan od tih stanova ne valja? Ili da su preskupi? Neki kazu da ce ponuda biti losa ako / kad budu pale cene? Kakve ce tad biti ponuda ako je sad ova losa? Pisu ovde na forumu da i Lastavica slabo prodaje stanove, neka vide tamo. Ne znam da li ce pasti i koliko. Mozda i ne padnu cene nego stagniraju, a plate porastu narednih nekoliko godina 20-30%, pa dodje na isto.
Kako god, niko ne negira da postoji traznja i oni koji zele da kupe, ali to sto postoje zainteresovani ne znaci da je traznja toliko velika da cene nikad nece pasti.

prvo taj argument ti je los sa brojem oglasa. ja kada gledam da kupim stan ne razmisljam sta ima od jednosobnih do petosobnih.
ja pratim na primer nbg trosobne stanove i vise. sad na halo ima 785 oglasa. ja kada sam pre 2 godine je bilo 700 pa je padalo i sada se dize.

onda gledas da nije pored autoputa, da nije prizemlje poslednji sprat, bla bla... i onda unutar nbg gledas samo blokovi 21-30, i onda skontas da nema neke opcije

edit: dok primer lastavica, meni to kao mesto za zivot nikada nije bila opcija... jer mi je losa lokacija skroz
 
Na osnovu cega ovo proglasavas kao cinjenicu (da li imas neku statistiku ili hard fact da to potkrepis)?

Zaključak na osnovu dostupnih podataka (rast cena, promet, property price index, i broj završenih stanova u novogradnji koji raste svake godine).

Ne mogu baš da prebrojim ljude koji traže stanove, ali dosad ne vidim da ijedna statistika u BG ukazuje na to da je tražnja slabija od ponude, već sve vrišti obrnuto.
 
Niske kamatne stope blizu nuli, jednake nuli ili cak negativne su poznate kao "Zero Interest-Rate Policy" (https://www.investopedia.com/articles/investing/031815/what-zero-interestrate-policy-zirp.asp). Tu politiku je prvo primenio Japan 1990-tih nakon 2 decenije sporog rasta i kolapsa balona na trzistu nekretnina, i verovao ili ne, i dan danas je tamo kamatna stopa negativna (-0.1%). Slicno se desilo i 2008. sa SEKOM kad smo imali krizu i deflaciju, tj. kolaps balona nekretnina. Cilj ove mere je bio da se spreci deflacija i podstakne privredna aktivnost. Ova mera u Japanu nije izazvala inflaciju, iako se primenjuje vec 30 godina, ali im je i rast spor, a ova mera pored potencijalnog efekta na inflaciju ima i rizik tzv "zamke likvidnost" koja oznacava da ispod odredjenog nivoa kamatne stope ne mogu uticati pozitivno na privredni rast i razvoj, a po Kejnzu (poznati ekonomista koji je "resio" svetsku ekonomsku krizu 1930-tih) sve ispod 2.4% je prenisko (https://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/srbija-u-zamci-likvidnosti/). Ovo je vrlo kontroverzna mera i ja ceo prethodni period od 10-ak godina posmatram kao veliki socijalni eksperiment. Jednostavno su hteli da niskim kamatnim stopama rese negativne efekte SEKE.

Ocigledno je po privredu jako stetno kad nastane balon nekretnina koji zatim prirodno pukne. To se desilo i u Japanu, i u EU i u SAD-u. SEKA 2007-2008 je nastala zbog balona na trzistu nekretnina koji je pukao (https://sr.wikipedia.org/sr/Svetska_finansijska_kriza_2007.). Pritom to nije bas vezano samo za trziste nekretnina, nego za hipotekarne kredite i razlicite finansijske instrumente, ali u svakom slucaju mislim da je do balona doslo jer je trzistu previse dozvoljeno da "divlja". Nakon toga, oni su uveli neke mere koje su banke i druge finansijske institucije morale da postuju kako bi potencijalno sprecili slican scenario u buducnosti, a niskim kamatnim stopama su pokusali da dignu privrednu aktivnost. S obzirom da je nakon toga privreda krenula da se oporavlja i na svu srecu to nije uticalo na inflaciju neko vreme. Pitanje je sta je bio problem. Problem je bio spor rast i deflacija Da li je problem resen? Pitanje je, zavisi kako posmatras i tumacis stvari. Mislim da i sami ekonomisti drugacije tumace. Moze se i reci da je "resen" u smislu da su ljudi u godinama nakon krize pomalo zaboravili na krizu i poceli da zive normalnije i opustenije. Ali je pitanje ove sadasnje krize da li je ona posledica toga sto prethodna kriza nije "resena" kako treba ili je to samo normalan privredni ciklus.

Naravno da ne, to zna i onaj ko nije studirao ekonomiju i otisao je u banku da uzme recimo potrosacki kredit, ali poenta price jeste da su za privredu dovoljno stimulativne i kamatne stope vise od nulte. Mi ne znako kako ce se kretati kamatne stope u buducnosti, ali ako ponovo budu nekad bile niske, pitanje da li ce uopste biti recimo cak i ispod 2%, a morace da postoji debeo razlog za to. Poenta price jeste da su ekstremno niske kamatne stope izuzetak, a ne pravilo, Exception koji je throw-ovala Seka. Ne bih voleo da znam sta sledece moze da throw-uje isti Exception.

Obrnuto, ponuda se smanjuje jer se ocekuje pad cena.

Znaci, ukratko, uveki su negativne kamatne stope delom da bi podstakli privrednu aktivnost delom da bi eksperimentisali.

Problem je ‘resen’ jer se ljudi osecaju bolje, il su se bar osecali do pre par godina.

Sada kada ima daleko vise duga u sistemu i kada ise kamatne stope daleko vise uticu na ubijanje privredne aktivnosti, trebace im ‘debeo razlog’ da ih souste ponovo.

Hmmm.

Obrnuto, ponuda se smanjuje jer se ocekuje pad cena.

Diplimirani kolega kaze da ce drzava ‘vestacki pumpati mehur’, sta god to znacilo, dok ne rasproda bnv, sto je jos 5-6 godina. I da ce cene pasti tek kada BnV ne bude vise na trzistu. Pa me zanima kako ce to smanjenje ponude oboriti cene.
 
Zaključak na osnovu dostupnih podataka (rast cena, promet, property price index, i broj završenih stanova u novogradnji koji raste svake godine).

Ne mogu baš da prebrojim ljude koji traže stanove, ali dosad ne vidim da ijedna statistika u BG ukazuje na to da je tražnja slabija od ponude, već sve vrišti obrnuto.
Onda da zakljucimo da je pad prometa iskljucivo vodjen smanjenjem ponude i da je situacija sto se tice kvalitetnih nekretnina za prodaju ista kao pre 2 godine. Pad prometa bi po pravilu trebalo da pogoduje kupcu u pogledu ponude i mogucnosti izbora. Ukoliko imas da ponudis nego drugo objasnjenje da znacajan pad prometa ni na koji nacin ne utice pozitivno na obim i kvalitet ponude, veoma sam zainteresovan da o tome vise saznam.
 
Znaci, ukratko, uveki su negativne kamatne stope delom da bi podstakli privrednu aktivnost delom da bi eksperimentisali.
Problem je ‘resen’ jer se ljudi osecaju bolje, il su se bar osecali do pre par godina.
Sada kada ima daleko vise duga u sistemu i kada ise kamatne stope daleko vise uticu na ubijanje privredne aktivnosti, trebace im ‘debeo razlog’ da ih souste ponovo.
Hmmm.
Problem je sto se ceo ekonomski sistem zasniva na dugovima, i pitanje je jos koliko ce dugo obaranje kamatnih stopa biti odrzivo resenje. Sada pokusavas da trivijalizujes kompleksne stvari. Da ti neki strucnjaci koji vode ekonomsku politiku razumeju sta rade ne bismo imali krize, a ti ocekujes da ti ja sad to resim iako se nikad nisam bavio ekonomijom, osim sto sam je zavrsio. Kamatne stope, kao jedna od mera politike se sprovodi sa nekim ciljevima. Spustaju se da bi se podstakla privreda, povecavaju da bi se obuzdala inflacija. I uek je to neko balansiranje. Ako verujes da ce uvek biti ekstremno niske zbog toga sto to podstice privrednu aktivnost i omogucuje vladama da lakse servisiraju javni dug, sta da ti kazem, uzmi jos 5 stambenih kredita, isplatice ti se. Nisam jedini koji veruje da necemo u skorije vreme imati niske kamatne stope (https://www.theguardian.com/business/2023/aug/17/is-the-era-of-zero-interest-rates-gone-for-good).
Diplimirani kolega kaze da ce drzava ‘vestacki pumpati mehur’, sta god to znacilo, dok ne rasproda bnv, sto je jos 5-6 godina. I da ce cene pasti tek kada BnV ne bude vise na trzistu. Pa me zanima kako ce to smanjenje ponude oboriti cene.
Kad se trziste zasiti i ti prodas sve sto si planirao da prodas, onda nemas potrebe da pumpas trziste :)
Onda da zakljucimo da je pad prometa iskljucivo vodjen smanjenjem ponude i da je situacija sto se tice kvalitetnih nekretnina za prodaju ista kao pre 2 godine. Pad prometa bi po pravilu trebalo da pogoduje kupcu u pogledu ponude i mogucnosti izbora. Ukoliko imas da ponudis nego drugo objasnjenje da znacajan pad prometa ni na koji nacin ne utice pozitivno na obim i kvalitet ponude, veoma sam zainteresovan da o tome vise saznam.
Sta je to ranije bilo kvalitetno na trzistu, a sad to nemamo? Ja ne vidim nikakve promene u strukturi ponude. Znaci rast kamatnih stopa neme veze sa padom prometa? Ponuda je smanjena cisto onako? :)
 
Onda da zakljucimo da je pad prometa iskljucivo vodjen smanjenjem ponude i da je situacija sto se tice kvalitetnih nekretnina za prodaju ista kao pre 2 godine. Pad prometa bi po pravilu trebalo da pogoduje kupcu u pogledu ponude i mogucnosti izbora. Ukoliko imas da ponudis nego drugo objasnjenje da znacajan pad prometa ni na koji nacin ne utice pozitivno na obim i kvalitet ponude, veoma sam zainteresovan da o tome vise saznam.

Pad prometa je vođen jakim kamatnim stopama koje su izbacile deo kreditnih kupaca sa tržišta, a samim tim i indirektno određeni broj povezanih keš kupovina - ali to što cene ne padaju uopšte iako smo već skoro u 10. mesecu slabijeg prometa ide u prilog tome da kvalitetni stanovi u BG i dalje nalaze svoje kupce u meri dovoljnoj da niko ne oseća potrebu da spušta cene.
 
Pad prometa je vođen jakim kamatnim stopama koje su izbacile deo kreditnih kupaca sa tržišta, a samim tim i indirektno određeni broj povezanih keš kupovina - ali to što cene ne padaju uopšte iako smo već skoro u 10. mesecu slabijeg prometa ide u prilog tome da kvalitetni stanovi u BG i dalje nalaze svoje kupce u meri dovoljnoj da niko ne oseća potrebu da spušta cene.
Da bi ponuda ostala ista u slucaju pada prometa, potrebno je i da je pad i na strani ponude. Ukoliko nije bilo pada na strani ponude, onda je ponuda veca i raznovrsnija, a samim tim iz tog kvantiteta ce se povecati i kvalitet. Jedino objasnjenje da padom prometa nije doslo do poboljsanja vezano za kvalitet ponude je da je istovremeno i doslo do pada ponude.

Stabilna cena znaci da prodavci veruju u vrednost svoje robe i ne zele da spustaju cenu i time u ovoj situaciji uticu na smanjenje prometa. Stanovi nisu lako kvarljiva roba, kao recimo jabuke i samim tim ne postoji veliki pritisak na prodavca da spusta cenu u strahu od velikog gubitka.

Iz toga razloga sam dao i primer Woodside-a, RoI je trenutno odlican, a ukoliko vlasnik nema urgentnost za kesom, on moze da drzi cenu i strpljivo ceka svog kupca.

Kao sto sam vec napisao, moja pretpostavka je da je veci deo kupovina u prethodnom periodu bio investicionog karaktera. Ukoliko vlasnici ne uspeju da prodaju te nekretnine za zeljeni iznos, onda je realno ocekivati da dobar deo tih nekretnina zavrsi na iznajmljivanju, sto ce svakako povecati konkurentnost na tom trzistu, sto ce dodatno diferencirati kvalitetne od nekvalitetnih stanova, a onda i uticati na cene izdavanja. U tom slucaju na strani ponude za izdavanje stanova, potencijalni kreditni kupci imati veci izbor, a samim tim ce i odluka da kupe stan biti racionalnije donesena.

Zbog svega gore navedenog, iducih nekoliko godina ce biti povoljnije za kupce u mogucnosti da kvalitetnije i racionalnije donose odluke za kupovinu stanova (i to ce narocito pogodovati svima koji kupuju svoj stan za zivot i kojima su prethodne godine i stanje na trzistu nekretnina znacajno otezavale situaciju)
 
Toga nema, drug mi se nikada nije zalio da ga je neko napao niti da su ikada njegovi imali problem, a zive tu 40 godina.

Östberga is located south of the city centre and is one of several neighbourhoods classified by Swedish police as 'vulnerable', a name given to areas judged to be "characterized by a low socio-economic status where criminals have an impact on the local community".

E sad, ja verujem da tamo ljudi mogu da zive i nikad nemaju problema, ali kad je kraj na zvanicnoj listi mesta gde je kriminal visok, to svakako obara cenu. Deo standarda je i da ne zivis u takvom kraju.
 
Östberga is located south of the city centre and is one of several neighbourhoods classified by Swedish police as 'vulnerable', a name given to areas judged to be "characterized by a low socio-economic status where criminals have an impact on the local community".

E sad, ja verujem da tamo ljudi mogu da zive i nikad nemaju problema, ali kad je kraj na zvanicnoj listi mesta gde je kriminal visok, to svakako obara cenu. Deo standarda je i da ne zivis u takvom kraju.
Moramo se zapitati kako bi Švedska policija okarakterisala blok 45 ili naselje braće Jerković, na primer.
 
Kad se trziste zasiti i ti prodas sve sto si planirao da prodas, onda nemas potrebe da pumpas trziste :)
Jos samo kad bi neko objasnio kako se to pumpa trziste, a da to nije zabrana prometovanja ilegalnih stanova u Borci.
I kako ce se to trziste zasititi bas kada se proda BnV.

Problem je sto se ceo ekonomski sistem zasniva na dugovima, i pitanje je jos koliko ce dugo obaranje kamatnih stopa biti odrzivo resenje. Sada pokusavas da trivijalizujes kompleksne stvari. Da ti neki strucnjaci koji vode ekonomsku politiku razumeju sta rade ne bismo imali krize, a ti ocekujes da ti ja sad to resim iako se nikad nisam bavio ekonomijom, osim sto sam je zavrsio. Kamatne stope, kao jedna od mera politike se sprovodi sa nekim ciljevima. Spustaju se da bi se podstakla privreda, povecavaju da bi se obuzdala inflacija. I uek je to neko balansiranje. Ako verujes da ce uvek biti ekstremno niske zbog toga sto to podstice privrednu aktivnost i omogucuje vladama da lakse servisiraju javni dug, sta da ti kazem, uzmi jos 5 stambenih kredita, isplatice ti se. Nisam jedini koji veruje da necemo u skorije vreme imati niske kamatne stope (https://www.theguardian.com/business/2023/aug/17/is-the-era-of-zero-interest-rates-gone-for-good).
Pa ok, sam kazes da ne znas kako to resiti, i da mozda ni oni koji donose odluke ne znaju kako resiti.
Kazes da nije bilo debelog razloga da ih obore ranije, ali si siguran da ce im biti potreban debeo razlog sada, kada su dugovi jos veci i sveprisutni.

Naravno da nisi jedini koji veruje da nece padati, guglaj koji god hoces stav o kamatnim stopama i naci ces opinion piece koji ga podrzava.
I iskreno, meni vise deluje da si ti krenuo od zelje da kamatne stope budu visoke, pa istrazivao samo teoriju koja se uklapa u to, nego sto si istrazivao pa dosao do tog zakljucka :)
 
Da, pogledajmo vesti za blok 45


A pogledajmo vesti za Östberga.

Naravno, ljudi su frustrirani jer za 40 godina nisu ostvariti nikakav društveni napredak I i dalje žive u socijalnim stanovima siromašnih delova grada, pa valjda misle da ne znamo da koristimo internet, pa nam to okruženje prikazuju kao neki Eldorado.

Istina je drugačija, I svaka čast svakom ko se bori za svoju bolje buducnost ali bitna je perspektiva- ti stanovi su sjajni za ljude koji su pobegli od rata u Siriji I Afganistanu I koje je Švedska velikodusno primila I integrisala u svoje društvo, ali propagirati to kao neki lepo i stimulativno okruženje je can svake pameti.
 
FED ocekuje da ce sledece godine kamatne stope biti oborene samo 0.5%, sto je manje od ocekivanja trzista.
I da bude ovako, to ce biti manje nego moja inicijalna rata po kojoj sam uzela stan i koja mi je vec bila odgovarajuca. Znaci ako se ostvare i pesimisticne prognoze da pad krece krajem 2024. (Nisam videla nijedan relevantni izvor koji tvrdi da nikakav pad nece biti pre 2025) meni ta rata ide samo na bolje.
A mislica tek ce da misli gde ce joj kamata ici cim prodju izbori, a mislim da i ona zna samo se tesi kako je napravila pametan izbor i "zaje*******ala sistem", a sto se ne plati na mostu, plati se na cupriji, trenutno zamrzivanje kamata u nas srba je samo kupovina glasova a i podsticaj kupovine BNV, ali nista ne traje vecno pa ni to, posle izbora kamate idu gore a u EU nece ici dole ni do polovine 2025 a kamoli 2024te, mnogo su kasnili oni sa rastom kamata
Zasto bih se tesila sad kad su najavili zamrzavanje kamata, ako sam stan uzimala i mislila da nije pogresan izbor u avgustu, pre ove najave, iako nisam bila podstanar?
Mislica, Defke i ne znam ko jos su kupili stanove za zivot na kredit i potpuno razumem njihove zelje da kamatne stope padnu. Ako sam dobro razumeo, Mislica planira da kupi i dodatne nekretnine za izdavanje.
Ja imam 2 stana na kredit, jedan mali, i sad jedan veliki u kome planiram da zivim. Inicijalna ideja je bila da taj manji prodamo pa razliku ulozimo u veci, ali nam je cak i sa porastom kamata bas isplativo da ga izdajemo. Sad kad su objavili ovu novu odluku o kreditima, rata zs taj mali stan ce nam zapravo pasti jos dosta pa ce biti jos isplativije, tako da mi je drago sto nismo.
A definitivno bih volela da u nekoj buducnosti pronadjem jos neki dobar investicioni stan.
 
Šta li bi ti isti komentatori rekli za Braće Jerković, Konjarnik, novobeogradske blokove... ?
Ne znam šta bi rekli. Nije tema Konjarnik i Jerković, nego zašto je taj kraj Stokholma jeftin.

Svakako ne menja čitanjenicu da Pera sugeriše ljudima da treba da se orjentišu na krajeve grada čiji je opis takav, da ako bih ga preveo na srpski, admin bi mi obrisao post.
 
I da bude ovako, to ce biti manje nego moja inicijalna rata po kojoj sam uzela stan i koja mi je vec bila odgovarajuca. Znaci ako se ostvare i pesimisticne prognoze da pad krece krajem 2024. (Nisam videla nijedan relevantni izvor koji tvrdi da nikakav pad nece biti pre 2025) meni ta rata ide samo na bolje.

Zasto bih se tesila sad kad su najavili zamrzavanje kamata, ako sam stan uzimala i mislila da nije pogresan izbor u avgustu, pre ove najave, iako nisam bila podstanar?

Ja imam 2 stana na kredit, jedan mali, i sad jedan veliki u kome planiram da zivim. Inicijalna ideja je bila da taj manji prodamo pa razliku ulozimo u veci, ali nam je cak i sa porastom kamata bas isplativo da ga izdajemo. Sad kad su objavili ovu novu odluku o kreditima, rata zs taj mali stan ce nam zapravo pasti jos dosta pa ce biti jos isplativije, tako da mi je drago sto nismo.
A definitivno bih volela da u nekoj buducnosti pronadjem jos neki dobar investicioni stan.

U celoj prici o kamatama sve se vrti oko dve teze:

1. Niske kamate koje smo videli su anomalija, necemo ih videti vise, kamate ce od sad biti ‘normalne’.
2. Ljudi nece uzimati kredite sa ovako visokim kamatama.

Zanima me, jesu li postojali krediti u vreme ‘normalnih’ kamata ili su oni izmisljeni tek u poslednjih 10 godina? Ko su bili ti ludi ljudi koji su ih uzimali?
 
Kako objasnjavate ovu anomaliju



Oba stana su istoj zgradi, s tim sto drugi stan gleda na autoput. Da li je moguce da neprekidna buka 24/7 uopste ne utice na cenu stana.
 
Vrh