chiki
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.11.2015.
- Poruke
- 794
- Pohvaljen
- 1.279
Ode Mirijevo na 5k
Cene nekretnina
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Pera Zdera
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 09.08.2021.
- Poruke
- 250
- Pohvaljen
- 980
Toga nema, drug mi se nikada nije zalio da ga je neko napao niti da su ikada njegovi imali problem, a zive tu 40 godina. Jos njegovi par ulica pored ovog prodatog stana imaju stan u prizemlju, kupili jos odavno, imaju i malo dvoriste ispred ulaza samo za sebe. Ako malo pogledas streetview videces takve stanove u tom kvartu.
A ovaj prodat je ovde
Google Maps
Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.
www.google.com
a na istom linku vidi se i konacna cena od 31084 sek/m2. Nego pojedini su pokusali da nadju sve mane da ospore stokholmsko trziste nekretnina, ali se niko nije setio para na ruke ili im je to ipak bilo previse da kazu za Stokholm, da ipak zadrze neki nivo ozbiljnosti
Uglavnom, to sto vidis na Google streetview vidim i ja kada sam poslednji put isao pre dve nedelje. Jedino sto nije tako tmurno kao na ovoj slici.
Opet da naglasim, jedina "fora" da li ovde kupiti stan ili ne je isplativost u smislu, da li ti se vise isplati da placas ratu kredita ili ti se vise isplati da iznajmis stan. To pogotovo vazi za one koji su dugo prijavljeni u takvim kompanijama koje izdaju stanove i tako imaju prednost da izaberu.
A pre 5 dana prodao se i onaj u Sundbiberiju za koga je Dzo rekao da ima socijalno kupatilo jer nema kadu. Cena oko 3800e/m2
Da kupujem isao bih ipak na onaj od 2600e/m2 iako je starogradnja. I niza cena, ali volim taj blok 70 vajb, samo na steroidima. Ali ovde nije zurba, uvek ima dobrih prilika za razliku od trzista u Beogradu gde moras da lovis mesecima da nadjes nesto sto je koliko toliko pristojno.
Poslednja izmena:
Koliko bi koštao ekvivalent m² u Beogradu u poređenju sa prosečnom/medijana platom?Toga nema, drug mi se nikada nije zalio da ga je neko napao niti da su ikada njegovi imali problem, a zive tu 40 godina. Jos njegovi par ulica pored ovog prodatog stana imaju stan u prizemlju, kupili jos odavno, imaju i malo dvoriste ispred ulaza samo za sebe. Ako malo pogledas streetview videces takve stanove u tom kvartu.
A ovaj prodat je ovde
sto se i vidi po slikama
Google Maps
Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.
a na istom linku vidi se i konacna cena od 31084 sek/m2. Nego pojedini su pokusali da nadju sve mane da ospore stokholmsko trziste nekretnina, ali se niko nije setio para na ruke ili im je to ipak bilo previse da kazu za Stokholm, da ipak zadrze neki nivo ozbiljnosti
Uglavnom, to sto vidis na Google streetview vidim i ja kada sam poslednji put isao pre dve nedelje. Jedino sto nije tako tmurno kao na ovoj slici.
Opet da naglasim, jedina "fora" da li ovde kupiti stan ili ne je isplativost u smislu, da li ti se vise isplati da placas ratu kredita ili ti se vise isplati da iznajmis stan. To pogotovo vazi za one koji su dugo prijavljeni u takvim kompanijama koje izdaju stanove i tako imaju prednost da izaberu.
A pre 5 dana prodao se i onaj u Sundbiberiju za koga je Dzo rekao da ima socijalno kupatilo jer nema kadu. Cena oko 3800e/m2
Da kupujem isao bih ipak na onaj od 2600e/m2 iako je starogradnja. I niza cena, ali volim taj blok 70 vajb, samo na steroidima. Ali ovde nije zurba, uvek ima dobrih prilika za razliku od trzista u Beogradu gde moras da lovis mesecima da nadjes nesto sto je koliko toliko pristojno.
Morao bi da postoji pristojan stan na ok lokaciji za jedno 600e/m².
Pera Zdera
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 09.08.2021.
- Poruke
- 250
- Pohvaljen
- 980
Bukvalno taj cenovni rang ako bi to racunali. Ali ono sto meni upada u oci jos od samog pocetka kada sam pronasao njihove oglase tj. sajt katastra je koliko su svi ti stanovi dobro odrzavani. Ako se i to uracuna onda jos i manje od 600e/m2.
Evo jos jedan zanimljiv link, da ne ostanem nedorecen kada vec pisem i o iznajmljivanju u Stokholmu.
Lediga bostäder - Bostadsförmedlingen i Stockholm AB
bostad.stockholm.se
Ovo je glavna kompanija za rentiranje, a koja je u vlasnistvu grada. Medjutim nisu svi stanovi u vlasnistvu grada, ima dosta privatnih, cak su i cele privatne zgrade pod rentom. Umesto da prodaje sranove, investitor je odlucio da ih rentira. I ponuda na ovim sajtovima je veoma ziva, ne treba da napominjem da je to samo trenutno stanje ako se nekom ne svidi nijedan od ovih 500 sa liste.
Postoji jos takvih kompanija, ali rekao bih da su lokacije stanova losije i da su im malo jace cene, recimo
Sök lägenheter från hyresvärdar i hela landet | HomeQ - Sverige
Lägenheter i Sverige. Bara långtidslägenheter. Ansök nu för en chans till drömboendet.
Prednost ove druge je sto se lakse dolazi na red, nekada daju stanove i bez cekanja vec ko se prvi javi, ko ima vecu platu i sl. ne samo vreme prijave.
Prednost iznajmljivanja je sto je u kiriju uracunat i infostan (sa grejanjem), a struju i internet placa podstanar i to je velika prednost koju imaju podstanari u Svedskoj. Sada svako moze da sracuna sta mu se vise isplati, a ko moze on ce da uzme kredit ili iskesira, sto se i vidi, prodaje se, zivo je trziste
Dok recimo kada kupis stan ti placas infostan koji je malo jaci, recimo za onaj od 83m2 je 350e mesecno, ali zato i sve izgleda kako izgleda. U tom grmu lezi zec zasto mnogi biraju da iznajmljuju, pogotovo kada skoce kamatne stope i medju prvima su na listi za dobre stanove sa onog linka.
Cist primer kako drzava stiti svoje malo siromasnije stanovnistvo, da ne moraju da jedu parizer i piju secernu vodu sa aromom jabuke i da opet jedva porodicno skrpe za kiriju ili ratu.
Poslednja izmena:
Analitičar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 25.09.2022.
- Poruke
- 662
- Pohvaljen
- 1.488
Bande u Švedskoj, otkud ti to? Migrantska kriza, organizovani kriminal i sve što uz to ide, nisi upoznat sa tim informacijama?
Ako si dolaziš is Sirije ili Afganistana mogu da razumem da ovi socijalni stanovi delujuju primamljivo, ali za nekog ko živi u iole civilizovanom društvu ne bih baš preporučio te raspale delove Stokholma. Ili ipak da verujemo Peri Žderi, a ne etabliranim medijima. Pitaj nekog ko zaista živi u Stocholmu da li priča takve hvalsopeve, grad rapidno prodapa već godinama i biva sve gori za život.
How Peaceful Sweden Became Europe’s Gun-Murder Capital
The rise of the Scandinavian equivalent of Pablo Escobar has tracked growing violence in Sweden. That has sparked an anti-immigration backlash.
www.wsj.com
G.I.Joe
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.05.2023.
- Poruke
- 977
- Pohvaljen
- 2.445
Ovo su već dobre ponude. Ipak tržište ide u dobrom smeru!
Prodaja je definitivno opala, ali nije tacno da sad niko ne kupuje stanove i da svi cekaju da cene padnu. Dosta misljenja se formira na osnovu neposrednog okruzenja. S obzirom da je moje drustvo na pocetku 30tih kad bi da se kuce, oni su i tek kako u potrazi za adekvatnim stanovima uprkos cenema i kamatama. Zapravo, sto se mene tice, pogodba je dobra- ukoliko mi rata odgovara u trenutku podizanja kredita, a odgovara mi inace ga ne bih uzela, rata mi je na skoro godinu i po zakucana na istom nivou ili moze da ide dole. Bolje nego sa fiksnom stopom gde ako ide na dole na utice pozitivno. A cak i najpesimisticniji ekonomisti predvidjaju pad kamata u drugoj polovini naredne godine.
FED ocekuje da ce sledece godine kamatne stope biti oborene samo 0.5%, sto je manje od ocekivanja trzista. Trenutno su FED kamatne stope 5.5%. Ocekuje se da krajem 2024. budu 5.1%, a krajem 2025. 3.9%.
Ocekuju da inflacija padne na 2.2% do kraja 2025. i da tek 2026. dostigne target od 2%. Ocekuje se privredni rast od 2.1% za 2023. godinu (sto je vise od inicijalne prognoze od 0.4%), ali i rast nezaposlenosti sa 3.8% na 4.1%.
www.aljazeera.com
www.cnbc.com
Pritom treba imati u vidu da u SAD-u inflacija mnogo manji problem nego u EU, tako da ce Euribor verovatno sporije padati nego FED kamatne stope. Iako ove visoke kamatne stope imaju negativan uticaj na privredni rast i povecanje nezaposlenosti, taj efekat je trenutno relativno mali, i dok god je benefit obaranja inflacije veci od stete koja nastane zbog tih visokih kamatnih stopa, kamatne stope ce biti relativno visoke i sporo ce se obarati.
Ocekuju da inflacija padne na 2.2% do kraja 2025. i da tek 2026. dostigne target od 2%. Ocekuje se privredni rast od 2.1% za 2023. godinu (sto je vise od inicijalne prognoze od 0.4%), ali i rast nezaposlenosti sa 3.8% na 4.1%.
US Fed leaves interest rates unchanged, signals another hike
The US Fed expects interest rates to fall only half a percentage point in 2024, lower than market expectations.
Fed declines to hike, but points to rates staying higher for longer
The Federal Reserve on Wednesday released its decision on interest rates and updates on the economy.
www.cnbc.com
Dipllmirani ekonomista
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 13.09.2022.
- Poruke
- 182
- Pohvaljen
- 579
Bravo kolega, upravo takoFED ocekuje da ce sledece godine kamatne stope biti oborene samo 0.5%, sto je manje od ocekivanja trzista. Trenutno su FED kamatne stope 5.5%. Ocekuje se da krajem 2024. budu 5.1%, a krajem 2025. 3.9%.
Ocekuju da inflacija padne na 2.2% do kraja 2025. i da tek 2026. dostigne target od 2%. Ocekuje se privredni rast od 2.1% za 2023. godinu (sto je vise od inicijalne prognoze od 0.4%), ali i rast nezaposlenosti sa 3.8% na 4.1%.
US Fed leaves interest rates unchanged, signals another hike
The US Fed expects interest rates to fall only half a percentage point in 2024, lower than market expectations.Pritom treba imati u vidu da u SAD-u inflacija mnogo manji problem nego u EU, tako da ce Euribor verovatno sporije padati nego FED kamatne stope. Iako ove visoke kamatne stope imaju negativan uticaj na privredni rast i povecanje nezaposlenosti, taj efekat je trenutno relativno mali, i dok god je benefit obaranja inflacije veci od stete koja nastane zbog tih visokih kamatnih stopa, kamatne stope ce biti relativno visoke i sporo ce se obarati.Fed declines to hike, but points to rates staying higher for longer
The Federal Reserve on Wednesday released its decision on interest rates and updates on the economy.
A mislica tek ce da misli gde ce joj kamata ici cim prodju izbori, a mislim da i ona zna samo se tesi kako je napravila pametan izbor i "zaje*******ala sistem", a sto se ne plati na mostu, plati se na cupriji, trenutno zamrzivanje kamata u nas srba je samo kupovina glasova a i podsticaj kupovine BNV, ali nista ne traje vecno pa ni to, posle izbora kamate idu gore a u EU nece ici dole ni do polovine 2025 a kamoli 2024te, mnogo su kasnili oni sa rastom kamata.. A cim se rasproda BNV i vise nema odrzavanja mehura od strane drzave, tek onda cene idu dole.. A banke ovo zamrzavanje kamatne stope nece zaboraviti, nadoknadice one svoj izgubljeni profit kasnije sa debelom kamatom..
Mislica, Defke i ne znam ko jos su kupili stanove za zivot na kredit i potpuno razumem njihove zelje da kamatne stope padnu. Ako sam dobro razumeo, Mislica planira da kupi i dodatne nekretnine za izdavanje. Ali nadam se da, kad su uzimali kredite, da su uzeli u obzir rizik rasta kamatne stope, bez obzira na to da li veruju ili ne veruju u rast ili pad kamatnih stopa. Defke kaze da on ima racunicu i za kamatne stope od 10%, sto je super ako je tako, Nadam se da i drugi nisu ulazili u kredit bez takve racunice.
Uglavnom, mislim da mnogi nisu svesni koliko je protekih 10 godina nestandardan period koji se mozda nikad vise nece ponoviti, i kako je kamatna stopa od 4-5% skroz normalna iz neke istorijske perspektive.
Recimo, evo kamatne stope u SAD-u za proteklih 200+ godina:
A evo i kamatne stope generalno u svetu u proteklih 5000 godina (x osa je logaritamska):
Cak i u vreme nakon Svetske krize 1930-tih i nakon WWII nisu bile ovoliko niske kamatne stope.
Kao sto mozete da vidite, kamatne stope su pre Hrista bile oko 10-20%, a nakon toga sledecih 2000 godina su bile u proseku oko 5%. Najvece oscilacije u poslednjih nekoliko hiljada godina kad su kamatne stope u pitanju smo imali 1970-tih kad su otisle preko 15% i proteklih 10 godina kad su pale na 0. Neko bi rekao da su pikovi sve veci i veci (kako nagore, tako i nadole) i sve cesci, ko kaze da kamatne stope za nekoliko godina nece otici na recimo 20%? Naravno, ne verujem da ce ici mnogo iznad trenutnog nivoa od reda velicine 5%, koliko je vec, za par godina krece lagano spustanje, ali sam cisto hteo da predstavim istorijsku perspektivu. Nikad u proteklih 5000 godina od kad je nastao prvi novac, odnosno ono sto je pre 5000 godina sluzilo kao sredstvo placanja, kamatna stopa nije bila nsika kao proteklih 10 godina, i neko veruje da ce se to opet nekad ponoviti. Takodje, neko ko veruje u teorije zavere bi mozda rekao "dali su vam kredite po niskim kamatnim stopama da bi vas navukli na kredite, sad ce vas odrati sa visokim kamatnim stopama".
Naravno, niko ne zna kako ce se u narednom periodu kretati kamatne stope, jedino sto imamo su neka predvidjanja i neke zelje, ali nista od toga ne mora da bude tacno. Ali mislim da kada se prica o kamatnim stopama treba imati u vidu istorijski kontekst i logiku prema kojoj kamatna stopa od 0% ili priblizno nuli je nesto sto smo videli sad i mozda vise niko nikad.
Zamislite i ovakvu situaciju. Drzava recimo odluci da ucestvuje sa 30% u ceni svake kupljene nekretnine. Hipoteticki slucaj, nerealan, ali zgodan za analizu. Kako bi to uticalo na cene? Pa izazvalo bi rast cena, sigurno, jer ova pomoc bi mnogo pivecala traznju. I drzava ima ovu meru koja traje 10 godina. I onda drzava odjednom ukine ovu meru. Sta se desava sa cenama? E, ja slicno ovako vidim situaciju sa stambenim kreditima. Cene su formirane na osnovu traznje koja je formirana na osnovu nerealno niskih kamatnih stopa. I sad vise nemas nerealno niske kamatne stope i nemas vise toliku traznju. Pitanje je jos koliko ce cene moci da stoje.
Uglavnom, mislim da mnogi nisu svesni koliko je protekih 10 godina nestandardan period koji se mozda nikad vise nece ponoviti, i kako je kamatna stopa od 4-5% skroz normalna iz neke istorijske perspektive.
Recimo, evo kamatne stope u SAD-u za proteklih 200+ godina:
A evo i kamatne stope generalno u svetu u proteklih 5000 godina (x osa je logaritamska):
Cak i u vreme nakon Svetske krize 1930-tih i nakon WWII nisu bile ovoliko niske kamatne stope.
Kao sto mozete da vidite, kamatne stope su pre Hrista bile oko 10-20%, a nakon toga sledecih 2000 godina su bile u proseku oko 5%. Najvece oscilacije u poslednjih nekoliko hiljada godina kad su kamatne stope u pitanju smo imali 1970-tih kad su otisle preko 15% i proteklih 10 godina kad su pale na 0. Neko bi rekao da su pikovi sve veci i veci (kako nagore, tako i nadole) i sve cesci, ko kaze da kamatne stope za nekoliko godina nece otici na recimo 20%? Naravno, ne verujem da ce ici mnogo iznad trenutnog nivoa od reda velicine 5%, koliko je vec, za par godina krece lagano spustanje, ali sam cisto hteo da predstavim istorijsku perspektivu. Nikad u proteklih 5000 godina od kad je nastao prvi novac, odnosno ono sto je pre 5000 godina sluzilo kao sredstvo placanja, kamatna stopa nije bila nsika kao proteklih 10 godina, i neko veruje da ce se to opet nekad ponoviti. Takodje, neko ko veruje u teorije zavere bi mozda rekao "dali su vam kredite po niskim kamatnim stopama da bi vas navukli na kredite, sad ce vas odrati sa visokim kamatnim stopama".
Naravno, niko ne zna kako ce se u narednom periodu kretati kamatne stope, jedino sto imamo su neka predvidjanja i neke zelje, ali nista od toga ne mora da bude tacno. Ali mislim da kada se prica o kamatnim stopama treba imati u vidu istorijski kontekst i logiku prema kojoj kamatna stopa od 0% ili priblizno nuli je nesto sto smo videli sad i mozda vise niko nikad.
Zamislite i ovakvu situaciju. Drzava recimo odluci da ucestvuje sa 30% u ceni svake kupljene nekretnine. Hipoteticki slucaj, nerealan, ali zgodan za analizu. Kako bi to uticalo na cene? Pa izazvalo bi rast cena, sigurno, jer ova pomoc bi mnogo pivecala traznju. I drzava ima ovu meru koja traje 10 godina. I onda drzava odjednom ukine ovu meru. Sta se desava sa cenama? E, ja slicno ovako vidim situaciju sa stambenim kreditima. Cene su formirane na osnovu traznje koja je formirana na osnovu nerealno niskih kamatnih stopa. I sad vise nemas nerealno niske kamatne stope i nemas vise toliku traznju. Pitanje je jos koliko ce cene moci da stoje.
Poslednja izmena:
Jurken
Beginner
- Učlanjen(a)
- 27.06.2022.
- Poruke
- 33
- Pohvaljen
- 110
...jer sa većim kamatnim stopama vrši se pritisak na one koji bi podigli kredit a sa druge strane ulaganje u štednju postaje primamljivo i skreće pravac kretanja novca investitora... osim ukoliko frka od inflacije nije veća od procene za zaradu...
Inače, nije nerealno da država toliko pomaže - u Rusiji već godinama postoji subvencionisana hipoteka po raznim osnovama, sa nižim kamatnim stopama pa čak i bez učešća, što zajedno sa ostalim faktorima prethodnih godina jako gura cene na više, i u rubljama i u dolarima.
Inače, nije nerealno da država toliko pomaže - u Rusiji već godinama postoji subvencionisana hipoteka po raznim osnovama, sa nižim kamatnim stopama pa čak i bez učešća, što zajedno sa ostalim faktorima prethodnih godina jako gura cene na više, i u rubljama i u dolarima.
Mislica, Defke i ne znam ko jos su kupili stanove za zivot na kredit i potpuno razumem njihove zelje da kamatne stope padnu. Ako sam dobro razumeo, Mislica planira da kupi i dodatne nekretnine za izdavanje. Ali nadam se da, kad su uzimali kredite, da su uzeli u obzir rizik rasta kamatne stope, bez obzira na to da li veruju ili ne veruju u rast ili pad kamatnih stopa. Defke kaze da on ima racunicu i za kamatne stope od 10%, sto je super ako je tako, Nadam se da i drugi nisu ulazili u kredit bez takve racunice.
Uglavnom, mislim da mnogi nisu svesni koliko je protekih 10 godina nestandardan period koji se mozda nikad vise nece ponoviti, i kako je kamatna stopa od 4-5% skroz normalna iz neke istorijske perspektive.
Recimo, evo kamatne stope u SAD-u za proteklih 200+ godina:
Pogledajte prilog 173818
A evo i kamatne stope generalno u svetu u proteklih 5000 godina (x osa je logaritamska):
Pogledajte prilog 173819
Cak i u vreme nakon Svetske krize 1930-tih i nakon WWII nisu bile ovoliko niske kamatne stope.
Kao sto mozete da vidite, kamatne stope su pre Hrista bile oko 10-20%, a nakon toga sledecih 2000 godina su bile u proseku oko 5%. Najvece oscilacije u poslednjih nekoliko hiljada godina kad su kamatne stope u pitanju smo imali 1970-tih kad su otisle preko 15% i proteklih 10 godina kad su pale na 0. Neko bi rekao da su pikovi sve veci i veci (kako nagore, tako i nadole) i sve cesci, ko kaze da kamatne stope za nekoliko godina nece otici na recimo 20%? Naravno, ne verujem da ce ici mnogo iznad trenutnog nivoa od reda velicine 5%, koliko je vec, za par godina krece lagano spustanje, ali sam cisto hteo da predstavim istorijsku perspektivu. Nikad u proteklih 5000 godina od kad je nastao prvi novac, odnosno ono sto je pre 5000 godina sluzilo kao sredstvo placanja, kamatna stopa nije bila nsika kao proteklih 10 godina, i neko veruje da ce se to opet nekad ponoviti. Takodje, neko ko veruje u teorije zavere bi mozda rekao "dali su vam kredite po niskim kamatnim stopama da bi vas navukli na kredite, sad ce vas odrati sa visokim kamatnim stopama".
Naravno, niko ne zna kako ce se u narednom periodu kretati kamatne stope, jedino sto imamo su neka predvidjanja i neke zelje, ali nista od toga ne mora da bude tacno. Ali mislim da kada se prica o kamatnim stopama treba imati u vidu istorijski kontekst i logiku prema kojoj kamatna stopa od 0% ili priblizno nuli je nesto sto smo videli sad i mozda vise niko nikad.
Zamislite i ovakvu situaciju. Drzava recimo odluci da ucestvuje sa 30% u ceni svake kupljene nekretnine. Hipoteticki slucaj, nerealan, ali zgodan za analizu. Kako bi to uticalo na cene? Pa izazvalo bi rast cena, sigurno, jer ova pomoc bi mnogo pivecala traznju. I drzava ima ovu meru koja traje 10 godina. I onda drzava odjednom ukine ovu meru. Sta se desava sa cenama? E, ja slicno ovako vidim situaciju sa stambenim kreditima. Cene su formirane na osnovu traznje koja je formirana na osnovu nerealno niskih kamatnih stopa. I sad vise nemas nerealno niske kamatne stope i nemas vise toliku traznju. Pitanje je jos koliko ce cene moci da stoje.
Sve si ispisao, samo me zanima odgovor na sledeca pitanja:
1. Zasto su oakatne stope bile 0 ili negativne prethodnih 10 godina?
2. Da li je resen problem zbog kojih su spustane kamatne stope?
3. Da li ti mislis da te stope postoje i sluze samo za stambene kredite?
Bravo kolega, upravo tako
A mislica tek ce da misli gde ce joj kamata ici cim prodju izbori, a mislim da i ona zna samo se tesi kako je napravila pametan izbor i "zaje*******ala sistem", a sto se ne plati na mostu, plati se na cupriji, trenutno zamrzivanje kamata u nas srba je samo kupovina glasova a i podsticaj kupovine BNV, ali nista ne traje vecno pa ni to, posle izbora kamate idu gore a u EU nece ici dole ni do polovine 2025 a kamoli 2024te, mnogo su kasnili oni sa rastom kamata.. A cim se rasproda BNV i vise nema odrzavanja mehura od strane drzave, tek onda cene idu dole.. A banke ovo zamrzavanje kamatne stope nece zaboraviti, nadoknadice one svoj izgubljeni profit kasnije sa debelom kamatom..
Cene idu na dole kad se smanji ponuda, diplomirani ekonomista nema sta.
Niske kamatne stope blizu nuli, jednake nuli ili cak negativne su poznate kao "Zero Interest-Rate Policy" (https://www.investopedia.com/articles/investing/031815/what-zero-interestrate-policy-zirp.asp). Tu politiku je prvo primenio Japan 1990-tih nakon 2 decenije sporog rasta i kolapsa balona na trzistu nekretnina, i verovao ili ne, i dan danas je tamo kamatna stopa negativna (-0.1%). Slicno se desilo i 2008. sa SEKOM kad smo imali krizu i deflaciju, tj. kolaps balona nekretnina. Cilj ove mere je bio da se spreci deflacija i podstakne privredna aktivnost. Ova mera u Japanu nije izazvala inflaciju, iako se primenjuje vec 30 godina, ali im je i rast spor, a ova mera pored potencijalnog efekta na inflaciju ima i rizik tzv "zamke likvidnost" koja oznacava da ispod odredjenog nivoa kamatne stope ne mogu uticati pozitivno na privredni rast i razvoj, a po Kejnzu (poznati ekonomista koji je "resio" svetsku ekonomsku krizu 1930-tih) sve ispod 2.4% je prenisko (https://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/srbija-u-zamci-likvidnosti/). Ovo je vrlo kontroverzna mera i ja ceo prethodni period od 10-ak godina posmatram kao veliki socijalni eksperiment. Jednostavno su hteli da niskim kamatnim stopama rese negativne efekte SEKE.
Ocigledno je po privredu jako stetno kad nastane balon nekretnina koji zatim prirodno pukne. To se desilo i u Japanu, i u EU i u SAD-u. SEKA 2007-2008 je nastala zbog balona na trzistu nekretnina koji je pukao (https://sr.wikipedia.org/sr/Svetska_finansijska_kriza_2007.). Pritom to nije bas vezano samo za trziste nekretnina, nego za hipotekarne kredite i razlicite finansijske instrumente, ali u svakom slucaju mislim da je do balona doslo jer je trzistu previse dozvoljeno da "divlja". Nakon toga, oni su uveli neke mere koje su banke i druge finansijske institucije morale da postuju kako bi potencijalno sprecili slican scenario u buducnosti, a niskim kamatnim stopama su pokusali da dignu privrednu aktivnost. S obzirom da je nakon toga privreda krenula da se oporavlja i na svu srecu to nije uticalo na inflaciju neko vreme. Pitanje je sta je bio problem. Problem je bio spor rast i deflacija Da li je problem resen? Pitanje je, zavisi kako posmatras i tumacis stvari. Mislim da i sami ekonomisti drugacije tumace. Moze se i reci da je "resen" u smislu da su ljudi u godinama nakon krize pomalo zaboravili na krizu i poceli da zive normalnije i opustenije. Ali je pitanje ove sadasnje krize da li je ona posledica toga sto prethodna kriza nije "resena" kako treba ili je to samo normalan privredni ciklus.
Naravno da ne, to zna i onaj ko nije studirao ekonomiju i otisao je u banku da uzme recimo potrosacki kredit, ali poenta price jeste da su za privredu dovoljno stimulativne i kamatne stope vise od nulte. Mi ne znako kako ce se kretati kamatne stope u buducnosti, ali ako ponovo budu nekad bile niske, pitanje da li ce uopste biti recimo cak i ispod 2%, a morace da postoji debeo razlog za to. Poenta price jeste da su ekstremno niske kamatne stope izuzetak, a ne pravilo, Exception koji je throw-ovala Seka. Ne bih voleo da znam sta sledece moze da throw-uje isti Exception.
Obrnuto, ponuda se smanjuje jer se ocekuje pad cena.
BillHicks
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.05.2022.
- Poruke
- 822
- Pohvaljen
- 1.452
i onda vise ljudi juri manje stanova, i sta onda dobijes?
Ovo je jako smesan arugment koji se stalno provlaci. Prema toj vasoj logici cena niceg nikad nece pasti jer ako padne uvek ce se pojaviti neko ko zeli da kupi, pa ne postoji mogucnost za pad cena. Zasto tokom prosle krize kad su cene padale nije bilo vise ljudi koji juri manje stanova da ih kupi, nego su cene imale slobodan pad? Tek kad su cene pale 30-40% u periodu od 4-5 godina izjednacile su se ponuda i traznja i onda je krenuo blagi rast cene.
BillHicks
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.05.2022.
- Poruke
- 822
- Pohvaljen
- 1.452
mozda je smesan, ali evo ti kontra argument znam dosta ljudi (i ja sam do skorije bio u toj grupi) koji hoce da kupe stan na nbg.
ponuda je godinama losa. stan ti ode ispred nosa. oni koji su ok imaju lose papire. i svi su u fazonu pretplaticu ne mogu da se bakcem sa ovim.
kada po tebi ce poceti da padaju cene na nbg?
sutraw
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 29.03.2023.
- Poruke
- 1.511
- Pohvaljen
- 4.212
Cene rastu i padaju dok ponuda i tražnja ne nađu ekvilibrijum. Ako ponuda pada više od tražnje, rašće cene, i obrnuto.
Pitanje je samo koliko neko ima vere u to da će tražnja u BG pasti više nego ponuda i spreman je da čeka. To je ozbiljna kocka, pogotovo za nekoga ko hoće da kupi stan za život.
Pitanje je samo koliko neko ima vere u to da će tražnja u BG pasti više nego ponuda i spreman je da čeka. To je ozbiljna kocka, pogotovo za nekoga ko hoće da kupi stan za život.
Trenutno u Bg blokovima ima preko 1.200 oglasa za prodaju (a preko 1.700 za ceo Novi Beograd). Hoces da kazes da nijedan od tih stanova ne valja? Ili da su preskupi? Neki kazu da ce ponuda biti losa ako / kad budu pale cene? Kakve ce tad biti ponuda ako je sad ova losa? Pisu ovde na forumu da i Lastavica slabo prodaje stanove, neka vide tamo. Ne znam da li ce pasti i koliko. Mozda i ne padnu cene nego stagniraju, a plate porastu narednih nekoliko godina 20-30%, pa dodje na isto.
Kako god, niko ne negira da postoji traznja i oni koji zele da kupe, ali to sto postoje zainteresovani ne znaci da je traznja toliko velika da cene nikad nece pasti.
Istine radi, većina tih fabrika je propala devedesetih zbog sankcija, hiperinflacije i gubitka tržišta bivše Jugoslavije. Posle 2000. bio je izbor da li da se veštački održavaju u životu štampanjem para, kao što je Sloba radio i tako imamo stalnu inflaciju ili da se prepuste sudbini. Odlučeno je ovo drugo i većina tih fabrika je otišla u stečaj.
Po meni bolna, ali ispravna odluka.
legobuilder
Novice
- Učlanjen(a)
- 19.10.2022.
- Poruke
- 18
- Pohvaljen
- 106
Vece referentne kamatne stope, skuplji novac, vece mogucnosti za plasiranje novca mimo nekretnina (kao na primer kamate na stednju koje su vece), manja inflacija i ljudi manje beze iz kesa. Sve ovo zajedno utice na smanjenje traznje (i to ce se narocito osetiti na nasem trzistu gde je kupovina nekretnina za gotovinu dominantna).
Pored toga jos i dodatni efekat smanjenja traznje zbog skupljih stambenih kredita zbog visoke kamatne stope.
Smanjenje traznje dovodi do smanjenja cena. Naravno to moze da dovede i do smanjenja ponude i onda je samo pitanje na kojem nivou ce se uspostaviti nova ravnoteza trzista.
Vecina kupovina u prethodnim godinama je bila investiciona, gde su ljudi bezali iz kesa u nekretnine da bi zastitili svoj kapital. U slucaju pada cena nekretnina, videcemo kako ce se ti isti vlasnici ponasati (da li ce cuvati nekretnine ocekujuci ponovni rast cena ili ce spustiti cenu da bi izasli iz investicije koja im postaje sve manje pozitivna).
Spomenuo sam u jednom od prethodnih postova Woodside na Kopaoniku. Koliko se secam cene u izgradnji je bila izmedju 3.200 i 3.600 eura + PDV. Sada je na oglasima cena od 7.000 eura. Svakako odlican RoI, samo da se nadje kupac. Ako ne bude kupca, prodavac odlucuje sta ce dalje da radi. Ali po mom misljenju u narednom periodu ce kupci biti ti koji ce diktirati kretanje trzista. Sve ovo neodoljivo podseca na 2007. godinu, kada su kupci bili sludjeni situacijom na trzistu, a onda je u periodu od 2010 do 2015-2016 bila potpuno druga prica.
Pored toga jos i dodatni efekat smanjenja traznje zbog skupljih stambenih kredita zbog visoke kamatne stope.
Smanjenje traznje dovodi do smanjenja cena. Naravno to moze da dovede i do smanjenja ponude i onda je samo pitanje na kojem nivou ce se uspostaviti nova ravnoteza trzista.
Vecina kupovina u prethodnim godinama je bila investiciona, gde su ljudi bezali iz kesa u nekretnine da bi zastitili svoj kapital. U slucaju pada cena nekretnina, videcemo kako ce se ti isti vlasnici ponasati (da li ce cuvati nekretnine ocekujuci ponovni rast cena ili ce spustiti cenu da bi izasli iz investicije koja im postaje sve manje pozitivna).
Spomenuo sam u jednom od prethodnih postova Woodside na Kopaoniku. Koliko se secam cene u izgradnji je bila izmedju 3.200 i 3.600 eura + PDV. Sada je na oglasima cena od 7.000 eura. Svakako odlican RoI, samo da se nadje kupac. Ako ne bude kupca, prodavac odlucuje sta ce dalje da radi. Ali po mom misljenju u narednom periodu ce kupci biti ti koji ce diktirati kretanje trzista. Sve ovo neodoljivo podseca na 2007. godinu, kada su kupci bili sludjeni situacijom na trzistu, a onda je u periodu od 2010 do 2015-2016 bila potpuno druga prica.
sutraw
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 29.03.2023.
- Poruke
- 1.511
- Pohvaljen
- 4.212
Ma tu niko ne zna realno stanje. Deo oglasa lažni što kače agencije, deo preskupe APP šeme, deo katastrofa stanovi iz raznih razloga. Ko god je prevrtao oglase par meseci, zna da se na oglasima konstantno vrte jedni te isti stanovi uglavnom koji neće biti prodati još milion godina.
Po mom mišljenju, ono što valja, i nije preterano precenjeno, ode za par dana do dve nedelje, sve ostalo kao i da ne postoji.
Znaci poenta price je da je i u slucaju pada cene ponuda nece biti nista losija, jer i sad ne valja