Mnogo je stvari kojih nema u manjim mestima, a ima u vecim. Pocevsi od ranog detinjstva nemas recimo vrtice na stranom jeziku, tokom osnovne skole nemas mogucnost treniranja nekih sportova, nemas skole jezika, tokom srednje skole imas ogranicen broj mesta za izlaske, kad dodjes u vreme da studiras dobre fakultete mozes naci uglavnom samo u univerzitetskim centrima, a i nemaju svi Univerziteti sve fakultete i smerove, a i kvalitet zna da se razlikuje. Kad dodje vreme za trazenje posla veca mesta ti pruzaju vece mogucnosti. Primera radi, do 2015. si recimo mogao u Nisu da se zaposlis u AIK banci i radis u razlicitim sektorima banke. Od 2015. godine centrala banke je u Beogradu, i jedino gde mozes da radis u Nisu kao bankar je za salterom. FInansije, racunovodstvo, revizija, IT sektor, unutrasnja kontrola,..., i koji vec sve sektori postoje u banci, sve je preslo u Beograd,... Tako da, vrlo cesto, cak i gradovi velicine Nisa ne pruzaju dovoljno potencijala. Kad dodjes u stare dane nemas dom zdravlja ili nemas specijalistu u mestu u kom zivis, nemas ni privatne lekare,...