Hristiana
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 06.02.2023.
- Poruke
- 1.047
- Pohvaljen
- 1.678
Nas dvoje nemamo ukupno ni 100.000 šteka, kad se sve skupi. Međutim, ne iznajmljujemo stan na Menhetnu, nego na Mirijevu, tako da kamata iz banke otprilike pokriva rentu. Mirijevo je od uređenih naselja i pristojnih lokacija možda i najjeftinije. Stan (pet friendly) nismo našli lako jer je u vreme kad smo tražili ponuda bila loša. Bili smo strpljivi, progutali smo i to što lokacija nije baš po našoj meri, zarad lepog renoviranog (pre 9g) stana sa novim nameštajem, po pristupačnoj ceni. Uložili smo mnogo novca i truda da ga sredimo, jer nam je izdat nesređen, kao da niko nije stanovao u njemu bar nekoliko godina (imali su jako loše iskustvo sa prethodnim stanarima).Gospođo, vi ste očigledno na Plazma ili Nutela dijeti, jer to su jedini prehrambeni artikli koji nisu poskupeli protekle 2 godine. Kada biste jeli tunu, sveže voće i povrće, meso, mlečne proizvode, sve je otišlo 50-100% na gore. Cene energenata, komunalnih usluga i ostale dažbine u vezi sa stanovanjem su takođe poskupele. Dakle, postavlja se pitanje kako jedan naučni radnik nakon što poplaća redovne troškove života, može da dvaput godišnje donosi novi štek u banku u kojoj očigledmo već ima oročenih par stotina hiljada u kešu da bi od godišnje kamate plaćao renti za stan. Još veći apsurd je da osoba u takvoj situaciji, dakle koja ima keš na gomili, diskutuje o kamatnim stopama. Nije ovo Nemačka gde su ljudi svojevremeno uzimale stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom od 1% a investirali milione u druge, mnogo unošenje investicije gde im je povrat 7-8% godišnje. U Srbiji ako imate novac za stan, ne uzimate kredit, tako da Vaša priča nema smisla po više osnova.
Ako hoćeš da ti kamata iz banke pokriva rentu, moraš da kalkuliseš i da se odričeš nekih prednosti. Naravno da bismo voleli da iznajmljujemo stan u Dubrovniku, npr, ali trenutno prilike nisu takve, moramo još dosta da štekamo, da se pripremamo za predstojeću krizu i pomažemo roditelje.
U jedno 20 postova su pojedini članovi komentarisali to što povremeno kupujemo Rio Mare tunjevinu, kao da je u pitanju kavijar ili losos, što govori o očajnom siromaštvu u ovoj državi. Više puta ste postavljali pitanje zašto ne kupujemo neku jeftiniju: zato što je jedina na našem tržištu koja nije uhvaćena na radioaktivnom ribolovnom području, ostale su đubre. Uverena sam da u normalnim zemljama apsolutno svako može sebi da priušti ovu tunjevinu kao sasvim prosečan obrok (tamo ne košta 6 EUR kao kod nas nego bar duplo manje). Slična je cena i raznoraznog đubreta koje prodaju po restoranima ili po Fast fudovima.
Država u kojoj je Rio Mare tunjevina statusni simbol je u svakom smislu dotakla dno.