Šta je novo?

Cene nekretnina

Ja ne bih ulazio ni u jedan od najavljenih projekata koji će se graditi naredne 3 godine, krajem godine treba gledati kupovinu gotovog stana starog par godina u već završenim novogradnjama, kada neki kreditni kupci popuste sa finansijama ali i kada nekome zatreba novac…
 
Mislim da takva vrsta krize,nije tako blizu,da izazove neku veću stambeno-kreditnu nelikvidnost.
 
Ako 1000 stanova ,koji će se graditi ,maltene u istoj ilici,ne spuste cenu,bar za tu ulicu,onda od nekog sireg pada cena,nema apsolutno nista.
 
Malo vuče na lešinarstvo, ali ok.
Nedeljkovicu Olivere vuce na obazrivost...ovo drugo smatram hazarderstvom, projekat koji ce se naredne 2-3 godine, recimo onaj Karicev, covek ima cenu , poceo da prodaje pre 4-5 meseci, a nije dao na javni uvid?!?!
Po meni samo kljuc u ruke, pocetak gledanja sta se nudi krajem godine...
 
Nije počeo da prodaje,pre 4-5 meseci,već su tada bile samo rezervacije,nikakva prodaja.
Ne znam kako je sada.
Čudno je samo,da su prvi krenuli sa cenama,za razliku od druga dva projekta koji su prosli uvid.
Vreme će pokazati,da li su ispali pametniji ,od druga dva projekta,u smislu ostvarene cene,ako u narednom periodu padne cena,pa ce ta druga dva projekta,morati da idu sa nižom cenom,a svi su u istoj ulici.
Biće svakako ,jako uzbudljivo,sta će se desavati sa cenama.
Po meni,tih 1000 stanova,mogu biti prvi pokazatelj,sta nas čeka u ovoj godini.
 
Poslednja izmena:
Kada bi se kurs danas povecao na 150, medicinska sestra bi u tom slucaju imala platu 400 evra umesto 500, što bi povecalo izvoz medicinskih radnika za barem 800%.
Naravno. I zato bi država podigla ekspresno plate tim radnicima, kao što i danas vozač zarađuje više od nastavnika u srednjoj školi. Ukoliko bi bilo odakle.

I zato se to najviše odražava na taj sloj društava koji nema alternativu. Jer nisu svi medicinske sestre da mogu otići, pogotovo ne penzioneri.

Ali ako postoji deficit, a postoji, kako države tako i društva, taj deficit se nekako mora održavati. Prvo smo imali rasprodaju imovine, nakon čega smo prešli na zaduživanje.

Zaduživanje može da funkcioniše kad je kamata 1-2%, sa kamatom od 7%+ to nije održivo ni na kraće staze.

I tako se dođe u situaciju da ako nisi sam devalvirao svoju valutu da makar smanjiš deficit dođeš u situaciju da ne možeš da vraćaš dugove a rate pristižu.

Sa stanovišta sigurnosti, fiksni (ili skoro fiksni) kurs je odlična stvar za stanovništvo i privredu.
Samo to ne funkcioniše za stalno ako privreda države to ne isprati. Dugovi dođu na naplatu jer mi nemamo mogućnost da odštampamo novac i isplatimo dug.

Isto važi i za stmbeni kredit. Nije isto uzeti kredit po 2% i po 10%.

Zašto nema stambenih dinarskih kredita?
Nijedna banka (ni strana ni domaća) ne može to da opravda, ne postoji računica koja kaže da je ovaj kurs realan sa našim deficitima. Kad će doći do kolapsa niko ne zna, ali ga svi očekuju inače bi ponudili takve kredite.

A banke kao što vidimo nisu nešto oprezne institucije pa opet niko neće da rizikuje sa stambenim kreditima u dinarima.
 
eno Bugari ako ne promene fiksni kurs leva (tako je minimum zadnjih 25 godina, ako ne i duze...) dovesce drzavu pred bankrotstvo, odrzavanje fiksnog kursa kosta, odrzavnanje socijalnog mira putem kursa, cene gasa, struje itd ...takodje kosta...sve dodje pre ili kasnije na naplatu....
Prica li se sta za Bosnu, i njima se kurs nije menjao od 1998, a ne mogu da ga promene i da hoce.
 
Očekivan ruski pad,koji treba da pogura i cene novogradnje na niže.
 
Evo jedna interensantna i veoma zanimljiva stvar sto se tice agencija je ta da vec par meseci u kojoj god agenciji odes samo se direktori ne menjaju dok su agenti svakog meseca novi,kompletna ekipa paa me zanima vase misljenje zbog cega je to tako.🤔
 
Evo jedna interensantna i veoma zanimljiva stvar sto se tice agencija je ta da vec par meseci u kojoj god agenciji odes samo se direktori ne menjaju dok su agenti svakog meseca novi,kompletna ekipa paa me zanima vase misljenje zbog cega je to tako.🤔
Loš učinak? Nije lako agentima da prodaju stanove po ovakvim cenama i makroekonomskim uslovima. Pokažite malo empatije. :)
 
Mene samo zanima,kako će sada, sega-mega agenti,investicionim kupcima, da objašnjavaju rentnu matematiku,za ove silne novogradnje u nicanju:)
Matematika investicionog ulaganja je da prilično jasna- godišnja renta treba da iznosi minimalno 5% od plaćene cene. Pored prohoda od rente, ukoliko izuzmemo neuobičajene okolnosti koje su bile na snazi proteklih 2-3 godine, očekivani rast vrednosti nekretnine je oko 5% godišnje.
 

Veza kupovne moći i kursa je direktna za ljude koji primaju novac od države ili zarađuju na domaćem tržištu.
Penzioner koji prima 50k dinara, nastavnik koji prima 60k ima jednu koupvnu moć kad je 1€=100din a sasvim drugu kad je 1€=200din.
Zašto? Zato što jedan deo njegovih sredstava ide na robe i usluge iz uvoza koje ili on ili uvoznik plaća € (stranom valutom).

U teoriji bi to trebalo da pospeši izvoz jer je radna snaga jeftinija, ali kod nas u takvim granama su manje više plate vezane za evro, pa bi porast izvoza bio simboličan (makar u početku, kasnije bi ako država ne bi upala u anarhiju moglo da dovede do povećanja izvoza).

Pri jednom kursu možeš da priuštiš sebi uvozni gas za grejanje, pri drugom menjaš taj gas za jeftiniju domaću alternativu (ugalj i drva).
Nije u teoriji. Tako bi i bilo. Isto smo imali u periodu SEKE. Kurs je za 3 godine otisao 40% pa nismo imali anarhiju.
Kada bi se kurs danas povecao na 150, medicinska sestra bi u tom slucaju imala platu 400 evra umesto 500, što bi povecalo izvoz medicinskih radnika za barem 800%.
Izvoz ljudi nije bitan nasoj zemlji. Vidimo po rezultatima popisa poslednjih 50 godina.

Elem, posto imamo preglomazni drzavni aparat i 2 miliona penzionera, 2-3 milijarde samo za kamate u 2023, 2-3 milijarde za energente, realni pad gdpa itd. Sta mislite kako ce biti u narednom periodu:
1. Stampanje para ili
2. Konacno napustanje fiksnog deviznog kursa sa eur?
Tokom seke je bila opcija 2 i to je devastiralo trziste nekretnina i svaki 5 stambeni kredit je otisao na dobos. (Nije samo kurs ali to je poslednji ekser koji je devastirao najvise obicne ljude)
 
Poslednja izmena:
Strane investicije za sobom povlače novozaposlene,a ti novozaposleni ubacuju pare u PIO Fond.
Dokle god imamo priliv stranih investicija od 3-4 milijarde evra, mi smo relativno mirni.
Kada to stane i počne da se osipa,mi smo u problemu.
Za sada nema naznaka da idemo ka problemu.
Ako se evropa nađe u velikom problemu,i firme iz EU,koje posluju ovde,budu u istom tom problemu,onda smo i mi u problemu.
Za sada se ništa od toga ne dešava,niti ima naznaka.Nema mesta panici i nekom crnom scenariju.
 
Poslednja izmena:
Nije u teoriji. Tako bi i bilo. Isto smo imali u periodu SEKE. Kurs je za 3 godine otisao 40% pa nismo imali anarhiju.

Izvoz ljudi nije bitan nasoj zemlji. Vidimo po rezultatima popisa poslednjih 50 godina.

Elem, posto imamo preglomazni drzavni aparat i 2 miliona penzionera, 2-3 milijarde samo za kamate u 2023, 2-3 milijarde za energente, realni pad gdpa itd. Sta mislite kako ce biti u narednom periodu:
1. Stampanje para ili
2. Konacno napustanje fiksnog deviznog kursa sa eur?
Tokom seke je bila opcija 2 i to je devastiralo trziste nekretnina i svaki 5 stambeni kredit je otisao na dobos. (Nije samo kurs ali to je poslednji ekser koji je devastirao najvise obicne ljude)

Naravno da je u teoriji.
Kurs ko kurs je beznačajan ako ga koriste moroni kao sredstvo.

Izvoz se povećava ulaganjem u industrije koje daju veći povrat.
Ako se novac ulaže u nekretnine sa povratom od 3-4%, a država se zadužuje za 7% to dovodi do problema.

Da kurs nešto rešava, rešio bi tada kada je otišao sa 80 na 120. Ili pre toga sa 60 na 80. Evro je u startu vredeo 60din.
Da danas ode na 300 ništa se u našoj ekonomskoj slici ne bi promenilo na bolje. Privremeno bi bio smanjen deficit koji bi nakon nekog vremena opet rastao i opet bi magično rešenje bilo devalvacija valute.

Postoji i druga rešenja za smanjenje uvoza a podsticanje domaće proizvodnje i to rešenje se zove carina. I podsticaji domaćoj izvoznoj privredi.

Šta će biti kod nas?
Prvo i najvažnije ide naše neće valjda. Nadamo se da će FED, ECB i drugi okrenuti ćurak i da kamate neće biti današnjih 7% nego da će da se vrate na 2%.

Male su šanse za to. Onda ide dalja prodaja, ima tu još svašta nešto za prodaju i privatizaciju, počevši od delova EPSa, koncesije autoputeva, eksploatacije raznih ruda. To kupuje neko vreme, ali ima limite.

Nakon toga nastavljamo da se zadužujemo.
 
Vrh