Kada bi se kurs danas povecao na 150, medicinska sestra bi u tom slucaju imala platu 400 evra umesto 500, što bi povecalo izvoz medicinskih radnika za barem 800%.
Naravno. I zato bi država podigla ekspresno plate tim radnicima, kao što i danas vozač zarađuje više od nastavnika u srednjoj školi. Ukoliko bi bilo odakle.
I zato se to najviše odražava na taj sloj društava koji nema alternativu. Jer nisu svi medicinske sestre da mogu otići, pogotovo ne penzioneri.
Ali ako postoji deficit, a postoji, kako države tako i društva, taj deficit se nekako mora održavati. Prvo smo imali rasprodaju imovine, nakon čega smo prešli na zaduživanje.
Zaduživanje može da funkcioniše kad je kamata 1-2%, sa kamatom od 7%+ to nije održivo ni na kraće staze.
I tako se dođe u situaciju da ako nisi sam devalvirao svoju valutu da makar smanjiš deficit dođeš u situaciju da ne možeš da vraćaš dugove a rate pristižu.
Sa stanovišta sigurnosti, fiksni (ili skoro fiksni) kurs je odlična stvar za stanovništvo i privredu.
Samo to ne funkcioniše za stalno ako privreda države to ne isprati. Dugovi dođu na naplatu jer mi nemamo mogućnost da odštampamo novac i isplatimo dug.
Isto važi i za stmbeni kredit. Nije isto uzeti kredit po 2% i po 10%.
Zašto nema stambenih dinarskih kredita?
Nijedna banka (ni strana ni domaća) ne može to da opravda, ne postoji računica koja kaže da je ovaj kurs realan sa našim deficitima. Kad će doći do kolapsa niko ne zna, ali ga svi očekuju inače bi ponudili takve kredite.
A banke kao što vidimo nisu nešto oprezne institucije pa opet niko neće da rizikuje sa stambenim kreditima u dinarima.