Za građane nije vreme da uzimaju kredit i običan čovek nikako sada ne treba da kupi stan", ocenio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta Ljubodrag Savić.
„Cene kredita idu vrlo brzo nagore, kamate rastu. I oni koji su se ranije zadužili sada će staviti prst na čelo“,
„Sa stanovima nisi obezbeđen, jer je cena stanova sada previsoka, a kada se cene dovedu u normalu – ozbiljno će pasti. To će se desiti kada prođe ekonomska kriza, to može da traje još godinu ili dve“, očekuje on.
Ovu krizu, recesiju i inflaciju na svojoj koži najviše osjećaju obični ljudi. Šta bi im mogli preporučiti?
- Kao prvo, nikako ne bi trebalo da dižu kredite. Neizvesna su vremena. Kredit treba da uzimaju samo oni kojima je preko potreban. Tu ne mislim na one malobrojne, kojima njegovo vraćanje nije problem. Njima ništa ne znači što je inflacija i recesija, jer su do bogatstva olako došli. Većina ljudi ipak teško živi i sastavlja kraj s krajem. U takvoj situaciji navući sebi još veću bedu na glavu stvarno je bespotrebno. Šta ako sutra ostanu bez posla? Ko može garantovati da neke fabrike zbog ove krize neće zatvoriti vrata ili smanjiti obim proizvodnje, pa samim tim i broj radnika.
Vlasnici fabrika ne mogu voditi državnu politiku, već će štititi svoj kapital. Moja neka filozofija je da ako hoću nešto da kupim, onda skupljam novac za to. Ne dižem kredit, jer je to poput lanca na nogama. Ali isto tako shvatam da većina ljudi to ne može, pa su prinuđeni na to. I pored toga, dobronamerno ih savetujem da to ne rade u ovo vreme, jer bi se mogli naći u velikom problemu. Neka se strpe.
Šta da rade oni koji imaju nešto ušteđenog novca, kako da sačuvaju njegovu vrijednost da ga inflacija ne "pojede"? U šta da ga ulože, u nekretnine, kupovinu zlata ili ostave u slamaricama?
- Slamarica nikako. To je najgora varijanta, ona zna "izgoreti", zbog svakodnevnih iskušenja. Teško je dati neki pametan savet. Ako neko misli da može zeznuti berzu, grdno se vara. Mislim da je najbolji recept da se ušteđeni novac što više disperzuje. Da se kupe dolari, evri i švajcarski franci. Sada postoji mogućnost da se kupi i investiciono zlato. To je dobra opcija, nikako nekakvi zlatni dukati, prstenje ili lančići. Ono što pokazuju svi dosadašnji podaci jeste to da je cena zlata svake godine rasla za šest odsto. Ali isto tako treba znati da su mogući i padovi zbog berzanskih igara. Prednost investicionog zlata jeste to što svi u svakom trenutku isto mogu prodati u menjačnici u kojoj su ga i kupili, za određenu proviziju. Da zaključim, mi obični smrtnici teško u ovakvim i sličnim kriznim vremenima možemo nešto da zaradimo. Znači, cilj bi trebalo da bude kako da sačuvamo to što imamo.
Veoma mnogo ljudi, međutim, danas kupuje "rezervne" stanove.
- Istina, ali ni to nikako nije dobro. Stan se ne može kupovati kao burek. Oni na taj način neće sačuvati vrijednost svog novca, jer su cijene nekretnina izuzetno visoke. To je za mene gubitak novca. Možda će cene još jedno vreme ići gore, ali će doći do pucanja tog balona. Tražnja će u jednom trenutku sigurno pasti. Znači i cena kvadrata. Ne treba biti mnogo pametan da bi se to videlo. Dešavalo se to i ranije, prilikom nekih drugih kriza.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da niko ne može da kaže do kada će rasti
vrednost euribora. Navodi da uopšte nije vreme za uzimanje kredita. Napominje da reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže.
Kaže da je dva puta u životu uzeo
kredit u manjem iznosu.
"
Kredit je đavoljska stvar, pogotovo kad ga uzimate na dvadeset, trideset godina. Ne zameram nikom, ali svako radi iz svog ugla. U kakvom problemu su bili neki ljudi zbog švajcarskih franaka", kazao je Savić.
Prema njegovim rečima, niko ne može da kaže do kada će rasti vrednost euribora.
"Ušli smo u kovitlac koji najmanje zavisi od Srbije. Imamo i fiksne i promenljive kamatne stope. Ljude je zavela činjnica da smo donedavno imali negativne vrednosti euribora. Ali, imate vremenski horizont od 25 godina. Ja bih uvek uzeo kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja je u početku značajno viša. Ali, znate kakvi su ljudi - neće to mene", navodi Savić.
"Niko vam neće to oprostiti.
Nema tu mnogo mudrosti koja je valuta. Odnosi među valutama se stalno menjaju. Nije problem u kojoj valuti su ljudi uzimali, nego kako se u startu opredeliti.
Ja pripadam onim ljudima - prvo skupi novac, pa kupi", ukazuje Savić.
Ističe da, kada je reč o ceni stanova, ništa u ekonomiji samo ne raste.
"Svako ko imalo misli sebi i svojoj porodici dobro,
ovog trenutka ne treba da razmišlja o kreditu. Ovo je dobro vreme za ljude koje novac ne košta ništa", kaže Savić.