O Bože, ne upravo suprotno. Tržište robe široke potrošnje u Srbiji je izuzetno netransparetno i direktno podložno karterelizaciji koju direktno sprovodi država, a ne slobodno tržište. Shodno tome, kada kupuješ peglu imaš Tehnomaniju i Gigatron, kada kupuješ patike Sport Vision i Djak itd. Stanove ne prodaju samo veliki investitori, već i "obični" ljudi. Većini tih ljudi je stan najveća imovina koju poseduju i naravno da su prilikom prodaje iste iznimno motivisani da izvuku što više novca. Međutim, za razliku od gore navedenih artikala, država nema mehanizme da kontroliše cenu prodaje stanova, tu je tržište glavni i jedini pokazatelj. Na žalost, mnogi koji nisu u situaciji da kupe ili iznajme stan direktno apeluju na državu da interveniše i ograniči cene, što je naravno apsurd i potpuno van svih tržišnih pravila i zakona.