Rast referentnih kamatnih stopa i euribora već je počeo da se oseća na tržištu <a href="https://www.nekretnine.rs/stambeni-objekti/stanovi/izdavanje-prodaja/izdavanje/lista/po-stranici/10/?gclid=CjwKCAjwpqCZBhAbEiwAa7pXeYxh8ACR6jMNVOy0y2E3z97XwUnE-RiwAILHa4Xqnio7AfpZUT_cBRoCWv8QAvD_BwE"...
www.blic.rs
Svi novinski clanci koje prenosite samo prepricavaju jedan od tri izvora: kvartalni izvestaj RGZ za Q2 2022, polugodisnji izvestaj RGZ za H1 2022. ili podatke RZS za H1 2022. Dakle, svi podaci koje prenose su zakljucno sa junom (old news).
Najnovije podatke o prodaji, zakljucno sa avgustom, imate u ovom postu:
U avgustu se, po svemu sudeci, nastavio pad prodaje:
- Beograd -10% u odnosu na avgust prosle godine (jul je bio -7%, ukupno od pocetka godine +2%), i cak -9% u odnosu na 2019.
- Centar (Stari grad, Savski venac, Vracar, Novi Beograd) -21% u odnosu na proslu godinu (jul je bio -8%, ukupno od pocetka godine +13%), i dalje +17% u odnosu na 2019.
- Rubne opstine -3% u odnosu na proslu godinu (jul je bio -6%, ukupno od pocetka godine -5%), i cak -19% u odnosu na 2019.
Pogledajte prilog 144904 Pogledajte prilog 144905
Tu se jasno vidi pad prodaje, koji traje od aprila, kako gledano mesec na mesec tako i u odnosu na proslu godinu. U septembru prodaja obicno raste u odnosu na letnje mesece, videcemo kako ce se kretati prodaja u septembru ove godine.
Iskreno prvi put čujem za njega.
Neki mlađi Piter Šif izgleda. Mada verujem u to što priča, ne bih voleo da bude u pravu, ali miriše na to, kako će rešiti debt/gdp? Iznenadnim povećanjem produktivnosti, ne znam kakvom industrijsko-tehnološkom revolucijom u par godina, pa da
prerastu sve to? Možda ćeš mi odgovoriti kao i centralni bankari da nije sad vreme da se razmišlja o tome (kicking can down the road) ? Meni su upravo najrealnije dosta visoke negativne realne kamate (uz to još i potcenjivanje zvanične inflacije).
Ne samo nekretnine, nego i sve ostalo još više (tipa gorivo 400 dindži), možemo da diskutujemo o paritetima i procentima, svi potezi i povećanje nominalnih varijabli ukazuju na to (eto konkretno minimalac kod nas 40k). Ne idu proporcije tako, nije realno da energija ode duplo nominalno, a nekretnine da padnu. Pašće tek na kraju kad/ako krene deflaciona spirala i veća nezaposlenost. to tek treba da vidimo.
Drzava se prvenstveno zaduzuje po fiksnim stopama i vecinom na rokove preko godinu dana, sto znaci da povecanje kamatnih stopa ne utice momentalno na drzavni budzet (samo na novo zaduzivanje). Ako je istina, kao sto tvrdis, da je inflacija 20%, onda su 20% duga vec obezvredili.
Takodje, nema smisla da licitiramo - energija nije poskupela duplo, narocito ne u odnosu na period pre kovida. Na relativno poskupljenje nafte je uticala pre svega niska baza iz perioda posle kovida, kada je barel u jednom trenutku bio pao cak ispod 20 dolara, ali 2019. je bio oko 60 dolara, a u medjuvremenu je sa pika od 120 u maju ove godine ponovo pao na ispod 85. Poredjenja radi, jos 2014. i godinama pre toga je barel bio blizu ili preko 100 dolara. U Evropi je dramaticno poskupeo gas, iz drugih razloga, i sirom sveta poskupljuje hrana, delom iz istog razloga. Medjutim, tek sada sve vise poskupljuje i druga roba i usluge, i to je upravo ono sto centralne banke izrazavaju nameru da sprece.
Ali ono sto je daleko najvise poskupelo u odnosu na period pre krize su upravo stanovi i druga investiciona dobra, upravo zbog besplatnih para, i besmislena je prica da moraju jos da poskupe da bi ispratili rast cena drugih dobara - upravo se desava obrnuto, da tek sada druga dobra prate poskupljenje koje se prvo desilo na berzi, kriptovalutama i stanovima. Berza i kriptovalute su vec znacajno pali u odnosu na pik (berza -20%, bitkoin -60%), i nema nijednog monetarnog argumenta da se slicno ne desi i sa stanovima (i vec se desava u Americi, Kanadi, Australiji itd.). Ono sto jos uvek drzi stanove je inercija i ogranicena ponuda, ali primecuje se da su investicioni kupci vec (ili bar za sada) izasli sa trzista. Tek treba da se vidi efekat rasta kamatnih stopa, koji je u Evropi poceo tek u julu.
Kako manji broj novih gradilišta za posljedicu može imati smanjenje cijene?
Mozemo da obrnemo pitanje - kako pad traznje za posledicu moze da ima stagnaciju ili povecanje cena?
Manji broj novih gradilista signalizira da su investitori vec predvideli pad traznje. Novogradnje ce mozda neko vreme biti u znacajno manjem obimu, ali ce, ukoliko dodje do dovoljnog pada traznje, pasti cena/vrednost izgradjenih stanova.