Ocigledna cinjenica, potvrdjena kroz sve indikatore ekonomskog blagostanja, jeste da je naucni, tehnoloski i ekonomski progres u 20. i 21. veku neuporediv sa bilo cime pre toga. Ubedjivati se oko toga i da li je ukidanje zlatnog standarda sprecilo ili umanjilo taj progres je jednostavno suludo. Takodje, ekonomska nejednakost na Zapadu je bila na vrhuncu pre Prvog svetskog rata i ponovo raste u decenijama od uvodjenja tzv. neoliberalnog modela privrede, tako da da je i predstava kako je dekretni novac doneo vecu pljacku i nejednakost potpuno nezasnovana.
Konacno, sve drzave primenjuju neku vrstu ekonomskog intervencionizma, ali se razlikuje sirina, dubina i modeli intervencija. Tzv. socijalisticke drzave su u stvari bile planske privrede sa regulisanim cenama, naspram trzisnih ekonomija, ali i u trzisnim ekonomijama drzave intervenisu na najrazlicitije nacine. Iako nazalost nemam nikakve zablude o eventualnom ishodu drzavne intervencije na trzistu nekretnina (ili bilo cega drugog) u danasnjoj Srbiji, prozivanje kako je sama ideja drzavne intervencije nekakvo naivno ozivljavanje socijalizma je nedoraslo i ispod nivoa. Gradovi i drustva koji izazivaju najvece divljenje (u pogledu blagostanja, jednakosti, urbanistickih i arhitektonskih dometa) siroko primenjuju urbano planiranje, javne rasprave, konsultovanje zajednice i ekonomski intervencionizam kao sredstva svog razvoja.