Ta matematika bas i ne izgleda tako (zapravo, racunica je potpuno pogresna: niti su prihodi drzave u celini od PDV-a jer PDV cini ispod 50% prihoda drzave, niti je potrebno zakljucivati o rastu BDP-a iz nekih screenshotova o rastu budzeta jer su podaci o BDP-u direktno dostupni, niti je rast BDP-a jednak rastu stednje, ljudi zaradjuju vise i trose vise a stednja cini tek neki deo dohotka, itd.), a i zakljucak je, iako nekim delom tacan, u celini pogresan.
Podatke o BDP-u, zaradama, kreditima, stednji imate na sajtu NBS.
- U poslednjih pet godina BDP je realno porastao 20%.
- U istom periodu prosecna neto zarada je nominalno porasla 47%. prosecno oko 10% godisnje. Broj zaposlenih je porastao za 14%.
- Depoziti stanovnistva su u poslednjih pet godina porasli 56%, takodje prosecno oko 10% godisnje.
- Stambeni krediti su u poslednjih pet godina takodje porasli 56%, i to u poslednje tri godine: 2020 - 11%, 2021 - 16%, 2022 - 14%.
- Ukupan promet nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine iznosio je: 2019 - 4,1 mlrd., 2020 - 4,2 mlrd. (+2%), 2021 - 6,1 mlrd. (+47%) Ukupan promet je od 2017. udvostrucen.
- Cene nekretnina u centru Beograda i Novom Beogradu su u istom periodu porasle za oko 45%, u rasponu 30-60% (novogradnja Savski venac +30%, starogradnja Novi Beograd +60%).
- S druge strane, van centra Beograda cene su rasle i po 20% samo u poslednjih godinu dana (Palilula, Cukarica, Rakovica; Novi Sad, Nis).
- Potrosacke cene su rasle oko 2% godisnje izmedju 2017. i 2021, a u poslednjih godinu dana 12%, ukupno 22%.
Dakle:
- Depoziti stanovnistva rastu jednakom brzinom ili brze nego zarade, tako da nema dokaza o tome kako "narod bezi iz stednje u nekretnine". To je naravno besmislica pre svega jer je prosecan iznos stednje po stanovniku jako nizak i ljudi nemaju sa cime da pobegnu u nekretnine ni da zele.
- Istom brzinom rastu i stambeni krediti, tako da "narod" (onaj deo koji uopste moze da priusti da kupi stan) kupuje stanove iz kredita u istoj proporciji kao i pre.
- Uprkos izuzetno visokoj opstoj inflaciji u poslednjih godinu dana, nekretnine su za pet godina poskupele vise nego duplo brze od potrosackih cena, tako da je teza "bezanju u nekretnine od inflacije" takodje nategnuta.
- Narocito je simptomaticno da je promet nekretnina samo u 2021. porastao za blizu 50%.
Ono sto je istina jeste da:
- Mali broj ljudi koji imaju visok dohodak i ustedjevinu kupuju poslednjih godina nekretnine pre nego da novac drze u banci jer su kamatne stope na stednju bile godinama jako niske - a ne zato sto je visoka inflacija. Inflacija je pocela da divlja tek u poslednjih godinu dana, nakon sto su pre toga vec izdivljale cene nekretnina, a ne obrnuto.
- Paralelno, mali broj ljudi koji imaju visok dohodak je poceo da kupuje relativno skupe ("lux") nekretnine, bilo iz ustedjevine ili na kredit, sto je takodje doprinelo ukupnom rastu cena.
- To je generisalo jedan self-reinforcing feedback loop: traznja za nekretninama raste -> cene rastu -> traznja raste jos vise. Medjutim, kao i sve pojave tog tipa, takav oblik traznje je sklon overshootingu, a zatim sledi korekcija.
- Uz sve to, opsta poplava novca u 2021. je generisala ogroman rast traznje u poslednjih godinu dana. Ta opsta poplava novca je ubrzo rezultirala opstom inflacijom.
- Dakle, ceo rast nekretnina u poslednjih par godina je motivisan niskim kamatama (godinama) i ogromnim stampanjem novca (poslednje dve godine), a ne nekim intrinzicnim kvalitetom nekretnina kao vrste ulaganja. Buduca isplativost zavisi od istih parametara, a koliko vidimo, to vreme je zavrseno. Cak i da nije, cene nekretnina su sirom sveta dostigle vrtoglave nivoe, tako da bi rast svakako morao biti usporen i stope rasta iz prethodnih par godina irelevantne za nove ulagace.
- Kao sto je vec vise puta receno: "The positive effect of 'having more money' benefits the producer of money and those getting it first; while the negative effects impact the latecomers."
- Dakle, za onoga ko je investirao na pocetku rasta to se isplatilo, za onog ko bi investirao sada - nisam siguran. Signali sa razvijenih trzista ukazuju da je tamo vec nastupila korekcija. Kod nas, kao sto znamo iz podataka iz katastra, jos nije, ali treba pratiti razvoj u drugoj polovini godine. Kao sto je vec vise puta receno, isto je bilo i 2008 - cene u Beogradu su rasle jos neko vreme usporenim tempom, iako su u svetu vec padale.
- Ako cene u narednih godinu dana budu pale 10%, nema sumnje da se svima koji sada zele da kupe bilo stan za zivot bilo investicionu nekretninu isplati da sacekaju, jer su rente bar duplo manje od toga. Da ne pricamo o scenariju pada od 25% i vise, kao nakon 2008. Pitanje je jedino da li ce cene padati, koliko i koliko brzo.