Period zlatnog standarda do 1930. je takodje period ucestalih ekonomskih kriza, koje su se u Americi u proseku desavale na svake 3-4 godine, u proseku trajale po 2 godine i sa prosecnim padom autputa od 20%. Od 1930. do danas krize se desavaju u proseku na 6 godina, traju u proseku 10 meseci, sa prosecnim padom autputa od 5%.
Stanje u Americi:
https://www.bls.gov/cpi/
CPI 9.1%, hrana 10.4%, energija 41.6%, ostala roba 7.2%, usluge 5.5%. Dakle ostala roba nije mnogo manje poskupela od hrane.
"Inflation is always and everywhere a monetary phenomenon."
"The positive effect of 'having more money' benefits the producer of money and those getting it first; while the negative effects impact the latecomers."
Ne postoji nista sto je sigurna rezerva vrednosti nezavisno od realne ekonomije i monetarnog sistema. U monetarnom sistemu zasnovanom na zlatu, zlato je rezerva vrednosti utoliko sto je novac. Medjutim najpre je vazno razumeti da "rezerva vrednosti" u realnom smislu zapravo znaci da rad ili kapital iz sadasnjeg trenutka zelimo da mozemo da zamenimo u rad ili kapital u nekom trenutku u buducnosti, a da u medjuvremenu drzimo "u rezervi". Ali takva transakcija nije fizicki moguca - odnosno moguca je samo pod uslovom da se izmedju nase inicijalne i krajnje transakcije neprekidno desavaju transakcije izmedju drugih ljudi i razlicitih oblika rada i kapitala, tako da mi u sadasnjem trenutku budemo na prodajnoj strani, a u nekom buducem trenutku na kupovnoj strani, dok izmedju postoji neprekidni lanac drugih transakcija koje posreduju izmedju nase inicijalne i krajnje transakcije. Ako dodje do bilo kakvog poremecaja u tom lancu transakcija (npr. destrukcija ili dugorocan pad autputa) mi ne mozemo s pravom ocekivati da nasa "rezerva vrednosti" bude ocuvana. S druge strane, ako drugi ljudi u medjuvremenu uvecavaju svoju produktivnost i kolicinu autputa, a samom cinjenicom da je zlato novac, i da je njegova kolicina fiksna spram rastuceg autputa, zlatu onda raste vrednost, nasa "rezerva vrednosti" raste iako ni na koji nacin ne doprinosimo rastu autputa. Poenta je da ni takav sistem nije vise fer, i pre svega podsticajan (da se visak vrednosti ulaze u nesto sto stvara novu vrednost a ne u nesto mrtvo), nego sistem zasnovan na dekretnom novcu.
Sadasnji problem je jednim delom upravo to sto je besomucno stampanje novca u poslednjih par godina na neki nacin stvorilo upravo takvu situaciju sa nekretninama - kupio si ciglu i beton, dakle ni na koji nacin ne doprinosis rastu autputa, a tvoja rezerva vrednosti raste. Stavise, nije problem sto tvoja rezerva vrednosti raste, nego sto raste vecom brzinom nego sto raste sam autput!
To je potpuno besmisleno i nezdravo, jer predstavlja sistem podsticaja u kojem sve veci visak vrednosti odlazi u ciglu i beton, ne stvara nikakvu dodatnu vrednost, a vrednost ima samo na osnovu ocekivanja da ce sutra biti jos skuplje - koji je realno ostvariv samo pod pretpostavkom veceg (nego danas) rasta autputa u buducnosti ili rastuce demografije onih koji nece moci da kupe stan nego ce morati da ga iznajmljuju i da za to izdvajaju sve vise dohotka. I jedno i drugo je naravno besmislica ili neki horor scenario i cene bi u nekom fer sistemu trebale da se vrate u fer proporciju sa dohotkom, a u najgorem slucaju bi u svakom slucaju morale da se zaustave u nekoj makar i nefer proporciji sa dohotkom. Ali distorzija koja je nastala u medjuvremenu, gde su poremecene relativne cene, i pre svega odnos cena nekretnina i dohotka, a visak vrednosti zakopan u ciglu i beton, nece proci bez posledica na rast i nejednakost.
Evo detaljno.
1. USA
Roba (usluga): ucesce u potrosnji × CPI robe (usluge) = pp ukupnog CPI
Energija: 8,7% × 41,6% = 3,6pp
Hrana: 13,4% × 10,4% = 1,4pp
Usluge: 56,7% × 5,5% = 3,1pp
(shelter=renta: 32,3%×5,6% = 1,8pp)
(usluge bez shelter: 1,3pp)
Ostala roba: 21,2% × 7,2% = 1,5pp
-------'
Ukupno 9,6pp*
--> u CPI hrana i energija ucestvuje sa 5pp sto je vise od 50% od ukupnog CPI.
...
+ nevidljiv efekat energije (incl. transport energ.): input proizvodnje za ostale robe i usluge
+ pomenuti kanali snabdevanja kao input za ostale robe i usluge
shelter (skoro) iskljucivo pokretan QE, ali i pandemijskom promenom ponasanja cini 1,8 pp inflacije
--> efekat QE bi cirka po tome bio oko 4pp, mozda i manje.
*devijacija 9,6 i 9,1 zbog zaokruzivanja decimala
2. U EU jos veci efekat energije, a manji total HICP (CPI), sto (dodatno u poredjenju sa USA) smanjuje efekat QE.
HICP (CPI) 8,6%,
struja/gas i sl. 16,9%
transport 14,4%
hrana 10,4%,
restorani i hoteli 7,9%,
oprema za kucu 6,5%
rekreacija i kultura 4,4%
alkohol, duvan 3,2%
ostalo 2,7%
zdravstvene usluge 1,1%
odeca, obuca 0,6%
komunikacije -0,3% (deflacija)
obrazovanje -1% (deflacija)
Hrana, energija i transport ubedljivo odskacu - guraju HICP (CPI) na gore.
Sve ostale robe/usluge opet imaju troskovni input energije i transporta...
Restorani i oprema za kucu (koji su nesto visi) nemaju preovladjujuce ucesce u strukturi potrosnje, pa njihov ponder ne opredeljuje total HICP (CPI)
-Restorani delimicno pokretani post-pandemijskim povecanjem traznje
Imamo i deflaciju danas u pijedinim kategorijama.
--> Kada energija uklj. transport i hrana ne bi ovoliko rasli, HICP (CPI) bi bio dosta nizi.
Zato je preporuka (u kontekstu nekretnina) posmatrati Core CPI/HICP ili jos preciznije CPI roba/usluga za koje bi se stednja trosila.
www.bls.gov
The European Central Bank (ECB) is the central bank of the European Union countries which have adopted the euro. Our main task is to maintain price stability in the euro area and so preserve the purchasing power of the single currency.
www.ecb.europa.eu
Ma da, svi smo sisali vesla! 
www.danas.rs
www.novosti.rs
Jedan od razloga po meni u oba slucaja sto su nalivali beton po 30+ stepeni. Pri visokim temperaturama svako pametan izbegava rad sa betonom jer je tesko napraviti sigurnu smesu. Negde pokusavaju sa ledom u smesi ili rad ujutru ali generalno izbegavaju rad po vrucini . A mozda je arhitekta pazario diplomu na buvljaku
www.cnn.com
www.bankrate.com
www.boursorama.com
www.blic.rs
