Posto vidim da ima puno zabluda u vezi sa investiranjem, pokusacu da pomognem sa jos par komentara.
Investicionih opcija u teoriji ima puno, ali dacu par komentara vezano za stednju, obveznice, nekretnine, akcije, kriptovalute.
Neki od aspekata koje treba imati u vidu su: rizik, prinos, troskovi, likvidnost. Takodje treba imati u vidu kako se ostvaruje prinos, koji faktori uticu na cenu, prociklicnost (korelacija sa makroekonomskim kretanjima), i u prethodnom periodu i trenutno narocito korelaciju sa monetarnim stimulansima i inflacijom.
Najpre, u ovom svetu ne postoji nista 100% sigurno. Sve je neizvesno i pitanje je samo mere neizvesnosti i naseg kapaciteta i apetita za preuzimanje rizika.
U okolnostima koje iskljucuju rat, hiperinflaciju ili bankrotstvo drzave, najsigurniji oblik investiranja je stednja. Iznos koji ulozite danas imacete i sutra + kamatu. Drzava garantuje u slucaju bankrotstva banke za depozite do 50.000 evra, tako da ako imate veci iznos od toga mozete ga rasporediti u vise banaka. Kod stednje ostvarujete prinos kroz kamatu, mada ako stedite u stranoj valuti za koju nisu vezane domaca valuta i cene u zemlji, mozete ostvariti dobitak ili gubitak i po osnovu promene kursa (npr. dolar, koji je u jednom periodu slabio, a sada jaca u odnosu na evro i dinar). Troskovi su minimalni, likvidnost maksimalna. Kamate i isplativost stednje u najvecoj meri opredeljuje monetarna politika centralne banke, mada uticaja imaju i potrebe banaka za finansiranjem i likvidnoscu. U nekim istorijskim periodima stednja je bila isplativ oblik investiranja, jer su kamate bile vise od inflacije. Stednja je trenutno neisplativa jer su kamate nize od inflacije, ali se to uskoro moze preokrenuti, zavisno od toga da li ce centralne banke nastaviti da dizu kamatne stope i podici ih iznad stope inflacije. Najveci benefiti stednje su sigurnost, likvidnost, i nepostojanje downside rizika (pada vrednosti), ali zato su prinosi mali i ne postoji ni upside rizik (rasta vrednosti).
Drzavne obveznice su slicne stednji (garantuje drzava), ali nisu jednako lako dostupne (udjes u banku i orocis novac), i mogu doneti nesto veci prinos uz nesto veci rizik. Kod drzavnih obveznica postoji downside rizik, narocito kod duzih rocnosti, ali je on u principu manji nego kod nekretnina ili akcija. Isto je tako manji i upside rizik. Postoji i rizik od bankrotstva drzave, koji se razlikuje od drzave do drzave. Kao i kod stednje moze postojati i valutni rizik. Na prinose utice prvenstveno monetarna politika, kao i kod stednje, i rizik zemlje. Benefiti su relativna sigurnost, odnosno relativno nizak rizik, i likvidnost, ali su zato i prinosi nizi nego kod rizicnijih oblika ulaganja. Postoje i korporativne obveznice, faktori rizika su slicni.
Nekretnine se po nivou rizika nalaze izmedju obveznica i akcija. Prinos se ostvaruje po dva osnova: aprecijacija i renta. Oba izvora prinosa su volatilna, pri cemu volatilnost zavisi od trzista i makroekonomskih okolnosti. Rente se zavisno od trzista krecu na nivou od oko 2% na najskupljim trzistima, oko 4% na trzistima poput Beograda, a mogu biti i 6% i vise. (Naravno, kroz kratkorocno izdavanje mozete ostvariti vise, ali to onda vise nije ulaganje nego posao.) Dugorocna stopa aprecijacije u Americi je oko 4% nominalno, 2% realno. U poslednjih par godina cene su rasle natprosecnom brzinom, dok su rente tokom kovida bile pale zbog odlaska ljudi iz gradova i pada traznje, zatim stagnirale, a sada ponovo rastu. Nejasno je kako ce se ni cene ni rente kretati u narednom periodu. Neko ko je kupio stan u Beogradu 2008. sve do 2015. je bio u gubitku po osnovu cene 20% i vise, a izasao je iz gubitka tek 2021. S druge strane, neko ko je kupio stan 2017. danas je u dobitku 30-50%. Medjutim, za nekog ko danas kupuje stan moze biti pogresno gledati i slusati one koji su kupili 2017. Kupovina stana danas moze vise liciti na 2008. nego na 2017. u pogledu ocekivanog prinosa u narednim godinama. Najveci benefit ulaganja u nekretnine jeste to sto one imaju i upotrebnu vrednost, za razliku od vecine drugih oblika investiranja. Medjutim, troskovi su veliki (troskovi kupoprodaje, troskovi odrzavanja), a takodje veliki problem je nedostatak likvidnosti. Nekretnine su se medjutim u Srbiji pokazale kao najcesci, i mozda zaista i najbolji izbor u pogledu risk/return trade-offa, za ljude sa odredjenim iznosom nasledjenog/stecenog kapitala, a bez dovoljno znanja za druge vrste poslova i ulaganja sa vecim stopama prinosa.
Akcije dugorocno daju znatno vise stope prinosa nego nekretnine, ali i uz veci rizik. U tom smislu kljucno je razumeti koncept diversifikacije: rizik ulaganja kompletne ustedjevine u jednu kompaniju je ogroman i to niko razuman ne radi. Verovatno najpametniji oblik ulaganja, za one koji nisu strucni i koji nemaju vremena da se bave redovnim rebalansiranjem portfolija (a cak i za strucne i one koji imaju vremena) jeste ulaganje u neki berzanski indeks, npr. S&P 500 (500 najvecih kompanija u Americi). Takodje je vazno razumeti da se najbolji dugorocni prinos ostvaruje dugorocnim ulaganjem manje sume novca. Ukoliko danas ulozite celu ustedjevinu na berzi, lako se moze desiti da to bude, kao i sa nekretninama, u trenutku pika, i da godinama kasnije budete u gubitku. Nivo koji je S&P 500 imao 1999. nije dostignut sve do 2008. i zatim opet sve do 2013. U medjuvremenu ste mogli biti u gubitku i do 40%. Prinos se ostvaruje po osnovu aprecijacije i dividendi. Dividende su nekada bile vise, sada se krecu na nivou oko 1-2%. Dugorocna stopa aprecijacije je oko 10% nominalno, 6% realno, ali rast u toku jedne godine je nekada isao i preko 30%, a pad i do 40%. Najveci benefiti su dugorocno visoka stopa prinosa i likvidnost. Medjutim, rizici su veliki (veci nego kod nekretnina), narocito kratkorocno, a takodje ulaganje nije tako lako dostupno na trzistima poput Srbije i zahteva vise znanja. Nejasno je kako ce se trziste kretati u neposrednoj buducnosti, ali je razumno ocekivati rast na srednji i dug rok.
Kriptovalute su se pokazale kao visoko korelisane sa trzistem akcija, sa u jednom periodu znatno visim stopama rasta, ali zatim isto tako i znatno visim padom. Nejasno je kako ce se ovo trziste kretati u buducnosti. Prinos se ostvaruje kroz aprecijaciju, koja je do sada ostvarivana kroz ulazak novih ulagaca (kao kod piramidalne seme). Ne bih savetovao kao ulaganje nikome osim neke manje sume koju ste spremni da izgubite kao oblik kocke.
