Cene nekretnina

[StevanHN]

Ja se normalno slažem da je sada i u periodu koji nadolazi ulaganje novca mnogo bolje nego držanje u slamarici ili oročeno u banci. Medjutim, kupovina stana je u smislu takvog ulaganja prva asocijacija našem prosječnom čovjeku. Ona mu je mnogo prihvatljivija i prirodnija nego ovi drugi vidovi investiranja kapitala jer za svoj novac dobija nešto opipljivo. Nešto materijalno. Uostalom, većina ljudi nisu kockari. To će potražnju održavati visokom i neće dati cjenama da idu dolje. Vi koji želite da se zavaravate da je samo potrebno sačekati još "malo" (to govorite 5 godina,) i da evo samo što nije krenuo sunovrat cijena, dezavuišete sami sebe. Kupoprodaje se i te kako realizuju po ovim ogromnim cijenama dan danas. Probajte naći dobar stan u novogradnji, pa ćete vidjeti. Probajte kupiti apartman na Zlatiboru. Probajte kupiti apartman na moru i sve će vam biti jasno.
Jednostavno, ako sve konstantno poskupljuje, stanovi neće pojeftiniti.
Ovo važi prvenstveno za novogradnju gdje cijena materijala takodje dosta utiče na cijenu konačnog proizvoda i koja je prvi izbor investicionih kupaca.

 

[Mikie]

Ја не говорим већ пет година већ од јесенас говорим о стагфлацији и осталом...

 

[Sava Sava]

Svaka čast Stevane NH, ali samo ako savetuješ svoju rodbinu i prijatelje neka kupuju hitno stanove (sumnjam da bi te neko poslušao). Vidim savetuješ ljuduma ako dođe kriza da nađu dodatni posao??? Da li ti uopšte znaš šta je kriza i SEKA? I onda neko treba da sluša tvoje zelene savete?

 

[Bocko]

Srbi u Trstu kupuju stanove jeftinije nego ovde: Kvadrat na obali mora i za 1.250 evra

Nakon što su u potrazi za nekretninama naši sugrađani počeli da obilaze atraktivne destinacije u Grčkoj i Turskoj, sve više Srba je pohrlilo i u Trst.

www.b92.net

 

[StevanHN]

Svaka čast Stevane NH, ali samo ako savetuješ svoju rodbinu i prijatelje neka kupuju hitno stanove (sumnjam da bi te neko poslušao). Vidim savetuješ ljuduma ako dođe kriza da nađu dodatni posao??? Da li ti uopšte znaš šta je kriza i SEKA? I onda neko treba da sluša tvoje zelene savete?

Moji savjeti su daleko od zelenih. Ja i moja porodica smo sve stekli poštenim radom i dijelom ulaganjem u imovinu. Ja sada berem plodove te imovine kroz turističko izdavanje i ponovo ih ulažem u novu vrijednost - gradim novi turistički objekat na svom zemljištu. Tačno je da treba puno vremena, rada, mučenja i odricanja, ali ta ulaganja su dugoročno bila najisplativija i kao što sam ja zahvalan svojim roditeljima i precima prije njih, tako će se i mene moji potomci sjećati kada budu ubirali prihode moga rada i moje muke.
Upravo savjetujem svoju najbližu rodbinu (rođenu sestru) da kupi stan u Beogradu i za 10-ak dana potpisujemo ugovor (predugovor smo već potpisali) za trosoban stan u novogradnji sa podnim grijanjem i ispod parketa, sa fan kulerima u plafonu koji i griju i hlade, sve preko TP, ALU drvo stolarijom sa el.roletnama, grijanom rampom za ulaz u garažu...
Siguran sam da je sada bolje vrijeme za kupovinu takvog stana nego što će biti za par mjeseci. Čak se i bojim da novogradnje u tom nivou kvaliteta više i neće biti.
Takodje sam u finalnim pregovorima i za kupovinu stana na Zlatiboru. Dvoumim se izmedju Titove vile i još par lokacija koje su malo izmještene iz centra. Ti stanovi na Zlatiboru po sadašnjim cijenama mogu da povrate iznos ulaganja za 10 godina, što je po meni sjajno + porodica (uža pa čak i šira) vam imaju besplatan smještaj van sezone.
Meni je samo žao što sve to nismo uzeli prije par godina, ali tada nismo bili u mogućnosti. Da jesmo na Zlatiboru bi prošli bolje 500 €\m2, a u BG i više od toga.
Eto toliko od mene zelenog, a eventualno još i da vam kažem da kod nas na primorju Notari ne mogu fizički da postignu sklapanje ugovora koliko ima realizacija kupoprodaje.

 

[Bender Rodriguez]

Srbi u Trstu kupuju stanove jeftinije nego ovde: Kvadrat na obali mora i za 1.250 evra

Nakon što su u potrazi za nekretninama naši sugrađani počeli da obilaze atraktivne destinacije u Grčkoj i Turskoj, sve više Srba je pohrlilo i u Trst.

www.b92.net

Ali tamo nemaju Goranove izvore

 

[marketwatcher]

Posto vidim da ima puno zabluda u vezi sa investiranjem, pokusacu da pomognem sa jos par komentara.

Investicionih opcija u teoriji ima puno, ali dacu par komentara vezano za stednju, obveznice, nekretnine, akcije, kriptovalute.

Neki od aspekata koje treba imati u vidu su: rizik, prinos, troskovi, likvidnost. Takodje treba imati u vidu kako se ostvaruje prinos, koji faktori uticu na cenu, prociklicnost (korelacija sa makroekonomskim kretanjima), i u prethodnom periodu i trenutno narocito korelaciju sa monetarnim stimulansima i inflacijom.

Najpre, u ovom svetu ne postoji nista 100% sigurno. Sve je neizvesno i pitanje je samo mere neizvesnosti i naseg kapaciteta i apetita za preuzimanje rizika.

U okolnostima koje iskljucuju rat, hiperinflaciju ili bankrotstvo drzave, najsigurniji oblik investiranja je stednja. Iznos koji ulozite danas imacete i sutra + kamatu. Drzava garantuje u slucaju bankrotstva banke za depozite do 50.000 evra, tako da ako imate veci iznos od toga mozete ga rasporediti u vise banaka. Kod stednje ostvarujete prinos kroz kamatu, mada ako stedite u stranoj valuti za koju nisu vezane domaca valuta i cene u zemlji, mozete ostvariti dobitak ili gubitak i po osnovu promene kursa (npr. dolar, koji je u jednom periodu slabio, a sada jaca u odnosu na evro i dinar). Troskovi su minimalni, likvidnost maksimalna. Kamate i isplativost stednje u najvecoj meri opredeljuje monetarna politika centralne banke, mada uticaja imaju i potrebe banaka za finansiranjem i likvidnoscu. U nekim istorijskim periodima stednja je bila isplativ oblik investiranja, jer su kamate bile vise od inflacije. Stednja je trenutno neisplativa jer su kamate nize od inflacije, ali se to uskoro moze preokrenuti, zavisno od toga da li ce centralne banke nastaviti da dizu kamatne stope i podici ih iznad stope inflacije. Najveci benefiti stednje su sigurnost, likvidnost, i nepostojanje downside rizika (pada vrednosti), ali zato su prinosi mali i ne postoji ni upside rizik (rasta vrednosti).

Drzavne obveznice su slicne stednji (garantuje drzava), ali nisu jednako lako dostupne (udjes u banku i orocis novac), i mogu doneti nesto veci prinos uz nesto veci rizik. Kod drzavnih obveznica postoji downside rizik, narocito kod duzih rocnosti, ali je on u principu manji nego kod nekretnina ili akcija. Isto je tako manji i upside rizik. Postoji i rizik od bankrotstva drzave, koji se razlikuje od drzave do drzave. Kao i kod stednje moze postojati i valutni rizik. Na prinose utice prvenstveno monetarna politika, kao i kod stednje, i rizik zemlje. Benefiti su relativna sigurnost, odnosno relativno nizak rizik, i likvidnost, ali su zato i prinosi nizi nego kod rizicnijih oblika ulaganja. Postoje i korporativne obveznice, faktori rizika su slicni.

Nekretnine se po nivou rizika nalaze izmedju obveznica i akcija. Prinos se ostvaruje po dva osnova: aprecijacija i renta. Oba izvora prinosa su volatilna, pri cemu volatilnost zavisi od trzista i makroekonomskih okolnosti. Rente se zavisno od trzista krecu na nivou od oko 2% na najskupljim trzistima, oko 4% na trzistima poput Beograda, a mogu biti i 6% i vise. (Naravno, kroz kratkorocno izdavanje mozete ostvariti vise, ali to onda vise nije ulaganje nego posao.) Dugorocna stopa aprecijacije u Americi je oko 4% nominalno, 2% realno. U poslednjih par godina cene su rasle natprosecnom brzinom, dok su rente tokom kovida bile pale zbog odlaska ljudi iz gradova i pada traznje, zatim stagnirale, a sada ponovo rastu. Nejasno je kako ce se ni cene ni rente kretati u narednom periodu. Neko ko je kupio stan u Beogradu 2008. sve do 2015. je bio u gubitku po osnovu cene 20% i vise, a izasao je iz gubitka tek 2021. S druge strane, neko ko je kupio stan 2017. danas je u dobitku 30-50%. Medjutim, za nekog ko danas kupuje stan moze biti pogresno gledati i slusati one koji su kupili 2017. Kupovina stana danas moze vise liciti na 2008. nego na 2017. u pogledu ocekivanog prinosa u narednim godinama. Najveci benefit ulaganja u nekretnine jeste to sto one imaju i upotrebnu vrednost, za razliku od vecine drugih oblika investiranja. Medjutim, troskovi su veliki (troskovi kupoprodaje, troskovi odrzavanja), a takodje veliki problem je nedostatak likvidnosti. Nekretnine su se medjutim u Srbiji pokazale kao najcesci, i mozda zaista i najbolji izbor u pogledu risk/return trade-offa, za ljude sa odredjenim iznosom nasledjenog/stecenog kapitala, a bez dovoljno znanja za druge vrste poslova i ulaganja sa vecim stopama prinosa.

Akcije dugorocno daju znatno vise stope prinosa nego nekretnine, ali i uz veci rizik. U tom smislu kljucno je razumeti koncept diversifikacije: rizik ulaganja kompletne ustedjevine u jednu kompaniju je ogroman i to niko razuman ne radi. Verovatno najpametniji oblik ulaganja, za one koji nisu strucni i koji nemaju vremena da se bave redovnim rebalansiranjem portfolija (a cak i za strucne i one koji imaju vremena) jeste ulaganje u neki berzanski indeks, npr. S&P 500 (500 najvecih kompanija u Americi). Takodje je vazno razumeti da se najbolji dugorocni prinos ostvaruje dugorocnim ulaganjem manje sume novca. Ukoliko danas ulozite celu ustedjevinu na berzi, lako se moze desiti da to bude, kao i sa nekretninama, u trenutku pika, i da godinama kasnije budete u gubitku. Nivo koji je S&P 500 imao 1999. nije dostignut sve do 2008. i zatim opet sve do 2013. U medjuvremenu ste mogli biti u gubitku i do 40%. Prinos se ostvaruje po osnovu aprecijacije i dividendi. Dividende su nekada bile vise, sada se krecu na nivou oko 1-2%. Dugorocna stopa aprecijacije je oko 10% nominalno, 6% realno, ali rast u toku jedne godine je nekada isao i preko 30%, a pad i do 40%. Najveci benefiti su dugorocno visoka stopa prinosa i likvidnost. Medjutim, rizici su veliki (veci nego kod nekretnina), narocito kratkorocno, a takodje ulaganje nije tako lako dostupno na trzistima poput Srbije i zahteva vise znanja. Nejasno je kako ce se trziste kretati u neposrednoj buducnosti, ali je razumno ocekivati rast na srednji i dug rok.

Kriptovalute su se pokazale kao visoko korelisane sa trzistem akcija, sa u jednom periodu znatno visim stopama rasta, ali zatim isto tako i znatno visim padom. Nejasno je kako ce se ovo trziste kretati u buducnosti. Prinos se ostvaruje kroz aprecijaciju, koja je do sada ostvarivana kroz ulazak novih ulagaca (kao kod piramidalne seme). Ne bih savetovao kao ulaganje nikome osim neke manje sume koju ste spremni da izgubite kao oblik kocke.

 

[quasar]

Moji su bili podstanari do moje 15. godine, kroz sve krize 90ih itd.

Jednostavno, stan se ne menja tako lako. Ako i ima problema sa placanjem kirije pre ces se dogovoriti sa gazdom (pogotovo ako je ta situacija masovna i svestan je da ga ne cekaju novi stanari iza ugla), nego sto ces odma menjas stan. Ako stan mora da se menja, to je uglavnom zbog nefleksibilnosti stanodavca a ne zbog zelje stanara.

A da se tada mozda nije menjao stan jer je stanodavcima doslo iz d*peta u glavu pa su spustili cene izdavanja i prodaje?

 

[marketwatcher]

Moji su bili podstanari do moje 15. godine, kroz sve krize 90ih itd.

Jednostavno, stan se ne menja tako lako. Ako i ima problema sa placanjem kirije pre ces se dogovoriti sa gazdom (pogotovo ako je ta situacija masovna i svestan je da ga ne cekaju novi stanari iza ugla), nego sto ces odma menjas stan. Ako stan mora da se menja, to je uglavnom zbog nefleksibilnosti stanodavca a ne zbog zelje stanara.

Svakako je i stanodavcu u tom tvom scenariju lakse da se odrekne 20-30-% kirije na godinu dve dok se situacija ne popravi, nego da mu stan ostane prazan. Svakako da on ima vise opcija od stanara.

Pri tom nije kao da svako zivi u stanu 30 kvadrata vecem od onoga sto mu treba pa eto lagano uzme nesto manje. Vecina i u idealnim vremenima zivi taman onoliko koliko mu je prihvatljivo, dok planira da kupi sopstveno.

Ti govoris kao neko ko nikad nije ziveo kao podstanar ili se selio, pa mu je to ko menjanje carapa kad se pocepaju.

Nece se mozda tako lako seliti porodice, ali iselice se najpre studenti i drugi ljudi koji su se odselili od svojih, a imaju gde da odu, a oni cine znacajan procenat, ako ne i vecinu onih koji iznajmljuju stan. Razumem da se ne secamo necega sto se desilo 2008, ali takav pad traznje se u kratkom roku vec desio pre samo dve godine, ne razumem kako je vec zaboravljen, i rente su odmah pale. Medjutim upravo u tom trenutku je pokrenut najveci monetarni eksperiment u istoriji, koji je doveo do rasta cena na berzi i nekretnina, ali je zato doveo i do inflacije koju danas gledamo i koja sada zahteva neke drugacije mere. Mislim da ljudi samo pokusavaju da objasne (doduse uz malo dramatike) da je cela racunica o isplativosti ulaganja u nekretnine zasnovana na trenutnim rentama i rastu cena od 30-50% u poslednjih pet godina, a da i rente i cene u skoroj buducnosti mogu padati, kao sto su padale i u proslosti, i da je to u ovom trenutku zapravo verovatniji scenario nego nastavak natprosecnog rasta iz prethodnih pet godina.

 

[Anon]

Kriptovalute su se pokazale kao visoko korelisane sa trzistem akcija, sa u jednom periodu znatno visim stopama rasta, ali zatim isto tako i znatno visim padom. Nejasno je kako ce se ovo trziste kretati u buducnosti. Prinos se ostvaruje kroz aprecijaciju, koja je do sada ostvarivana kroz ulazak novih ulagaca (kao kod piramidalne seme). Ne bih savetovao kao ulaganje nikome osim neke manje sume koju ste spremni da izgubite kao oblik kocke.

I meni je bilo neverovatno koliko je korelisan sa trzistem akcija ali to mi samo govori da su veci igraci usli u pricu jer bas zbog svog tog novca koji je usao u sistem od kovida, oni su mogli da probaju sa rizicnijim stvarima, kao sto je u ovom slucaju kripto.
Samo da pohvalim detaljan opis i na osnovu ovoga mozete da vidite zapravo gde ste vi i koje su vase mogucnosti.
Moje licno misljenje je da ovaj period koji je dosao/dolazi je prilika, istorijski gledano uvek je bilo ali naravno uz mnogo opreza i svakodnevnom edukacijom.

 

[Defke]

A da se tada mozda nije menjao stan jer je stanodavcima doslo iz d*peta u glavu pa su spustili cene izdavanja i prodaje?

Kazem, menjao se stan onda kada je stanodavac bio tvrdoglav, nikad nasom voljom. Selidba, kada je u pitanju prelazak na gore, nikada nije nesto na sta se covek rado odlucuje.

Nece se mozda tako lako seliti porodice, ali iselice se najpre studenti i drugi ljudi koji su se odselili od svojih, a imaju gde da odu, a oni cine znacajan procenat, ako ne i vecinu onih koji iznajmljuju stan. Razumem da se ne secamo necega sto se desilo 2008, ali takav pad traznje se u kratkom roku vec desio pre samo dve godine, ne razumem kako je vec zaboravljen, i rente su odmah pale. Medjutim upravo u tom trenutku je pokrenut najveci monetarni eksperiment u istoriji, koji je doveo do rasta cena na berzi i nekretnina, ali je zato doveo i do inflacije koju danas gledamo i koja sada zahteva neke drugacije mere. Mislim da ljudi samo pokusavaju da objasne (doduse uz malo dramatike) da je cela racunica o isplativosti ulaganja u nekretnine zasnovana na trenutnim rentama i rastu cena od 30-50% u poslednjih pet godina, a da i rente i cene u skoroj buducnosti mogu padati, kao sto su padale i u proslosti, i da je to u ovom trenutku zapravo verovatniji scenario nego nastavak natprosecnog rasta iz prethodnih pet godina.

Naravno da je suludo ocekivati da ce ovaj rast biti konstantan. Ali isto tako je suludo ocekivati da rasta dugorocno uopste nece biti, a nekretnine jesu neka dugorocna investicija. Stanodavac svakako i u kriznim vremenima ima neki prinos, cak i da je smanjen za 20-30–50%, dok je onaj ko je zarobljen u bear market berzi, kriptu ili cuva stednju pod kamatom od 0,1% u losijem polozaju tu.

 

[marketwatcher]

Naravno da je suludo ocekivati da ce ovaj rast biti konstantan. Ali isto tako je suludo ocekivati da rasta dugorocno uopste nece biti, a nekretnine jesu neka dugorocna investicija. Stanodavac svakako i u kriznim vremenima ima neki prinos, cak i da je smanjen za 20-30–50%, dok je onaj ko je zarobljen u bear market berzi, kriptu ili cuva stednju pod kamatom od 0,1% u losijem polozaju tu.

Ima i takvih primera, primeri su Italija, Spanija, Grcka, Kipar (i dalje 20% ispod nivoa 2008), Japan (40% ispod nivoa 1991).

Kes moze biti bolja opcija ako cene budu padale u kratkom ili srednjem roku. Upravo o tome valjda i jeste polemika.

 

[milos78]

Srbi u Trstu kupuju stanove jeftinije nego ovde: Kvadrat na obali mora i za 1.250 evra

Nakon što su u potrazi za nekretninama naši sugrađani počeli da obilaze atraktivne destinacije u Grčkoj i Turskoj, sve više Srba je pohrlilo i u Trst.

www.b92.net

 

[Tin]

-U Beogradu renta ne moze biti 4%. To bi znacilo za npr. vrednost nekretnine od ca 200k eur godisnje neto prinos 8k eur iliti prosecno (12 meseci) cca 667 eur.
12 meseci je super optimistican slucaj, jer Occupancy Period nikada nije 12 od 12 meseci.
Postoje i troskovi koji dodatno umanjuju gornji iznos, tako da 4% nikako.

-Long (ekvivalent stednji/nekretnini) investiranje u akcije se jednostavno balansira ETF-ovima ili fondovima, za sta nije potrebno neko preterano znanje i svakodnevno pracenje.
Rizici za ove asset-e su ograniceni.

-Da, u normalnim okolnostima investiranje stalno po malo uz predpostavke da ce se + i - "ispeglati" tokom vremena i da "mikro" dip-ovi mozda nisu reprezentativni.
Medjutim kada imate situaciju kao sada da cela privreda ide na dno, to stvara jedinstvenu mogucnost za investiranje kada se ulazu znacajna sredstva jer nakon pada krece novi ciklus.
Kako rekoh investitori sada akumuliraju kesh za ovu priliku i to je primetno na berzama.

-Ne moze biti zarobljen u bear market-u na berzi jer ima likvidne asset-e koje vec sutra moze pretvoriti u kesh a zatim u nesto drugo, za razliku od nekretnina.

Nije finansijski savet.

 

[Ljuba82]

S'obzirom da nam je svakako recesija tu i da ce potrajati, kako neki analiticari misle, do kraja 2023 i da bi vec pocetkom 2024 opet FED krenuo sa QE (ako se ne dese neke dodatne geopoliticke promene u medjuvremenu), ovo vam je pravo vreme da se edukujete i ako vec imate kes, probate da ulozite mali procenat taman toliki da vam nece biti zao da izgubite.
Istorijski gledano, vise i duze smo imali bull market-a nego bear market-a samo je potrebno edukovati se i videti sta je ono sto vam najbolje "lezi" kao investicija.
Najbolji nacin investicije je neko mesecno ulaganje i to malo po malo i ovo je, istorijski gledano, najbolje vreme za ulaganje jer je sve palo. Kada opet krene stampanje novca, opet ce sve rasti, kako berza tako i nekretnine.
Sve to deluje lako kada se ispise ovako ali opet potrebna je edukacija i redovno pracenje jer ipak ovo sto nam se desava je nesto drugacije od drugih recesija (visoka inflacija, niska stopa nezaposlenosti, jako retko, samo se jednom desilo 70-ih ako se ne varam) ali zvanicno svakako jos nismo u recesiji tako da i to moze da se promeni.

Generalno se slažem da je kupovina SP indeksa bilo bolje rešenje (ne pojedinačne kompanije), mada i to su stvari koje se menjaju, ne mnogo decenija iza to su bile obveznice, koje su sada totalni trash, tj samo osiguranje, hedž na druge prinose, iako tek sad uviđam da ovde ima par savetnika koji to guraju. Treba gledati u kontekstu cele situacije, pandemije, rata i straha ljudi da će propasti ceo sistem, zajedno sa valutama, u tom kontekstu real estate je safe heaven i miran san, a pogotovo za tradicionalnog domaćina sa ovih prostora!

Btw, ako je stvarno tako i ako verujemo da će biti teške recesije, onda svakako ovo nije trenutak za kupovinu, nego tek u nekom narednom periodu za godinu, dve! Naravno, teško je uhvatiti dno, nije to toliko ni bitno, ali svakako sad nije vreme za kupovinu baš pod pretpostavkom da će stimulisanje krenuti za godinu i po, dve! Sem toga, ono što se desilo 2020. je u mnogome urušilo kredibilitet CB-a, svi su očekivali taj pad koji bi se svakako desio bez intervencija, pa sam Voren Bafet se tako pozicionirao, ali su CB neviđenim stimulisanjem bukvalno napravilie neviđen strukturni lom na svim tržištima i oterali cene u nebo! U tom kontekstu nije lako vama brokerima (sa druge strane od onih prvih) da sada naterate ljude da kupuju neke pozicije govoreći da je jeftino. Nije jeftino, jeftino je bilo posle tog kraha 2020. kad je indeks bio oko 2300, sad je 3900!

Da se razumemo, ja se slažem da će u nekom trenutku biti u poziciji da će morati opet da stimulišu i smanjuju kamate za početak, u tom smislu može da se desi da jeste sada jeftino, ali za razliku od tada, sada će imati ogroman pritisak da to urade ako ne zauzdaju inflaciju!

 

[NRakocevic]

Srbi u Trstu kupuju stanove jeftinije nego ovde: Kvadrat na obali mora i za 1.250 evra

Nakon što su u potrazi za nekretninama naši sugrađani počeli da obilaze atraktivne destinacije u Grčkoj i Turskoj, sve više Srba je pohrlilo i u Trst.

www.b92.net

Najgluplja stvar koju neko moze da uradi je da kupi stan u Italiji. Meni je to bio najveci promasaj u zivotu.
Prvo, u Trstu na obali mora znaci Roiano, Gretta, Barcola - to je ono sto vredi i tu nema nista ispod 2000 evra (i to za stanove od 150-200 kvadrata koji su tamo najcesci) a ide i do 5000 za novo (ako ga ima). Da, postoje stanovi stari 200 godina sa pogledom u zid za 1200 evra i kompletno za restauraciju koja tamo kosta duplo u odnosu na BG. Ima i za mnogo manje na aukcijama ali komsiluk su imigranti i socijalni slucajevi - nesto slicno u BG ne postoji. Ali ni problizno. Kirije su bedne, manje ili iste nego u boljim delovima BG. Plus ne moze da se izbegne porez od 20%, plus porez na vlasnistvo (IMU) godisnje u proseku 10 evra po kvadratu. Cena stanova u svim Italijanskim gradovima konstantno pada vec 15 godina i nema nameru da se zaustavi (osim u nekim delovima Milana i cisto turistickim destinacijama), i po tome su najgori u celoj Evropi. Najsiromasnija zemlja Evrope uz Grcku i Spaniju iz koje se iseljavaju milioni... Bio pre neku godinu na njihovoj tv intervju sa Italijanima sa juga koji idu u Albaniju trbuhom za kruhom. E, Albaniju. To sto imaju visok BDP se ne preliva na standard obicnih ljudi jer sve pojede stravicna birokratija, porezi i tajkuni. Prosecna plata 1000 evra (sa fakultetom 1500) a troskovi puta 2 u odnosu na BG. Medjutim, ogromna nezaposlenost, zvanicno 9% ali realno 20% jer u statistiku ne ulaze cococo, cocopro i slicne gluposti tipa posao preko omladinske. Kubik vode u Italiji (ne pijace, za tusiranje) je 4 evra (u Djenovi, ne verujem da je u Trstu manje) dakle 10 puta skuplje nego u BG, struja i gas isto sacuvaj Boze. Jedino je garderoba jeftinija nego u BG. Bas me zanima koji id*** kupuje stan u bilo kom gradu Italije kao investiciju, gubitak zagarantovan (osim ako je u pitanju eksluzivna nekretnina za turizam i ima firmu koja se time bavi).

 

[Sava Sava]

Mislim da ti ovde svi vjeruju Stevane HN, uostalom poslušaj Marketwatchera šta kaže, jer kada pričaš o rastu cena stanova, moraš imati realne pokazatelje, pa makar bio i agent za nekretnine (pročitaj Vradovićeve komentare i uči o argumentima). Ja na primer u komentarima znam ko govori istinu, a ko ne.

 

[marketwatcher]

Najgluplja stvar koju neko moze da uradi je da kupi stan u Italiji. Meni je to bio najveci promasaj u zivotu.
Prvo, u Trstu na obali mora znaci Roiano, Gretta, Barcola - to je ono sto vredi i tu nema nista ispod 2000 evra (i to za stanove od 150-200 kvadrata koji su tamo najcesci) a ide i do 5000 za novo (ako ga ima). Da, postoje stanovi stari 200 godina sa pogledom u zid za 1200 evra i kompletno za restauraciju koja tamo kosta duplo u odnosu na BG. Ima i za mnogo manje na aukcijama ali komsiluk su imigranti i socijalni slucajevi - nesto slicno u BG ne postoji. Ali ni problizno. Kirije su bedne, manje ili iste nego u boljim delovima BG. Plus ne moze da se izbegne porez od 20%, plus porez na vlasnistvo (IMU) godisnje u proseku 10 evra po kvadratu. Cena stanova u svim Italijanskim gradovima konstantno pada vec 15 godina i nema nameru da se zaustavi (osim u nekim delovima Milana i cisto turistickim destinacijama), i po tome su najgori u celoj Evropi. Najsiromasnija zemlja Evrope uz Grcku i Spaniju iz koje se iseljavaju milioni... Bio pre neku godinu na njihovoj tv intervju sa Italijanima sa juga koji idu u Albaniju trbuhom za kruhom. E, Albaniju. To sto imaju visok BDP se ne preliva na standard obicnih ljudi jer sve pojede stravicna birokratija, porezi i tajkuni. Prosecna plata 1000 evra (sa fakultetom 1500) a troskovi puta 2 u odnosu na BG. Medjutim, ogromna nezaposlenost, zvanicno 9% ali realno 20% jer u statistiku ne ulaze cococo, cocopro i slicne gluposti tipa posao preko omladinske. Kubik vode u Italiji (ne pijace, za tusiranje) je 4 evra (u Djenovi, ne verujem da je u Trstu manje) dakle 10 puta skuplje nego u BG, struja i gas isto sacuvaj Boze. Jedino je garderoba jeftinija nego u BG. Bas me zanima koji id*** kupuje stan u bilo kom gradu Italije kao investiciju, gubitak zagarantovan (osim ako je u pitanju eksluzivna nekretnina za turizam i ima firmu koja se time bavi).

A cekaj, a u toj Italiji nema programera ni turista?

Naravno, clanak je glupost, kao i svi drugi novinski clanci u nekretninama u svetu ili Srbiji.

 

[Bocko]

A cekaj, a u toj Italiji nema programera ni turista?

Naravno, clanak je glupost, kao i svi drugi novinski clanci u nekretninama u svetu ili Srbiji.

Jedino smo mi zemlja prosperiteta i uspeha. Svuda u svetu gde se okreneš kataklizma

 

[Anon]

Zvao sam davno da proverim cene stanova za lastavice i kosa kvart (saljem linkove) i tad su stanovi bili dostupni.

Kosa Kvart

Pođite Kolumbovom ili Magelanovom ulicom i otkrićete novi svet Vašeg KOSA KVARTA

kosakvart.rs

Ластавице

Ластавице

lastavice.rs

E sad ne znam da li ljudi ne azuriraju stranice ali primetio sam da ima dosta stanova i dalje na prodaji, sto je za NBG i novogradnju bas cudno.
Isto mi je zapalo za oko GDS petica ali kada sam zvao isto pre par meseci rekli su da nema slobodnih stanova a sada na sajtu vidjam dosta slobodnih stanova.
Pokusavam da skontam da li je mozda prodaja usporila.

gds-petica.com - Informationen zum Thema gds petica.

gds-petica.com ist die beste Quelle für alle Informationen die Sie suchen. Von allgemeinen Themen bis hin zu speziellen Sachverhalten, finden Sie auf gds-petica.com alles. Wir hoffen, dass Sie hier das Gesuchte finden!

www.gds-petica.com

Opet mozda gresim, mozda samo ne azuriraju sajtove. Da li je mozda neko proveravao?

 

[Sava Sava]

Petica je kompleks po mom mišljenju koji najbolji lokacijski a i solidna je gradnja, a sa druge po mom utisku nije prodato više od 20 ak stanova. Inače kompleks je završen mnogo pre roka, jer kako sam čuo u izgradnji, baš su i žurili da završe pre ove krize. Ako su stanovi i prodati, ono što me čudi je da nema praktično ni podstanara.

 

[Defke]

Lastavice i kvart koliko znam jos nisu izasli iz temelja, nije bas toliko cudno da nije prodato vec sve. I inace verujem da u sledecem periodu nece biti tih rasprodato 100% pre zavrsetka situacija.

 

[Labrador]

Kakve su sad cene za Nbg novogradnju, negde oko 3500 sa PDV-om? Pokusao sam da nadjem na sajtovima investitora ali uglavnom nema, negde imaju samo planovi stanova a negde ni to.
Pogledao sam Kosu, ne dopada mi se organizacija mnogih stanova, uglavnom imaju dugacku a usku terasu koja ne sluzi nicemu.
U Lastavicama isto boze me sacuvaj, troiposobni stanovi imaju 140 kvadrata, znaci negde oko pola miliona verovatno (osim ako terasu racunaju manje)… Pritom jedna od spavacih soba nema ni 9 kvadrata, lol. Zato ogromna terascina celom duzinom stana ima skoro 40 kvadrata, a sirina metar. Ne znam ko projektuje ove stanove. Gledao sam ranije na drugim lokacijama stanove (stare 15ak godina) od 100 kvadrata koji su savrseno isprojektovani, tri spavace sobe normalne velicine, dva kupatila, hodnik, dve terase, ogromna dnevna soba sa trpezarijom… A ovamo u Nbg novogradnjama treba da platis 140 kvadrata a da ti jedna spavaca bude velicine spajza, dok na terasi mozes samo da drzis bure sa kupusom.

 

[Sava Sava]

Kao što vidiš na sajtu prodati su manji stanovi uglavnom. Cena može da se koriguje puno kome je hitna prodaja. Evo primera; Nbg starogradnja, tražio čovek 205.000 eura, što je inače visoka cena za stan od 80 tak mkv. Dođe kupac sa agentom i kaže moja ponuda je 130.000 eura, kad eto neda prodavac za te pare naravno. Zove agent potencijalnog kupca posle 10 dana i kaže; hitno dođi po stan prodavac spustio cenu na 150.000. Ali na kraju je stan otišao za 135.000 eura, što je skoro 1500 eura po kvadratu.

 

[StevanHN]

Kakve su sad cene za Nbg novogradnju, negde oko 3500 sa PDV-om? Pokusao sam da nadjem na sajtovima investitora ali uglavnom nema, negde imaju samo planovi stanova a negde ni to.
Pogledao sam Kosu, ne dopada mi se organizacija mnogih stanova, uglavnom imaju dugacku a usku terasu koja ne sluzi nicemu.
U Lastavicama isto boze me sacuvaj, troiposobni stanovi imaju 140 kvadrata, znaci negde oko pola miliona verovatno (osim ako terasu racunaju manje)… Pritom jedna od spavacih soba nema ni 9 kvadrata, lol. Zato ogromna terascina celom duzinom stana ima skoro 40 kvadrata, a sirina metar. Ne znam ko projektuje ove stanove. Gledao sam ranije na drugim lokacijama stanove (stare 15ak godina) od 100 kvadrata koji su savrseno isprojektovani, tri spavace sobe normalne velicine, dva kupatila, hodnik, dve terase, ogromna dnevna soba sa trpezarijom… A ovamo u Nbg novogradnjama treba da platis 140 kvadrata a da ti jedna spavaca bude velicine spajza, dok na terasi mozes samo da drzis bure sa kupusom.

Ja se potpuno slažem sa nebuloznoscu da terasa bude izbačena svega metar, a da bude dugačka koliko i cijeli fasadni zid. Ponekad i više zidova - "penthaus" i stanovi na povučenim etazama. To je bukvalno bačenih 10 M2, nekada i više, koji ničemu ne služe. Jedina prednost je što se na takve terase izlazi iz više prostorija. Suludo je da takva terasa košta par hiljada €\m2, a investitora košta samo kao betonska ploča, hidroizolacija, pločice i ograda. Nekadašnji standardi gdje su takve terase ulazile u obračun kvadrature stana od 20 do 50 % su bili mnogo pošteniji. To je jedan od razloga zašto stanovi od prije 35-40 god. od npr. 85-90 M2 imaju mnogo bolji raspored. Zato što po današnjim normativima imaju 100 M2 i više. Takodje, tada je svaki stan imao veću površinu u izvedenom stanju u odnosu na projektovanu, a danas i tu investitori "uštinu" po koji M2.