Cene nekretnina

[kolombaja]

Oročena štednja na dinare je 4.5% EKS=NKS. na oročenih 250k e, dobit 10k e neto, skinuo sam malo zbog eventualnog rizika ako malo puknes na kursnoj razlici.

Ko bi odavde, ko ima 250K evra na racunu, prebacio sve u dinare i orocio na recimo godinu dana? Ja prvi ne bih, vise verujem evru.

Ja svakako vidim dve krize kod nas već. Prvu globalnu kao i @VukSaWS. Na to već imamo kod nas političku i ekonomsku krizu (naveo sam primer malih biznisa).
Verujem u teoriju ciklusa. Svaki asset ima svoj ciklus kao i nekretnine.
E sad, kroz istoriju mi imamo 2 tipa krize. Inflacionu i deflacionu
Mi obični smrtnici ne možemo da znamo koja će biti. Obično dolazi naglo i iznenada ali pre toga imamo naznake krize (kao što već imamo). Da li će tekuća kriza preći u globalnu hiperinflaciju ili u krizu likvidnosti to ne znamo.
Zato što ne znamo koji će tip biti, suludo bi bilo da prodaješ stan u nadi da ćeš kupiti veći i bolji za 5 godina.
Znam samo da ukoliko znamo da nas već očekuje kriza, bolje je da istu dočekamo što spremniji.
Neki scenario za Srbiju u krizi. Dug u odnosu na BDP je 50%. Smanji se priliv deviza i puca kurs 30%. Dug u odnosu na BDP je 65%. Fiskalni deficit se duplira sa 3,5-4% na 8-9%. Kriza minimalno traje 5 godina. U toj situaciji dug u odnosu na BDP je oko 100%. To je neki minimum koji očekujem.

Postao si izgleda oprezni optimista u odnosu na tvoje prethodne pesimisticke objave, cim vidis samo dve krize

Nego ako je nesto ciklicno kako onda nema sanse da znamo kad je? To mi ne zvuci logicno, upravo suprotno. Ako je ciklus onda se ponavlja i zapravo je predvidivo i zapravo bas tad imamo sanse da znamo kad je. S obzirom na to, neko ko je vernik u cikluse, logicno je da ce uraditi nesto da ostvari dobit. Recimo proda nekretninu u piku ciklusa, promeni evre u dinare i oroci, zivi kao podstanar a kamata mu placa stanarinu, i cim opali ciklicni reset, kupi bolju i dugorocno vredniju nekretninu (veca kvadratura, bolja lokacija...)

 

[duke23]

LOL, ono što mogu da ti kažem iz ličnog iskustva da u industriji u kojoj ja radim (buisness process outsorcing), 70% ljudi nisu evropskog/anglo-saksonskog porekla, bez obzira na lokaciju gde se radi. Međutim, ono što jeste zanimljivo je da su ti ljudi jednako raspoređeni na svim nivoima u kompaniji. Nije da nam WC čiste cigani, a da je CEO belac, već su (skoro) svi na svim nivoima mahom "obojeni". Firma ima preko 20 globlanih kancelarija, mogu da ti kađem da je boegradska kancelarija etnički daleko najhomogenija.

Ne razumem šta mi pričaš.
Tvoj primer samo potvrđuje moju priču a ide kontra tvoje.
Ako ti treba više radne snage, ti otvoriš kancelarije/pogone u više zemalja. U slučaju tvoje firme 20 kancelarija.
I da li beogradska kancelarija kao najhomogenija ima neki problem zbog toga? Da li je manje produktivna, ima lošiji status u hijerarhiji zato što nije dovoljno etnički heterogena?

Ono što nije normalno da uradiš (nisu uradili ni vlasnici/CEO tvoje firme) da sve radnike iz tih 20 kancelarija prebaciš u jednu zemlju.
Kao što je tvoja firma uspela da pronađe radnike na domaćem tržištu, tako mogu i ostale.

Uvoz radnika treba da bude poslednja opcija, samo kad na domaćem tržištu više ne postoji dostupna opcija i proceni se da će uvoz radnika imati benefit za državu/ekonomiju/stanovništvo. Sad imamo problem da ti koji procenjuju su nekompetentni/korumpirani.

Te vaše ostale kancelarije koje su više heterogene su iz razloga jer je na njihovom tržištu ta radna snaga dostupna (došli putem školovanja, roditelji ili oni sami imigranti...), a ne iz razloga jer im je firma obezbedila internacionalnu relokaciju. Internacionalna relokacija se radi samo zbog jako deficitarnog/sposobnog kadra i nije u velikim %. Koji je % u tvojoj firmi na globalnom nivou ljudi koji su došli na taj način (firma ih regrutovala izvan zemlje)?

U Srbiji neke firme žele da uvezu 80,90% radne snage na taj način. Jedini kriterijum im je da su ti radnici jeftiniji i da za njih ne važe (mogu da ih dodatno eksplatišu) domaći zakoni o radu.

 

[Salev85]

Postao si izgleda oprezni optimista u odnosu na tvoje prethodne pesimisticke objave, cim vidis samo dve krize

Ja sam uvek ovo pisao. Pogledaj i stare moje postove. Deflaciona ili inflaciona.

 

[mariks]

Ko bi odavde, ko ima 250K evra na racunu, prebacio sve u dinare i orocio na recimo godinu dana? Ja prvi ne bih, vise verujem evru.

Postao si izgleda oprezni optimista u odnosu na tvoje prethodne pesimisticke objave, cim vidis samo dve krize

Nego ako je nesto ciklicno kako onda nema sanse da znamo kad je? To mi ne zvuci logicno, upravo suprotno. Ako je ciklus onda se ponavlja i zapravo je predvidivo i zapravo bas tad imamo sanse da znamo kad je. S obzirom na to, neko ko je vernik u cikluse, logicno je da ce uraditi nesto da ostvari dobit. Recimo proda nekretninu u piku ciklusa, promeni evre u dinare i oroci, zivi kao podstanar a kamata mu placa stanarinu, i cim opali ciklicni reset, kupi bolju i dugorocno vredniju nekretninu (veca kvadratura, bolja lokacija...)

Sledeće 2 3 decenije su ključne.

 

[Suzuman]

Ja sam rešio da se postavim kao da u narednih 30 godina (do penzije taman) bilo kada može da se desi kriza.
Štedite za krizne dane!

 

[mariks]

Ček, kako znaš da će biti penzije?

 

[Suzuman]

Mislim na sopstveni penzioni fond, oprostite. On će predvideti svakojaki market risk, diversification razumeš. Bitna je... kako se reče beše. Prajoriti, prajoritizacija, prioritiziranje!
Imaću cash buffer ako živim duže nego što predvidim. Sada sam u akumulacionoj fazi, uložiću brda novca sad kad pukne tržište.

 

[super.operater]

Sada sam u akumulacionoj fazi, uložiću brda novca sad kad pukne tržište.

Evo ga ... samo sto nije! Svi u niskom startu sa debelim kontom. Ne znam samo da li da kupujem jednu ali vrednu nekretninu ili vise manjih kad zvekne trziste.
Ziv nisam, sta da radim

 

[Analitičar]

Ne razumem šta mi pričaš.
Tvoj primer samo potvrđuje moju priču a ide kontra tvoje.
Ako ti treba više radne snage, ti otvoriš kancelarije/pogone u više zemalja. U slučaju tvoje firme 20 kancelarija.
I da li beogradska kancelarija kao najhomogenija ima neki problem zbog toga? Da li je manje produktivna, ima lošiji status u hijerarhiji zato što nije dovoljno etnički heterogena?

Ono što nije normalno da uradiš (nisu uradili ni vlasnici/CEO tvoje firme) da sve radnike iz tih 20 kancelarija prebaciš u jednu zemlju.
Kao što je tvoja firma uspela da pronađe radnike na domaćem tržištu, tako mogu i ostale.

Uvoz radnika treba da bude poslednja opcija, samo kad na domaćem tržištu više ne postoji dostupna opcija i proceni se da će uvoz radnika imati benefit za državu/ekonomiju/stanovništvo. Sad imamo problem da ti koji procenjuju su nekompetentni/korumpirani.

Te vaše ostale kancelarije koje su više heterogene su iz razloga jer je na njihovom tržištu ta radna snaga dostupna (došli putem školovanja, roditelji ili oni sami imigranti...), a ne iz razloga jer im je firma obezbedila internacionalnu relokaciju. Internacionalna relokacija se radi samo zbog jako deficitarnog/sposobnog kadra i nije u velikim %. Koji je % u tvojoj firmi na globalnom nivou ljudi koji su došli na taj način (firma ih regrutovala izvan zemlje)?

U Srbiji neke firme žele da uvezu 80,90% radne snage na taj način. Jedini kriterijum im je da su ti radnici jeftiniji i da za njih ne važe (mogu da ih dodatno eksplatišu) domaći zakoni o radu.

Nasa beogradska kancelarija je homogena jer je talent pool Srbije homogen. Mozda u Srbiji zive cigani, Nepalci I Bangladežani, ali jos nismo uspeli da prekvalikujemo sakupljace sekundarnih sirovina, vozače autobusa I dostavljače Wolta u kodere. Ako bi to bilo moguce, mozda bismo malo dizervikovali I nas office. Recimo, samo americka kancelarija moje kompanije preko H1B programa svake godine angazuje stotine novih zaposlenih. Šta mislis, koji je ofis produktivniji, beogradski ili američki? Da ne bismo i mi zavisli samo od lokalnog stanovništva I polaznika IT akademije I slicnih nonsensa, jedini nacin da povecamo nasuprot produktivnost I relevstnost u okviru korporativne strukture je da I mi pocnemo da uvozimo kvalufikovame migrante. Drugog resenja za dalji rast I razvoj sa resursima koji su lokalno dostupni, ne postoji.

 

[Ћумбави]

Ne razumem šta mi pričaš.
Tvoj primer samo potvrđuje moju priču a ide kontra tvoje.
Ako ti treba više radne snage, ti otvoriš kancelarije/pogone u više zemalja. U slučaju tvoje firme 20 kancelarija.
I da li beogradska kancelarija kao najhomogenija ima neki problem zbog toga? Da li je manje produktivna, ima lošiji status u hijerarhiji zato što nije dovoljno etnički heterogena?

Ono što nije normalno da uradiš (nisu uradili ni vlasnici/CEO tvoje firme) da sve radnike iz tih 20 kancelarija prebaciš u jednu zemlju.
Kao što je tvoja firma uspela da pronađe radnike na domaćem tržištu, tako mogu i ostale.

Uvoz radnika treba da bude poslednja opcija, samo kad na domaćem tržištu više ne postoji dostupna opcija i proceni se da će uvoz radnika imati benefit za državu/ekonomiju/stanovništvo. Sad imamo problem da ti koji procenjuju su nekompetentni/korumpirani.

Te vaše ostale kancelarije koje su više heterogene su iz razloga jer je na njihovom tržištu ta radna snaga dostupna (došli putem školovanja, roditelji ili oni sami imigranti...), a ne iz razloga jer im je firma obezbedila internacionalnu relokaciju. Internacionalna relokacija se radi samo zbog jako deficitarnog/sposobnog kadra i nije u velikim %. Koji je % u tvojoj firmi na globalnom nivou ljudi koji su došli na taj način (firma ih regrutovala izvan zemlje)?

U Srbiji neke firme žele da uvezu 80,90% radne snage na taj način. Jedini kriterijum im je da su ti radnici jeftiniji i da za njih ne važe (mogu da ih dodatno eksplatišu) domaći zakoni o radu.

Вероватно да је радна снага у Србији постала прескупа и да страни инвеститори не желе да плаћају ту цену. Можда им не смета минималац, најмање плаћени послови не угрожавају профит озбиљних техничко-технолошких компанија. Ради се о томе да су бели оковратници пробили неке раније укалкулисане границе и сад се траже инжењери из Гане и Нигерије. Некоје овде поставио чини ми се вест о ВЕГА компанији из НС, да увозе стручњаке из Нигерије. Није ВЕГА у фокусу ових мера, нити домаће фирме, али неке ће се наравно дебело омастити. Последица ће бит приближавање плата, тј. смањивање просека.
Другим речима, увоз радника није идеја из Вучићеве главе.

 

[Filip 01]

Migrantima možeš da daješ mnogo više posla i da im stojiš nad glavom dok to ne urade, skraćuješ svaki put vreme za odredjen posao. Tako će se davati i našim ljudima primer da mogu da budu produktivniji i više da rade ili će biti zamenjeni. Neke od najvećih korporacija imaju bukvalno zaposlene kojima je to zadatak da obaveštavaju dokle je neko stigao sa radom i da ga forsiraju da više i brže radi.
U relativno finom poslovnom okruženju poput programera je to teže, pohotovo jer imaju opcije da promene firme.
Zato uvedeš migrante pored njih i to radiš nad njima jer oni mogu da trpe dosta mnogo više i tako se podiže lestvica za produktivnim i aktivnim radom.
Pisao sam ovde kada se kolega zaposlio u velikoj i poznatoj IT firmi.
Prešao iz manje dinamične firme u velik sistem.
Šef mu da zadatak i on odradi isti dan, kolege ga preduhitrile pre nego je to rekao šefu i na kafi mu rekle da oni takav zadatak odlažu na nedelju dana i da se svi drže zajedno tog pravila

 

[Analitičar]

Migrantima možeš da daješ mnogo više posla i da im stojiš nad glavom dok to ne urade, skraćuješ svaki put vreme za odredjen posao. Tako će se davati i našim ljudima primer da mogu da budu produktivniji i više da rade ili će biti zamenjeni. Neke od najvećih korporacija imaju bukvalno zaposlene kojima je to zadatak da obaveštavaju dokle je neko stigao sa radom i da ga forsiraju da više i brže radi.
U relativno finom poslovnom okruženju poput programera je to teže, pohotovo jer imaju opcije da promene firme.
Zato uvedeš migrante pored njih i to radiš nad njima jer oni mogu da trpe dosta mnogo više i tako se podiže lestvica za produktivnim i aktivnim radom.
Pisao sam ovde kada se kolega zaposlio u velikoj i poznatoj IT firmi.
Prešao iz manje dinamične firme u velik sistem.
Šef mu da zadatak i on odradi isti dan, kolege ga preduhitrile pre nego je to rekao šefu i na kafi mu rekle da oni takav zadatak odlažu na nedelju dana i da se svi drže zajedno tog pravila

Ovo je mit, makar u tech sektoru. Mi koristimo agilnu metidologiju- tacno se vidi koji je task kome dodeljen, koliko je ta osoba radila na tasku, itd. Tako da je veoma lako pratiti sta ko radi I koliko doprinosi u okviru tima. Mi radimo isključivo na globalnim projektima (nemamo klijente u Srbiji) tako da je jos lakse komparirati radni ucinak u okviru timova koji rade na istom projektu.

 

[enfario]

Pisao sam ovde kada se kolega zaposlio u velikoj i poznatoj IT firmi.
Prešao iz manje dinamične firme u velik sistem.
Šef mu da zadatak i on odradi isti dan, kolege ga preduhitrile pre nego je to rekao šefu i na kafi mu rekle da oni takav zadatak odlažu na nedelju dana i da se svi drže zajedno tog pravila

Toksican novozaposleni

 

[Skomi]

Ko bi odavde, ko ima 250K evra na racunu, prebacio sve u dinare i orocio na recimo godinu dana? Ja prvi ne bih, vise verujem evru.

Kurs je skoro pa zakucan deceniju ako ne i malo jače. Motiv za dinarsko oročenje je skoro duplo veća dobit, a ako slučajno dinar i krene da tone razročiš i istog dana vratiš u evre. Hoću da kažem rizik je nikakav spram skoro duplo veće dobiti pa vredi rizikovati po mom mišljenju, na stranu ko/koliko ljudi ima 250k eu i razmišlja uopšte o oročenju a ne o nekom drugom vidu ulaganja.

 

[duke23]

Nasa beogradska kancelarija je homogena jer je talent pool Srbije homogen. Mozda u Srbiji zive cigani, Nepalci I Bangladežani, ali jos nismo uspeli da prekvalikujemo sakupljace sekundarnih sirovina, vozače autobusa I dostavljače Wolta u kodere. Ako bi to bilo moguce, mozda bismo malo dizervikovali I nas office. Recimo, samo americka kancelarija moje kompanije preko H1B programa svake godine angazuje stotine novih zaposlenih. Šta mislis, koji je ofis produktivniji, beogradski ili američki? Da ne bismo i mi zavisli samo od lokalnog stanovništva I polaznika IT akademije I slicnih nonsensa, jedini nacin da povecamo nasuprot produktivnost I relevstnost u okviru korporativne strukture je da I mi pocnemo da uvozimo kvalufikovame migrante. Drugog resenja za dalji rast I razvoj sa resursima koji su lokalno dostupni, ne postoji.

Pročitaj opet svoj post.
Vaša kancelarija u Beogradu se oslanja na domaću radnu snagu dok je ne iskoristite do kraja. Ako i kad je iskoristite do kraja, okrenućete se inostranstvu.

Dalji rast sa dostupnim resursima je moguć, na isti način na koji su to uradile druge uspešne države. Obrazovanje.
Samo što taj proces traje godinama. Ako ti rešenje treba za danas, onda si u pravu, nemoguće je.

Da je neko pre 25 godina rekao nekom u Beogradu da će tvoja firma imati kancelariju koja će zapošljavati X ljudi sa evropskom platom, rekli bi da je taj čovek lud i da je to nemoguće.

Što se H1B viza tiče. Kolika je populacija u SAD? Koji broj H1B viza izdaju godišnje? Šta bi bio ekvivalent za Srbiju, možda 5k ljudi godišnje? I to da smo na istom nivou razvoja.

 

[Suzuman]

Hoću da kažem rizik je nikakav spram skoro duplo veće dobiti pa vredi rizikovati po mom mišljenju

Ja sam oročio i dinare i evre prošle godine, i mogu da kažem da sam im veoma zahvalan na tim stimulativnim merama. Pokrio sam time većinski deo kirije. Sad je za deviznu štednju slabo, pa je došlo vreme da se razmišlja o sledećim koracima.

 

[super.operater]

Nasa beogradska kancelarija je homogena jer je talent pool Srbije homogen. Mozda u Srbiji zive cigani, Nepalci I Bangladežani, ali jos nismo uspeli da prekvalikujemo sakupljace sekundarnih sirovina, vozače autobusa I dostavljače Wolta u kodere.

Ako vam trebaju koderi, kako ih sam nazivas, onda bi mozda i mogli da se prekvalifikuju. U slucaju da vam pak trebaju software inzienjeri ici ce malo teze

Recimo, samo americka kancelarija moje kompanije preko H1B programa svake godine angazuje stotine novih zaposlenih. Šta mislis, koji je ofis produktivniji, beogradski ili američki?

Razlika je u tome sto svi hoce u USA a niko u Srbiju. I ovi Rusi/Ukrainici kod nas iz branse gledaju da pobegnu dalje cim se steknu uslovi (mislim na "kodere")

Da ne bismo i mi zavisli samo od lokalnog stanovništva I polaznika IT akademije I slicnih nonsensa, jedini nacin da povecamo nasuprot produktivnost I relevstnost u okviru korporativne strukture je da I mi pocnemo da uvozimo kvalufikovame migrante. Drugog resenja za dalji rast I razvoj sa resursima koji su lokalno dostupni, ne postoji.

Postoji ... Skoluje se kvalitetan kadar. Stvar je u tome sto skolovanje kod nas ne proizvodi dovoljno kvalitetan kadar u potrebnim kolicinama barem u tim oblastima koje vas zanimaju.

 

[super.operater]

Migrantima možeš da daješ mnogo više posla i da im stojiš nad glavom dok to ne urade, skraćuješ svaki put vreme za odredjen posao. Tako će se davati i našim ljudima primer da mogu da budu produktivniji i više da rade ili će biti zamenjeni. Neke od najvećih korporacija imaju bukvalno zaposlene kojima je to zadatak da obaveštavaju dokle je neko stigao sa radom i da ga forsiraju da više i brže radi.

Nista novo, klasicna eksploatacija zamotana u cokoladnu tortu.

U relativno finom poslovnom okruženju poput programera je to teže, pohotovo jer imaju opcije da promene firme.
Zato uvedeš migrante pored njih i to radiš nad njima jer oni mogu da trpe dosta mnogo više i tako se podiže lestvica za produktivnim i aktivnim radom.

Ovo je mnogo skakljiva tema. Sve zavisi od nivoa posla i tipa posla. Za neke vrste poslova ima smisla za neke ne.

Pisao sam ovde kada se kolega zaposlio u velikoj i poznatoj IT firmi.
Prešao iz manje dinamične firme u velik sistem.
Šef mu da zadatak i on odradi isti dan, kolege ga preduhitrile pre nego je to rekao šefu i na kafi mu rekle da oni takav zadatak odlažu na nedelju dana i da se svi drže zajedno tog pravila

I sef znas za stos samo se pravi blesav jer verovatno to radi svojim sefovima

 

[Analitičar]

Ako vam trebaju koderi, kako ih sam nazivas, onda bi mozda i mogli da se prekvalifikuju. U slucaju da vam pak trebaju software inzienjeri ici ce malo teze


Razlika je u tome sto svi hoce u USA a niko u Srbiju. I ovi Rusi/Ukrainici kod nas iz branse gledaju da pobegnu dalje cim se steknu uslovi (mislim na "kodere")


Postoji ... Skoluje se kvalitetan kadar. Stvar je u tome sto skolovanje kod nas ne proizvodi dovoljno kvalitetan kadar u potrebnim kolicinama barem u tim oblastima koje vas zanimaju.

Da bi neko bio inženjer mora da stekne odgovarajuće obrazovanje i zvanje. Sa druge strane, to što je neko dipl.ing, mag.ing, ili cak PhD ne znači samo po sebi da ima veštine i znanja potrebna za ovaj posao. Zato i koristim reč "koderi"- ljudi koji znaju da generišu kod, a ne oni koji prodaju muda za bubrege svojima titulama i zvanjima. Sve više instance u okviru firme, poput solution arhitekti, CTO-a, pa čak i CEO su nekada radili kao "koderi".
Što se tiče ko hoće da radi u Srbiji, a ko u Americi, to je no brainer, ali nisu svi jednako kvalifikovani. Kao što naš čovek Jokić ne igra košarku u ABA ligi, nego u NBA isto tako timovi ABA lige mahom dovlače Ameirkance da igraju jer nema dovoljno odgovarajaćeg igračkog kadra u Srbiji, Hrvatskoj Bosni, itd. Neko ko je baš ozbiljan inžinjer sigurno neće doći u moju firmu da čuka kod, već će ići u Google, Facebook, Apple, itd. Dakle, to je potpuno drugi nivo i što se tiče skillseta i što se tiče kompenzacije.

 

[G.I.Joe]

Kurs je skoro pa zakucan deceniju ako ne i malo jače. Motiv za dinarsko oročenje je skoro duplo veća dobit, a ako slučajno dinar i krene da tone razročiš i istog dana vratiš u evre. Hoću da kažem rizik je nikakav spram skoro duplo veće dobiti pa vredi rizikovati po mom mišljenju, na stranu ko/koliko ljudi ima 250k eu i razmišlja uopšte o oročenju a ne o nekom drugom vidu ulaganja.

Kurs je fiksiran 13 godina and counting. To je po meni najveće dostignuće ove vlasti. Problem sada je što se malo brod ljulja pa možda oročenje na duži period od 6 meseci u dinarima je baš upitno. Ali slažem se da je do sada dobit bila duplo veća i bez poreza u odnosu na eure a rizik gotovo nikakav. Jorgovanka je i rekla pre 2 dana da dinar ostaje stabilan i dalje i nema promene kursa! Za sada se po meni ona pokazala kao ubedljivo najbolji guverner NBS od 2. Svetskog rata do danas!

 

[sutraw]

Mandat NBS nije da drži fiksni kurs, već da očuva cenovnu stabilnost, a u tome su katastrofalni. U tom smislu, Jorgovanka je apsolutni promašaj na mestu guvernera, ali priznajem da to nije samo do nje.