Cene nekretnina

[StariPosmatrač]

Nezaposlenih je 289k, ne preko 400k. I pitanje je koja je tu sad struktura, kao i koliko je tu vec neformalno zaposlenih. Koji procenat tog broja se uopste moze realisticno prekvalifikovati na poslove koji su u deficitu. Ljudi nisu Lego kockice.

Meni se čini da su nezaposleni samo oni koji neće da rade. Veliki deo takvih slučajeva koje ja znam su lenji i nesposobni za bilo šta. A ubedljivo najgori su mi oni što imaju decu i pokazuju nula odgovornosti prema njima. I onda upadam u dilemu, hoću da pomognem toj deci a sa druge strane znam da tako podržavam i idiota neradnika i njegovu "životnu filozofiju"...

 

[enfario]

Meni se čini da su nezaposleni samo oni koji neće da rade.

Idi u prosecno selo, pa se vrati ovde sa misljenjem.

 

[cile93]

1. Ne vidim problem da se za npr brzu hranu ponudi plata 1000e+, samo što će onda pljeskavica da košta 1000din minimum. E sad koliki će biti promet po tim cenama tj da li ljudi sa našim platama mogu da priušte pljeskavice od 1000din to je druga priča i ono što je stvarni problem, a ne "uslovi rada".
2. Iskreno nisam čuo da neko nema slobodan dan. Voleo bih da čujem gde je i koji to fast fud ne nudi slobodan dan.

1. Nema nikakav problem da pljeskavica košta 1000 RSD ako iza nje stoji radnik koji zna svoj posao, ima normalno radno vreme i mogućnost da od svoje plate živi, a ne da preživljava. Ali ako narod sa domaćim platama ne može da priušti pljeskavicu po realnoj tržišnoj ceni, onda imamo sistemski problem: niske zarade na obe strane. Rešenje nije da radnik trpi, nego da se društvo pita zašto imamo toliki disbalans između cena i plata.
2. A što se tiče slobodnih dana, evo vrlo konkretno: u više manjih fast fudova u Beogradu (npr. kod Vuka, kod Zelenjaka, delovi Novog Beograda), radnici rade 6 dana, po 10–11 sati, i sedmi dan po potrebi, što znači da slobodan dan ne postoji ako je šef nervozan. Plata 70–80 hiljada, od toga deo na ruke. Ako ne veruješ, uđi, predstavi se kao neko ko traži posao i pitaj pod kojim uslovima se radi. Nećemo naći takve slučajeve na LinkedInu, ali ih ima u svakoj ulici.

 

[danenmax]

Прича о доласку страних радника је пренадувана,доћи ће мали број несрећника који ће радити оно што код нас нико неће,ломити кичму и тутањ назад.Нико није луд да пређе пола света,дође у Србију због крампа,будака,ашова и лопате,(неко догура до мешалице и ручних колица).Данас је немогуће наћи грађевинца било ког занимања,физичког радника,занатлија а огроман је минус свих медицинских занимања као и угоститељство.Конобар има дневно 70 е и бакшиш(око 30) и сви имају проблем да нађу конобара(мислим на највећи бизнис тренутно,сале за издавање).За лимара ти треба веза да га ангажујеш,керамичари,водоинсталатера..Молера чекају по 6 месеци.Сви су ангажовани за зграде,неће нико да ситничари а нема их довољно.Три пута ме лаже лик,све договорено,да прокопа канал 40 метара да измести шахту за воду.Одлжио сам за јесен јер нема ко да копа.
Да непишем сад о пољопривреди која је у најгорој ситуацији.Већ 15 година радници на земљи су Роми(некад се сматрали највећим не радницима)из Пирота,Ништа,Врања,Бујановца.Нико од домаћих не жели да ради на имању код газде без обзира на цену.
Волео бих да чујем од свих који причају против довођења радника са стране,ко ће то радити у будућности,да ли би они или њихова деца?
За мене је исто радник са стране,онај из југа Србије ,Бугарске, и Гане.
Све што пишем,односи се на Чачак,не могу знати како је у Куршумлији,Прокупљу итд

U zadnjih 2-3 godine sam angazovao razne majstore za razne poslove, neke na preporuku, neke na oglase, i uvek sam nalazio vrlo brzo, bilo je par slucajeva da nisu mogli, pa sam trazio dalje, ali ceo proces obicno maksimalno 2 dana. Kljucna stvar, svaki put sam naravno platio onoliko koliko su trazili, recimo da je 80% radova bilo bez primedbi i da je moralo da se doradjuje, popravke isto izvedene korektno. Konobar ako nece za 70+30, mozda bi hteo za 100+50, i tako redom za sve radove.

Moje iskustvo bar, mozda danas 40m kanala stvarno niko nece da kopa ni za ne znam koje pare. Opet mozda bi neko i kopao za duplu tarifu, treba probati.

 

[Defke]

Niko ne tvrdi da su ljudi Lego kockice, upravo zato se sistemski problemi ne rešavaju tako što se domaće tržište proglasi istrošenim, pa se ide na prečice.
Što se tiče 289.000 nezaposlenih, slažem se, to je zvanična cifra, ali svi znamo da su tu i armije ljudi u sivoj zoni, prekarnim poslovima i na ivici egzistencije. Ako se njih ne računa kao relevantan potencijal, postavlja se pitanje, koga onda uopšte država treba da zadrži i motiviše?
I ne, niko ne očekuje plate kao u Luksemburgu, ali očekuje se osnovno: da poslodavac prvo iscrpi domaće mogućnosti pod konkurentnim uslovima, a tek onda traži uvoz. Jer ne možeš s jedne strane reći da su uslovi sve bolji, a s druge da niko neće da radi. Ako su uslovi bolji, gde su onda ljudi? Ako ih nema, znači da uslovi i nisu dovoljno bolji.

Ne, ne znaci samo to, vec znaci i da nema dovoljno ljudi. Vrtimo se u krug. Ne crpe svi poslovi isti pool, gde dolazimo do price o Lego kockicama. Ne, ne stvaraju se ljudi iz vazduha cim ponudis vecu platu. Takodje, nema svako radno mesto bekonacni limit isplativosti. Ok daj giros majstorima 200k+ platu (a znam vlasnike brzih hrana koji daju i preko toga i opet se muce da nadju ljude), koliko treba da kosta taj giros?

Uporno se banalizuje prica kao da je visina plata iskljucivo neka volja poslodavca koju on vadi iz bezgranicnog profita, da bi privukao bezgranican bazen radnika. Produktivnost je nebitna, i to povecanje plate uopste ne utice na inflaciju.

 

[sundjer_bob]

1. Ne vidim problem da se za npr brzu hranu ponudi plata 1000e+, samo što će onda pljeskavica da košta 1000din minimum. E sad koliki će biti promet po tim cenama tj da li ljudi sa našim platama mogu da priušte pljeskavice od 1000din to je druga priča i ono što je stvarni problem, a ne "uslovi rada".

Kako vadite iz b*lje te brojke, lol. Kako radnik u mc donaldsu po zapadnoj evropi moze da ima 2200e neto i da burger kosta 7-8e? Pritom, mc donalds je ultra profitabilan.

 

[Analitičar]

Eto, sve više ljudi vidi da postoji neki projekat i kada vide koliko su po ponašanju različiti došljaci iz Trećeg sveta, žele da pobegnu i žive sa drugim civilizovanim ljudima.

I nije samo stvar genetskog pula nego i civilizacijskim nivoom. Da dođe jedna porodica iz Pakistana u deceniji u engleski grad ona bi se asimilovala, a ovako kada ih dođe nekoliko hiljada oni počnu grupno da siluju devojčice.

Rotherham child sexual exploitation scandal - Wikipedia

en.wikipedia.org

Na žalost, austrijski slikar sa brčićima postaje sve popularniji, ali je za to vlast kriva.

Ok, ako pretpostavimo da postoji neki master plan koji vode Soroš, Trilateralna komisija, ili neki drugi centar moći sa Balkan Info kanala. Kako mi da se kao jedna mala i nebitna drzava odupremo tom trendu ako se bukvalno SVE evropske zemlje oslanjaju na migrante iz zemalja "trećeg sveta"? Zvuči prilično naivno, složićeš se?
Drugo, koje poslove može da obavlja domicilno stanovništvo? Da razvlače testo za burek, obrću meso na roštilju i voze autobus? Ok, a šta je sa ostalim profesijama koje su u deficitu? Pogledaj malo bilo koji infrastrukturni građevinski projekat- put, most, nadvožnjak, da ne govorim tunel. Pa ni jedna domaća firma ne poseduje know how da radi takve projekte, već zavisimo od raznoraznih Kineza, Turaka i slično. Gledam ovaj Fruškogorski koridor, izvodjač postavio kamp, 90% radnika iz Kine. To što mi za sami sebe mislimo da smo najbolji, najpametniji i slično nema veze sa mozgom. U tech firmi gde ja radim, 70% rukovodećeg kadra su neevropljani (Indija, Pakistan, Vijetnam, Kina...) Pogledaj malo ko vodi najveće svetske kompanije (Meta, Alphabet, IBM) mozda ti neke stvari budu jasnije.

 

[Boža M]

Odakle ti da su ljudi i Africi glupi i da imaju IQ 60? Kriva inteligencije ima normalnu raspodelu svuda na svetu. Nije kao da nismo imali studente iz Afrike iz nesvrstanih koji su kasnije postali i doktori i inzenjeri skolovani na nasim fakultetima.

To je stvar opšte kulture znati i u doba globalizacije mnogi ljudi to znaju. Po nekim radovima je veća od 60, ali generalno Afrika, pogotov subsaharski deo ima primetno niži iq.

Svakako da postoje i inteligentniji Afrikanci, ali što se tiče naučnih i inženjerskih dostignuća, kolo vode belci i istočni Azijati.

Da bi se proizveli laki avoini, nije potrebna samo inteligencija, nego i da drustvo bude relativno stabilno i uredjeno i da usmerava ljude da se bave time. Afrika je do skoro bila kolonizovana, a sada je neokolonizovana, tek su u zacetku formiranja nekog iole normalnog drustva. A i avio prevoz je ubedljivo najskuplji, sto operativno, sto da se razvije.

Mnoge bivše kolonije su razvijene zemlje a bile su razvijena društva i pre kolonizacije.

U Južnoafričkoj republici su nasledili industrijsko razvijeno društvo, a sad se bore da održe osnovnu infrastrukturu. Čak sam čuo da u mnogim afričkim jezicima ne postoji reč za održavanje.

Lake avione je lakše proizvesti nego moderne automobile, a nisu skupi kao razvijanje mreže autoputeva kroz džunglu.

Te "folk tales" koje navodis verujem da su tacne i da primitivan narod veruje u njih. Medjutim, svesti sve na to je greska. Isto kao kada bi meni neko u zapadnoj evropi rekao "kako Srbin da se razume u IT, oni veruju u drekavca i karakondzulu, a domet njihove najuspesnije IT firme je da pravi football manager igricu.

Mislim da nisi dovoljno istraživao o Africi. Kod njih je i osnovnoškolsko obrazovanje teška priča. Uostalom,

Tako da ja verujem da bi potomci tih sljakera mogli biti inzejneri i doktori, jer ni ti sljakeri nisu nuzno glupi, nego nisu imali sansu za skolovanje u njihovoj zemlji. Zasto ne ponuditi njihovoj deci skolovanje uz recimo uslov da moraju da rade min 10 godina u Srbiji kao strucnjaci posle toga ili vracaju pare za skolovanje plus pripadajuce kamate?

Haiti je nezavisna država pre mnogih evropskih zemalja pa i Srbije. Za razliku od Japana koji je slao svoje mlade da uče od Evropljana, njih škola nije mnogo zanimala, ali zato vudu...

Čast izuzecima, ali ne bi se baš usrećili s Afrikancima.

Znam da moje misljenje o imigraciji nije popularno, medjutim treba praviti razliku izmedju migranata koji dolaze nelegalno, to su uglavnom muskarci u najboljim godinama i bez ikakve bezbednosne provere i useljenika koji dolaze da rade posao, koji ako se pokazu kako trebalo bi da mogu da ostanu u Srbiji. Takodje ne mislim da je integracija mit. Asimilacija jeste, ali postoji vise nivoa integracije, a svakodnevno srecem mnogo zivih primera uspesne integracije iz potpuno drugacijih kultura.

Ja se nadam da će ostati nepopularno, jer je tiranima daleko lakše da vladaju heterogenim društvima jer je lako zavaditi ljude. Uostalom, i Soroš je natuknuo nešto na tu temu, zašto se bori za multikulti Evropu.

 

[Boža M]

Koliko znam plate vozača GSP-a su oko 120k (plus koliko se sećam ima noćni rad, dežurstvo i više dana odmora), migranti mislim da imaju manje.

Ovo je bilo još pre nekoliko godina, ali ni to nije neka lova za taj posao. Gsp ima samo domaće vozače- za sada.

 

[Boža M]

Врло занимљиво виђење пољопривреде.Видели сте машину за купљење кромпира на сајму.Ситница,770 000 евра.Просечно домаћинство 2 хектара.Отплатиће се за 500 година.Највећи произвођачи у околини ретко ко има 50 хектара,у селу нико више од 20 х не ради.Садашња откупна цена кромпира је 35 динара.Уз то,за машина треба да разликује земљу од кромпира што значи да земља мора бити ситна као песак,да прође кроз сито а остане кромпир.И после машине неко мора да пребере тај кромпир,одбаци натруо,засечен,бусике....Исто је и са другим машинама,прављене за огромне парцеле,где се не види крај..
Неки послови никад не могу изумрети,осим ако се сви не преселимо у град.

Ukrupnjavanje poseda je trend već vekovima.

 

[mariks]

1. Nema nikakav problem da pljeskavica košta 1000 RSD ako iza nje stoji radnik koji zna svoj posao, ima normalno radno vreme i mogućnost da od svoje plate živi, a ne da preživljava. Ali ako narod sa domaćim platama ne može da priušti pljeskavicu po realnoj tržišnoj ceni, onda imamo sistemski problem: niske zarade na obe strane. Rešenje nije da radnik trpi, nego da se društvo pita zašto imamo toliki disbalans između cena i plata.
2. A što se tiče slobodnih dana, evo vrlo konkretno: u više manjih fast fudova u Beogradu (npr. kod Vuka, kod Zelenjaka, delovi Novog Beograda), radnici rade 6 dana, po 10–11 sati, i sedmi dan po potrebi, što znači da slobodan dan ne postoji ako je šef nervozan. Plata 70–80 hiljada, od toga deo na ruke. Ako ne veruješ, uđi, predstavi se kao neko ko traži posao i pitaj pod kojim uslovima se radi. Nećemo naći takve slučajeve na LinkedInu, ali ih ima u svakoj ulici.

1. Može da stoji ko god hoće u ovom trenutku nema te osobe koja bi sa sadašnjim primanjima platila pljeskavicu 1000+ dinara. Da, zarade su niske sa obe strane i zato ne može pljeskavica da košta 1000din jer da može koštala bi toliko. Ovde se kuka što pavlaka košta 90din umesto 80din, mogu samo da zamislim da pljeskavica košta 1000+ dinara i kako bi to uticalo na promet.
2. Proveriću. Ja npr u jednom delu NBG, Zemuna i Savskog venca od ljudi koji rade u nekim fast foodovima nisam to čuo. Radi se duže da, plata je tako oko 80k ali da baš nemaš slobodan dan nisam.

Kako vadite iz b*lje te brojke, lol. Kako radnik u mc donaldsu po zapadnoj evropi moze da ima 2200e neto i da burger kosta 7-8e? Pritom, mc donalds je ultra profitabilan.

Ekonomija. Prvo burger je kod nas bar Ja mislim malo jeftiniji (možda i nije ali nebitno), drugo itekako ima veze da li si u zemlji sa 5,5 miliona stanovnika gde je prosečna plata 700-800e ili 55 miliona gde je prosečna plata 2500e. Nisi se zapitao nikada zašto mek ima najveći deo lokacija u Beogradu, a ostalo većinom na autoputu?

 

[Salev85]

Kako vadite iz b*lje te brojke, lol. Kako radnik u mc donaldsu po zapadnoj evropi moze da ima 2200e neto i da burger kosta 7-8e? Pritom, mc donalds je ultra profitabilan.

Država ti podigne troškove poslovanja xy evra pumpanje inflacije i to nije problem.
Problem je kada treba da se podigne plata radniku jer država jede profit poslodavcu.
I sad je narativ nema ko da radi .
Bolest

 

[cile93]

Ne, ne znaci samo to, vec znaci i da nema dovoljno ljudi. Vrtimo se u krug. Ne crpe svi poslovi isti pool, gde dolazimo do price o Lego kockicama. Ne, ne stvaraju se ljudi iz vazduha cim ponudis vecu platu. Takodje, nema svako radno mesto bekonacni limit isplativosti. Ok daj giros majstorima 200k+ platu (a znam vlasnike brzih hrana koji daju i preko toga i opet se muce da nadju ljude), koliko treba da kosta taj giros?

Uporno se banalizuje prica kao da je visina plata iskljucivo neka volja poslodavca koju on vadi iz bezgranicnog profita, da bi privukao bezgranican bazen radnika. Produktivnost je nebitna, i to povecanje plate uopste ne utice na inflaciju.

Ne traži niko da giros majstori imaju 200.000 RSD, niti da se plate vade iz bezgraničnih profita, to je karikatura. Poenta je da se tržište rada ponaša isto kao i svako drugo tržište, ako ponuda radnika opada, poslodavci moraju da odgovore boljim uslovima. Ako neće, onda uvoze, što kratkoročno rešava problem, ali dugoročno stvara zavisnost od strane radne snage.
Takođe, ne stoji ni to da nema ljudi. Ljudi ne nestanu. Oni se sele, odbijaju, snalaze u sivoj zoni, idu u inostranstvo. I svi oni donose racionalnu odluku: ovaj posao, za ovu platu i ove uslove, meni se ne isplati. To nije manjak radne snage, to je tržišna poruka.
Produktivnost naravno mora da se meri, ali hajde da budemo pošteni: kod većine niskokvalifikovanih poslova u uslužnim delatnostima ne postoji objektivan pad isplativosti ako plata poraste sa 65.000 na 90.000 RSD. To je i dalje ispod evropskog minimuma, a ovde se tretira kao luksuz.
Inflacija ne dolazi od plata giros majstora, već od sistemskih problema, parafiskalnih nameta, poreza, uvozne zavisnosti, marži trgovaca i, naravno, monetarne politike. Ako je plata niskokvalifikovanog radnika najveći inflatorni problem, onda nešto dublje ne valja.

 

[Boža M]

Niko ne tvrdi da su ljudi Lego kockice, upravo zato se sistemski problemi ne rešavaju tako što se domaće tržište proglasi istrošenim, pa se ide na prečice.
Što se tiče 289.000 nezaposlenih, slažem se, to je zvanična cifra, ali svi znamo da su tu i armije ljudi u sivoj zoni, prekarnim poslovima i na ivici egzistencije. Ako se njih ne računa kao relevantan potencijal, postavlja se pitanje, koga onda uopšte država treba da zadrži i motiviše?

I postavlja se pitanje je li mi imamo državu koja ima svoju funkciju i obaveze prema nama kao i mi prema njoj ili smo ekonomska zona za stane korporacije, a feud za stranke na vlasti.

 

[Salev85]

I postavlja se pitanje je li mi imamo državu koja ima svoju funkciju i obaveze prema nama kao i mi prema njoj ili smo ekonomska zona za stane korporacije, a feud za stranke na vlasti.

Razlika između zemlje u razvoju i zemlje ometene u razvoju

 

[Sindjelic]

ja imam izvor preko tasta, da odredjena firma koja je se bavi servisom rashladnih uredjaja, su zaposlili 300 indijaca, da servisira vojvodinu.
razlog: mnogo posla a ne mogu da nadju radnike

edit: i zale se kako su tanki, ali ih obucavaju 3 meseca, pa ce videti sta ce biti

Ma radim sa Indusima i Pakijima na chipovima, gde moras da budes jako precizan, to je strasno.
To su neke random misli, kao da nemaju sposobnost generalizacije.

Prosecni IQ u podsaharskoj Africi je 70, mislim da su i nasi Romi za njih genijalci.
To dovoljno govori koje vrste poslova oni mogu da rade.
Da li uopste moze neko da opstane sa 500 evra, mozda i manje u Srbiji to je pitanje.
100-200 evra ide na smestaj, ostaje mu 300 evra za hranu, odecu, higijenu itd....Sta moze da posalje kuci, 50 evra.

 

[mariks]

Gsp ima samo domaće vozače- za sada.

Očigledno se nisi skorije vozio GSP-om Migranti rade preko agencija ali opet, voze za GSP.

 

[Boža M]

1. Ne vidim problem da se za npr brzu hranu ponudi plata 1000e+, samo što će onda pljeskavica da košta 1000din minimum. E sad koliki će biti promet po tim cenama tj da li ljudi sa našim platama mogu da priušte pljeskavice od 1000din to je druga priča i ono što je stvarni problem, a ne "uslovi rada".

Nije bitno koliko košta, nego koliko košta u odnosu na platu. Veće plate će povući i prodaju skupljih pljeskavica.

U uslovima nedostatka radne snage, a restriktivnog uvoza iste, vlasnici kapitala bi se odrekli dela profita, a to bi vodilo egalitarizmu bez državnog intervencionizma.

 

[Extroniks]

1. Može da stoji ko god hoće u ovom trenutku nema te osobe koja bi sa sadašnjim primanjima platila pljeskavicu 1000+ dinara. Da, zarade su niske sa obe strane i zato ne može pljeskavica da košta 1000din jer da može koštala bi toliko. Ovde se kuka što pavlaka košta 90din umesto 80din, mogu samo da zamislim da pljeskavica košta 1000+ dinara i kako bi to uticalo na promet.

U fast foodu mozda ne, ali po restoranima sam vidjao pljeskavice i do 2000 RSD. Sa kajmakom doduse
Burgeri neki idu i preko 2000 RSD.

 

[cile93]

1. Može da stoji ko god hoće u ovom trenutku nema te osobe koja bi sa sadašnjim primanjima platila pljeskavicu 1000+ dinara. Da, zarade su niske sa obe strane i zato ne može pljeskavica da košta 1000din jer da može koštala bi toliko. Ovde se kuka što pavlaka košta 90din umesto 80din, mogu samo da zamislim da pljeskavica košta 1000+ dinara i kako bi to uticalo na promet.
2. Proveriću. Ja npr u jednom delu NBG, Zemuna i Savskog venca od ljudi koji rade u nekim fast foodovima nisam to čuo. Radi se duže da, plata je tako oko 80k ali da baš nemaš slobodan dan nisam.


Ekonomija. Prvo burger je kod nas bar Ja mislim malo jeftiniji (možda i nije ali nebitno), drugo itekako ima veze da li si u zemlji sa 5,5 miliona stanovnika gde je prosečna plata 700-800e ili 55 miliona gde je prosečna plata 2500e. Nisi se zapitao nikada zašto mek ima najveći deo lokacija u Beogradu, a ostalo većinom na autoputu?

Nije poenta da pljeskavica odmah košta 1000 dinara, ali da bi iko radio taj posao, plata mora da bude bar pristojna. Ako ti kao poslodavac ne možeš da organizuješ posao tako da platiš radnika makar 80–90k i da ti posao i dalje bude isplativ, onda taj biznis model možda nije održiv. Ne možeš očekivati da ti neko radi 10+ sati, često bez dana odmora, za 60k. Zato niko i neće da radi.
Ljudi ne uvoze radnu snagu iz Azije jer vole da rešavaju papire i prevodioce, već zato što nema ko da radi. To nije priča iz fantazije, to je realnost. I u Beogradu i u unutrašnjosti, fast food, pekare i tržni centri imaju stalno istaknute oglase za posao jer ne mogu da zadrže radnike. Ne zato što su svi lenji, nego zato što uslovi nisu normalni.
To što u tvom kraju možda ima par lokala sa boljim uslovima ne znači da je to standard. Idi i pitaj u lokalu koji ima oglas već 6 meseci, šta nude i koliko dugo im se ljudi zadržavaju. Broj oglasa i fluktuacija radnika govore više nego bilo kakve pojedinačne izjave.
Cene proizvoda već rastu, bez obzira na to kolike su plate. I pavlaka i pljeskavica i kirija i gorivo. Plate ne prate te cene, zato ljudi ili odlaze iz zemlje ili neće više da rade za minimalac. Nije pitanje hoće li pljeskavica koštati 1000 dinara, pitanje je da li neko može da preživi radeći za platu koja ne pokriva osnovne troškove.

 

[СЕЉАК]

Ukrupnjavanje poseda je trend već vekovima.

Укуцаш а3.геосрбија.рс и претрага било које место низ З.Мораву,где је једино 1 класа и најбоља земља(Трнава,Заблаће,Балуга,Вапа,Мршинци,Кукићи)......Тренд и закон за укрупњавање поседа постоје годинама али ће трајати вековима.Видећеш колико су то ситни поседи да комбајн негде више изгази него што уради корисно.

 

[danenmax]

Prosecni IQ u podsaharskoj Africi je 70, mislim da su i nasi Romi za njih genijalci.

Vrlo kontraverzna tema, svodi se na neuslove odrastanja, ishranu, nestimulativno okruzenje, nedostatak zdravstvene zastite, obrazovanje, razlicita kulturna iskustva, neprilagodjenost testova formiranih na zapadu i merenje samo odredjenih kognitivnih vestina...nema nikakve veze sa genetikom.

Druga generacija subsaharskih afrikanaca u Britaniji, rodjenih u Britaniji, ima veci procenat visokoobrazovanih od bele populacije. Indijci i Pakistanci opet jos veci, sve uzrokovano nizom faktora koji opet nemaju veze sa genetikom.

 

[cile93]

I postavlja se pitanje je li mi imamo državu koja ima svoju funkciju i obaveze prema nama kao i mi prema njoj ili smo ekonomska zona za stane korporacije, a feud za stranke na vlasti.

Upravo to, ako se sve svede na to da tržište samo reguliše, a država ne postavlja ni minimalne standarde rada, inspekcijsku kontrolu, poresku pravičnost, onda nismo država nego tržišna kolonija.
Zato i imamo situaciju gde domaći poslodavci kukaju na radnike, a strani investitori dobijaju subvencije da otvore pogone sa minimalnim platama i bez sindikata. U isto vreme, mladi odlaze, a mi uvozimo radnu snagu bez rešenja za osnovna sistemska pitanja.
Pitanje rada u fast food-u nije izolovan problem, to je samo simptom dubljeg sistemskog truljenja: slaba regulacija, nepostojeći socijalni dijalog i država koja više brine o budžetskom suficitu nego o životnom standardu građana

 

[mariks]

U fast foodu mozda ne, ali po restoranima sam vidjao pljeskavice i do 2000 RSD. Sa kajmakom doduse
Burgeri neki idu i preko 2000 RSD.

Po restoranima ne rade kuvari sa platom od 600-700e, a ni klijentela nije ista u fast foodu i restoranu

Nije bitno koliko košta, nego koliko košta u odnosu na platu. Veće plate će povući i prodaju skupljih pljeskavica.

Tako je. Samo treba doći do tih većih plata, a do tada ti si zatarabio pre nego što si otvorio. U Bgu radnici već imaju veće plate od unutrašnjosti e sad zamisli kako bi unutrašnjost reagovala na pljeskavicu ne od 1000din već možda i 500.

Nije poenta da pljeskavica odmah košta 1000 dinara, ali da bi iko radio taj posao, plata mora da bude bar pristojna. Ako ti kao poslodavac ne možeš da organizuješ posao tako da platiš radnika makar 80–90k i da ti posao i dalje bude isplativ, onda taj biznis model možda nije održiv.

Šta sprečava poslodavce da naplate pljeskavicu 1000din i da povećaju plate radnicima? Šta je pristojna plata? Nekome je pristojno 800e, neko neće ni za 1500e. Već smo ustanovili da je plata tu negde 70-80k.

Svako gleda iz ugla radnika, da je tako prosto onda hajmo da otvorimo fast food, pljeskavica minimum 1000din, a plata radnika 1500e i da vidimo koliko će taj fast food raditi, da budemo primer drugima. Onda dobiješ mnogo Saleta koji kukaku kako više nisu mnogo bogatiji od ostalih, kako je nekima standard posrastao, a nekima se smanjio i opet nezadovoljstvo.

 

[duke23]

Врло занимљиво виђење пољопривреде.Видели сте машину за купљење кромпира на сајму.Ситница,770 000 евра.Просечно домаћинство 2 хектара.Отплатиће се за 500 година.Највећи произвођачи у околини ретко ко има 50 хектара,у селу нико више од 20 х не ради.Садашња откупна цена кромпира је 35 динара.Уз то,за машина треба да разликује земљу од кромпира што значи да земља мора бити ситна као песак,да прође кроз сито а остане кромпир.И после машине неко мора да пребере тај кромпир,одбаци натруо,засечен,бусике....Исто је и са другим машинама,прављене за огромне парцеле,где се не види крај..
Неки послови никад не могу изумрети,осим ако се сви не преселимо у град.

Kontradiktoran si sam sebi.
Pišeš da je prosečno 2ha.
Takvom domaćinstvu ne treba takva mašina pa ni nema potrebu da je otplaćuje 500 godina.
Ali mu ne treba ni radna snaga, bilo da su rumuni, bugari, domaći ili ganci, nepalci.

Radna snaga im je potrebna ako oni ne žele to da rade, a hoće da ubiraju profit. I zato im treba jeftina radna snaga. Drugim rečima hoće da budu rentijeri. Srpski san. Nebitno da li je nekretnina ili zemlja. Kaplje, a ne mora da se radi.

I za te koji obrađuju 20ha. Te mašine se ne kupuju svake godine i svakako ne treba najskuplja i najbolja (ako može samo napred). Ako ne mogu da plate radnika koliko traži lokalno tržište nek rade sami, ili nek smanje površinu koju obrađuju.
Rešenje sigurno nije u uvozu ganaca.