A ti si se juče rodio u Srbiji pa ne znaš kako se to dešava? Aha... Pa dobro, ajde evo da ti odgovorim.
U manje od 5% slučajeva, kada neko ima 20 stanova u posedu, to može da bude porodično nasleđe koje se mukotrpnim radom i štednjom sticalo kroz generacije ili se prosto radi o imućnoj porodici, pa se kroz vreme nakupilo i stečeno bogatstvo. Toga dakle ima, ali obično manje od 5%, ako i toliko.
U preostalih 95%, radi se o ''alternativnim'' načinima dolaženja do takvih poseda. Načinima poput kriminala, kocke, zelenašenja, politike, mufte, otimačine posle WW2, profiterstva raznih vrsta (recimo, šemice iz 90ih) i slično. A fala bogu pa takvih otpada je u jednoj Srbiji mnogo. I od komunjara koje su otimale, i od ratnih profitera, i od muftaša tokom sankcija, i od politike (to je tek kategorija za sebe, mnogi govnari u Srbiji su se dobrano omastili od politike), tu su zatim i razni krimosi, kockari i zelenaši... Sve u svemu, mala bara, ali prepuna raznorazne profiterske štroke.
Mada obično se razlika između ovih 5 i 95% sama uoči, jer ovi koji su to nasledili i potiču iz takvih imućnih porodica, obično znaju da cene to što imaju, ali znaju i da budu srećni s time i da ne moraju da grabe u besvest nego da održavaju to što imaju. Dok ovi drugi, ovih 95% koji su to stekli za kratko vreme, obično nikad nisu zasićeni. Jer uvek hoće još i još i još i još... jer to je takav mentalitet, opičen. Nikad mu nije dosta. Kad ima 20, hoće 30. Kad ima 30, hoće 40. I nikad mu nije dosta. I ceo život mu prođe u jurnjavi za profitom.
Ne razumem bas tvoje opredeljenje, vidim pljujes komunjare, kapitaliste, odusevljavas se nasledjenim bogatstvom pa bi se reklo da si u feudalnom fazonu, al ove gore zoves neofeudalcima pa sam opet zbunjen.
Ne znam odakle teza da neko ko je rodjen u bogatstvu eto umeren i ‘zna da ceni to sto ima’ dok neko ko je sam stvorio nesto ‘ne zna kad je dosta’. Moje neko iskustvo je da je situacija uglavnom suprotna, cast izuzecima.
Takodje, uglavnom je druga-treca-nta generacija ta koja zivi od kirija iz 20-30 stanova, prva generacija je ta koja stvara kapital da bi do te situacije uopste doslo.
Generalno, svih ovih 5-6 kilometarskih postova se svodi na to da ‘ako ima pare mora da je lopov’, klasicna srpska kafanska prica upakovana u nesto komplikovanije fraze. Plus taj fetis ka visegeneracijskom bogatstvu koje je valjda automatski postenije.