Šta je novo?

Cene nekretnina

Nije tačno nivo radona mnogo veći u izolovanim zgradama. Drugo bolji je američki Pontiac star 50 godina, od novog Kineskog Cheryja, na kom otkazuje letva volana, i sve se kvari.Novogradnje su fensi, i to je sve.Nešto kao kad krmaču obučete u balsku haljinu u našminkate je.Dobre zgrade pravljene su do 2000 tih.Zamislite kvalitet kad prave zgradu od 5 spratova, bez šipova.
 
Shadestudio, parkinga uvek ima na Nbg, bar do 21 uveče, inače koliko znam i u novogradnjama se plaća dodatno i garaža i parking mesto.Inače pogledaj usput šta rade ljudi u zgradama bez požarnog stepeništa...skaču sa istih.Inače kad dođe do požara u tim izolovanim zgradama, štetnost tih produkata sagorevanja je do 5x veća.A za radon u tim novogradnjama verovatno nisi ni čuo.O utrošku armature, cementa i ostalih materijala, koji se ugrađuju u novogradnje suvišno je pričati, čak do te mere da jedan renomirani investitor daje garanciju na stanove čak godinu dana.Ej pa za novu Rumunsku Dačiu je 5 godina garancija.
To sto sada ima parkinga i sto je nategnuto za parking (zavisno od dela Novog Beograda je prisutna prva ili druga situacija), ne znaci da ce i za 5-10 godina da bude isto. Vec pocinje polako da bude problem iz godine u godinu. Stariji deo populacije koji nema auto prodaje svoje stanove i seli se na obode grada, a svaki novi kupac sa sobom donosi novi auto u kraj. Gledacemo Vracar situaciju sa parkingom na Novom Beogradu jako brzo, zato mislim da je cena starogradnje na NBG astronomska, racunajuci takodje i zivce koje bi izgubio sa majstorima i troskove frizera i farbanja sede kose dobijene u toku renoviranja stana na vrhunskoj lokaciji.
 
Ne znam u kom bloku, al kod mene u bloku 30 izmedju 9 i 18 covek moze samo da dodje i place kad treba da se parkira. Radon je koliko znam veci problem u starim zgradama od betoncine, ne u novogradnjama sa dobro uradjenim temeljima.



Po Numbeo, prosecna cena kvadrata u Amsterdamu van centra je 5600 a u centru 8300. To je vise nego duplo skuplje od Beograda.

Inflacija koja trenutno divlja (u celom svetu btw) je nesto sto je slucaj tek poslednjih godinu dana. Pre toga smo imali jedno 4-5 godina neprekinutog privrednog rasta i relativno mirne inflacije.
Numbeo sajt grad Amsterdam (Source: https://www.numbeo.com/cost-of-living/in/Amsterdam):
Kupovna cena po m2 (nije strogi centar grada) 5,589eur
Neto zarada 3,567 eur
Mesecna renta stana 1,264 eur

Uporedivo sa na primer Nbg 2,000eur starogradnja i prosecna zarada Bg 680 eur(ne menja mnogo sustinu da stavite i manju cenu a jos pogorsava ako stavite sto neki ovde predlazu Zemun i sl "nisu zaboli asov" novogradnja 2,500 eur)

Koliko treba da se radi za 1m2
Za 1m2 dakle u Amsterdamu treba da radite 1,5 mesec a u Bg 3 meseca.

Period povrata

Bg npr 45m2*2000=90,000eur vrednost stana u Ams 45*5,589=250,000eur vrenodst stana. Kada se podeli sa mescnom rentom Bg 300 eur i Ams 1,264 doboijate period povrata investicije za Ams 17 godina a za Bg 25 godina.

Tacno je da imamo priliv stanovnistva u Bg i trenutno niske kamatne stope, tacno je da ta investicija moze da ima rast vrednosti a takodje da strukturno imamo rast koji sadrzi malu dodatu vrednost i delom uzrokovan izvozom sirovina i najprostijim manuelnim radom a takodje i da ovo nije realan kurs i da postoji inflacija u zadnjem periodu. Takodje moze da nas zadesi sto se vec desava znacajan odliv ljudi ka EU (kao Rukmuniju oko 2m od 17m populacije je napustilo RUmuniju) sto se vec desava pre svega zbog realne potreba zapdane ekonomije upitno je ko je spreman da placa visoku rentu u bg na duzi rok.

Moj jedini zakljucak je da je precenjeno ali s obzirom na traznju i ponudu i uticaj vestackih faktora za sada je ovako i taj ko ima potrebu kupice i nece pitati za cenu ali i taj segment kupaca nije neogranicen kao ni ovaj segment koji kupuje novogradnju. A sto kaze ovaj agent da ne budemo baba vanga - dok je ovaca za sisanje bice i vune.

Prodavci i drzava nastupaju organizovano a obicni ljudi pojedinacno a nisu svi jednako ekonomski edukovani i finansijski mocni. Moja tumacenja nisu savet i tesko je predvideti sve politicke faktore lokalno i na svetskom nivou a svako prihvata svoj rizik pa ako neko od obicnih ljudi i kupaca ima argumentovano svoje tumacenje svakako voleo bih da ga razmenimo i da me razuveri oko mog shvatanja situacije sa cenama nekretnina.
 
Jutarnja gimnastika mozga: sve je jasno osim predvidjanja cene.
Cene su otisle REALNO gore zbog konjukture racionalnih i neracionalnih faktora.
1. Realna potraznja za stanom gde je razlog kupovina za zivot u istom. Ta potraznja je nastala iz ustedjenog kesa i kreditne ekspanzije i bila je usporena u pocetku pandemije.
2. Potraznja za stanovanje ali i investiranje od para onih koji su se vratili u zemlju iz pandemijskih razloga.
3. Potraznja na osnovu ustedjevine iz legalnih prihoda gde se stan kupuje kao investicija i gde se iskljucivo ide na ideju izdavanja.
4. Potraznja iz osnova pranja para gde je nebitno da li ce stan biti izdat ili ce ici u dalju prodaju.
Da bismo mogli razmatrati sta ce se desavati u buducnosti trebalo bi proceniti koliko je svaki od faktora jak a to je slozicete se, van naseg znanja. Oni kojima je stan za zivot onda je nebitno da li cene rastu ili padaju.
 
Nije tačno nivo radona mnogo veći u izolovanim zgradama. Drugo bolji je američki Pontiac star 50 godina, od novog Kineskog Cheryja, na kom otkazuje letva volana, i sve se kvari.Novogradnje su fensi, i to je sve.Nešto kao kad krmaču obučete u balsku haljinu u našminkate je.Dobre zgrade pravljene su do 2000 tih.Zamislite kvalitet kad prave zgradu od 5 spratova, bez šipova.
Pod uslovom da si tom pontiaku promenio sve delove, dakle napravio novog. Starogradnja nikada ne moze biti u rangu novogradnje ma koliko pojedini pokusavali svoje starogradnje da uvale za samo 3k po m2 jer su "kvalitetnije". Prednost starogradnji se može ogledati samo u lokacijama gde novogradnje nepostoje, ostalo su sve puste želje. Eto, sad smo saznali da je bolje da živimo u neizolovanim zgradama.
 
Numbeo sajt grad Amsterdam (Source: https://www.numbeo.com/cost-of-living/in/Amsterdam):
Kupovna cena po m2 (nije strogi centar grada) 5,589eur
Neto zarada 3,567 eur
Mesecna renta stana 1,264 eur

Uporedivo sa na primer Nbg 2,000eur starogradnja i prosecna zarada Bg 680 eur(ne menja mnogo sustinu da stavite i manju cenu a jos pogorsava ako stavite sto neki ovde predlazu Zemun i sl "nisu zaboli asov" novogradnja 2,500 eur)

Koliko treba da se radi za 1m2
Za 1m2 dakle u Amsterdamu treba da radite 1,5 mesec a u Bg 3 meseca.

Period povrata

Bg npr 45m2*2000=90,000eur vrednost stana u Ams 45*5,589=250,000eur vrenodst stana. Kada se podeli sa mescnom rentom Bg 300 eur i Ams 1,264 doboijate period povrata investicije za Ams 17 godina a za Bg 25 godina.

Tacno je da imamo priliv stanovnistva u Bg i trenutno niske kamatne stope, tacno je da ta investicija moze da ima rast vrednosti a takodje da strukturno imamo rast koji sadrzi malu dodatu vrednost i delom uzrokovan izvozom sirovina i najprostijim manuelnim radom a takodje i da ovo nije realan kurs i da postoji inflacija u zadnjem periodu. Takodje moze da nas zadesi sto se vec desava znacajan odliv ljudi ka EU (kao Rukmuniju oko 2m od 17m populacije je napustilo RUmuniju) sto se vec desava pre svega zbog realne potreba zapdane ekonomije upitno je ko je spreman da placa visoku rentu u bg na duzi rok.

Moj jedini zakljucak je da je precenjeno ali s obzirom na traznju i ponudu i uticaj vestackih faktora za sada je ovako i taj ko ima potrebu kupice i nece pitati za cenu ali i taj segment kupaca nije neogranicen kao ni ovaj segment koji kupuje novogradnju. A sto kaze ovaj agent da ne budemo baba vanga - dok je ovaca za sisanje bice i vune.

Prodavci i drzava nastupaju organizovano a obicni ljudi pojedinacno a nisu svi jednako ekonomski edukovani i finansijski mocni. Moja tumacenja nisu savet i tesko je predvideti sve politicke faktore lokalno i na svetskom nivou a svako prihvata svoj rizik pa ako neko od obicnih ljudi i kupaca ima argumentovano svoje tumacenje svakako voleo bih da ga razmenimo i da me razuveri oko mog shvatanja situacije sa cenama nekretnina.


Ne moze biti uporedivo sa NBG jer je NBG po toj Numbeo definiciji vise centar grada. Po Numbeo je prosecna cena kvadrata van centra u Beogradu 1630e (https://www.numbeo.com/cost-of-living/in/Belgrade?displayCurrency=EUR) ne mozemo selektivno neke podatke uzimati odatle a neke odokatovno.

Kada poredimo babe sa babama i zabe sa zabama dobijemo da da, lakse je kupiti kvadrat u Amsterdamu nego u Beogradu i brze se vrati investicija, ali ta razlika uopste nije toliko drasticna.

Pri tom, treba imati u vidu da je Holandija jedna od zemalja sa najujednacenijim primanjima na svetu dok u Srbiji (pogotovo Beogradu) to nije bas slucaj.

Edit: A ako umesto Amsterdama pogledamo Bec ili Minhen, videcemo da je renta veca 2 ili 3 puta ali je zato cena kvadrata veca 3 ili 4 puta. Znaci racunica isplativosti je jos gora nego u Bgd.
 
Poslednja izmena:
Numbeo sajt grad Amsterdam (Source: https://www.numbeo.com/cost-of-living/in/Amsterdam):
Kupovna cena po m2 (nije strogi centar grada) 5,589eur
Neto zarada 3,567 eur
Mesecna renta stana 1,264 eur

Uporedivo sa na primer Nbg 2,000eur starogradnja i prosecna zarada Bg 680 eur(ne menja mnogo sustinu da stavite i manju cenu a jos pogorsava ako stavite sto neki ovde predlazu Zemun i sl "nisu zaboli asov" novogradnja 2,500 eur)

Koliko treba da se radi za 1m2
Za 1m2 dakle u Amsterdamu treba da radite 1,5 mesec a u Bg 3 meseca.

Period povrata

Bg npr 45m2*2000=90,000eur vrednost stana u Ams 45*5,589=250,000eur vrenodst stana. Kada se podeli sa mescnom rentom Bg 300 eur i Ams 1,264 doboijate period povrata investicije za Ams 17 godina a za Bg 25 godina.

Tacno je da imamo priliv stanovnistva u Bg i trenutno niske kamatne stope, tacno je da ta investicija moze da ima rast vrednosti a takodje da strukturno imamo rast koji sadrzi malu dodatu vrednost i delom uzrokovan izvozom sirovina i najprostijim manuelnim radom a takodje i da ovo nije realan kurs i da postoji inflacija u zadnjem periodu. Takodje moze da nas zadesi sto se vec desava znacajan odliv ljudi ka EU (kao Rukmuniju oko 2m od 17m populacije je napustilo RUmuniju) sto se vec desava pre svega zbog realne potreba zapdane ekonomije upitno je ko je spreman da placa visoku rentu u bg na duzi rok.

Moj jedini zakljucak je da je precenjeno ali s obzirom na traznju i ponudu i uticaj vestackih faktora za sada je ovako i taj ko ima potrebu kupice i nece pitati za cenu ali i taj segment kupaca nije neogranicen kao ni ovaj segment koji kupuje novogradnju. A sto kaze ovaj agent da ne budemo baba vanga - dok je ovaca za sisanje bice i vune.

Prodavci i drzava nastupaju organizovano a obicni ljudi pojedinacno a nisu svi jednako ekonomski edukovani i finansijski mocni. Moja tumacenja nisu savet i tesko je predvideti sve politicke faktore lokalno i na svetskom nivou a svako prihvata svoj rizik pa ako neko od obicnih ljudi i kupaca ima argumentovano svoje tumacenje svakako voleo bih da ga razmenimo i da me razuveri oko mog shvatanja situacije sa cenama nekretnina.
Na Novom Beogradu su prosečne plate prešle 900 evra, a isto važi za Vračar, Stari grad itd. Pri tome mnogi imaju i jače, ali neprijavljene plate. Što ne verujem da je čest slučaj u Amsterdamu. Ako se uzme primer stana na N. Bgd, Vračaru itd. onda treba računati i platu od 900+ evra. Dakle neko na N. Bgd treba da radi oko 2 meseca a ne tri da zaradi kvadrat stana. Jeste nepovoljnije u N. Bgd na prvi pogled, ali treba uračunati i druge troškove. Koliko čovek od plate daje na frizera, porez za stan itd ovde a koliko tamo. Živeti u Holandiji jeste bilo nekada daleko bolje nego u Bgd, ali sada nije toliko velika razlika.

Uostalom, ja znam čoveka od 40+ godina, softveraš, radi za veliku firmu, koji se vratio u Srbiju sa porodicom da živi, najviše zbog nekih nematerijalnih stvari, a zarada mu nije mnogo manja ovde i ima službeni auto firmin od 20 i kusur hiljada evra.
 
Starogradnja vs novogradnja pre svega zavisi od ličnih potreba, npr. Da nemam porodicu, da živim momački ili da sam solo biznismen :) izabrao bih novogradnju, ali zbog praktičnosti, blizine vrtića, škole, dobijanja više m2 za iste novce a svaki m2 mi je važan jer nas je 5oro, odluka je pala na starogradnju.
Sigurno je lepše ulaziti svaki dan u sređen ulaz, nov lift itd, ali kompromisi moraju da rade kada su stanovi u pitanju za nas obične smrtnike.
 
Ima ljudi koji misle da je plata na NBG 123 eura.
Takodje ima ljudi koji znaju coveka koji je sa NBG otisao u Amsterdam, pa se vratio u NBG, pa opet otisao u Amsterdam, pa se vratio.
Covek vozi Tomos automatik i kune se da mu je bolje ovde jer u Amsterdamu svi voze elektricne trotinete.

Ljudi, dajte malo ozbiljnosti u diskusiji - proverene brojke i izvore.
 
Ne moze biti uporedivo sa NBG jer je NBG po toj Numbeo definiciji vise centar grada. Po Numbeo je prosecna cena kvadrata van centra u Beogradu 1630e (https://www.numbeo.com/cost-of-living/in/Belgrade?displayCurrency=EUR) ne mozemo selektivno neke podatke uzimati odatle a neke odokatovno.

Kada poredimo babe sa babama i zabe sa zabama dobijemo da da, lakse je kupiti kvadrat u Amsterdamu nego u Beogradu i brze se vrati investicija, ali ta razlika uopste nije toliko drasticna.

Pri tom, treba imati u vidu da je Holandija jedna od zemalja sa najujednacenijim primanjima na svetu dok u Srbiji (pogotovo Beogradu) to nije bas slucaj.

Edit: A ako umesto Amsterdama pogledamo Bec ili Minhen, videcemo da je renta veca 2 ili 3 puta ali je zato cena kvadrata veca 3 ili 4 puta. Znaci racunica isplativosti je jos gora nego u Bgd.
U zapadnim zemljama je mozda jaca srednja klasa to se slazem sa Vama a za Bec i Minhen sporiji je povrat ali lakse se kupuje uzimajuci u obzir zaradu.
Imate i socijalnu komponentu u Nemackoj gde mozete dobiti pomoc drzave i subvencije za stanovanje itd sto kod nas nije slucaj.

Takodje imamo i druge primere gde stojimo po pravilu losije- po meni je samo pitanje odrzivosti stvorenog stanja s obzirom na trenutna makro desavanja. Shodno niskoj zaradi u Bg koja cini tu neku masu zarada od verovatno 70% Beogradjana upitno je koliko su postojece cene odrzive - mala zrada znaci teze dolazenje do nekretnine i teskoce pri otplati i veliko opterecenje tj ogranicenje traznje. Nije isto kada neko sa zaradom 700 eur i manje otplacuje kredit i neko sa 3000eur.

Podaci su prema sajtu Numbeo -apartman van strogog centra grada. Strog centar grada podrazumeva se istorijsko jezgro grada kao kod nas Vracar, Dorcol, Karadjordjeva i sl a to nije svakako Nbg jer je to sirok pojam.

Pretpostavka za Nbg cena 1,770 je iz ovog izvora https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/HtmlL/G20221047.html
Koliko je relano ovo 1770 ako se npr B. kosa ceni 2k sad stvar je pretpostavke.

Pretpostavka prosecna zarade je iz ovog izvora https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/HtmlL/G20221047.html
Po mom misljenju prosecna zarada je upitna jer se kurs vestacki odrzava tako da ova zarada 680 eur po meni nije realna.

Svakako ne menjaju se drasticno zakljuci u odnosu na druge zemlje ako korigujete parametre za Bg.

1646996512804.png
 
Pa ne mozemo bas da za ostale gradove uzimamo outside of city centre Numbeo cene a za Nbg da racunamo neku proizvoljnu lokalnu statistiku. Svaki od tih gradova verovatno isto ima nekoliko lokalnih statistika i opstine koje se ne poklapaju sa numbeom pa mogu ispasti gori/bolji po njima.

Dal je Nbg strogi centar ili ne je pitanje, definitivno je najbogatija beogradska opstina koja dozivljava najvecu eksploziju cena nekretnina. Ako hocemo da budemo fer i sigurni da gledamo nesto sto je ‘outside of city centre’ onda treba racunati Rakovicu ili Surcin a ne Nbg.
 
Pa ne mozemo bas da za ostale gradove uzimamo outside of city centre Numbeo cene a za Nbg da racunamo neku proizvoljnu lokalnu statistiku. Svaki od tih gradova verovatno isto ima nekoliko lokalnih statistika i opstine koje se ne poklapaju sa numbeom pa mogu ispasti gori/bolji po njima.

Dal je Nbg strogi centar ili ne je pitanje, definitivno je najbogatija beogradska opstina koja dozivljava najvecu eksploziju cena nekretnina. Ako hocemo da budemo fer i sigurni da gledamo nesto sto je ‘outside of city centre’ onda treba racunati Rakovicu ili Surcin a ne Nbg.
Nije proizvoljna - stavljen je prosek za Nbg i u to ulazi i B. kosa 3 i poslednji savski blokovi u taj prosek. Ako je blok 63 i 64 centar Beograda mislim stvarno besmislica. Ta dva bloka na halooglasima cene su 1700-1800 eur i za to apsolutno se podrazumeva da nije centar grada i za takve stanove je zapravo ova gore racunica.

Naselja tipa Surcin Batajnica - to su naselja izvan grada a ne izvan centra grada i tako bi bilo navedeno na Numbeo da su na to mislili.

Za naselja izvan grada Batajnica Surcina verovatno vaze i druga pravila traznje i ponude i drugi profil kupaca i ne treba to ni uzimati po meni kao Beograd- to su prigradska naselja. Racunamo prosek da bi se doslo do nekakvog zakljucka. Trenutno je po mom misljenju novogradnja povukla cene starogradnje ali je suludo da starogradnja+renoviranje bude priblizno kao novogradnja i shodno kupovnoj moci kupaca za tu trzisnu nišu dostignut je maximum cene jer vidimo da se Opstina blok 2 ili blok 30 prodaju 70m2 za 120k a to je premijum centar grada po nekima ovde.

Mislim da stoji da je duzi period povrata i skuplji m2 shodno zaradama gradjana u Bg u odnosu na druge uporedive gradove.
 
Prigradska naselja su Sopot, Grocka, Lazarevac, a Surcin i Rakovica su gradske opstine, do njih ide gradski prevoz cak i I zone i tu nema neke rasprave, cak i na Wikipediji jasno pise koje opstine se u Beogradu smatraju gradskim a koje prigradskim.

Ako racunamo prosek a konstantno navodimo Nbg kao taj prosek onda nikako ne racunamo kako treba. Nbg je poslovni centar Beograda i niko nece za neki drugi grad smatrati da je takva lokacija prosecna prigradska opstina.
 
Prigradska naselja su Sopot, Grocka, Lazarevac, a Surcin i Rakovica su gradske opstine, do njih ide gradski prevoz cak i I zone i tu nema neke rasprave, cak i na Wikipediji jasno pise koje opstine se u Beogradu smatraju gradskim a koje prigradskim.

Ako racunamo prosek a konstantno navodimo Nbg kao taj prosek onda nikako ne racunamo kako treba. Nbg je poslovni centar Beograda i niko nece za neki drugi grad smatrati da je takva lokacija prosecna prigradska opstina.
A da li je po vama blok 63 i 64 centar Beograda ili je izvan gradskog centra?
 
Ja bih radije kupio stan u tim blokovima nego na Vračaru pa makar to bila "periferija". U pravu je Defke, ne može se porediti to. Ako gledamo samo daljinu onda je karaburma skuplja lokacija jer je bliža centru od nbg-a. Hajde onda da racunamo prosek na karaburmi, visnjickoj banji, zvezdari... Kao što je kneza miloša "administrativni centar", tako je i NBG "poslovni centar", dok je stari grad "strogi centar".
 
Tebra, opusti se, prešli smo sa Atine na Amsterdam. Potpuno uporediv grad sa Beogradom :)
Bocko, cene koje ti pominješ su širi centar. Periferija Amsterdama uporediva sa recimo Surčinom ali samo po daljini ima da se nađe već od 2.500 e.
Harlem na 18 km od centra su cene oko 3 soma.
Inače u Holandiji možete kupiti stan na kredit sa 0% učešća.
BDP po glavi Holandija 53,000 dolara, Srbija 7.600 dolara.
Izvoz poljoprivrede Holandija 100 milijardi evra, Srbija 4 milijarde.
Možemo ovako doveka.
 
Ja bih radije kupio stan u tim blokovima nego na Vračaru pa makar to bila "periferija". U pravu je Defke, ne može se porediti to. Ako gledamo samo daljinu onda je karaburma skuplja lokacija jer je bliža centru od nbg-a. Hajde onda da racunamo prosek na karaburmi, visnjickoj banji, zvezdari... Kao što je kneza miloša "administrativni centar", tako je i NBG "poslovni centar", dok je stari grad "strogi centar".
Ako po izvestaju Rgz kazemo da su ceo Stari Grad, Vracar, Savski centar i Novi Beograd gradski centar onda evo sabrane sve lokacije izvan gradskog centra sa periodom povrata i odnosa zarade i cene m2. Opet imamo nepovoljnije pokazatelje povrata i odnosa mesecne zarade i cene kvadrata od drugih gradova.

A mozemo da izracunamo onda ovo i za gradski centar pa da se uporedimo.

Ili mozemo racunati da su sve ove gradske opstine premijum gradski centar pa tako da uporedimo sa Numbeo?!

Godisnji Izvestaj trzista nepokretnosti za 2021.

1647008413787.png
 
A da li je po vama blok 63 i 64 centar Beograda ili je izvan gradskog centra?
Geografski nije ali definitivno specificna. Lokacija iz koje se peske moze doci do poslovnog centra grada (u Bloku 65) nigde ne bi bila smatrana za prosecnu periferiju.

Tebra, opusti se, prešli smo sa Atine na Amsterdam. Potpuno uporediv grad sa Beogradom :)
Bocko, cene koje ti pominješ su širi centar. Periferija Amsterdama uporediva sa recimo Surčinom ali samo po daljini ima da se nađe već od 2.500 e.
Harlem na 18 km od centra su cene oko 3 soma.
Inače u Holandiji možete kupiti stan na kredit sa 0% učešća.
BDP po glavi Holandija 53,000 dolara, Srbija 7.600 dolara.
Izvoz poljoprivrede Holandija 100 milijardi evra, Srbija 4 milijarde.
Možemo ovako doveka.
Postoji gomila ljudi u Beogradu koji zaradjuju blizu holandskih prosecnih plata i kojima je prihvatljivije da daju 3k za centar Beograda nego 3k za amsterdamski Surcin.

Ili mozemo racunati da su sve ove gradske opstine premijum gradski centar pa tako da uporedimo sa Numbeo?!

Mozemo ih racunati kao gradski centar. Cene na Numbeu pod "city center" ne obuhvataju samo 'premijum' centar. Ako mislite da je u premijum centru Beča prosecna cena 8k varate se.
 
Evo, za ove što žive u prošlosti i ne razumeju da ima sve više ljudi u Beogradu koji zarađuju ozbiljnu lovu, stavljaju cene nekretnina Vračar, N. Bgd, a gledaju prosek plata teritorije Beograda.

I za ove što ne poznaju ljude koji se vraćaju u Bgd iz inostranstva. Ja ih znam dosta.

Pazite, ovo su proseci, gde su uračunati ljudi koji rade u Maxiju i slično za 40-50 hiljada. Što znači da ima mnogo ljudi koji rade za više stotina hiljada, e to su kupci.

Ovaj prvi link je od prošle godine.





"Tako je prosečna plata na Vračaru bila dva i po puta veća od preševske i dostigla 129.257 dinara.

Prosek iznad 120.000 ostvaren je i na Starom gradu i u Novom Beogradu, pa su žitelji Starog grada u decembru u proseku zarađivali po 121.934 dinara a Novog Beograda 124.495 dinara."
 
Samo par zadnjih postova je dovoljno da se vidi besmislenost polemisanja oko cene nekretnina. Svako iznosi svoje cifre, prosecna plata je u rasponu 680 do 1000 evra, cena kvadrata 1750-2000, renta 250 za 45 kvadrata (da mi je da vidim tu supu na novom beogradu koju se u ovom trenutku izdaje za 250 evra)...
Mani jedino neko merilo moze da bude ovo sto je neko gore okacio u tabeli (pod uslovom da su podaci tacni). Ispada da smo potpuno uporedivi sa npr Budimpestom, Zagrebom, Varsavom. Manite me Amsterdama, drugi je to svet.
 
Evo, za ove što žive u prošlosti i ne razumeju da ima sve više ljudi u Beogradu koji zarađuju ozbiljnu lovu, stavljaju cene nekretnina Vračar, N. Bgd, a gledaju prosek plata teritorije Beograda.

I za ove što ne poznaju ljude koji se vraćaju u Bgd iz inostranstva. Ja ih znam dosta.

Pazite, ovo su proseci, gde su uračunati ljudi koji rade u Maxiju i slično za 40-50 hiljada. Što znači da ima mnogo ljudi koji rade za više stotina hiljada, e to su kupci.

Ovaj prvi link je od prošle godine.





"Tako je prosečna plata na Vračaru bila dva i po puta veća od preševske i dostigla 129.257 dinara.

Prosek iznad 120.000 ostvaren je i na Starom gradu i u Novom Beogradu, pa su žitelji Starog grada u decembru u proseku zarađivali po 121.934 dinara a Novog Beograda 124.495 dinara."
Ok. Ne razumemo. Živimo u prošlosti jbga. Nismo još kročili u zlatno doba.
Nego objasni ti nama kako je moguće u svem tom prosperitetu da ti nisi još pazario stan, nego čekaš dobitak na kladži verovatno.
Umesto da pričeš u vrlim milionerima, daj objasni nam iz tvog ugla kako čovek ne može da kupi stan u Beogradu.
 
Ok. Ne razumemo. Živimo u prošlosti jbga. Nismo još kročili u zlatno doba.
Nego objasni ti nama kako je moguće u svem tom prosperitetu da ti nisi još pazario stan, nego čekaš dobitak na kladži verovatno.
Umesto da pričeš u vrlim milionerima, daj objasni nam iz tvog ugla kako čovek ne može da kupi stan u Beogradu.
Mogao bi i ti da objasnis kako to da Holandija sa tim bagatela cenama, kreditima sa 0% ucesca, vecim GDP-em, poljoprivrednim izvozom itd. i dalje ima manji home ownership rate od Srbije? https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_home_ownership_rate

Ocigledno ni u zemljama koje su daleko ispred Srbije ekonomski ne moze bas svako da kupi stan, sigurno je da niko ovde ne tvrdi da je to moguce u Beogradu.

Samo par zadnjih postova je dovoljno da se vidi besmislenost polemisanja oko cene nekretnina. Svako iznosi svoje cifre, prosecna plata je u rasponu 680 do 1000 evra, cena kvadrata 1750-2000, renta 250 za 45 kvadrata (da mi je da vidim tu supu na novom beogradu koju se u ovom trenutku izdaje za 250 evra)...
Mani jedino neko merilo moze da bude ovo sto je neko gore okacio u tabeli (pod uslovom da su podaci tacni). Ispada da smo potpuno uporedivi sa npr Budimpestom, Zagrebom, Varsavom. Manite me Amsterdama, drugi je to svet.
Upravo, glavni grad zemlje u kasnoj tranziciji, u kojoj se ubrzano formira nova srednja klasa. Jedno su nase zemlje u kojima je vecina radno sposobnih ljudi rodjena u nekom drugom ekonomskom uredjenju a drugo strogi Zapad koji je u kapitalizmu vekovima vec.
 
Mogao bi i ti da objasnis kako to da Holandija sa tim bagatela cenama, kreditima sa 0% ucesca, vecim GDP-em, poljoprivrednim izvozom itd. i dalje ima manji home ownership rate od Srbije? https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_home_ownership_rate

Ocigledno ni u zemljama koje su daleko ispred Srbije ekonomski ne moze bas svako da kupi stan, sigurno je da niko ovde ne tvrdi da je to moguce u Beogradu.


Upravo, glavni grad zemlje u kasnoj tranziciji, u kojoj se ubrzano formira nova srednja klasa. Jedno su nase zemlje u kojima je vecina radno sposobnih ljudi rodjena u nekom drugom ekonomskom uredjenju a drugo strogi Zapad koji je u kapitalizmu vekovima vec.
Jako je prosto. Da si uključio mozak mogao si sam shvatiti.
Ako bolje pogledaš prvih 20 država na tom spisku su sve bivše komunističke zemlje u kojima su se stanovi delili raji
koja ih je kasnije otkupljivala za neku siću kao što je slučaj kod nas.
Da kod nas nije bilo komunizma ta cifra bi bila kao kod Fidžija.
 
Geografski nije ali definitivno specificna. Lokacija iz koje se peske moze doci do poslovnog centra grada (u Bloku 65) nigde ne bi bila smatrana za prosecnu periferiju.
Druže, odakle si ti i čime se baviš pa da razumemo zbog čega pišeš ovakve stvari?

Uz dužno poštovanje to je najgori deo Bgd uz ne znam Karaburmu i Rakovicu koji ljudi izbegavaju zbog kriminala droge nehumanih uslova i ti to nazivaš nekom premijum lokacijom centrom grada. Pa ljude je tu strah noću da uđu u garažu šta misliš zbog čega?! Svako malo dolazi do obračuna navijača nemaš gde da parkiraš a toliki prostor.. Drug koji živi u tim kvartovima pa prepuno je psećeg izmeta i misliš da neko hoće da dođe to da im očisti- neće jer je periferija i jer živi dosta ljudi koji su uz dužno poštovanje socijala.. Ljudi o čemu mi pričamo koga vi lažete ovaj jadni narod ovde manipulišete da mu uzmete zadnju crkavicu za premijum lokaciju periferija Nbg?!

Izračunato je gore precizno jasno pa hoće da se bavi neka komentariše argumentovano i neka doda svoje podatke a ne ovde sa agentima i investitorima da se prepucavam.

Prikazano matematički krajnje konzervativno za 2021 pa hajde da drugačije izračunamo ako nešto nije dobro ili ko se razume u podatke o inflaciji privrednom rastu kamtama i sl : prikazane su sve opštine zvanični podaci sem centralnih gradskih opština i iskljucen ceo Nbg kao "premijum lokacija" i dobijena prosečna cena za stan izvan gradskog centra i moze da se uporedi sa (prikazano iznad gore prethodne poruke) drugim gradovima sa sajta Numbeo i izracuna period povrata i poredjenje zarade i cene m2 pa ko je pametan razumece da li je investicija isplativa, da li nje naduvano, da li je skupo. Radi se o prosecima za grad Beograd i odvajam taj segment starogradnje za lokacije van centra, uzimamo obične ljude da prosečnim primanjima koji kupuju takve stanove a ne gastose i unusual efekte. Segement starogradnje je niša za sebe i gastosi i ovi novopoečeni ojha to u manjoj meri kupuju i može se odvojiti od novogradnje koja je rezultat intervecionizma.

Ovo što i drugi pišu slažem se - uzimaju ljudi koji moraju i njima nije skupo. Ovi drugi su preduzetnici čuvani snalažljivi iz zadnje klupe u školi jer ne zna se na drugi način uložiti i ovi kovid gastosi preplašeni.
Moj neki pravac razmišljanja je da ovo može da se nastavi za novigradnju zbog političkih okolnosti a moguće je i da je zasićen segment tražnje starogradnje po ovim cenama. Uz rast kamata logičan je pad tražnje po ovim cenama. Moguća kriza ozbiljno može da uzdrma ceo seltor.
Takođe i za novovradnju pitanje je kome će izdavati premijum lokacije i po kojoj ceni a znamo da to nosi i trošak održavanja poreza i sl. A kad vlasnicima zahvale likvidna sredstva ojha šta da sipam u džipa da stignem do sela onda dolazi do pada cena.

Ekonomija je struka i podrazumeva i statistiku i neku logičnu sledljivost a ne banalne komentare jer je neko iz interesa zauzeo neku stranu i zato ću i preskakati ove organizovane pristrasne komentatore pa ko ima nešto logično da doda tu smo..
 
Vrh