Cene nekretnina

[Boža M]

Apsolutno ne, investitor je pokrenuo ekonomiju da izgradi zgradu. Rentiranje koje sledi nakon toga nije pokretač ekonomije.

Da nema kupca ne bi ni investitor investirao.

To je tržišna ekonomija- proizvodi i usluge se prave po želji kupaca. Zato je i uspešna.

Suprotno tome je planska ekonomija u kojoj se proizvodi i usluge proizvode u skladu sa tim šta vlast misli da ljudima treba.

U Kini imamo oba sistema, pogotovo je tako bilo u početnom prelazu na tržišnu privredu i rezultat je uspeh u delu ekonomije usmerenom na tržište i neuspeh planske ekonomije, a vezano za temu gradova duhova koje je država planirala misleći da je to dobro za ljude, a ispostavilo se da ljudi to ne žele.

Kineska država je bila investitor i spucala je resurse u neuspešnu gradnju. Zato su socijalističke ekonomije neuspešne, jer se vode principom šta neki državni službenik misli da ljudi žele ili im treba, a tržišne privrede su uspešne jer prate šta kupci stvarno žele.

 

[Boža M]

Од људи које сам упознао у животу, што лично што кроз породичне контакте, врло је мали број оних који у току свог живота нису стекли некретнину. Рекао бих да тај проценат није већи од 5%. Причам о људима који су значајан део свог живота провели у комунистичкој Југославији.
Куће на селу јесу биле код родитеља али су те куће биле одржаване и живе. Улагале су се паре у дограђивање и сређивање. Код нас у Ужицу је јако мали проценат људи који немају неку викендицу. Да ли на Златибору, Тари, Кокином Броду или негде друго. Део је средио породичну кућу, други део је направио све од нуле.
Од мог најширег друштва које има између 30 и 40 година, викендицу још увек није направио нико. Стан је купио можда сваки десети и то је сваком без изузетка била неопходна велика помоћ родитеља и фамилије.

Један обичан фабрички радник сада може да купи стан у Ужицу само ако се одрекне минимално половине своје плате и са остатком живи као црв. И онда се стан купује тако што кредит дигну и мама и тата и брат и жена и ташта и таст.

U ono vreme je svašta nešto od uvoznih stvari bilo preskupo, što ljudi danas kupuju zdravo za gotovo. Većina ljudi je nosila domaće patike, dok su prve Reebok patike bile toliko skupe da je u dnevniku bila reportaža o tome ko to kupuje kad koštaju više od pola prosečne plate.

Deca su nosila džempere koje im je baka štrikala, mnogo više su pila sokove praviše, jer je koka kola bila relativno skupa. Odlazak na more izvan SFRJ je bila retkost, kao i bilo koje putovanje u inostranstvo. Strana kola su bila nedostupna/preskupa.

U takvim okolnostima je imalo smisla uzeti kredit koji će pojesti inflacija i graditi vikendicu uz pomoć rodbine/prijatelja.

Kada danas ljudi ne bi kupovali markiranu garderobu, patike, sokove, jedva da bi sedeli u kafićima, ne bi putovali u inostranstvo osim jednom godišnje u neki socijalni smeštaj u Grčkoj na moru, kada ne bi imali kola ili bi imali neku šklopociju koju sami održavaju koliko mogu, itd, siguran sam da bi uštedeli za vikendicu od 30-50 kvadrata.

Naravno, mislim da je besmisleno ulagati u vikendicu na račun putovanja po svetu, udobnih patika, solidnog auta i opšteg životnog komfora koji danas ljudi imaju. Zato to ljudi i ne rade.

Te kredite što ih je jela inflacija smo krvavo platili devedesetih.

 

[goran123]

 

[sundjer_bob]

Budite ljubazni pa nam pojasnite kako je to moguće?

Najlakse na primeru: neko je skupio 20% ucesca za dvosoban stan od 50ak kvadrata. Takav stan trenutno kosta 130k evra.

Opcija 1: Kupovina
Rata za kredit na 20 godina je 692 evra sa fiksnom stopom od 5%.
Neka vrednost tog stana realno raste 2% godisnje, sa inflacijom da kazemo 5%. Za 20 godina ce taj stan vredeti 344k evra.
Ako je nominalni rast 7.1% godisnje, koliko je bilo u prethodnih 10 godina, gde je bio konstantan rast, onda je to 520k evra za 20 godina, ali to je period od dna i konstantan rast.
Ako uzmemo od 2009 npr. kad je bio vrh u tom trenutku, rast je dosta manji - 4% i za 20 godina to daje 284k evra.

Stanarina za takav stan je oko 400-500 evra.

Opcija 2: Iznamljivanje + berza
Uzmes ucesce i ulozis tih 26k evra u berzu + razliku rata-renta od recimo 200e svakog meseca.
To ti za 20 godina daje 270k evra
Ako stavljas 300 evra mesecna na berzu, onda to izadje na 340k evra.

Ima tu jos parametara koji mogu da variraju, ako raste cena iznamljivanja to ide u prilog kupovini stana...
Po ovoj racunici ispada slicno. Renta ti daje opciju da se lakse selis po potrebi. Vlasnistvo nad stanom daje vecu sigurnost.

Edit: dodao bih, ako uzmes S&P500 npr, onda za ovih 20 godina to izlazi na 420k

 

[beli labud]

Slazem se! Nikako nesto premium da se pojavi na Zlatiboru. Samo soc gradnja I po neka standardica ali vise kao izolovan slucaj, izuzetak.

Nema više soc izgradnje da ipak ne preterujemo! Standarda ima, ali ima i sve više Premijuma, slabo pratiš. Ali suština je u ovom planiranom i odobrenom razvoju, i kako se to bude gradilo i Expo približavao biće sve više Premijuma. Mislim da takoreći nema ograničenja, ali ajde nek ostane zapisano da ima prostora za preko 30 hotela vrhunske kategorije + dosta onih ekskluzivnih brvnara alpskog tipa - chaleta.
Ne znam da li znaš da se autoput i aerodrom i grade i rekonstruišu upravo da bi se tih 30 do 50.000 zlatiborskih kreveta stavilo u funkciju Beograda i Expo2027, jer su bgd hotelijeri izjavili da im ne pada na pamet da grade u Beogradu 130 hotela koji nedostaju jer ne znaju kako da ih popune kad prođe izložba.

Evo prvog svetskog hotelskog lanca "Karisma Hotels & Resorts" sa 5* koji je krenuo sa radom ove godine na Zlatiboru. Cene za sobe i apartmane od 200 do 800 eur a Presidental Suite od 1050 do 3200 eur (cene po danu)

Bor hotel by Karisma - Zlatibor

„Bor hotel by Karisma“ 5* deo je jedne od vodećih svetskih hotelskih grupacija Karisma Hotels & Resorts“ i prvi je hotel ovog hotelskog lanca koji je otvoren u Srbiji. Hotel pruža uslugu vrhunskog kvaliteta i kategorisan je sa pet zvezdica. Hotelski komple

www.zlatibor.org.rs

BOR Hotel By Karisma

borhotel.com

 

[Suzuman]

Najlakse na primeru: neko je skupio 20% ucesca za dvosoban stan od 50ak kvadrata. Takav stan trenutno kosta 130k evra.

Opcija 1: Kupovina
Rata za kredit na 20 godina je 692 evra sa fiksnom stopom od 5%.
Neka vrednost tog stana realno raste 2% godisnje, sa inflacijom da kazemo 5%. Za 20 godina ce taj stan vredeti 344k evra.
Ako je nominalni rast 7.1% godisnje, koliko je bilo u prethodnih 10 godina, gde je bio konstantan rast, onda je to 520k evra za 20 godina, ali to je period od dna i konstantan rast.
Ako uzmemo od 2009 npr. kad je bio vrh u tom trenutku, rast je dosta manji - 4% i za 20 godina to daje 284k evra.

Stanarina za takav stan je oko 400-500 evra.

Opcija 2: Iznamljivanje + berza
Uzmes ucesce i ulozis tih 26k evra u berzu + razliku rata-renta od recimo 200e svakog meseca.
To ti za 20 godina daje 270k evra
Ako stavljas 300 evra mesecna na berzu, onda to izadje na 340k evra.

Ima tu jos parametara koji mogu da variraju, ako raste cena iznamljivanja to ide u prilog kupovini stana...
Po ovoj racunici ispada slicno. Renta ti daje opciju da se lakse selis po potrebi. Vlasnistvo nad stanom daje vecu sigurnost.

Edit: dodao bih, ako uzmes S&P500 npr, onda za ovih 20 godina to izlazi na 420k

To je računovodstvena računica koja ne uzima u obzir iste parametre kao ekonomska. Po ekonomskoj računici to može da se isplati samo nekom ko apsolutno ne mari da ima svoj dom nad glavom.

 

[MrGood2016]

Nema više soc izgradnje da ipak ne preterujemo! Standarda ima, ali ima i sve više Premijuma, slabo pratiš.

Ako moze da oznacis na ovoj slici sta je soc, sta je standard sta premium

Puca biznis na Zlatiboru – VIDEO - Borba Info

Da je svakog čuda tri dana dosta, pokazuje i situacija sa kojom se sve češće suočavaju ugostitelji n

www.borba.info

 

[Extroniks]

Najlakse na primeru: neko je skupio 20% ucesca za dvosoban stan od 50ak kvadrata. Takav stan trenutno kosta 130k evra.

Opcija 1: Kupovina
Rata za kredit na 20 godina je 692 evra sa fiksnom stopom od 5%.
Neka vrednost tog stana realno raste 2% godisnje, sa inflacijom da kazemo 5%. Za 20 godina ce taj stan vredeti 344k evra.
Ako je nominalni rast 7.1% godisnje, koliko je bilo u prethodnih 10 godina, gde je bio konstantan rast, onda je to 520k evra za 20 godina, ali to je period od dna i konstantan rast.
Ako uzmemo od 2009 npr. kad je bio vrh u tom trenutku, rast je dosta manji - 4% i za 20 godina to daje 284k evra.

Stanarina za takav stan je oko 400-500 evra.

Opcija 2: Iznamljivanje + berza
Uzmes ucesce i ulozis tih 26k evra u berzu + razliku rata-renta od recimo 200e svakog meseca.
To ti za 20 godina daje 270k evra
Ako stavljas 300 evra mesecna na berzu, onda to izadje na 340k evra.

Ima tu jos parametara koji mogu da variraju, ako raste cena iznamljivanja to ide u prilog kupovini stana...
Po ovoj racunici ispada slicno. Renta ti daje opciju da se lakse selis po potrebi. Vlasnistvo nad stanom daje vecu sigurnost.

Edit: dodao bih, ako uzmes S&P500 npr, onda za ovih 20 godina to izlazi na 420k

Ovo je super ali kao sto si rekao izostavlja se par situacija:

1. Renta ce sigurno rasti u tih 20 godina, ocekivati da neko ko danas placa 400 eura i kroz 10 godina da placa 400 eura je suludo, sa druge strane mozes da uzmes fiksnu kamatnu stopu na 20 godina i da ti inflacija pojede ratu. Kroz 10 godina renta prestize ratu svakako uglavnom, i onda pored rasta vrednosti nekretnine stan krece i da ti zaradjuje aktivno pare ako isti stan izdajes.

2. S&P 500 bull run moze da se smanji ili da cak ide i dole, cena nekretnina u Srbiji se pokazala otpornom na ovakve scenarije jer je potraznja za stanovanjem u BGu i dalje ogromna, narocito za centralne opstine

3. Posedovanje nekretnine otvara te i za opcije bookinga / airbnb-a, koje imaju veci doprinos od investiranja uglavnom

4. Ako ti rentiras nekretninu onda imas isto rizik da ti neko poveca rentu, meni su u rasponu od 3 godine digli rentu sa 400 na 600 eura u periodu od 2021-2023, pa sam na kraju promenio stan pre godinu dana i presao u bolji stan za 550 eura mesecno. Svakako ne placam 400 eura kao pre 4 godine, a kamoli 300 eura kao pre 6 godina za slican/isti stan.
To nije nezamerljiv skok u ceni rentiranja, rekao bih da se sada stabilizovalo malo ali nije suludo misliti da ce cene rentiranja ici +50 eura na svake 2-3 godine u tom periodu od 20 godina.

 

[sundjer_bob]

To je računovodstvena računica koja ne uzima u obzir iste parametre kao ekonomska. Po ekonomskoj računici to može da se isplati samo nekom ko apsolutno ne mari da ima svoj dom nad glavom.

Pa ni kad uzmes kredit nije tvoj dom, nego pripada banci dok ne otplatis kredit. Nije kao da nemas krov na glavom kad iznajmljujes stan. Poenta je pokazati da finansijski je slicna odluka. Imas i drugih troskova kao vlasnik: porez, osiguranje, popravke...

 

[sundjer_bob]

1. Renta ce sigurno rasti u tih 20 godina, ocekivati da neko ko danas placa 400 eura i kroz 10 godina da placa 400 eura je suludo, sa druge strane mozes da uzmes fiksnu kamatnu stopu na 20 godina i da ti inflacija pojede ratu. Kroz 10 godina renta prestize ratu svakako uglavnom, i onda pored rasta vrednosti nekretnine stan krece i da ti zaradjuje aktivno pare ako isti stan izdajes.

Nista nije sigurno. Kad odu rusi mozda padne renta. Sigurno je samo ono sto su svi ovde na forumu sebi zacrtali da je sigurno. Uzeo sam prilicno konzervativan primer za berzu i pustio da podaci idu u prilog nekretninama.

2. S&P 500 bull run moze da se smanji ili da cak ide i dole, cena nekretnina u Srbiji se pokazala otpornom na ovakve scenarije jer je potraznja za stanovanjem u BGu i dalje ogromna, narocito za centralne opstine

Nije fer reci da je s&p bull run izuzetak, a da bull run nekretnina u Beogradu nije izuzetak.

3. Posedovanje nekretnine otvara te i za opcije bookinga / airbnb-a, koje imaju veci doprinos od investiranja uglavnom

Neces da izdajes stan u kojem zivis valjda?

4. Ako ti rentiras nekretninu onda imas isto rizik da ti neko poveca rentu, meni su u rasponu od 3 godine digli rentu sa 400 na 600 eura u periodu od 2021-2023, pa sam na kraju promenio stan pre godinu dana i presao u bolji stan za 550 eura mesecno. Svakako ne placam 400 eura kao pre 4 godine, a kamoli 300 eura kao pre 6 godina za slican/isti stan.
To nije nezamerljiv skok u ceni rentiranja, rekao bih da se sada stabilizovalo malo ali nije suludo misliti da ce cene rentiranja ici +50 eura na svake 2-3 godine u tom periodu od 20 godina.

Opet, uzeo si period koji je izuzetak. 10 godina pre toga nije bilo nekog rasta cene rente, a znam puno ljudi koji i dalje iznamljuju po cenama od pre 3-4 godine, jednostavno im nije porasla stanarina.

 

[Suzuman]

Pa ni kad uzmes kredit nije tvoj dom, nego pripada banci dok ne otplatis kredit. Nije kao da nemas krov na glavom kad iznajmljujes stan. Poenta je pokazati da finansijski je slicna odluka. Imas i drugih troskova kao vlasnik: porez, osiguranje, popravke...

Poenta priče je da se u tom primeru sve svodi na golu računicu, koja je kao što je naveo @Extroniks podležna mnogim promenama. To je računovodstvo, svođenje računa na kraju svega. Ekonomija je drugo. Ako te neko u 10 godina rentanja primora da se seliš 5 puta, koliko si vremena, živaca, para i sličnog izgubio za to vreme? Koliko si vremena potrošio u nalaženju stana, a mogao si da recimo naučiš nešto novo, primeniš to i zaradiš više? Koliko si izgubio snage čisteći i održavajući tuđi podrum da bi ostavio stvari? U kojoj su meri tvoje mogućnosti uskraćene dok si živeo pod tuđim krovom, čega si morao da se odrekneš?
To je ekonomija.

 

[sutraw]

4. Ako ti rentiras nekretninu onda imas isto rizik da ti neko poveca rentu, meni su u rasponu od 3 godine digli rentu sa 400 na 600 eura u periodu od 2021-2023, pa sam na kraju promenio stan pre godinu dana i presao u bolji stan za 550 eura mesecno. Svakako ne placam 400 eura kao pre 4 godine, a kamoli 300 eura kao pre 6 godina za slican/isti stan.

Ovo je najveći rizik, podizanje kirije i naravno politika ECB koja opet može da devalvira evro i kirije da završe na 800 EUR prosečno.

Opet, uzeo si period koji je izuzetak. 10 godina pre toga nije bilo nekog rasta cene rente, a znam puno ljudi koji i dalje iznamljuju po cenama od pre 3-4 godine, jednostavno im nije porasla stanarina.

Znam i ja, ali vremenom stanodavci ipak shvate da mogu da zarade više, neće to tako večno ostati. Takođe sve više Rusa kupuje po rečima nekih advokata sa kojima sam pričao.

 

[sundjer_bob]

Poenta priče je da se u tom primeru sve svodi na golu računicu, koja je kao što je naveo @Extroniks podležna mnogim promenama. To je računovodstvo, svođenje računa na kraju svega. Ekonomija je drugo. Ako te neko u 10 godina rentanja primora da se seliš 5 puta, koliko si vremena, živaca, para i sličnog izgubio za to vreme? Koliko si vremena potrošio u nalaženju stana, a mogao si da recimo naučiš nešto novo, primeniš to i zaradiš više? Koliko si izgubio snage čisteći i održavajući tuđi podrum da bi ostavio stvari? U kojoj su meri tvoje mogućnosti uskraćene dok si živeo pod tuđim krovom, čega si morao da se odrekneš?
To je ekonomija.

Pa razumem sta pricas, na pojedincu je da odluci sta mu odgovara. Ne verujem da se bas tako cesto desava da te neko istera iz stana. Tu svakako krivim drzavu, ne bi trebalo da to moze tako lako da se desi. Elem, sta ako promenis posao koji je na drugom kraju grada i sad ne putujes vise 20 min nego sat vremena. Da iznamljujes stan bilo bi lakse da se preselis. Ili nadjes posao u drugom gradu. Je l' znas koliko vremena se izgubi dok prodas stan i nadjes drugi i koliko sve to kosta? Razumem obe strane i licno sam za vlasnistvo. Da je malo bolje regulisano trziste i da ja imam neku garanciju o stabilnosti rente i da neko nema pravo da me istera tek tako iz stana koji iznamljujem, verovatno bih vise naginjao ka iznajmljivanju.

 

[Extroniks]

Nista nije sigurno. Kad odu rusi mozda padne renta. Sigurno je samo ono sto su svi ovde na forumu sebi zacrtali da je sigurno. Uzeo sam prilicno konzervativan primer za berzu i pustio da podaci idu u prilog nekretninama.

Mozda, mozda ne ode, dao sam samo drugaciju potencijalnu sliku.

Nije fer reci da je s&p bull run izuzetak, a da bull run nekretnina u Beogradu nije izuzetak.

Slazem se, medjutim pricam samo na osnovu proslih situacija, sto bi rekli NFA, past performance is not indication of future results.

Neces da izdajes stan u kojem zivis valjda?

Ako si stan koji si kupio u mogucnosti da izdajes za vise para od rate nekad ima smisla izdavati isti, mozda ti se vise isplati da ostanes u trenutnoj lokaciji gde si (nasledjen stan, manja renta od potencijalne rente koju bi mogao ostvariti, kod roditelja) par godina i od izdavanja imas dodatne prihode ili pokrivanje rate za banku koja je mozda veca od tvog trenutnog troska izdavanja / zivljenja.

Opet, uzeo si period koji je izuzetak. 10 godina pre toga nije bilo nekog rasta cene rente, a znam puno ljudi koji i dalje iznamljuju po cenama od pre 3-4 godine, jednostavno im nije porasla stanarina.

Nije izuzetak uzimajuci trend na zapadu, mislim da je korona / inflacija samo ubrzala trend, jednostavno rente ce rasti kako i prosecna plata raste iz godine u godinu.

Poenta priče je da se u tom primeru sve svodi na golu računicu, koja je kao što je naveo @Extroniks podležna mnogim promenama. To je računovodstvo, svođenje računa na kraju svega. Ekonomija je drugo. Ako te neko u 10 godina rentanja primora da se seliš 5 puta, koliko si vremena, živaca, para i sličnog izgubio za to vreme? Koliko si vremena potrošio u nalaženju stana, a mogao si da recimo naučiš nešto novo, primeniš to i zaradiš više? Koliko si izgubio snage čisteći i održavajući tuđi podrum da bi ostavio stvari? U kojoj su meri tvoje mogućnosti uskraćene dok si živeo pod tuđim krovom, čega si morao da se odrekneš?
To je ekonomija.

Da ne pricamo o situaciji da npr ja zelim kucne ljubimce a naci OK stan + nisku rentu + da prima ljubimce je ravno nuli, pa onda razmisljanje da li smes da okacis neku sliku ili ne, da li ce da te neko seli kao sto si rekao, da li ti je gazda OK covek ili se ispostavi da je lud posle par meseci rentiranja itd itd.

Jednostavno mirnija glava kada si u svom stanu.

 

[sutraw]

Za razliku od cena stanova koje se ipak možda i poljuljaju zbog kontrakcije tržišta, cene rente mogu pasti jedino da nas zvekne neka mega kriza pa da pola BG ostane bez posla i izgube mogućnost da plaćaju kirije i da onda gomila stanova izađe na tržište tražeći stanare kojih onda neće biti.

 

[beli labud]

Ako moze da oznacis na ovoj slici sta je soc, sta je standard sta premium

Puca biznis na Zlatiboru – VIDEO - Borba Info

Da je svakog čuda tri dana dosta, pokazuje i situacija sa kojom se sve češće suočavaju ugostitelji n

www.borba.info

Slaba vajda razgovora sa tobom, spao si na plaćene tekstove agencija za nekretnine koje nemaju svoje kancelarije na Zlatiboru i pohlepnih investitora sitnih duša koji nisu počeli gore da grade, pa im svima krivo što promet raste. Umesto da svi oni iskoriste taj budući razvoj Zlatibora za dobrobit i Beograda i Srbije...ali, glupost i pohlepa su čudne boljke

 

[iv4n]

Da nema kupca ne bi ni investitor investirao.

To je tržišna ekonomija- proizvodi i usluge se prave po želji kupaca. Zato je i uspešna.

Suprotno tome je planska ekonomija u kojoj se proizvodi i usluge proizvode u skladu sa tim šta vlast misli da ljudima treba.

U Kini imamo oba sistema, pogotovo je tako bilo u početnom prelazu na tržišnu privredu i rezultat je uspeh u delu ekonomije usmerenom na tržište i neuspeh planske ekonomije, a vezano za temu gradova duhova koje je država planirala misleći da je to dobro za ljude, a ispostavilo se da ljudi to ne žele.

Kineska država je bila investitor i spucala je resurse u neuspešnu gradnju. Zato su socijalističke ekonomije neuspešne, jer se vode principom šta neki državni službenik misli da ljudi žele ili im treba, a tržišne privrede su uspešne jer prate šta kupci stvarno žele.

Stanovi se grade jer stanovnici imaju potrebe da zive negde. Ima tu i turizma, ali ignorisimo to za sad.
Zamisli da imas osobu A i osobu B. Osoba A ima svoj stan, a osoba B cema.
Situacija 1: Osoba B kupi stan, znaci taj stan koji se izgradio se izgradio zato sto je postojala traznja i prodat je
Situacija 2: Osoba A koja vec ima stan je kupila tan stan i sad ga izdaje osobi B koja i dalje nema svoj stan, ali placa stanarinu osobi A.
Trziste vazi u oba slucaja, nema planske ekonomije.
Koju vrednost osoba A dodaje u ceo proces ako kupi stan umesto osobe B i izdaje joj u odnosu na slucaj kad osoba B sama kupi svoj stan, osim sto zaradjuje novac za sebe? Koja je tu vrednost rente?

 

[Suzuman]

Jednostavno mirnija glava kada si u svom stanu

Mirnija je glava, a i "ekonomski troškovi" su gotovo uvek manji. Gazda kod nas mora bukvalno da ti bude rođak ili prijatelj da bi ti izbegao nalaženje sa njim, predavanje kirije, dosadne razgovore, polemike. Pokvari ti se nešto odmah neka tenzija. Hoćeš da zameniš nešto, ne možeš dok se skroz ne razvali, jer je to ipak trošak gazdi. Hoćeš novu klimu? Može, ali kad se ova stara 20 godina pokvari. Malo je izuzetaka od toga. Još kad na to dodaš strepnju da jednostavno sutra možeš da izgubiš taj stan i budeš primoran da u nekoj nezgodnoj situaciji sa decom tražiš stan, a pogotovo na ovom tržištu. To su sve ekonomski troškovi koji ne mogu da budu zanemareni i zanemarljivi. Trošak je kad prihvataš da spavaš na lošem, tuđem krevetu jer ti je mučno da pričaš sa gazdom da ga zameniš. Sve je trošak što te sputava da slobodno uradiš nešto što bi mogao u svom domu.

 

[Boža M]

Na ovo da se osvrnem zasebno.

Kad prodaješ cena je uvek premala. I sa aspekta države, jer od cene zavisi BDP.

Takođe, ako država bude rušila cele blokove po centru, mislim da je dobra mera da se dodatno pomogne firmama koje bi se obavezale da će da se bave izdavanjem celih zgrada. To nam još nedostaje na našem tržištu. A i ukrupnjavanje kapitala neminovno vodi ka tome.

Prosto na taj način se lakše kontroliše tržište izdavanja i osigurava da cene nastave rast i budu na visokom nivou. Država će urediti ovaj sektor, biće tu i administracije dodatne, prava i obaveza pa će i cene izdavanja skočiti značajno. I onda opet idemo u novi ekonomski ciklus.

Kao da je neko kidnapovao ovaj nalog.

 

[sutraw]

Koju vrednost osoba A dodaje u ceo proces ako kupi stan umesto osobe B i izdaje joj u odnosu na slucaj kad osoba B sama kupi svoj stan, osim sto zaradjuje novac za sebe?

Meni je neverovatno što ljudima nije intuitivno jasno da rentiranje bilo čega ne dodaje ništa u ekonomiju. Zamisli da imaš ekonomiju gde svi rentaju i niko ne radi ništa. To ne može da postoji. Ali društvo u kojem svi rade i niko ne renta može da postoji vrlo lako.

 

[sutraw]

Kao da je neko kidnapovao ovaj nalog.

@Defke ga hakovao

 

[Extroniks]

Meni je neverovatno što ljudima nije intuitivno jasno da rentiranje bilo čega ne dodaje ništa u ekonomiju. Zamisli da imaš ekonomiju gde svi rentaju i niko ne radi ništa. To ne može da postoji. Ali društvo u kojem svi rade i niko ne renta može da postoji vrlo lako.

Rentiranje je samo transfer para od srednjeg staleza u visi stalez.
Sve dok oni vracaju pare nazad u drzavu je OK, ako doduse renta odlazi na americku berzu, putovanja u inostranstvo itd, tek tada imas gubitak vrednosti ekonomije.

Samim time, rentiranje sopstvenom stanovnistvu nikada ne stvara vrednost vec je oduzima, medjutim rentiranje strancima koji uvoze kapital u zemlju stvara vrednost i ne treba se zaboraviti da je to slucaj, na kraju dana uticaj rentiranja na ekonomiju je dosta tesko proceniti zbog tih faktora.

Ako je 5% od rente otislo nepovratno van zemlje a 5% se ulilo kroz strani kapital ti si ekonomski fakticki na nuli... ali mi nemamo bas realne informacije ni kako ljudi koji rentiraju trose pare niti koliko se stranog kapitala uliva od rente, nemoguce je izvesti zakljucke zato da li rentiranje proizvodi ili ne vrednost u Srpskoj ekonomiji trenutno.

 

[Suzuman]

Meni je neverovatno što ljudima nije intuitivno jasno da rentiranje bilo čega ne dodaje ništa u ekonomiju. Zamisli da imaš ekonomiju gde svi rentaju i niko ne radi ništa. To ne može da postoji. Ali društvo u kojem svi rade i niko ne renta može da postoji vrlo lako.

Ne možeš da tvrdiš da ne dodaje. Nije neka naročita, lepa vrednost, ali naravno da dodaje. Ako ti izdaješ nekom, znači da mu pružaš mogućnost da živi i privređuje, jer on ipak nije sposoban da zaradi za stan sam ili neće da ga kupi. Znači da je tvoja ponuda odgovorila na postojeću tražnju. Pružaš uslugu i neko je kupuje. To bi bilo kao da kažeš: Zamisli društvo u kome svi prodaju i niko ne kupuje? Stan koji stoji prazan je trošak u onoj meri u kojoj je mogao da bude ekonomski upotrebljiv. Stan u kome neko živi, troši energiju, vodu, plaća račune i slično, koje posle neko dalje usmerava u ekonomske tokove, ne može da ne dodaje ništa.

 

[goran123]

Bukvalno ne razumem šta pišete.

Hajde dajte jedan bolji predlog kako uvećati cene nekretnina u Srbiji? Jedan.

Šta diskutujete, ako to ne?

 

[vradovic]

Bukvalno ne razumem šta pišete.

Hajde dajte jedan bolji predlog kako uvećati cene nekretnina u Srbiji? Jedan.

Šta diskutujete, ako to ne?

Glasati za nekoga ko ce da prestane da gradi stanove.