Cene nekretnina

[ViktorViktor]

Meni je i dalje neverovatno da ljudi kupuju bez razmišljanja, glume sreću jer su eto kao jeftino prošli, i zaradili na razlici u ceni,
a u međuvremenu ne učestvuju u javnim diskusijama, ne raspituju se nema akcije na vreme prave se mrtvi, i onda zašto nema škola, vrtić, DZ, park, zašto nema ničega.

U starogradnji bar narod digne digne dževu i haos oko oduzimanja parkića i bušenja nasipa, mosta, zidanja oko Prokopa, bilo čega, a ovi sede celo vreme i čekaju neko duradi nešto pa posle lupaju glavu. Pri tome, ne kažem ovo zlonamerno, mora se biti aktivan.

https://twitter.com/x/status/1731375665847415159

 

[sutraw]

Meni je i dalje neverovatno da ljudi kupuju bez razmišljanja, glume sreću jer su eto kao jeftino prošli, i zaradili na razlici u ceni,
a u međuvremenu ne učestvuju u javnim diskusijama, ne raspituju se nema akcije na vreme prave se mrtvi, i onda zašto nema škola, vrtić, DZ, park, zašto nema ničega.

U starogradnji bar narod digne digne dževu i haos oko oduzimanja parkića i bušenja nasipa, mosta, zidanja oko Prokopa, bilo čega, a ovi sede celo vreme i čekaju neko duradi nešto pa posle lupaju glavu. Pri tome, ne kažem ovo zlonamerno, mora se biti aktivan.

https://twitter.com/x/status/1731375665847415159

Ovi iz Sanivila su faktički prevareni jer je dosta njih kupilo sa znanjem o prvobitnom planu gde je infrastruktura bila planirana projektom i najavljena.

Oni imaju osnova da se žale, međutim ovi što sad tamo kupuju sami sebi rupu kopaju.

 

[djunis82]

Pada promet nekretnina, smanjuju se stambeni krediti, ali šta je sa cenama stanova?

Da li su visoke kamatne stope na stambene kredite oborile promet nekretnina ili su visoke cene stanova oborile tražnju za kreditima?

www.danas.rs

Zanimljiv komentar banke konkretno:



Za agente je jasno da se klade na svog konja kad daju komentare, ali bankama je u principu svejedno. Njihovo mišljenje je očigledno da narod još uvek "ima para", te da nema razloga za pad.

Ovo je negde u liniji sa idejom da će padati cene uglavnom na periferiji, dok će u centralnim opštinama ostati kao dosad.

Kad pomenu to, evo podataka zaključno sa oktobrom

Mesec	2021	2022	2023
Januar	81	69	66
Februar	82	77	59
Mart	107	105	72
April	127	88	61
Maj	92	94	63
Jun	119	93	67
Jul	94	83	58
Avgust	90	88	60
Septembar	93	91	57
Oktobar	94	91	58
Novembar	93	97
Decembar	107	105
Ukupno	1,179	1,081	621
Jan-Okt	979	879	621

 

[keks]

@djunis82 dodaj u analizu broj prometovanih stanova. Dobicemo da je manji broj kredita u 2023oj direktna posledica smanjene kupoprodaje, a ne faktora smanjene potraznje za kreditima.

 

[iv4n]

@djunis82 dodaj u analizu broj prometovanih stanova. Dobicemo da je manji broj kredita u 2023oj direktna posledica smanjene kupoprodaje, a ne faktora smanjene potraznje za kreditima.

Ovo nije tacno i nema smisla zato sto krediti prethode kupoprodaji. Ako postoji smanjenje traznje za kreditima zbog krize i rasta kamatnih stopa normalno da ce to dovesti do pada kupoprodaja. A smanjenje kupoprodaje i u slucaju kupovine u kesu imamo zbog toga sto je sad novac skuplji. imamo zacetak krize, nekretnine su precenjene, hajp je splasnuo, nema bezanja od kesa,... Jednostavno, imamo pad kupoprodaje i u slucaju kupovine u kesu i u slucaju kupovine na kredit, sto znaci da kriza i visoke kamante stope ne uticu samo na kreditne kupce nego na sve. Iako i dalje ima onih koji imaju dovoljno kesa da kupuju po ovim cenama, ocigledno je sve manje upliva novca na trziste nekretnina. Obim prometa u Q3 je najmanji u poslednje 2 godine (od Q2 2021 je uvek bio veci nego danas).

 

[ccc]

@djunis82 dodaj u analizu broj prometovanih stanova. Dobicemo da je manji broj kredita u 2023oj direktna posledica smanjene kupoprodaje, a ne faktora smanjene potraznje za kreditima.

Bukvalno je obrnuto.

1 kredit = 4-5 kupovina od njega

Krediti postaju nedostupniji / skuplji => pada promet

 

[keks]

Ovo nije tacno i nema smisla zato sto krediti prethode kupoprodaji. Ako postoji smanjenje traznje za kreditima zbog krize i rasta kamatnih stopa normalno da ce to dovesti do pada kupoprodaja. A smanjenje kupoprodaje i u slucaju kupovine u kesu imamo zbog toga sto je sad novac skuplji. imamo zacetak krize, nekretnine su precenjene, hajp je splasnuo, nema bezanja od kesa,... Jednostavno, imamo pad kupoprodaje i u slucaju kupovine u kesu i u slucaju kupovine na kredit, sto znaci da kriza i visoke kamante stope ne uticu samo na kreditne kupce nego na sve. Iako i dalje ima onih koji imaju dovoljno kesa da kupuju po ovim cenama, ocigledno je sve manje upliva novca na trziste nekretnina. Obim prometa u Q3 je najmanji u poslednje 2 godine (od Q2 2021 je uvek bio veci nego danas).

Ima logike to sto kazes, lepo si napisao, ali se ne slazem u potpunosti. Ne slazem se da je tako jednostavna relacija, jeftini svi krediti > rast cena, ima valjda jos neki faktor koji utice na kretanje cena.

Konkretno sam napisao odgovor, kao komentar na clanak iz Danasa, koji pominje "kamatne stope na stambene kredite", citiram:

Da li su visoke kamatne stope na stambene kredite oborile promet nekretnina ili su visoke cene stanova oborile tražnju za kreditima?

Bukvalno je obrnuto.

1 kredit = 4-5 kupovina od njega

Krediti postaju nedostupniji / skuplji => pada promet

I dalje mislim da je ocekivana cena u buducnosti najveci faktor kretanja cene, ako su ostali faktori u vezi cene relativno stabilni. Bitkoin, ili akcije na berzi su dobar primer. Kupuju se i rastu samo kada se ocekuje rast cene, bez obzira na kamatne stope.

Naravno, delimicno se slazem sa vasim argumentima.

 

[ccc]

BTC se ne može porediti sa nekretninama baš nikako.

Iako su kod nas i nekretnine donekle špekulativna rabota, ipak su dve odvojene krajnosti.

Plus, objašnjavano ovde trocifren broj puta:

Gomila ljudi je jednostavno izbačena sa tržišta i NE MOGU više da kupe nekretninu u BG-u, po ovim cenama i KS.

I nema te matematike da oni računaju "možda će to vredeti 50% više" - nemaju para da ubace žeton u automat.

 

[sutraw]

Mislim da oba faktora jednako utiču, tj. i skuplji kredit i veća cena, zato što veća cena takođe čini i kredit manje dostupnim.

Ovi podaci gore pokazuju da izbacivanje tih nekih ljudi sa tržišta koji su na ivici da li da uzmu kredit ili ne u određenoj meri korelira sa padom prometa. Provlači se obično da je jedna kreditna kupovina motor za još 4 kupovine nakon nje, a tu sad ima 30% manje para u kreditima, dakle i manje para koje mogu da zavrte dalje keš kupovine.

 

[Hristiana]

BTC se ne može porediti sa nekretninama baš nikako.

Iako su kod nas i nekretnine donekle špekulativna rabota, ipak su dve odvojene krajnosti.

Plus, objašnjavano ovde trocifren broj puta:

Gomila ljudi je jednostavno izbačena sa tržišta i NE MOGU više da kupe nekretninu u BG-u, po ovim cenama i KS.

I nema te matematike da oni računaju "možda će to vredeti 50% više" - nemaju para da ubace žeton u automat.

+1

Programer medior koji zaradjuje 2000e+ kao freelancer treba da štedi narednih 20 god i živi vrlo skromno da bi kupio dvosoban stan u starogradnji u blokovima.

Realno, doći će do svog stana kad se približi penziji. Paradoks. Da ne pominjem to da su takvi isti stanovi dodeljivani nižim službenicima i podoficirima u vreme socijalizma, možda čak i kafe kuvaricama. Danas takav isti stan ne može sebi da priušti ozbiljan intelektualac (može eventualno nakon štednje i podstanarstva u trajanju od 20 godina).

 

[sutraw]

+1

Programer medior koji zaradjuje 2000e+ kao freelancer treba da štedi narednih 20 god i živi vrlo skromno da bi kupio dvosoban stan u starogradnji u blokovima.

Realno, doći će do svog stana kad se približi penziji. Paradoks. Da ne pominjem to da su takvi isti stanovi dodeljivani nižim službenicima i podoficirima u vreme socijalizma, možda čak i kafe kuvaricama. Danas takav isti stan ne može sebi da priušti ozbiljan intelektualac (može eventualno nakon štednje i podstanarstva u trajanju od 20 godina).

Jako su dosadna ova poređenja sa socijalizmom.

Tadašnja stambena politika je bila socijalna, država je bila jedini investitor i gradilo se sa ciljem da se obezbedi stanovanje radničkoj klasi. Današnji sistem nema veze sa tim, stan je danas roba kao i svaka druga i tržište je podložno zakonima ponude i tražnje kao i za svu ostalu robu.

 

[Defke]

+1

Programer medior koji zaradjuje 2000e+ kao freelancer treba da štedi narednih 20 god i živi vrlo skromno da bi kupio dvosoban stan u starogradnji u blokovima.

Realno, doći će do svog stana kad se približi penziji. Paradoks. Da ne pominjem to da su takvi isti stanovi dodeljivani nižim službenicima i podoficirima u vreme socijalizma, možda čak i kafe kuvaricama. Danas takav isti stan ne može sebi da priušti ozbiljan intelektualac (može eventualno nakon štednje i podstanarstva u trajanju od 20 godina).

Pa i da cena padne 30% (jako malo verovatno) opet ce mu trebati 15 godina. To skupljanje od nesto natrosecne plate da bi se kupilo za kes nikada nike bio realistican scenario. Ljudi u toj sotuaciji (a i oni sa vecim primanjima od tih) stede za ucesce i uzimaju kredit.

 

[Defke]

Kad smo kod kredita, euribor 12M je krenuo naglo na dole:

Toliko da je pao ispod Euribor 6M vrednosti, iako i taj ide nesto blaze na dole:

Euribor 3M se zaravnio i trenutno je takodje visi od 12M:

S obzirom da je inflacija u eurozoni 2.4% u Novembru i da je jako blizu ciljane vrednosti od 2% koju je sebi postavio ECB, mislim da sada pitanje nije da li ce nego samo kada i koliko ce krenuti spustanje.
Ne verujem da ce ove godine spustanje biti toliko da bitnije utice na rate, ali ce se narativ i panika oko kredita malo umiriti. Deo kreditnih kupaca koji su se povukli za sad jer se nije znalo dokle ce kamate da skacu, ce se opet vratiti u pricu.

 

[ViktorViktor]

Jako su dosadna ova poređenja sa socijalizmom.

Tadašnja stambena politika je bila socijalna, država je bila jedini investitor i gradilo se sa ciljem da se obezbedi stanovanje radničkoj klasi. Današnji sistem nema veze sa tim, stan je danas roba kao i svaka druga i tržište je podložno zakonima ponude i tražnje kao i za svu ostalu robu.

Donekle istina, nisu ni ti stanovi bili besplatni, plaćala ih je firma ili SIZ, ali je ipak postojala kakva takva šansa da prosečan mlad par, pojedinac ili porodica dođu do krova nad glavom.
Danas nema nikakve šanse da se skuće sem da neko umre pa da naslede nešto i prodaju za nešto drugo.

Uostalom narod nije hteo socijalizam, nego liberalni kapitalizam, pa sad nek skuplja 20 godina pare za stan
(taman kad skupe ono pobegne cena nagore i tako igranka bez prestanka).
BTW ne branim ni socijalizam nit išta ali imao je i svojih dobrih strana.

 

[shadestudio]

+1

Programer medior koji zaradjuje 2000e+ kao freelancer treba da štedi narednih 20 god i živi vrlo skromno da bi kupio dvosoban stan u starogradnji u blokovima.

Realno, doći će do svog stana kad se približi penziji. Paradoks. Da ne pominjem to da su takvi isti stanovi dodeljivani nižim službenicima i podoficirima u vreme socijalizma, možda čak i kafe kuvaricama. Danas takav isti stan ne može sebi da priušti ozbiljan intelektualac (može eventualno nakon štednje i podstanarstva u trajanju od 20 godina).

Pa to je zato sto kafe kuvarica danas nece da proda taj stan ispod 4000e po m2.

 

[Hristiana]

Pa i da cena padne 30% (jako malo verovatno) opet ce mu trebati 15 godina. To skupljanje od nesto natrosecne plate da bi se kupilo za kes nikada nike bio realistican scenario. Ljudi u toj sotuaciji (a i oni sa vecim primanjima od tih) stede za ucesce i uzimaju kredit.

Nešto natprosečne plate?

To su 2,5 (navodno) prosečne plate, odnosno 4 medijalne.

Evo ponovo ću da citiram profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića koji kaže da je kredit đavolja rabota i da nikad u životu ne bi podigao isti.

Sve i da hoće, programer freelancer ne može da podigne kredit.

 

[mariks]

Zato taj programer frilenser može za 5god kupiti stan od 80m2 u Borči, 70m2 u Mirijevu, a 35m2 u centralnim opštinama. Dakle ima izbor keš ili kredit, lokacija, veličina stana, dok onaj sa prosečnom platom nema. Kad već ima toliku zaradu niko mu ne brani da osnuje preduzetnika ili doo i na osnovu poslovanja firme dobije kredit.

 

[Defke]

Nešto natprosečne plate?

To su 2,5 (navodno) prosečne plate, odnosno 4 medijalne.

Evo ponovo ću da citiram profesora Ekonomskog fakulteta Ljubomira Simonovića koji kaže da je kredit đavolja rabota i da nikad u životu ne bi podigao isti.

Sve i da hoće, programer freelancer ne može da podigne kredit.

U Beogradu to nije 2,5 prosecne i 4 medijalne, na NBG tek.

Profesor Ekonomskog fakulteta koji govori da je kredit djavolja rabota mi deluje dosta bizarno, ne znam ko je gospodin ali nisam uspeo da ga izguglam.

 

[Dart]

Evo ponovo ću da citiram profesora Ekonomskog fakulteta Ljubomira Simonovića koji kaže da je kredit đavolja rabota i da nikad u životu ne bi podigao isti.

Gore navedeni je slikar.
Pretpostavljam da si mislila na Ljubodraga Savića. On meni nije predavao, ali ne verujem da bi profesor ekonomskog fakulteta tako nesto rekao...

 

[Hristiana]

Donekle istina, nisu ni ti stanovi bili besplatni, plaćala ih je firma ili SIZ, ali je ipak postojala kakva takva šansa da prosečan mlad par, pojedinac ili porodica dođu do krova nad glavom.
Danas nema nikakve šanse da se skuće sem da neko umre pa da naslede nešto i prodaju za nešto drugo.

Uostalom narod nije hteo socijalizam, nego liberalni kapitalizam, pa sad nek skuplja 20 godina pare za stan
(taman kad skupe ono pobegne cena nagore i tako igranka bez prestanka).
BTW ne branim ni socijalizam nit išta ali imao je i svojih dobrih strana.

Da citiram Njegoša ,, al je narod st*** jedna grdna".
Sve više razumem vladare koji su narod tretirali kao stoku. Koliko god da im daš, da im je malo i traže više. Debilizam je do te mere izražen da većina ljudi danas veruje da je stanje u državi ovakvo zbog toga što je socijalizam bio mnogo loš.

Ok, ako im je socijalizam bio loš, sada imaju prilike da uživaju u neoliberalnom kapitalizmu, motaju kablove po 12 sati dnevno i otplaćuju kredit za stan narednih 30 godina. Većina toliko i zaslužuje.

 

[Hristiana]

Gore navedeni je slikar.
Pretpostavljam da si mislila na Ljubodraga Savića. On meni nije predavao, ali ne verujem da bi profesor ekonomskog fakulteta tako nesto rekao...

Bravo!

Ispravljeno.

"KREDIT JE ĐAVOLSKA STVAR, NIJE VREME ZA TO" Ekonomista Savić upozorava na tamnu stranu zaduživanja: "Ušli smo u kovitlac"

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da niko ne može da kaže do kada će rasti vrednost euribora. Navodi da uopšte nije vreme za uzimanje kredita. Napominje da reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže.

www.blic.rs

 

[Dart]

Pa profa kaze da bi uvek uzeo kredit sa fiksnom kamatnom...

 

[Defke]

Bravo!

Ispravljeno.

"KREDIT JE ĐAVOLSKA STVAR, NIJE VREME ZA TO" Ekonomista Savić upozorava na tamnu stranu zaduživanja: "Ušli smo u kovitlac"

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da niko ne može da kaže do kada će rasti vrednost euribora. Navodi da uopšte nije vreme za uzimanje kredita. Napominje da reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže.

www.blic.rs

Znaci tvoj citat je:

Evo ponovo ću da citiram profesora Ekonomskog fakulteta Ljubomira Simonovića koji kaže da je kredit đavolja rabota i da nikad u životu ne bi podigao isti.

A u clanku:

Kaže da je dva puta u životu uzeo kredi u manjem iznosu.

Ja bih uvek uzeo kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja je u početku značajno viša.

Ljubodrag Savić je izjavio i da je za banke moratorijum loša stvar. "Uvek je najbolje i za njih i za klijente da je situacija regularna. Za banke je dobro da se sve na vreme vraća, jer taj novac služi za neke druge kredite"

Ocekivano Al ko ce sad da cita dalje od naslova i sa razumevanjem.

 

[mariks]

google voice nije pročitao do kraja.

 

[Vana]

Da citiram Njegoša ,, al je narod st*** jedna grdna".

Jel i on neki profesor s ekonomskog?
Dokle vise, aman?