Šta je novo?

Cene nekretnina

Danas je mnogo lakse kupiti nekretninu nego pre 10 -12 godina. Gledam to i po svojoj okolini, nekada nisi ni razmisljao da kupis stan, toliko je bilo nedostizno.
To statistika jednostavno govori, sta god se pricalo u narodu.
Posto ovde ljudi vole da kazu da hoce cinjenice i statistiku, ne price napamet, evo cinjenica.

2022.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 2.565e, u dinarima oko 300.000. Prosecna neto zarada u Bg 94.808. Odnos 3.16

2016.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 200.000 u poroseku. Prosecna neto zarada u Bg 56.819. Odnos 3.52

2010.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 195.000 din. Prosecna neto zarada u Bg 39.500. Odnos 4.93

Subjektivan osecaj uvek vara. I ako je sada tesko kupiti, ocigledno je bilo jos teze.

Linkovi ako neko posumnja da sam nastimovao brojeve.
 
Poslednja izmena:
Mislim da je ovo wishful thinking. Na zapadu je u nekim državama još gora situacija nego ovde (npr. Portugal) i opet vlasti nigde ni ne pomišljaju da uvode regulative koji će stanove pretvoriti u socijalnu kategoriju, a ne tržišnu. Najbliže što smo dosad videli jeste stidljivo najavljivanje nekih stranaka u Nemačkoj da će razmotriti kontrolu cena rente.

Državama se jako mnogo isplati da investitori tretiraju nekretnine kao prostor za ulaganje jer to stimuliše građevinsku industriju, raste BDP, oni ubiraju više poreza i pare se obrću.
Ja i nisam rekao da ce drzava da direktno utice na cenu nekretnina. Ali da ocekujem da centralne banke budu mnogo konzervativnije u spustanju kamatnih stopa sto ce onda uticati da ljudi ne beze iz kesa u meri u kojoj se to sada desavalo, a beg iz kesa je bio vrlo cesto u nekretnine u ocekivanju rasta vrednosti istih (odatle i ona mantra bolje da mi nekretnina stoji prazna, nego da je iznajmljujem za male pare, koja ce se promeniti vrlo brzo kada nekretnina ne bude mogla lako da se proda, ima svoje tekuce troskove, cena joj ne raste, a kes je zarobljen u istoj koji je sa druge strane poprilicno skup).

Svakako smo tek na pocetku ciklusa i sve sto se desavalo i u periodu do 2008 (rast cena), u periodu 2008-2016 (znacajn pad cena) i u periodu nakon 2016 ne mora nista da znaci.

Moja procena je da ce referentne kamatne stope ostati visoke, da ce kes postajati sve skuplji i da ce to dramaticno uticati na ekonomiju. Takodje dovoljno je pogledati oglase gde se sve vise pojavljuju stanovi iz novogradnje koji su na prodaju (BW, Petica, Kopaonik Woodside kao neki od primera) koji uopste nisu ni useljeni i gde vlasnici zele da izadju iz te investicije i dodju do kesa. Pitanje je samo da li su zakasnili sa ovom odlukom i koliko im je kes potreban da bi poceli da spustaju cene (Woodside mi je najinteresantniji gde se trazi cena od 7000 eura po kvm sto je znacajno iznad cene novih apartmana u recimo Katschbergu koji je uporediv sa Kopaonikom po ukupnoj duzini staza, ali daleko bolji po pitanju pozicije, klime i infrastrukture kao znacajnih parametara za ski centre).

I jos jedan bitan osvrt je vezan za trziste iznajmljivanja stanova. Tu je situacija zaista katastrofa u Beogradu. Odnos cena/kvalitet je katastrofalan i mislim da je i to jedan od glavnih pokretaca za kupovinu stanova po svaku cenu (veoma je tesko naci pristojan stan na trzistu). Veoma je verovatno da cemo doci u situaciju da vlasnici losih stanova u skorijoj buducnosti budu u sve vecem problemu da ih izdaju za novac koji ocekuju, a da sa druge strane dobar deo njih nece biti u prilici da investira u renoviranje stanova i da ce doci u situaciju da iste prodaju. I tu je prilika za ljude koji kupuju stan za zivot, da nadju stan na dobroj lokaciji u losem stanju, ali po povoljnoj ceni i da budu spremni da znacajno uloze u njega. To je upravo kategorija stanova gde ce doci do najveceg pada cena u narednom periodu (ovo se prvenstveno odnosi na velike stambene blokove koji su gradjeni u periodu izmedju 1970 i 1990).
 
Poslednja izmena:
Danas je mnogo lakse kupiti nekretninu nego pre 10 -12 godina.
To statistika jednostavno govori, sta god se pricalo u narodu.
Posto ovde ljudi vole da kazu da hoce cinjenice i statistiku, ne price napamet, evo cinjenica.

2022.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 2.565e, u dinarima oko 300.000. Prosecna neto zarada u Bg 94.808. Odnos 3.16

2016.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 200.000 u poroseku. Prosecna neto zarada u Bg 56.819. Odnos 3.52

2010.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 195.000 din. Prosecna neto zarada u Bg 39.500. Odnos 4.93

Subjektivan osecaj uvek vara. I ako je sada tesko kupiti, ocigledno je bilo jos teze.

Linkovi ako neko posumnja da sam nastimovao brojeve.
Jedan od problema koji trenutno imamo na trzistu je da se razlika u ceni izmedju novogradnje i starogradnje znacajno smanjila. Verovatno bi ova slika izgledala drugacije ako bi se uzela u obzir starogradnja.

Cena kvadrata u bezanijskim blokovima od 2.500 eura po kvadratu je jedan od ocitih primera. U periodu od 7 godina cena se vide nego udvostrucila za zgrade koje vec imaju izmedju 40 i 50 godina starosti i koje su zrele za znacajno investiciono odrzavanje u ovom trenutku.
 
Jedan od problema koji trenutno imamo na trzistu je da se razlika u ceni izmedju novogradnje i starogradnje znacajno smanjila. Verovatno bi ova slika izgledala drugacije ako bi se uzela u obzir starogradnja.

Cena kvadrata u bezanijskim blokovima od 2.500 eura po kvadratu je jedan od ocitih primera. U periodu od 7 godina cena se vide nego udvostrucila za zgrade koje vec imaju izmedju 40 i 50 godina starosti i koje su zrele za znacajno investiciono odrzavanje u ovom trenutku.
Ja bih voleo da neko uradi i statistiku starogradnje, ali ja nisam nasao konzistentne podatke za zadnjih 12 godina.
 
Danas je mnogo lakse kupiti nekretninu nego pre 10 -12 godina. Gledam to i po svojoj okolini, nekada nisi ni razmisljao da kupis stan, toliko je bilo nedostizno.
To statistika jednostavno govori, sta god se pricalo u narodu.
Posto ovde ljudi vole da kazu da hoce cinjenice i statistiku, ne price napamet, evo cinjenica.

2022.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 2.565e, u dinarima oko 300.000. Prosecna neto zarada u Bg 94.808. Odnos 3.16

2016.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 200.000 u poroseku. Prosecna neto zarada u Bg 56.819. Odnos 3.52

2010.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 195.000 din. Prosecna neto zarada u Bg 39.500. Odnos 4.93

Subjektivan osecaj uvek vara. I ako je sada tesko kupiti, ocigledno je bilo jos teze.

Linkovi ako neko posumnja da sam nastimovao brojeve.
I da ja dodam sa svoje strane jedan link, posto su svi linkovi iznad pazljivo birani da bi podrzali zeljeni storyline:


Trziste nekretnina je u proslosti bilo sklono rastovima i padovima i svako moze da pravi narativ birajuci odredjeni period koji podrzava zeljeni storyline.
 
Niko ti nije kriv, sam si birao investiciju. To što je tebi 2-3% smešan roi ne znači da će neko moći da plaća veću stanarinu, jer eto tebi mali roi. Ti misliš stanodavci po Beogradu procenjuju trenutnu cenu stana, pa izračunaju % roi koji je njima prihvatljiv i stave cenu izdavanja? Ne, nego lepo pogledaju za koliko se izdaju stanovi u okolini i svako normalan ako ne može da izda posle nekog vremena lepo smanji cenu dok ne izda. A upravo zato što ti je mali roi će da padnu cene, jer više neće biti isplativo nekome da kupuje i izdaje po niskoj ceni.
Već sam pisao ovde kakva je matematika, ne radi se o meni nego o tome koliko su ljudi dosledni u svojoj argumentaciji- čak i kaa bi ROI na rentu bio 2-3% opet bi većina pisala kako su cene na maksimumu i samo što nisu pale. Ne mislim da se iko obogatio od rente stanova, ali 5-6% povrata je neki standard. Izdao sam stan od 48 m2 za 600 eur kod Djerma za bukvalano par sati plus mesto u garaži koje je prostrano i ravno (bez stubova, lifta i klackalice) za 120eur. Naravno, stan sam opremio novim nameštajem i tehnikom što me koštalo dodatnih cca 10k EUR. Bio sam iznenadjen koliko je bela tehnika jeftina u odnosu na druge stvari, recimo mašina na veš sa 10 godina garancije je izašla manje od 400 eur, TV isto toliko. Ne jurim nužno najveću cenu izdavanja već ljude koji su normalni i koji ostaju na duži rok, ne planiram da investiram u taj stan narednih 10 godina, pa videću kako stojim nakon tog perioda kada podvučem crtu.
 
I da ja dodam sa svoje strane jedan link, posto su svi linkovi iznad pazljivo birani da bi podrzali zeljeni storyline:


Trziste nekretnina je u proslosti bilo sklono rastovima i padovima i svako moze da pravi narativ birajuci odredjeni period koji podrzava zeljeni storyline.
Nista nisam probrao. Na tvom linku nije statistika nego rekla kazala prica agenta koji prodaje nekretnine.
Na linku koji sam okacio imas i za taj period cene pa sam izracunaj pristupacnost.
 
Danas je mnogo lakse kupiti nekretninu nego pre 10 -12 godina. Gledam to i po svojoj okolini, nekada nisi ni razmisljao da kupis stan, toliko je bilo nedostizno.
To statistika jednostavno govori, sta god se pricalo u narodu.
Posto ovde ljudi vole da kazu da hoce cinjenice i statistiku, ne price napamet, evo cinjenica.

2022.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 2.565e, u dinarima oko 300.000. Prosecna neto zarada u Bg 94.808. Odnos 3.16

2016.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 200.000 u poroseku. Prosecna neto zarada u Bg 56.819. Odnos 3.52

2010.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 195.000 din. Prosecna neto zarada u Bg 39.500. Odnos 4.93

Subjektivan osecaj uvek vara. I ako je sada tesko kupiti, ocigledno je bilo jos teze.

Linkovi ako neko posumnja da sam nastimovao brojeve.

Podaci RZS o cenama novogradnje su nepouzdani jer su nekoliko puta menjali metodologiju (verovatno uzorkovanja), sto je proizvelo strukturne lomove u seriji.

Sa grafikona se vidi da su time pogodjeni upravo periodi oko 2010. i 2016. Mnogo pouzdaniji su podaci RGZ, a za ranije periode podaci NKOSK (pretezno za starogradnju).

Takodje se vidi da se novogradnja i starogradnja uglavnom krecu sinhronizovano.

Najpovoljniji odnos cena i dohotka je bio 2018, od tad se pogorsava.

1695141051727.png
 
Podaci RZS o cenama novogradnje su nepouzdani jer su nekoliko puta menjali metodologiju (verovatno uzorkovanja), sto je proizvelo strukturne lomove u seriji.

Sa grafikona se vidi da su time pogodjeni upravo periodi oko 2010. i 2016. Mnogo pouzdaniji su podaci RGZ, a za ranije periode podaci NKOSK (pretezno za starogradnju).

Takodje se vidi da se novogradnja i starogradnja uglavnom krecu sinhronizovano.

Pogledajte prilog 173716
Takođe prosečna plata ne znači mnogo. Medijana je mnogo merodavnija.
 
Jedan misaoni eksperiment vezan za vezane transakcije. TLDR na kraju.

Pretpostavke, zbog lakse racunice:
  • Polovina nekretnina na trzistu su starogradnje, a polovina novogradnje, sto je priblizni slucaj recimo za Beograd.
  • Kreditne kupovine cine oko 20-30% svih transakcija, tj. oko jedne cetvrtine (25%), i zbog lakse analize pretpostavimo da ljudi na kredit kupuju samo starogradnju.
  • Takodje, pretpostavimo da prodavci starogradnje od dobijenog novca dalje kupuju novogranju.
  • Dolazimo do nove pretpostavke da se novogradnja kupuje samo u kesu, a starogradnja 50-50 iz kredita i kesa.
Naravno, ove pretpostavke nisu tacne u smislu da se recimo i starogradnja kupuje iz kesa, ali procenti su manje-vise tacni, tako da smatram da ove pretpostavke ne menjaju sustinu. Ako neko misli da gresim, neka me ispravi.
E sad, koji zakljucci odavde mogu da se izvedu:
  • Ako kupis stan u novogradnji, novac ide investitoru koji daje pokrece izgradnju novih zgrada, tj. u tom slucaju nemamo vezane transakcije, ali se na taj nacin finansira nova novogradnja.
  • Ako kupis stan u starogradnji, neko drugi je dobio kes sa kojim moze da radi sta god. ali ce taj neko taj novac najverovatnije iskoristiti za kupovinu druge nekretnine, a prema nasim pretpostavkama ce kupiti novogradnju.
  • Ovako posmatrano, kupovina putem kredita generise 25% transakcija, ali tih 25% generise jos dodatnih 25%, sto daje za rezultat da krediti uticu sa 50% u ukupnom prometu nekretnina. Mislim da nije manje od toga, jer za sta neko koristi kes od prodaje nekretnina ako ne kupi drugi nekretninu, a nije ni vise od 50% jer se vezane transakcije zavrsavaju sa kupovinom novogradnje. Mozemo pretpostaviti da ima vise vezanih transakcija u starogradnji, ali onda moramo ispraviti neke od pocetnih pretpostavki sto komplikuje logiku, a ne menja sustinu.
Drugim recima, koliko god neko negirao uticaj kreditnih kupovina na trziste, s obzirom da cine "samo" 25% prometa, one generisu sigurno jos toliko vezanog prometa, i na ovo utice ne samo cena nekretnina, nego i kamatne stope.
Ostalih 50% kupovina u kesu koji nije iz vezanih transakcija zavisi od vise faktora, izmedju ostalog takodje od kamate, mozda ne direktno, jer ti sa puno kesa ne uzimaju mozda mnogo kredite kao fizicka lica, ali indirektno da, jer im prihodi zavise od nivoa privredne aktivnosti koja je niza kad su nize kamatne stope.
Nisam siguran gde imamo validne podatke o ucescu kreditnih kupaca u ukupnim transakcijama, ali i tu se manje-vise poklapa racunica. Ako je procenat kupovine iz kredita opao recimo sa 30% na 15%, taj pad od 15% je upravo ono sto je izazvalo pad ukupnog prometa od 30%. Naravno, brojke nisu bas tacne, jer nisam siguran koje su tacne brojke, ali mislim da je jasna logika.

Neka me neko ispravi ako misli da gresim negde u ovoj analizi.

TLDR: Kreditni kupci sa 25% ucesca u ukupnoj kupovini stanova generisu jos toliko vezanih transakcija, tj. 50% transakcija na trzistu direktno zavisi od kredita, tj. kamatnih stopa. Ostalih 50% transakcija u kesu koji nije generisan iz vezanih transakcija takodje zavisi od kamatnih stopa, ali indirektno i u manjoj meri. Drugim recima, efekat kamatnih stopa na trziste je minimalno duplo veci od ucesca kredita u ukupnim transakcijama.
 
Podaci RZS o cenama novogradnje su nepouzdani jer su nekoliko puta menjali metodologiju (verovatno uzorkovanja), sto je proizvelo strukturne lomove u seriji.

Sa grafikona se vidi da su time pogodjeni upravo periodi oko 2010. i 2016. Mnogo pouzdaniji su podaci RGZ, a za ranije periode podaci NKOSK (pretezno za starogradnju).

Takodje se vidi da se novogradnja i starogradnja uglavnom krecu sinhronizovano.

Najpovoljniji odnos cena i dohotka je bio 2018, od tad se pogorsava.

Pogledajte prilog 173716
Cak i po ovim podacima je povoljnije sada nego 2010. Danas 3.17 plata, 2010. 3,5 plata.
Po tom obracunu je tacno da je danas nepovoljnije nego 2018. Ne mogu da nadjem podatke o plati u Bg u 2018, ali ako je 65000, onda je trebalo oko 2,6 plata za m2.
Sto je daleko od toga da je danas duplo nepristupacnije.
U prevodu spram plate, cene su danas samo 12% vise nego u 2018. godini.

Veliki deo rasta je inflatorni, tako da meni price o padu od 30-40% zaista deluju nemoguce. Niti tolikog rasta realno ima od 2018.
 
Poslednja izmena:
Ne kupuje se od kredita samo starogradnja, mozda cak polovina kredita ide na novogradnju.
To verovatno jeste tacno, ali pretpostavke su zbog lakse racunice. Neka bude i tako kao sto ti kazes. U tom slucaju polovina kredita generise isto toliko vezanih transakcija, tj. nemamo mnozenje sa 2 nego 1.5 (jer imamo 0.5 koji zavrse u novogradnji i ne izazivaju vezane transakcije i 0.5 koji idu u starogradnju i izazivaju vezane transakcije, pa to mnozimo sa 2, pa je 0.5 + 0.5 * 2 = 1.5), tj imamo 37.5% umesto 50%. Ali onda to znaci i da tih 12.5% u starogradnji popunjava kupovina iz kesa koja izaziva dodatnu vezanu transakciju od istih 12.5%, koje kad dodas na ovih 37.5% dobijas onih istih 50% koje sam ja incijalno izracunao. Znaci u ovom tvom slucaju vezane transakcije izazivaju i kes kupovine i kupovine na predit, ali je efekat isti. Kao sto rekoh, pretpostavke su tu samo zbog lakse racunice, ali ne vidim da one menjaju sustinu da je vezanih transakcija na trzistu verovatno oko 25% isto koliko iznosi i ucesce stambenih kredita u ukupnim transakcijama. Mozda se moze reci u tom slucaju da je stambeni krediti imaju manji uticaj na trziste u smislu da generisu manje vezanih transakcija u odnosu na moju prvu racunicu, ali to onda ispada da oni imaju mnogo veci uticaj na novogradnju ili da je uticaj kamatne stope mnogo veci na kupovine u kesu od onog koliko se misli. Kako god, ne mogu da se otmem utisku da sve kupovine u starogradnji u 99% slucajeva zavrse kao vezane transakcije, a da krediti imaju mnogo veci uticaj od samog ucesca u ukupnom prometu, a da kamate imaju jos veci jor pogadaju i kupovinu u kesu. Sad koliki je taj uticaj, to je pitanje, ali sigurno nije mali. Prema tvojoj logici iznosi barem 37.5% pod pretposavkoam da 25% kupovina ide iz kredita.
Skroz sam otvoren za kritike ako neko vidi gresku u ovoj logici, mozda sam nesto proputio.
 
Poslednja izmena:
Mozda 99% ne, ali verovatno 85% (bar deo tih pordatih stanova su ljudi koji idu napolje i ne vracaju se, deo su grupna nasledstva gde ne ostane za stan).
Edit: Ali zato ima i dva za jedan i slicnih stvari
 
Jasno je da krediti uticu na trziste vise od procenta koji cine u prodaji, ali sve u ovoj racunici su samo pretpostvke, pa onda izvedene pretpostavke iz tih pretpostavki. Kao imamo neke procente a zapravo nemamo nista. Moze biti da uticu manje, moze biti da uticu vise.
 
Danas je mnogo lakse kupiti nekretninu nego pre 10 -12 godina. Gledam to i po svojoj okolini, nekada nisi ni razmisljao da kupis stan, toliko je bilo nedostizno.
To statistika jednostavno govori, sta god se pricalo u narodu.
Posto ovde ljudi vole da kazu da hoce cinjenice i statistiku, ne price napamet, evo cinjenica.

2022.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 2.565e, u dinarima oko 300.000. Prosecna neto zarada u Bg 94.808. Odnos 3.16

2016.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 200.000 u poroseku. Prosecna neto zarada u Bg 56.819. Odnos 3.52

2010.
Prosecna cena u Bg u novogradnji 195.000 din. Prosecna neto zarada u Bg 39.500. Odnos 4.93

Subjektivan osecaj uvek vara. I ako je sada tesko kupiti, ocigledno je bilo jos teze.

Linkovi ako neko posumnja da sam nastimovao brojeve.
Ima smisla računica pod pretpostavkom da cela plata ide samo na kvadrate stana. Bez te pretpostavke i nema mnogo smisla.
 
Dodao sam detaljniji filter po tipu objekta na https://cenestanova.com

Svi grafikoni reaguju na nov izbor, tako da mozete na primer da vidite istoriju prodaje vikendica na Zlatiboru.

Tipovi:
- stan
- stan u kuci
- apartman
- kuca
- vikendica
- zgrada sa vise stanova


1695158986421.png



Btw. jel neko zna sta tacno u kategorizaciji razlikuje kucu od vikendice? Ili stan od apartmana?

P.S. Nije lep UI, ali radi.

P.S.2 Podela po strukturi (na dnu strane) koristi terminologiju vezanu za stanove, ali odnosi se na sta god izaberete. To moram da upeglam jos.
 
Poslednja izmena:
shade, koliko si ti godinica imao 2010? Ja se secam da si mogao da kupis vise nego pristojan stan na NBG za do 1200 evra po kvadratu, vece stanove i za manje pare. Plus, 'skolovan' covek je imao barem 500 evra platu, da ne pricam koliko je sve ostalo bilo jeftinije i koliko je bilo lakse ustedeti novac. Ja ti potpisujem da si tada sa 500 evra mogao da zivis bolje nego danas sa 1500. Sve je bilo barem 3 puta jeftinije, od piva na trafici do sira i paradajza na pijaci. Nije bitno koja je vlast bila aktuelna, ne pricam zbog toga.

I nemoj vise da skaces samom sebi u usta, prvo pricas kako nisu vazne prosecne plate i kako su i u Mumbaju :LOL::LOL::LOL: stanovi preskupi, a onda pokazes grafik sa toboze korelacijama prosecne plate i cene stana, BUKVALNO to radis... :LOL::LOL:
 
A vikendica bi trebalo da je stambeni objekat koji se nalazi u vikend zoni tj vikend naselju. To je bilo nekad, a kako je sad nemam pojma.
 
shade, koliko si ti godinica imao 2010? Ja se secam da si mogao da kupis vise nego pristojan stan na NBG za do 1200 evra po kvadratu, vece stanove i za manje pare. Plus, 'skolovan' covek je imao barem 500 evra platu, da ne pricam koliko je sve ostalo bilo jeftinije i koliko je bilo lakse ustedeti novac. Ja ti potpisujem da si tada sa 500 evra mogao da zivis bolje nego danas sa 1500. Sve je bilo barem 3 puta jeftinije, od piva na trafici do sira i paradajza na pijaci. Nije bitno koja je vlast bila aktuelna, ne pricam zbog toga.

I nemoj vise da skaces samom sebi u usta, prvo pricas kako nisu vazne prosecne plate i kako su i u Mumbaju :LOL::LOL::LOL: stanovi preskupi, a onda pokazes grafik sa toboze korelacijama prosecne plate i cene stana, BUKVALNO to radis... :LOL::LOL:
Imao sam malo godina, pa ti to znas.

Sam si rekao upravo poentu, 500e nekada je 1500e danas. Sto znaci da bi taj stan od 1200 danas trebao da bude 3600, a nije.

Tada je prosecna u Srbiji bila 330e. Sto znaci da je taj sa 500e bio u prilicnom vrhu.
I danas si iznad proseka sa 1500e (ta plata postoji danas na Nbg) i mozes da kupis istu tu starogradnju na Nbg koja ne kosta 3600 ni u ludilu.

2010 na Nbg si mogao kupiti starogradnju za 1200e, tacno, ne i novogradnju, koje nije ni bilo nesto. Problem je sto ti danas hoces novogradnju i visi standard po ceni starogradnje iz 2010. Toga normalno nema.

A nije ni za poredjenje, jer je danas Nbg skuplji i zbog same atraktivnosti lokacije koju nije imala pre 15 godina, pa ne mozemo porediti vrednost stana.
 
Poslednja izmena:
I sta smo zakljucili na kraju je l bitna prosecna plata ili nije?

P.S. Koliko si godina imao 2010? Serovao si link na kome je cena novogradnje skoro 1700 evra, a to je mozda maksimalna cena u celom BG, tada je sve preko 1500 bila naucna fantastika. U bloku 67a su ljudi kupovali stanove za 1450.
 
Poslednja izmena:
Osim ako ne dokažemo da su cena i plata u bilo kakvom odnosu, što još ne vidim, ne znam zašto je uopšte bitno to pitanje.

Cene nekretnina su podložne uticaju mnogo bitnijih faktora od prosečne plate stanovništva.
 
Vrh