Šta je novo?

Cene nekretnina

Ovo sam postovao da pokazem koliko je bzvz porediti Srbiju sa zapadnom Evropom. U Holandiji su sad prosecnom coveku dostupniji stanovi nego sto su u Srbiji ikad bili. Tako da, drzimo se teme, nisam nigde napisao da bilo sta olaksava Srbinu situaciju.
Naš covek posle 2 godine u Holandiji digao kredit i uzeo stan sa smešnom kamatom. Toliko o tome koliko mu je nedostupno bilo. Kad je video kol'ko je sati nije ni razmatrao kupovinu u Srbiji.
 
Broj oglasa za prodaju stanova u Beogradu:
Pogledajte prilog 173011

Podaci su od avgusta prosle godine do sada, tj. za proteklih godinu dana, podaci su uzimani na svakih 10-12 dana, zbog toga nije bas najtacnija X osa, ali jasno je vidljiv trend rasta broja oglasa. Bukvalno u poslednjih godinu dana imamo rast broj oglasa sa 9.000 na 13.000, tj. skoro 50% u Beogradu.
Pritom, treba imati u vidu da su HaloOglasi izgleda najmanje merodavni (iako sam se ja prvo za njih uhvatio), ne zbog toga sto oni pokazuju stabilan broj oglasa, dok drugi pokazuju rast, nego zbog toga sto recimo barem u Nisu on znacajno odskace od 4zida i nekretnine.rs, bukvlano ima 10 puta manje oglasa nego na ova druga 2 sajta, a jedno vreme su imali ogromne fluktuacije (prvo se mnogo poveca broj oglasa, pa se mnogo smanji, i od tad sam prestao da ih pratim).

@Namano, hvala sto si podelio iskustvo. Da, u to sam se licno uverio da se dobri stanovi jako brzo prodaju ili i ne zavrse na oglasima. Problem je u tome sto svi prodavci misle da je bas njihov stan taj dobar stan kome ne treba spustati cenu jer ce brzo naci kupca (i onda tako stoji oglas mesecima ili godinama) :)
Dobar graf, jesi ti sam belezio ili si izvlacio iz treceg izvora?

Cudi me da se HaloOglasi prikazuju kao da su nedavno tek preslli 12k kad je ovde jos pre pola godine pisano da je na tom broju.
Izgleda je Wolf dobio konkurenciju, naisao sam na ovaj sajt https://cenestanova.com/, whois kaze da postoji od 16. avgusta ove godine. Mada deluje da se malo razlikuju podaci u odnosu na Wolfov sajt, mozda na drugaciji nacin handle-uju neke podatke.
Ua, moramo neki ddos da mu odradimo :)
 
Izgleda je Wolf dobio konkurenciju, naisao sam na ovaj sajt https://cenestanova.com/, whois kaze da postoji od 16. avgusta ove godine. Mada deluje da se malo razlikuju podaci u odnosu na Wolfov sajt, mozda na drugaciji nacin handle-uju neke podatke.
Ja sam mislio da uradim slicnu stvar ali nisam imao vremena. Cak sam uzeo cene-nekretnina.com domen ali jbg.
 
Nisam bio aktivan na forumu u vreme kad smo kupovali, a kada sam postao aktivan vec se situacija toliko promenila da je to bila potpuno zastarela informacija.
Trazili smo stan 2-3 godine (za zivot, ne kao investiciju). Cenjkali smo se, gledali sve i svasta i zato mislim da pola ljudi koji ovde pisu nikada nisu zaista kupovali stan. Bilo je neverovatno kojom brzinom su nestajali stanovi koji su valjali, a mi smo ocekivali da cene svakog trenutka padnu. Bukvalno smo na kraju gledali na CEOPu da neko dobije lokacijske uslove pa da ga odmah zovemo - i desavalo se da taj neko vec ima listu cekanja od 30tak ljudi koji ne pitaju mnogo - samo znaju koliko otprilike kvadrata hoce na kojoj lokaciji (mislim da je neko na forumu vec pisao o slicnim iskustvima) i tu su nam nudili da nas stave na 30 i neko mesto pa da nam jave pre nego sto otkupe plac (ozbiljan investitor sa sagradjenih 10tak zgrada je bio u pitanju). Na kraju smo dosli do toga da nam je u jednoj zgradi koja nije ni krenula sa gradnjom, bilo nudjeno da damo ponudu jer na poslednjem spratu ima 200tinak kvadrata za koje jos nije bilo definisano projektom kako ce izgledati, pa ce investitor razmisliti u zavisnosti koliko kvadrata zelimo da kupimo.

Na kraju smo na prolece 2022. kupili stan na Lionu. Novogradnja sa odlicnim materijalima (alu drvo, ventilisana fasada, dvosmerna garaza itd) i savrsenim rasporedom i orijentacijom. Spustili smo oglasenu cenu sa 2.200 na 2.100, ali radilo se o vecoj kvadraturi - porodicnom stanu i bukvalno investitoru nije bilo stalo da ga proda, nije bio ni oglasen na sajtu, ali igrom slucaja smo znali da nije prodat, zaigrali smo malo na sujetu, malo smo imali srece i proslo nam je - agent nam je posle rekao da su kupci pre nas pokusali da snize cenu za 50 eur i da im nije proslo. Prethodno smo ostali bez dva stana u okolini, jer smo se premisljali 24h-48h nakon sto smo ih pogledali. Nama je to bilo neverovatno i shvatili smo kako funkcionisu stvari na trzistu zapravo - kada su dobri stanovi u pitanju. U to vreme na forumu si mogao da citas savete kako treba cekati sa kupovinom, kako treba davati 30% nize ponude pa ako je investitoru stalo da proda on ce prodati, kako su to fiktivne prodaje nego investitor stvara hajp i tome sl. - a sto je najludje i mi smo verovali u to kad smo krenuli u potragu.

U banci smo dobili 2.65 plus 3m Euribor. Agent je ispao potpuni car, sto je bilo potpuno neocekivano jer smo sve vreme imali ozbiljnu zadrsku prema njemu s obzirom da je on bio zastupnik prodaje za projekat, tj. nismo ga mi unajmili niti platili direktno - potpuno neverovatna situacija, za koju smo verovatno samo imali vise srece nego pameti.

Eto, to je bilo nase iskustvo - mozda nekome bude znacilo.

Kao neko ko je bio ukljucen u kupovinu stanova u Beogradu i tokom 2018-2019. (pre kovida) i krajem 2020 - pocetkom 2021. (nakon kovida), mogu da kazem da je situacija na trzistu u prolece 2022. bila najludja koju sam video.

Ni 2018-2019. ni 2020-2021. niti su se cene dramaticno menjale tokom godine niti su stanovi odlazili za 24 sata.

Ludilo je pocelo u drugoj polovini 2021. i zatim eskaliralo u prolece 2022. To ludilo nije redovna trzisna situacija. Svako ludilo ima kraj.
 
Ja sam mislio da uradim slicnu stvar ali nisam imao vremena. Cak sam uzeo cene-nekretnina.com domen ali jbg.
Na zalost to 'nisam imao vremena/energije' je ono sto nas deli od uspeha. Ja sam jos 2008 il ranije, dok se jos Google Play zvao Android Market, hteo da pravim aplikacije tipa - kad pipnes ekran telefona, da uhvati koordinatu i tu postavi slicicu sa transparent pozadinom. Moze kissic, moze cvetic, moze cak i gif :) Al eto... 'nisam imao vremena' da se posvetim. A ljudi su na takim appovima uzmali solidnu lovu tada. Kupio sam tada neki HTC :) bio solidan u ono vreme, al trebalo je posle posla instalirati sdk, pa iscimati se da kupim slicice/gif-ove, pa ulaziti u komplikaciju uploadovanja na Android Market... Bilo zlatno doba, al ja tad nisam mogao da propustim da ne izadjem negde i petkom i subotom, da ne proputim neku svirku tokom nedelje, da se vidim sa nekim kog nisam video 100 god (citaj mesec dana :) sad najbize prijatelje vidjam redje)...

Aj da ne gadim dalje temu :) eto, samo sam mor'o da kazem, pa brisite ako treba...
 
@marketwatcher
Ne znam sta znaci "biti ukljucen u kupovinu stanova". Ja sam stan kupovao od 2018/19. Ponadao sam se da ce zbog kovida najzad pasti cene. 2020/21 su nam ti stanovi nestajali ispred nosa - bukvalno je bilo zainteresovani smo - javljamo vam se - javimo se sutradan vece nakon sto supruga i ja prelomimo - agent nam se izvini - stan je kaparisan. Istih godina je bilo i to sa CEOPom i lokacijskim uslovima - isprepadali smo par investitora kako znamo da oni grade i sl. verovatno su mislili da je neki reket u pitanju.

Istina to vazi za stanove koji su bili po nasoj meri - dobra orijentacija, dobar raspored, lepa mikrolokacija itd. Postoje stanovi koji se i dalje prodaju a oglaseni su 2019. Postoji razlog za to.

Moja poenta je da se nazalost, ono sto vredi, jako brzo proda. Jos uvek malo zalim za jednim 3.5 stanom u crvenoj fasadnoj cigli na bulevaru oglasenom na 150k 2019.

Ponuda kvalitetnih porodicnih stanova je nazalost jako losa i sta god da valja, jako brzo ode.
Mi to nismo odmah skapirali, ali u trenutku dok mi gledamo prvi stan koji nam se svidja, neko isto tako gleda taj stan, ali je do tada vec ispustio tri prethodna i mnogo lakse prelama.
 
Izgleda je Wolf dobio konkurenciju, naisao sam na ovaj sajt https://cenestanova.com/, whois kaze da postoji od 16. avgusta ove godine. Mada deluje da se malo razlikuju podaci u odnosu na Wolfov sajt, mozda na drugaciji nacin handle-uju neke podatke.
Vidi se da je tek sklepao sajt ali par stvari Wolf mora odmah da odradi slično.
Ovaj novi je drugačije/bolje uradio mapiranje podataka.

Mapa, mapa, mapa mapa, i svi hoće pregled na gotovo.
Dodao je mesnu zajednicu opštine i ovo farbanje područja.

Ovim obeležavanjem područja se smanjuje vreme orijentacije na mapi i brže se dobija pregled.
Mislim nisam ekspert ali jesam najprosečniji ''nemam tu ja živaca da kopam'' korisnik

1694606383379.png
 
I ovaj grafikon 9 godina unazad je koristan.

Podaci su inace isti koliko vidim samo je ovaj ukljucio i Barajevo, Sopot i ostale prigradske opstine.
 
Poslednja izmena:
Meni deluje da je neko uzeo core izgled i funkcije wolfovog sajta, doradio funkcionalnosti i izgled i pustio na host. Na prvu loptu, kao korisnik, ovaj drugi mi deluje bolje uradjen plus ima više gradova. Ajde priznajte ko je ovo uradio :)
 
Dobar graf, jesi ti sam belezio ili si izvlacio iz treceg izvora?

Cudi me da se HaloOglasi prikazuju kao da su nedavno tek preslli 12k kad je ovde jos pre pola godine pisano da je na tom broju.

Ua, moramo neki ddos da mu odradimo :)
Ja sam mu dao raw podatke.

To što su ranije navodili neke brojke verovatno su bez filtera ''Tip nekretnine''.
Ja sam na HO uvek stavljao filter: stan/Beograd
 
@marketwatcher
Ne znam sta znaci "biti ukljucen u kupovinu stanova". Ja sam stan kupovao od 2018/19. Ponadao sam se da ce zbog kovida najzad pasti cene. 2020/21 su nam ti stanovi nestajali ispred nosa - bukvalno je bilo zainteresovani smo - javljamo vam se - javimo se sutradan vece nakon sto supruga i ja prelomimo - agent nam se izvini - stan je kaparisan. Istih godina je bilo i to sa CEOPom i lokacijskim uslovima - isprepadali smo par investitora kako znamo da oni grade i sl. verovatno su mislili da je neki reket u pitanju.

Istina to vazi za stanove koji su bili po nasoj meri - dobra orijentacija, dobar raspored, lepa mikrolokacija itd. Postoje stanovi koji se i dalje prodaju a oglaseni su 2019. Postoji razlog za to.

Moja poenta je da se nazalost, ono sto vredi, jako brzo proda. Jos uvek malo zalim za jednim 3.5 stanom u crvenoj fasadnoj cigli na bulevaru oglasenom na 150k 2019.

Ponuda kvalitetnih porodicnih stanova je nazalost jako losa i sta god da valja, jako brzo ode.
Mi to nismo odmah skapirali, ali u trenutku dok mi gledamo prvi stan koji nam se svidja, neko isto tako gleda taj stan, ali je do tada vec ispustio tri prethodna i mnogo lakse prelama.
Hvala na podeljenom iskustvu, ali meni je ovo neverovatno. Ne samo sa stanovišta protoka vremena od ideje o kupovini do realizacije kupoprodaje od bezmalo 4 godine, već i nivoa angažovanosti za sve to vreme-istraživanje lokacijskih uslova, kontaktiranje investitora, itd. Zanimalo bi me koliko je sati rada potrošeno na tu aktivnost i koliki je oportuni trošak.

Što se tiče izbora samog stana, često se može pročitati da sve što valja brzo se proda, i u načelu se slažem. Međutim, nisu mi jasni kriterijumi onoga šta ljudi očekuju od stana koji kupuju, konkretno šta znači "kvalitetan porodičan stan" i "stan po meri". Iz mog iskustva u svakom stanu se (gotovo) sve može promeniti, tako da me ružan dezen pločica u kupatilu ili čak nepovoljan raspored prostorija nikad nije obeshrabrivao da razmotrim kupovinu ukoliko mi odgovara lokacija kao jedini nepromenljivi atribut svake nepokretnosti. Opet, moj pristup je takav da uvek kupujem starogradnju koju temeljno renoviram i ako se alocira dovoljno novca za kvalitetno renoviranje, takvi stanovi su često bolji i od većine novogradnji.
 
Poslednja izmena:
Hvala na podeljenom iskustvu, ali meni je ovo neverovatno. Ne samo sa stanovišta protoka vremena od ideje o kupovini do realizacije kupoprodaje od bezmalo 4 godine, već i nivoa angažovanosti za sve to vreme-istraživanje lokacijskih uslova, kontaktiranje investitora, itd. Zanimalo bi me koliko je sati rada potrošeno na tu aktivnost i koliki je oportuni trošak.

Što se tiče izbora samog stana, često se može pročitati da sve što valja brzo se proda, i u načelu se slažem. Međutim, nisu mi jasni kriterijumi onoga šta ljudi očekuju od stana koji kupuju, konkretno šta znači "kvalitetan porodičan stan" i "stan po meri". Iz mog iskustva u svakom stanu se (gotovo) sve može promeniti, tako da me ružan dezen pločica u kupatilu ili čak nepovoljan raspored prostorija nikad nije obeshrabrivao da razmotrim kupovinu ukoliko mi odgovara lokacija kao jedini nepromenljivi atribut svake nepokretnosti. Opet, moj pristup je takav da uvek kupujem starogradnju koju temeljno renoviram i ako se alocira dovoljno novca za kvalitetno renoviranje, takvi stanovi su često bolji i od većine novogradnji.

Trenutna cena starogradnje ne opravdava tu logiku, bar se meni tako čini. Dosta starogradnje po oglasima mora da se temeljno renovira, a kada se cena stana sabere sa cenom renovacije, to ispadne i više od stana u novogradnji na sličnoj lokaciji. To je moj utisak nakon naglog skoka cena od kraja prošle godine bar.
 
Kao neko ko je bio ukljucen u kupovinu stanova u Beogradu i tokom 2018-2019. (pre kovida) i krajem 2020 - pocetkom 2021. (nakon kovida), mogu da kazem da je situacija na trzistu u prolece 2022. bila najludja koju sam video.

Ni 2018-2019. ni 2020-2021. niti su se cene dramaticno menjale tokom godine niti su stanovi odlazili za 24 sata.

Ludilo je pocelo u drugoj polovini 2021. i zatim eskaliralo u prolece 2022. To ludilo nije redovna trzisna situacija. Svako ludilo ima kraj.
2007/2008 ista prica, hladjenje trajalo do 2010/2011, oporavak do pre par godina …odlika plitkog tržišta kojim je lako manipulisati…
 
Ja sam mu dao raw podatke.

To što su ranije navodili neke brojke verovatno su bez filtera ''Tip nekretnine''.
Ja sam na HO uvek stavljao filter: stan/Beograd
Bilo je sigurno sa tim filterom jer sam pogledao tad i ja. Bez 'stan' filtera bude po 20k oglasa.

Edit: Evo i kad je bilo, kraj aprila
Evo mali jubilej. Probijeno 12000. Kad dođe do 15000 udarite reply. Ko želi da čestita nek čestita, ko ne želi nek ignoriše. 😁
Pogledajte prilog 158975
 
Trenutna cena starogradnje ne opravdava tu logiku, bar se meni tako čini. Dosta starogradnje po oglasima mora da se temeljno renovira, a kada se cena stana sabere sa cenom renovacije, to ispadne i više od stana u novogradnji na sličnoj lokaciji. To je moj utisak nakon naglog skoka cena od kraja prošle godine bar.
Ne bih da zvučim grubo, ali ovo jednostavno nije tačno. Elementarna logika ukazuje da mora postojati razlika u ceni između novogradnje i starograndnje za komparabilne stanove u smislu lokacije, veličine, itd. U suprotnom, niko ne bi kupovao starogradnju ukoliko za isti novac može da dobije nov novcijat stan. Dakle, nov stan u Bloku A će koštati više nego isti takav stan u izvornom stanju prekoputa ulice u Bloku 70- nadam se da to svako razume. Dalje, novogradnje prodaje investitor koji kakav god da je nije "pao s Marsa", racionalan je ima jasnu računicu i stalo mu je da proda sve što pre i reinvestira novac. Zato se novogradnje reputabilnih investitora prodaju i mnogo pre nego što se zgrada završi i dobije upotrebna dozvola. Sa druge strane, starogradnje su posebna kategorija jer su često predmet nasledstva, vlasnici su ponekad ljudi koji nemaju osnovna poslovna ili tržišna saznanja i shodno tome nisu retke situacije gde stanovi stoje na oglasima godinama, pa i decenijama i nikada se ne prodaju. Takve prodavce lako možeš da uočiš ako poseduješ elementarno životno iskustvo i sa takvima ja lično ne ulazim u bio kakvu priču kakav god da im je stan. Sa razumnim i racionalmim ljudima se može lako dogovoriti.
Još jedna stvar- idealan stan ne postoji. Uvek će postojati nešto što ti se manje ii više dopada. Moje mišljenje je da kada uđem u stan i ogolim ga do zidova, imam mnogo više fleksibilnosti da ga uredim po sopstvenom ukusu nego kada je već neko sve to uradio uradio u novogradnji. Što se novca tiče, uvek gledam da tako pristojno (da ne kažem luksuzno) renovirana starogradnja opet bude jeftinija od referetne novogradnje.
 
Poslednja izmena:
Bilo je sigurno sa tim filterom jer sam pogledao tad i ja. Bez 'stan' filtera bude po 20k oglasa.

Edit: Evo i kad je bilo, kraj aprila
Ne znam ja šta ste vi momci gledali i kad ste flitrirali al evo ispod brojki sa HO pa ''Analizirajte''
Datume nisam gledao zanimao me trend.


10205/10254/10261/10112/9896/9606/9544/9541/9681/9536/9675/9571/(9769)/9699/9767/9796/9764/9968/8912/9479/9825/10401/10495/10923/11075/11156/11538/11589/11537/11749/11.808/11717/11586/11658/12211/12243/12403/12437/12048/12248/12309/12359
 

eKapija istražuje: Razlike u platama među opštinama u Srbiji i do 800 EUR, mnogo veće nego u susednim zemljama​


Može li siromašni jug da stigne bogati sever? Ako je suditi po razlikama u prosečnim platama među opštinama u Srbiji, koje su iz godine u godinu sve veće - teško. Naime, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za jun 2023. godine, prosečne zarade u pojedinim beogradskim gradskim opštinama skoro trostruko su više nego u onim najmanje razvijenim na jugu zemlje, tačnije nešto više od 800 EUR.

Prema podacima RZS, prosečna neto plata u junu iznosila je 85.539 dinara. Najvišu prosečnu platu primili su stanovnici opštine Stari grad i ona je iznosila 151.408 dinara (1.292 EUR), a najnižu stanovici Preševa - 57.074 dinara (487 EUR).

Dakle, stanovnici "najbogatije" opštine primili su za 94.334 dinara, odnosno 805 EUR više od onih iz "najsiromašnije"!

Razlike postoje i u drugim zemljama u okruženju, ali one pak, nisu tako izražene. U Crnoj Gori je npr. ta razlika 238 EUR, u FBiH 254 EUR, u Republici Srpskoj 336, a u Hrvatskoj 345 EUR.
Kretanje zarada po opštinama i gradovima


Plate koje su veće od prosečne zarade u junu su Srbiji su imali građani Novog Sada, Bora, Majdanpeka, niške gradske opštine Medijana i svih beogradskih opština, osim Barajeva, Grocke, Mladenovca, Obrenovca, Sopota i Surčina.

Najvišu prosečnu neto platu u junu primali su stanovnici beogradske opštine Stari grad i ona je iznosila 151.408 dinara, zatim na Vračaru, gde je bila 148.022 dinara. Slede Novi Beograd sa 142.361 dinarom i Savski venac sa 139.972 dinara.

Sa druge strane, manje od 60.000 dinara prosečno su u junu primili stanovnici nekoliko opština sa juga. Tako su najniže prosečne zarade imali stanovici Preševa (57.074 dinara), Bojnika (58.170 dinara), Vlasotinca (58.246 dinara), Blaca (59.092 dinara), Svrljiga (59.409 dinara), Crne Trave (59.526 dinara) i Gadžinog Hana (59.683 dinara).

Sve ovo ukazuje da je nejednakost dohotka u Srbiji viša nego u zemljama Evropske unije, kaže za eKapiju finansijski savetnik Đorđe Ostojić i dodaje da to potvrđuje i Gini koeficijent, koji predstavlja najčešće korišćenu meru disperzije, a koristi se kao mera nejednakosti prihoda i nejednakosti raspodele bogatstva.

- Ovaj koeficijent za Srbiju iznosi 33,3% za 2021. godinu (poslednja dostupna godina), dok za isti period za celu EU iznosi 30%, pri čemu manji procenat ukazuje na manju nejednakost - navodi naš sagovornik.

Ovo je, kako objašnjava, rezultat dugogodišnje politike ekonomske centralizacije, gde se Beograd pozicionirao kao administrativni, poslovni i politički centar, što je dovelo do "nejednakosti dostupnih prilika i dramatičnog povećanja nejednakosti ishoda."

- U ovakvoj situaciji, deca i omladina koji potiču iz manjih sredina imaju lošije obrazovanje i slabiji pristup modernim tehnologijama, što ujedno rezultira i manjim šansama da stignu do dobro plaćenog zanimanja u budućnosti. Ono što svakako međunarodni stručnjaci ističu je da se nejednakost šanse i nejednakost ishoda međusobno pojačavaju, tako da je poprilično izvesno da će Beograd zadržati (i čak pojačati) svoju dominantnu poziciju - kaže Ostojić.

Tadija Mitić, program menadžer Nacionalne Koalicije za Decentralizaciju (NKD) smatra da do velikih razlika u platama među regionima u Srbiji dolazi iz više razloga.

- Pre svega, geografska neujednačenost razvoja i ekonomske koncentracije u većim urbanim centrima mogu biti glavni pokretači ovih razlika. S obzirom na značajno raznoliko društveno-ekonomsko okruženje koje karakteriše Srbiju, ovaj fenomen nije izolovan - kaže Mitić.


Šta može doneti Nacionalni plan razvoja?

Kako Mitić dodaje, u cilju umanjivanja ovih razlika trebalo bi usvojiti Nacionalni plan razvoja koji će, navodi, biti u skladu sa potrebama građana koji žive u različitim lokalnim zajednicama.

- Ovaj plan bi trebalo da bude oblikovan uz poštovanje principa decentralizacije, ali i ljudskih prava, ostavljajući dovoljno prostora za regionalno i lokalno prilagođavanje. Ovo bi, vremenom, trebalo da omogući ravnomerniji razvoj i ekonomsku stabilnost na regionalnom nivou - smatra Mitić.

Vlada Srbije je, inače, krajem juna, usvojila Uredbu o postupku pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije.

- Uredba je stupila na snagu 8. jula 2023. godine, rok je bio 8. septembra 2023. godine da se formira Upravljačko telo, o čemu nema javno dostupnih podataka. To znači da, za sada, nema javnih informacija da li će i kada biti formirana stručna grupa koja bi trebalo da izradi tekst Nacrta Plana Razvoja Republike Srbije, a u okviru koje Nacionalna Koalicija za Decentralizaciju (NKD) vidi sebe kao neizostavnog člana. Putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja NKD je tražilo dodatne informacije o kriterijumima za ulazak u članstvo stručne grupe, kada će biti raspisan poziv i da li će poziv biti javan, na šta smo dobili odgovor od Republičkog Sekretarijata za Javne Politike i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da takve informacije za sada ne poseduju - kažu u NKD.

Uredbom je predviđeno da se posebna pažnja posveti ravnomernom regionalnom razvoju, kao i planiranju razvoja u skladu sa Agendom 2030.

- Ono što za sada treba znati jeste da bi za najkasnije 120 dana (4 meseca), trebalo da imamo oformljenu stručnu grupu koja će raditi na izradi ovog dokumenta, a kasnije i na njegovoj implementaciji, nadajmo se - dodaju.

Kako smanjiti razlike?

Ukoliko bismo želeli da postignemo efekat ujednačavanja zarada po opštinama, tj. možda je bolje reći ujednačavanje ostatka Srbije sa Beogradom, mislim da su pre svega potrebne mere i investicije koje će olakšati život ljudima u manjim sredinama, smatra Đorđe Ostojić.

- Na primer, ukoliko imamo neku osobu koja je stručnjak u svojoj oblasti (bilo da je reč o tehničkom, medicinskom, ekonomskom ili IT usmerenju), šanse su veoma male da će ta osoba ostati u manjoj sredini pre svega zbog infrastrukturnih deficita kao što su npr. česti prekidi struje, loš kvalitet vode, loša medicinska zaštita itd - navodi Ostojić.

Drugi otežavajući faktor je, prema njegovim rečima, manjak kvalitetnih radnih mesta koje nude mogućnost natprosečne zarade jer vlada hronična centralizacija viših upravljačkih pozicija u gradovima kao što su Beograd i donekle Novi Sad i Niš.

- Ukoliko želimo rast prosečnih zarada u "ostalim" opštinama, potrebna su radna mesta koja će biti dovoljno zahtevna i atraktivna da privuku najkompetentnije radnike i sprečiti njihov odlazak ka većim gradovima. Problem je što je proces otvaranja novih radnih mesta uslovljen slobodnim tržištem, tako da bi potencijalni lek moglo da bude formiranje poslovno-tehnoloških parkova u manjim mestima, kao i određene finansijske mere za pomoć preduzetnicima u manjim mestima kako bi se poboljšala poslovna klima - smatra finansijski savetnik.

Razlike u prosečnim platama po opštinama u Srbiji, prema mišljenju Tadije Mitića, javljaju se primarno zbog neujednačenog regionalnog razvoja koji je trenutno prisutan u zemlji.


- Ovaj problem je složen i može se delimično pripisati centralizaciji resursa i odlučivanja, što često rezultira većim investicijama i boljim ekonomskim prilikama u urbanim centrima, dok ruralne oblasti ostaju zanemarene - smatra naš sagovornik.

Dodatno, regionalne razlike prema njegovim rečima, mogu biti posledica nedovoljne adaptacije razvojnih strategija prema specifičnim potrebama i resursima lokalnih zajednica.

- Decentralizacija, koja još nije u potpunosti implementirana, bi omogućila opštinama i regionima da kreiraju strategije i programe koji su više u skladu sa lokalnim okolnostima, što bi moglo doprineti smanjenju ovih razlika. Takođe, treba uzeti u obzir i nedovoljnu uključenost lokalnih zajednica u procese donošenja odluka koje direktno utiču na njihov ekonomski razvoj. Aktivno učešće lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju regionalnih razvojnih strategija može pomoći u identifikaciji pravih pravaca razvoja i mogućnosti za povećanje zaposlenosti i prosečnih plata u tim zajednicama. Osim toga, razlike u platama mogu biti posledica varijacija u kvalitetu javnih usluga i upravljanju ljudskim resursima među opštinama, što može direktno uticati na privlačenje investicija i ekonomske prilike u različitim regionima. Dalje, mislim da bi bilo važno uvesti obavezu ili preporuku za osnivanje konsultativnih tela koja bi bila zadužena za pripremu, izradu i praćenje sprovođenja regionalnih razvojnih strategija. Kroz ovu inicijativu, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva bi mogle zajednički da rade na razvoju dokumentacije koja će najbolje odgovarati potrebama lokalnih zajednica. Trebalo bi još razmotriti i uspostavljanje nezavisnog državnog organa/tela koje bi nadziralo realni uticaj primene politika Vlade Srbije na ravnomerni regionalni razvoj. Kroz analizu i pravovremeno izveštavanje, ovakvo telo bi moglo da pruži dragocene uvide i preporuke za buduće strategije razvoja. Na kraju, smatram da bi iniciranje kampanje koja bi edukovala građane o značaju ravnomernog regionalnog razvoja, kao i potencijalnim putevima za njegovo ostvarivanje, moglo da ima dalekosežan pozitivan uticaj. Podizanje svesti o ovom pitanju može biti ključni korak ka ostvarivanju konkretnih i održivih rešenja - zaključuje Mitić.

 
- U ovakvoj situaciji, deca i omladina koji potiču iz manjih sredina imaju lošije obrazovanje i slabiji pristup modernim tehnologijama, što ujedno rezultira i manjim šansama da stignu do dobro plaćenog zanimanja u budućnosti. Ono što svakako međunarodni stručnjaci ističu je da se nejednakost šanse i nejednakost ishoda međusobno pojačavaju, tako da je poprilično izvesno da će Beograd zadržati (i čak pojačati) svoju dominantnu poziciju - kaže Ostojić.
 
Ne bih da zvučim grubo, ali ovo jednostavno nije tačno. Elementarna logika ukazuje da mora postojati razlika u ceni između novogradnje i starograndnje za komparabilne stanove u smislu lokacije, veličine, itd. U suprotnom, niko ne bi kupovao starogradnju ukoliko za isti novac može da dobije nov novcijat stan. Dakle, nov stan u Bloku A će koštati više nego isti takav stan u izvornom stanju prekoputa ulice u Bloku 70- nadam se da to svako razume. Dalje, novogradnje prodaje investitor koji kakav god da je nije "pao s Marsa", racionalan je ima jasnu računicu i stalo mu je da proda sve što pre i reinvestira novac. Zato se novogradnje reputabilnih investitora prodaju i mnogo pre nego što se zgrada završi i dobije upotrebna dozvola. Sa druge strane, starogradnje su posebna kategorija jer su često predmet nasledstva, vlasnici su ponekad ljudi koji nemaju osnovna poslovna ili tržišna saznanja i shodno tome nisu retke situacije gde stanovi stoje na oglasima godinama, pa i decenijama i nikada se ne prodaju. Takve prodavce lako možeš da uočiš ako poseduješ elementarno životno iskustvo i sa takvima ja lično ne ulazim u bio kakvu priču kakav god da im je stan. Sa razumnim i racionalmim ljudima se može lako dogovoriti.
Još jedna stvar- idealan stan ne postoji. Uvek će postojati nešto što ti se manje ii više dopada. Moje mišljenje je da kada uđem u stan i ogolim ga do zidova, imam mnogo više fleksibilnosti da ga uredim po sopstvenom ukusu nego kada je već neko sve to uradio uradio u novogradnji. Što se novca tiče, uvek gledam da tako pristojno (da ne kažem luksuzno) renovirana starogradnja opet bude jeftinija od referetne novogradnje.
Elementarna logika ukazuje na ono što si napisao, ALI u praksi nije tako. Ja ti mogu da ti konkretan primer. Belvil (stan star 10 godina) košta po kvm 4200e dok sličan stan - male kvadrature znači oko 50tak kvadrata u Lastavicama, košta 3300e neto (bez PDVa) i to je bukvalno preko puta. Tako da logika i realnost ne idu jedno s drugim.
Evo i oglas pa da vidite o čemu pričam.

4200e on traži za starogradnju, pa za tu neto cenu imaš novogradnju u BW ili u NovomDorcolu... A ne u 10 godina staroj zgradi...
 
Elementarna logika ukazuje na ono što si napisao, ALI u praksi nije tako. Ja ti mogu da ti konkretan primer. Belvil (stan star 10 godina) košta po kvm 4200e dok sličan stan - male kvadrature znači oko 50tak kvadrata u Lastavicama, košta 3300e neto (bez PDVa) i to je bukvalno preko puta. Tako da logika i realnost ne idu jedno s drugim.
Evo i oglas pa da vidite o čemu pričam.

4200e on traži za starogradnju, pa za tu neto cenu imaš novogradnju u BW ili u NovomDorcolu... A ne u 10 godina staroj zgradi...
Belvil se prodaje za 3.200-3.300 e/m2. Ovih 4.200 je APP cena, moze samo da je sanja. On na 3.200 koliko max moze da dobije, tj. 200k evra i garazu od 20k evra (cena sa HaloOglasa) trazi jos 50k evra preko na ime toga sto je ulozio 10k evra u namestaj.
 
Belvil se prodaje za 3.200-3.300 e/m2. Ovih 4.200 je APP cena, moze samo da je sanja. On na 3.200 koliko max moze da dobije, tj. 200k evra i garazu od 20k evra (cena sa HaloOglasa) trazi jos 50k evra preko na ime toga sto je ulozio 10k evra u namestaj.
Ali ajde da kazemo i da se prodaje Belvil za 3200-3300. Da li ima LOGIKE da platis stan star 10 godina ISTO kao glanc novi stan preko puta ulice? I garaza jos skulplja nego u Lastavicama. Tamo je od 19-21k...
Znaci max bi Belvil trebao da bude 2800 za turbo sredjen stan... da bi bio nizi od novogradnje. Jos se Lastavice zavrsavaju sledece godine...
 
Ali ajde da kazemo i da se prodaje Belvil za 3200-3300. Da li ima LOGIKE da platis stan star 10 godina ISTO kao glanc novi stan preko puta ulice? I garaza jos skulplja nego u Lastavicama. Tamo je od 19-21k...
Znaci max bi Belvil trebao da bude 2800 za turbo sredjen stan... da bi bio nizi od novogradnje. Jos se Lastavice zavrsavaju sledece godine...
Slazem se 100%, samo pricam o tome po kojoj ceni se trenutno prodaje u najboljem mogucem slucaju. Ti i sad na oglasima imas stanove od 3.200 e/m2 za Belvil, pa stoje mesecima, a bolje su opremljeni od ovog stana. Pretpostavljam da ovi koji su prodati su mnogo bolji od ovih na oglasima, jer bi neko kupio njih, a ne ove koji su zaista kupljeni. Objektivno, prodavac ovog stana mora da spusti cenu barem 50k ako planira da proda.
Evo ja prvi, kad bih odlucivao o kupovini, ne vidim razlog zasto bih platio starogradnju (makar i 10 godina staru) po istoj ceni kao novogradnju. Starogradnja se kupuje ako nemas para za novogradnju, tj. ako je cena niza, ili po vecoj ceni ako je dobra lokacija, ali i ta veca cena mora biti niza od cene novogradnje na toj istoj lokaciji.
 
Pogledajte prilog 172991
Bogami su se ljudi zapalili za ovu nekrektninu :D

Imas ih vise po slicnoj ceni:


Ludilo sto se tice cena iznajmljivanja je ocigledno zavrseno cak i za tzv. luksuzne stanove.

Za ludilo sto se tice kupoprodajnih cena cemo da vidimo.
 
Pozdrav svima.

Postujem prvi put na ovoj temi, posto me je zainteresovalo ovo oko broja oglasa na Halo oglasima. Već neko vreme pratim broj oglašenih stanova i za prodaju i za izdavanje. Znam da to nisu neki previše pouzdani podaci za analizu (jer ponovljeni oglasi, jedan oglas za vise stanova u novogradnji, itd) ali mi je zanimljivo kao neki grub način da pratim volumen ponude.

E sad, odmah sam primetio da broj oglasa naglo opadne za vikend (300, 400, 500 manje) i treba mu do npr utorka da se unormali pa raste jos malo do četvrtka ili petka. Zbog toga uvek u utorak prepodne zabeležim ukupan broj oglasa za stanove i broj oglasa za stanove ispod 70 kvm. Hvatao sam i podatke za izdavanje. Slične rezultate imam kao i drugi članovi, samo sam stvarno prilično redovno pisao svakog utorka.

A bas nisam psiho, to mi je samo ritual i tad pogledam i ponudu po oglasima.

Ako neko hoće raw data, mogu da podelim.
Prodaja.PNG
Izdavanje.PNG
 
Vrh