Po meni ovaj EXPO 2027 je fantastican boost. 12B u ekonomiju. Kad bi nas uke*alo jos tako nesto razvalili bi ali bez zezanja. Ne mislim naravno na nesto sitno nego tako nesto znacajnije.
Do pre dva meseca niko nije nikad čuo za expo u srb, sad odjednom svi smo samo to čekali da nas krene. Nikada, ali nikada, nigde, nikoga, nije preporodio jedan veliki projekat, ma kakav on bio. Naprotiv, imali smo situacije da su zemlje upadale u dužničke krize zbog projekata koje nisu mogle da iznesu, poput crne gore sa autoputem, ili grčke sa olimpijadom, ili brazila sa svetskim prvenstvom.
Velika investicija nije cilj, nego sredstvo za neki drugi cilj. Državno ulaganje u infrastrukturu nije samo po sebi loša stvar, ali u zemljama poput naše, neće davati efekat ni približno onoliki kakav treba. Zaboravio sam odnose, ali suština je ista, da u zemljama u kojima je poštenje izrazito, na dva uložena dolara jedan ostaje u bdpu kao trajna vrednost, u zemljama u kojima se kunemo u poštenje, pa krademo brata, mora da se uloži 7 dolara da se dobije isti efekat. To zavisi od strukture ulaganja, visine cene, kvaliteta radova, opravdanosti radova, koliko ta investicija ima povezanih grana koje aktivira, odnosa uvoznih sirovina i domaćih, koliko široko se razliva taj novac, gde taj novac završi na kraju i kome, i tako dalje.
Napraviću paralelu sa najbanalnijim primerom. Izgradnja kanalizacione mreže iz projekta srbija 20-25, gde je predviđeno da svaka kuća ima kanalizaciju, vodu i sl. Do sada jedno veliko ništa, ali možda se zaukću sad xe xe. Zašto ga pominjem? Zamislimo da se taj projekat obistinio. Imamo dva načina, da se potpiše ugovor sa jednom firmom, npr. milenijum timom, da oni odrade sve, u svim gradovima srbije, po 5 puta većoj ceni nego što ih košta, za tri puta duže vreme. Nešto što je prilično često kod nas. I imamo drugi način, da se sve spusti na lokalni nivo, svaki grad raspisuje tender za svoju teritoriju, sa kratkim rokovima, najniža cena dobija posao, gde ne može jedna ista firma da konkuriše na više od par tendera, i tako dalje. U prvom slučaju milenijum će da izvuče para s kojima smo mogli pet Srbija da sredimo, pare ostaju kod jednog, koji je to dobio ne svojom pameću nego svojim vezama. Šta radi s tim parama? Sklanja ih, jer zna da on na tržištu ne zna da posluje, a i što bi, kad mu se preliva iz državne kase. Te pare ne nastavljaju da se obrću u srbiji, nego bleje po švajcarskim bankama, ili se troše po luj vitonima u parizu. Šta se dešava u drugom slučaju? Pa imaš nekoliko stotina firmi koje će da kupuju materijal od drugih nekoliko stotina stovarišta, koje će da razliju taj novac u hiljade porodica, svuda po srbiji, a te firme koje su pošteno dobile tendere će da ulože da kupe neku mašinu, stan, štagod, jer su pošteno dobili tender, i za očekivati je opet da ga dobiju, nevezano za vlast, a ne da su u niskom startu za bežaniju ako ovaj moj ne dobije drugi mandat. Pet puta manja investicija daje tri puta veći benefit.
Može i ovako, odemo u prodavnicu i kupimo vatromet za 12 milijardi evra. To bude najjači vatromet u novijoj istoriji srbije. Je l to investicija? Jeste, ali ne u razvoj, nego u potrošnju. Tih 12 milijardi ne da ćemo u vatru da bacimo bukvalno, nego i onaj od koga smo kupili - stranac, koji je koliko sutra odneo te pare u Ženevu. Namerno kažem Ženevu, jer govorimo o ekspu, pa ko razume.