Šta je novo?
Od:
Filteri

"BW Quartet" - Beograd na vodi

Konstrukcija sva cetiri objekta Quartet je monolitna armirano-betonska konstrukcija sastavljena od AB zidnih platana, stubova i AB monolitnih medjuspratnih ploča debljine 25cm. Debljina AB zidova jezgara se krece od 20 do 40 cm. Jedna od prednosti ovakve gradnje jeste da veci rasponi dozvoljavaju manji broj medjuspratnih stubova, a u nekim slucajevima, kao ovde na objektima Quarteta, i eliminaciju nekih od horizontalnih elemenata konstrukcije, npr. betonskih greda iznad prozorskih i vratnih otvora. Ako se ne varam, na ovom projektu ce se koristiti Ytong Termo blokovi na pozicijama spoljnih zidova ka balkonima, i Ytong unutrasnji blokovi na pozicijama izmedju stanova, pojedinih prostorija u samim stanovima i u hodnicima zgrada. Ovo jeste jedno od kvalitetnijih resenja jer obezbedjuje visok nivo i toplotne i zvucne izolacije. Pregradjivanje dela unutrasnjosti stanova se vrsi gips-karton pregradnim zidovima ispinjenim zvucnom izolacijom.
 
Poslednja izmena:
Posto je ovo dosta kompleksnije resenje od "klasicne" gradnje na koju smo navikli, evo jednog primera osnove stana iz Quarteta gde mozete da primetite da ce u svakoj stambenoj jedinici biti vise od pet razlicitih tipova zidova.
Screenshot 2023-08-16 at 20.39.29.png
 
@mladen81
Odakle si izvuko ove arhitektonske planove?
Vidim da su dosta precizni i sa različitom šrafurom, vidi se da je izvuceno iz CADa.
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Odakle si izvuko ove arhitektonske planove?
Vidim da su dosta precizni i sa različitom šrafurom.
Kliknite za proširenje...
Iz crteza idejnog resenja, u prilogu osnova prvog sprata objekta Quartet 3 - dugo nisam prosao pored gradilista, ali po prilozenim fotografijama deluje da ce izvedeno stanje odgovarati ovom resenju. Ako neko ima novije crteze, molim vas prilozite.
 

Prilozi

  • BW_P23_BCP_CD_AR_PL_K2_01 - Objekat K2 - Osnova 1- sprata - Building K2 - 1st floor plan.pdf
    1,5 MB · Pregleda: 278
…i ovo vrhunsko moderno rešenje koju klasu energetskog pasoša dobija? Koju klasu uostalom dobijaju sve zgrade po BW zna li ko…i dobijaju li uopšte?
Stvarno nisam pratio, a zanima me, naročito nakon poredjenja sa starinskim sendvič zidom gde je neko napomenuo da se radi o boljem rešenju… ja sam svoj stan recimo kupio zato sto je pravljen samo od giter bloka širine 38cm bez stiropora ili staklene vune, energetska klasa C …
 
niki je napisao(la):
…i ovo vrhunsko moderno rešenje koju klasu energetskog pasoša dobija? Koju klasu uostalom dobijaju sve zgrade po BW zna li ko…i dobijaju li uopšte?
Stvarno nisam pratio, a zanima me, naročito nakon poredjenja sa starinskim sendvič zidom gde je neko napomenuo da se radi o boljem rešenju… ja sam svoj stan recimo kupio zato sto je pravljen samo od giter bloka širine 38cm bez stiropora ili staklene vune, energetska klasa C …
Kliknite za proširenje...
Za sve nove zgrade koje su dobile pasose mozete naci podatake na centralnom registru energetskih pasosa (koliko znam sve BW zgrade koje su prosle tehnicki prijem su ih dobile) - https://www.crep.gov.rs/EnergetskiPasosi.aspx
Pretpostavljam da ce Quartet objekti dobiti isti energetski razred B kao i zgrade BW Terra i Aria s obzirom da su konstuktivno gotovo identicne - https://www.crep.gov.rs/Reports/Pregled.aspx?idd=71992&full=False
 

Prilozi

  • EP_71992_16-08-2023.pdf
    3,7 MB · Pregleda: 201
Hvala na odgovoru zaista, najviša klasa energetske efikasnosti je A ili A+, kako se isprojektuje zgrada da dobiju tu klasu, kako bi recimo trebao da izgleda fasadni zid?
Meri li se u Srbiji emisije u unutrasnjem prostoru?
Meri li se paropropusnost tokom projektovanja?
Vidim da si u materiji pa ako ti nije teško da odgovoriš…
 
niki je napisao(la):
Hvala na odgovoru zaista, najviša klasa energetske efikasnosti je A ili A+, kako se isprojektuje zgrada da dobiju tu klasu, kako bi recimo trebao da izgleda fasadni zid?
Meri li se u Srbiji emisije u unutrasnjem prostoru?
Meri li se paropropusnost tokom projektovanja?
Vidim da si u materiji pa ako ti nije teško da odgovoriš…
Kliknite za proširenje...
Ako pojednostavimo postupak sertifikacije za dobijanje energetskog pasosa, on ima vise veze sa sistemskim resenjima jednog grada, nego pojedinacnim projektnim i konstruktivnim resenjima odredjenog objekta. Npr. fasadni zid, razne spoljne izolacije i sl. potpadaju pod parametar koji se zove koeficijent transmisionih gubitaka toplote kroz omotac zgrade, a to je samo jedan od ukupno mislim 20 takvih parametara koji se proveravaju. Ostali su nazalost zavisni u velikoj meri od nekih sistemskih resenja - npr. svi stanovi u BW danas imaju elektricne bojlere jer Beograd nema toplovod koji bi mogao da isporuci toplu vodu ovako velikom naselju. Tako parametar godisnje potrebe za toplotnom energijom za zagrevanje sanitarne tople vode odmah citav BW spusta u njegovoj energetskoj klasi. Posto se pasosi izdaju na 10 godina, u teoriji, ako bi zaziveo projekat toplovoda od TE Obrenovac do Beogradskih elektrana i dalje do pojedinacnih naselja u Beogradu, tokom naredne sertifikacije ukoliko bi BW uveo ovaj sistem, rezultat bi bio bolji. Isto se odnosi na npr. parametar godisnje potrebne energije za ventilaciju koja bi mogla da bude umanjena ukoliko bi se pokrenuo program na nivou grada koji stimulise ugradnju toplotnih pumpi, jer pod ovom stavkom se podrazumevaju i sistemi delimicne klimatizacije objekta.

Sa te strane konkretno Quartet objekti relativno dobro stoje, jer su pametnim konstruktivnim resenjima ostavljene mogucnosti unapredjena u buducnosti. Instalacije su donekle izolovane u hodnicima zgrade i odatle su distribuirane po stanovima. Ono sto ljude verovatno buni kada vide fotografije sa nekih od prethodnih postova jeste velika kolicina gips-karton ploca - to su zapravo vecinom lazni zidovi. Cak i na armirano-betonske i zidove od Ytong blokova u ovom slucaju se stavljaju gips-karton ploce. Zasto? - zato sto se sve instalacije nalaze izmedju zidova i gips-karton ploca, npr. kada su u pitanju elektro instalacije one su sprovedene kroz same C/U profile na koje se kace gips-karton ploce. Naravno postoje i sami pregradni zidovi koji su iskljucivo izvedeni gips sistemima, ali poenta je da u svakom slucaju, prilikom buducih zamena ili dodavanja instalacija ne morate nista da rusite, busite ili ukopavate. Jednostavno uklonite postojecu gips-karton plocu, i nakon zavrsetka radova na instalacijama stavite novu na postojece profile. Specificnost monolitnih AB kontrukcija je da se instalacije ne ugradjuju u zidove, vec se najcese stavljaju na njih i potom zatvaraju gips i sl. modularnim sistemima.
 
Hvala na detaljnom odgovoru, hoće li recimo Marina Dorćol koja je isto monolitna konstrukcija, ali ima centralnu sanitarnu vodu, toplotne pune za klimatizaciju itd…kapiram da su A+ klase blizu pasivnih kuca energetski, ali me cudi da rekto ko u projektu koristi kao prednost recimo visoku energetsku klasu…
Trenutno i mnogo manji projekti su prešli na recimo gasni kotao i grejanje po utrosku , isti kotao obezbedjuje i sanitarnu toplu vodu…
Volim ja novitarije u projektovanju, samo to je kompletna priča recimo u Nemačkoj, gde se meri emisija raznih hemikalija u unutrasnjem prostoru i postoje limiti, to važi od parketa, svih materijala pa nadalje…
 
Predsednik je pomenuo da cemo dobiti i “hladovod” kao resenje umesto klima. Zna li neko nesto o tome.

@mladen81 hvala na objasnjenjima.
 
niki je napisao(la):
Hvala na detaljnom odgovoru, hoće li recimo Marina Dorćol koja je isto monolitna konstrukcija, ali ima centralnu sanitarnu vodu, toplotne pune za klimatizaciju itd…kapiram da su A+ klase blizu pasivnih kuca energetski, ali me cudi da rekto ko u projektu koristi kao prednost recimo visoku energetsku klasu…
Trenutno i mnogo manji projekti su prešli na recimo gasni kotao i grejanje po utrosku , isti kotao obezbedjuje i sanitarnu toplu vodu…
Volim ja novitarije u projektovanju, samo to je kompletna priča recimo u Nemačkoj, gde se meri emisija raznih hemikalija u unutrasnjem prostoru i postoje limiti, to važi od parketa, svih materijala pa nadalje…
Kliknite za proširenje...

Zadovoljavanje uslova za dobijanje pasosa energetske klase A/A+ je trenutno izuzetno zahtevno i skupo usled ogranicenja infrastrukture u Beogradu. Ima nekih skorasnjih primera manjih stambenih objekata, uglavnom u ekstra zoni stanovanja, ali za srednje i velike stambene objekte gotovo da nismo imali prilike da vidimo vise od klase B. Pogledao sam projekat Marine Dorcol svojevremeno ali mislim da je od tad nekoliko puta menjan, ne verujem da ce originalan plan biti implementiran jer mi deluje da bi znacajno podigao cenu izvodjenja radova, treba sacekati konacno resenje i elaborat energetske efikasnosti. Imamo jedan primer na Starom gradu, mikro naselje Novi Dorcol, gde je primenjeno mesovito resenje u vidu prikljucenja objekata na sistem daljinskog grejanja i toplotnih pumpi koje pokrivaju samo mali deo ukupne povrsine i potreba za klimatizacijom (hladjenje/grejanje). Na kraju je rezultat slican, ostvarena je energetska klasa B.

Mozemo nesto da naucimo na primerima iz Nemacke gde je u poslednjih par godina evidentno da su napravili sistematske greske u planiranju. U vecini velikih nemackih gradova je svojevremeno dopustena izgradnja individualnih lozista na gas, naftu i/ili kombinovano sa elektricnim kotlovima. U poslednjih nekoliko godina javljaju se izazovi u odrzavanju i pravilnom funkcionisanju tih sistema iz vise razloga. Ako imamo u jednom velikom gradu npr. 5 toplana sistema za daljinsko grejanje, onda nam je potrebno 5 stacionarnih servisnih timova koji nadziru te instalacije, i najcesce se rezervni delovi nabavljaju unapred jer su jedinstvena resenja za svako postrojenje. Sa druge strane u npr. Berlinu postoji 20.000 individualnih lozista, sto za blokove zgrada, manja naselja, a u nekim slucajevima i za pojedinacne zgrade. Da bi se ovakav broj individualnih sistema opsluzio potrebno je stotine mobilnih servisnih ekipa, dovozenje/distribucija energenata do svakog, a cesto su instalacije razlicitih proizvodjaca, odnosno razliciti modeli za cije starije verzije nekada nema delova na trzistu. Sve ovo eksponencijalno povecava cenu odrzavanja i vreme potrebno za resavanje kvarova i redovno odrzavanje. Isti bi rezultat bio i kada bi primenili ovakav pristup u Beogradu - bez sistematskih promena u infrastrukturi nece biti sustinske razlike u energetskoj efikasnosti objekata. Naravno, stare zgrade sa skeletnom konstrukcijom gradjene prefabirkovanim armiranobetonskm blokovima u periodu od 60tih do 90tih godina bi imale koristi i od 5cm fasadnog stiropora jer trenutno bukvalno nemaju nista, ali to je vec druga tematika.

Da ne bude zabune, kada su u pitanju Quartet objekti, oni ce na svim spoljnim zidovima, bez obzira da li su oni armiranobetonski ili gradjeni Ytong termo blokovima, dobiti izolaciju od kamene vune na kojoj ce se potom raditi kombinovano ventilisana i kontaktna fasada (uz fasadne aluminijumske sisteme sa troslojnim niskoemisionim staklom punjenim argonom).
 
Poslednja izmena:
Cool rešenje, šta su sve ove prostorije po zajednickom hodniku, isto imaju centralni odvod za bacanje smeca i šta još?
Teresu naplaćuju celu?
 
@mladen81 zaista hvala na ulozenom trudu, dobro je znati da učimo od drugih, pa čak i od gresaka iz Nemacke…
Ja lično imam problem sa tim novim tehnologijama jer su sve sintetski materijali sa emisijama raznim gasova i hemikalija, u isto vreme je upitno disanje , odnosno paropropusnot …ali smo energetski efikasniji i brzi u gradnji, sve ima svoje…
 
niki je napisao(la):
Cool rešenje, šta su sve ove prostorije po zajednickom hodniku, isto imaju centralni odvod za bacanje smeca i šta još?
Teresu naplaćuju celu?
Kliknite za proširenje...

До сада, на више објеката у БнВ, цена квадрата терасе је једнака цени квадрата стана .
 
Upotreba Ytong blokova sama po sebi nije sporna u smislu kvaliteta gradnje. Ovde su problematicne dve stvari:
- gips karton pregradni zidovi, jer oni nemaju nikakvu nosivost ni cvrstocu; daleko je bolje raditi pregradne zidove od Ytonga (7.5cm ili 10cm)
- izostanak izolacije za zidove izmedju stanova; trebalo bi ytong pa 5cm kamene vune pa opet ytong da bi zvucna i termo izolacija bila dobra (sendvic zid)
 
NRakocevic je napisao(la):
Upotreba Ytong blokova sama po sebi nije sporna u smislu kvaliteta gradnje. Ovde su problematicne dve stvari:
- gips karton pregradni zidovi, jer oni nemaju nikakvu nosivost ni cvrstocu; daleko je bolje raditi pregradne zidove od Ytonga (7.5cm ili 10cm)
- izostanak izolacije za zidove izmedju stanova; trebalo bi ytong pa 5cm kamene vune pa opet ytong da bi zvucna i termo izolacija bila dobra (sendvic zid)
Kliknite za proširenje...
Nevezano za ovaj projekat jer znamo da je BNV smece.
Ali sto se tice gipsa; zidovi ne moraju imati nosivost jer zgradu nosi AB stubovi/zidovi. Na deblji gips karton mozes okaciti bilo kakav namestaj jer stoji na metalnim profilima i ima veliku mogucnos nosenja po m/2. Npr ja imam 2 bojlera od 100L jedan do drugog koji stoje na profilima. Uglavnom su pregradni gips zidovi sendvic zidovi - Gips/Zvucna Izolacija/Vuna/Zvucna Izolacija/Gips. U stanu koji mi je pregradjen gipsom mi je daleko bolja zvucna izolacija od ovog u kom zivim a radjen je sa pregradnim blokom i zvucnom izolacijom.
Izmedju stanova i spoljnim zidovima se gotovo uvek u 99% slucajeva radi prvo giter blok pa onda gips preko sa izolacijom.
Iz dosadasnjeg iskustva nesto vise preferiram gips u poslednje vreme jer mogu lako da ga secem, pomeram uticnice, pomeram zidove, i slicno jer je lak za rad.
 
NRakocevic je napisao(la):
Upotreba Ytong blokova sama po sebi nije sporna u smislu kvaliteta gradnje. Ovde su problematicne dve stvari:
- gips karton pregradni zidovi, jer oni nemaju nikakvu nosivost ni cvrstocu; daleko je bolje raditi pregradne zidove od Ytonga (7.5cm ili 10cm)
- izostanak izolacije za zidove izmedju stanova; trebalo bi ytong pa 5cm kamene vune pa opet ytong da bi zvucna i termo izolacija bila dobra (sendvic zid)
Kliknite za proširenje...
Pregradni zidovi u slucaju Quartet projekta mogu da se rade bilo kojom tehnikom jer monolitna armiranobetonska konstrukcija nove generacije koja se ovde koristi obezbedjuje vece raspone koji dozvoljavaju manji broj medjuspratnih stubova i eliminaciju uobicajnih horizontalnih elemenata konstrukcije.

Pregradni zidovi izmedju stanova ce biti debljine 28 cm, zavisno od pozicije stambene jedinice mogu biti izgradjeni od Ytong blokova ili armiranobetonski, na njih ce biti postavljena termoizolacija, a završna obrada od gips kartonskih ploca montiranih na standardne profile.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh