Zadovoljavanje uslova za dobijanje pasosa energetske klase A/A+ je trenutno izuzetno zahtevno i skupo usled ogranicenja infrastrukture u Beogradu. Ima nekih skorasnjih primera manjih stambenih objekata, uglavnom u ekstra zoni stanovanja, ali za srednje i velike stambene objekte gotovo da nismo imali prilike da vidimo vise od klase B. Pogledao sam projekat Marine Dorcol svojevremeno ali mislim da je od tad nekoliko puta menjan, ne verujem da ce originalan plan biti implementiran jer mi deluje da bi znacajno podigao cenu izvodjenja radova, treba sacekati konacno resenje i elaborat energetske efikasnosti. Imamo jedan primer na Starom gradu, mikro naselje Novi Dorcol, gde je primenjeno mesovito resenje u vidu prikljucenja objekata na sistem daljinskog grejanja i toplotnih pumpi koje pokrivaju samo mali deo ukupne povrsine i potreba za klimatizacijom (hladjenje/grejanje). Na kraju je rezultat slican, ostvarena je energetska klasa B.
Mozemo nesto da naucimo na primerima iz Nemacke gde je u poslednjih par godina evidentno da su napravili sistematske greske u planiranju. U vecini velikih nemackih gradova je svojevremeno dopustena izgradnja individualnih lozista na gas, naftu i/ili kombinovano sa elektricnim kotlovima. U poslednjih nekoliko godina javljaju se izazovi u odrzavanju i pravilnom funkcionisanju tih sistema iz vise razloga. Ako imamo u jednom velikom gradu npr. 5 toplana sistema za daljinsko grejanje, onda nam je potrebno 5 stacionarnih servisnih timova koji nadziru te instalacije, i najcesce se rezervni delovi nabavljaju unapred jer su jedinstvena resenja za svako postrojenje. Sa druge strane u npr. Berlinu postoji 20.000 individualnih lozista, sto za blokove zgrada, manja naselja, a u nekim slucajevima i za pojedinacne zgrade. Da bi se ovakav broj individualnih sistema opsluzio potrebno je stotine mobilnih servisnih ekipa, dovozenje/distribucija energenata do svakog, a cesto su instalacije razlicitih proizvodjaca, odnosno razliciti modeli za cije starije verzije nekada nema delova na trzistu. Sve ovo eksponencijalno povecava cenu odrzavanja i vreme potrebno za resavanje kvarova i redovno odrzavanje. Isti bi rezultat bio i kada bi primenili ovakav pristup u Beogradu - bez sistematskih promena u infrastrukturi nece biti sustinske razlike u energetskoj efikasnosti objekata. Naravno, stare zgrade sa skeletnom konstrukcijom gradjene prefabirkovanim armiranobetonskm blokovima u periodu od 60tih do 90tih godina bi imale koristi i od 5cm fasadnog stiropora jer trenutno bukvalno nemaju nista, ali to je vec druga tematika.
Da ne bude zabune, kada su u pitanju Quartet objekti, oni ce na svim spoljnim zidovima, bez obzira da li su oni armiranobetonski ili gradjeni Ytong termo blokovima, dobiti izolaciju od kamene vune na kojoj ce se potom raditi kombinovano ventilisana i kontaktna fasada (uz fasadne aluminijumske sisteme sa troslojnim niskoemisionim staklom punjenim argonom).