Може ли овако?
Поштовани човек, заслужни патриота, вишеструко одликовани спортиста, и доказани хуманитарац, доктор Александар Шапић као градочачелник Београда има следеће резултате:
- Постојећу стратегију кретања по граду коју је промовисала ранија гарнитура на челу са Фолићем, и касније Стојчићем - пешак, бицикл, јавни превоз, аутомобил, и на којој су урадили практично ништа, др Шапић је додатно изопачио, тако да су пешаци практично протерани и са тротоара, кејева и осталих површина по којима су могли несметано да се крећу. Тротоари се укидају или смањују, и по њима се практично уводи бици/мото саобраћај или паркинг. Бициклистичка инфраструктура се обесмишљава, укида или просто игнорише свуда по граду. Јавни превоз се сакати, а нарочито на трамваје гос'н Шапић има неки лични пик, и очито жели да им трајно пресуди.
- Укинута је јавност, пројектовање, поступци набавки приликом реконструкција. Под плаштом одржавања, само једно јутро осване ново раскопавање, и дивље беспотребно проширење ове или оне улице (коинциденцијом случајности, некако баш тамо где се својим службеним возилима креће гос'н Шапић).
- Приликом таквог "одржавања", често се мењају профили улица, проточност, конфигурација, некако увек на лошије, без сагледавања шире слике, потенцијалних комуналних проблема, па се у ходу поново све раскопава, враћа на старо, буџи канализација или семафор или додатна трака за скретање. Дакле, онако како се радило пре 100 или 200 година. Систем држ' да набијем, у свом најгорем издању.
- И поред многих предизборних обећања, нешто не видим да се ишта ради на увођењу канализације, пречишћивача отпадних вода, или било чему сличном. Напротив.
- Многи пројекти се раде (или не раде) искључиво као последица каприца, хира и личног сукоба са такође веома уваженим гос'н Весићем, занемарујући штетне последице по функционисање града.
- Једна од најхитнијих ствари за решавање у граду је питање пуког преживљавања у условима загађеног ваздуха, топлије и сушније климе, превелике буке и светлосног загађења, загађења мозга кладионицама... То се решава доливањем уља на ватру, сечом стабала, бетонирањем постојећих зелених површина, пуштањем новопосађеног зеленила да умре, претварањем травњака у прашину, и све веће каубојштине у погледу производње буке, ноћног светла и коцкарница.
Немам више времена, а и већ са се довољно изнервирао до сада овим набрајањем, а имало би о још редова и редова да се пише.
