Bulevar Oslobodjenja (ex JNA) od Autokomande do Slavije rekonstrukcija

[vladanet]

Ne znam. Moja iskustva sa betonom su zasnovana na stajalištima oko Arene. Pločje su na mestu, samo mnofo rošave, a to se lako da srediti.

Armirani beton+asfalt od 10/15cm.Rosavost betona je od soli i jedina zastita je asfalt.Asfalt puca od lose i neadekvatne podloge,i dopusta vodi da ga potkopa.Svaki teren/podloga zahtevaju posebnu formulu za pravljenje asfalta,tako isto i beton zahteva svoj sastav/miks/hemiju.

 

[astrodule]

Asfalt na stanicama se često talasa leti kada su temperature visoke.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока

 

[SRBO]

Јел могуће можда направити смешу асфалта и бетона?

На смедеревцу има једна станица негде после оне пумпе у Мокром Лугу (оно брдо ту, јел то Стојчино Брдо, питам да видим нешто), где је буквално брдо између коловоза и проширења за станицу

 

[MC_]

Kod Narodne biblioteke, na betonu, gd eidu autobusi i uskoro tramvaji pojavljuju se vec pukotine.
Da li je to uobicajeno?

 

[vladanet]

Asfalt na stanicama se često talasa leti kada su temperature visoke.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока

Talasa se zato što je stavljena neadekvatna smeša.Često se dešava da se renovirana ulica uradi kvalitetnom smešom ,ali se onda kasnije zakrpe rade sa testom,pa ispadne prelivanje asfalta.Dobra podloga i kvalitetan asfalt mogu trajati 20 godina.Mi danas kao društvo jos nismo naučili da je na duge staze bolje odabrati 'skuplje"resenje,koje na kraju uvek,ali uvek ispadne jeftinije od najeftinijeg rešenja.
Na Beogradskoj hronici je svojevremeno bio prvi čovek beograd puta,i na pitanje zašto se prvo ne rekonstruiše podloga u smislu da se napravi vrhunski kvalitet podloge,njegov odgovor je bio da je to skupo.
Takav sistem na kraju dovodi da se za 20 godina uradi rehabilitacija samo površinskog sloja,i to najmanje 4 puta,uz 4 puta angažovanje ljudstva i mehanizacije.Da li mislite da je na kraju iko napravio računicu koliko je to sve koštalo???
Školski primer je Partizanski put od Beograd puta do Mirijeva.Zbog jako loše podloge koja je tu od recimo 1984,do sada je urađeno preko 30 rehabilitacija površinskog sloja a problem i dalje postoji.
Ovaj primer je za Ginisa.

 

[direktor]

Bg put krpi konstantno iste ulice na istim mjestima ciklicno na nekim mjestima i par puta godisnje
Sada su sa novom smjesom radili ruzveltovu slaviju i bul oslobodjenja

 

[Astrotrain]

Мене нико у овом свемиру а и шире не може да убеди да се све то не ради намерно да би се стално нешто крпило и радило и тако узимале паре.

 

[astrodule]

Zato što je skupo?

Naravno, ima ona stara "nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino". Lako je bio direktor javnog preduzeća. Uradiš nešto jeftino, pa onda svakih par meseci to krpiš i stiče se utisak da radiš nešto, a u stvari...

 

[lukarts]

Astrotrain » Uto Nov 14, 2017 2:26 pm[/url]":s0wvbi5b]Мене нико у овом свемиру а и шире не може да убеди да се све то не ради намерно да би се стално нешто крпило и радило и тако узимале паре.

Meni to jedino zvuci realno ili da prihvatimo cinjenicu da smo u nisogradjni blago retardirani!

 

[igor989]

Пре који мин на Команди...

Sent from my D6503 using Tapatalk

 

[Bender Rodriguez]

Astrotrain » Uto Nov 14, 2017 11:26 am[/url]":15o26h88]Мене нико у овом свемиру а и шире не може да убеди да се све то не ради намерно да би се стално нешто крпило и радило и тако узимале паре.

To + politika. Ne zaboravite da je politika ovde sve.

Što mu na kraju krajeva dođe isto što i uzimanje para. :mrgreen:

 

[DzonTravolta]

Montaža, ne mogu tu da idu tramvaji :mrgreen:
Šalu na stranu, odlična vest.

 

[laki72]

Zato što je skupo?

Naravno, ima ona stara "nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino". Lako je bio direktor javnog preduzeća. Uradiš nešto jeftino, pa onda svakih par meseci to krpiš i stiče se utisak da radiš nešto, a u stvari...

Dule, i ja sam rezonovao tako jedno vreme, alisam shvatio da sam u zabludi.
Naime, i da se savrseno odrade poslovi, mreza ulica koja se mora odraditi je tolika da posla ima koliko pozelis.
Drugo, upravo direktoru i rukovodstvu javnog preduzeca nije bitno oce li ili ne e biti posla, jer njihova radna mesta su sigurna time sto su u vrhu javnog preduzeca, zar ne?

Ja cak ne verujem ni u nestrucnost.
Ona jeste prisutna, ali ne u tolikoj meri koliko se to manifestuje.
Imamo primere rekonstrukcija gde se temeljno pristupilo pripremnim radovima, projektivanju i realizaciji.
Njih je malo, ali potvrdjuju da kada postoji spremnost da se isplanira i ulozi dobije se i realizacija kako treba.

Naravno, zalud je i dobra realizacija, ako se naknadno ne odrzava.
Slivnici su nam zapuseni u pola gradskih ulica. Pa sta onda ocekivati?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[astrodule]

Verujem ja da oni rade non stop, ali ako imaju toliko posla - neka se u budžetu odvoji više za zapošljavanje radnika i kupovinu novih mašina (a ne zapošljavanje podobnih u kancelarijama).

Moguće je da kvalitetno rade nešto kada se svaki dinar kontroliše, tj, kada su u pitanju neki strani krediti, pa nema mesta za muvanje sa materijalima i centimetrima debljine asfalta, podloge i ostalih stvari gde se "uštedi".

I naravno da umemo da uradimo nešto kvalitetno, ali tek onda kada se samo stručni ljudi pitaju.

 

[stf]

Izvođenje je nekvalitetno jer se kvantitet stavlja ispred kvaliteta. Za isti novac može da se uradi kako treba lupam, 10 ulica ili nekvalitetno 50.

 

[laki72]

Ja mislim da je upravo ovo sto je @stf napisao.

Mi imamo trosoban stan i budzet od 150€
Sa tim budzetom ne mozemo ni u jednoj sobi obnoviti instalacije, unaprediti izolaciju i utaditi nove zidne i podne obloge, zar ne?
Al mozemo, (akosami radimo) okreciti zidove i prefarbati stolariju i eventualno prelakirati stari parket, koji opet ostaje odlepljen i skriputav



Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[astrodule]

Opet se to nekako svodi na ono moje, tj. prividno stalno nešto rade, a u stvari krpe svoje rupe.

Narod zaboravlja, ili mu to nije bitno, pa se toleriše...

 

[Žika]

astrodule » Sub Nov 11, 2017 9:02 pm[/url]":bbgv6z4z]Gde tonu betonska stajališta? Problem je krunjenje i spoj asfalta sa betonom gde se asfalt talasa i pokazuje zašto ga ne treba koristiti za stajališta (osim ako se ne napravi kvalitetna podloga, mešavina ili šta već)

Staro stajalište na sajmu ka adi je bilo od betonski ploča u fazi raspada, sad je asfalt od juna prošle godine. Celo Banovo brdo je u fazi raspadanja, stajališta na Čukaričkoj padini u raspadu i verovatno i ona gore u Žarkovu. Sad trenutno ne mogu da se setim gde su još propala.

 

[astrodule]

Zaključak: treba postavljati kvalitetan asfalt na kvalitetnu podlogu prilagođen vremenskim uslovima u Beogradu, ili beton koji treba redovno krpiti.

Ovako imamo loš asfalt na lošoj podlozi i neodržavan beton.

 

[Žika]

Prvo treba trup odnosno podloga da se adekvatno uradi da može da izdrži teret vozila, zatim adekvatan noseći sloj asfalta i naravno habajući. Jer džabe kvalitetan habaijući kad podloga ne može da trpi opterećenje i sleže - što dalje dovodi do pucanja i naročito zimi kad voda prodre u pukotine. Uveće kad padne temperatura voda ledi i razara slojeve kolovoza.
Različite mešavine asfalta idu na usponima različite na ravnom delu a sve u skladu sa predviđenim saobraćajem.

 

[vladanet]

Ovaj intejvu gospodina Opačića treba uramiti i poslati svim putarskim preduzećima u Srbiji.Dotle može biti na našem forumu kao tema:obavezno pročitati pre nego se upustite u priču o asfaltu.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/putari ... lt/dvht3w6

PS:Nama očigledno nema spasa.

 

[Astrotrain]

Исто као што је онај Шкотланђанин добио идеју из Индије где попуњавају рупе растопљеном пластиком и направио асфалтну масу са уделом пластике која је по свим карактеристикама боља од класичног асфалта.

 

[direktor]

A klizavost plastike zapaljivost imate u bg hronici prilog o kontroli kvaliteta asfalta uzimanju uzoraka garancija je 3 godine

 

[Nurko7000]

Astrotrain » 14 Nov 2017 09:30 pm[/url]":22d9ctra]Исто као што је онај Шкотланђанин добио идеју из Индије где попуњавају рупе растопљеном пластиком и направио асфалтну масу са уделом пластике која је по свим карактеристикама боља од класичног асфалта.

Ех, пре рата је било свега... чак се и озбиљно размишљало и планирало.

https://www.nis.eu/proizvodi-i-usluge/bitumen

 

[Astrotrain]

Успедох да ископам:

http://www.alo.rs/srbija-gradi-puteve-od-plastike-i-pepela/105566

REVOLUCIJA Srbija gradi puteve od plastike i pepela!
Autor: Tanjug | 02.05.2017. 14:09

Za gradnju puteva i infrastrukturnih objekata u Srbiji mogli bi da se koriste razni alternativni materijali iz otpada, među kojima je i plastika, a naročito pepeo iz termoelektrana, rečeno je u Građevinskoj komori Srbije.
Autoput za Novi Sad
Autoput za Novi Sad, Foto: Aleksandar Dimitrijević

Britanski BBC je nedavno napravio reportažu o problemu đubreta i pravljenju puteva od platike, ističući da bi 'plastični putevi' mogli da budu revolucionarno rešenje za ogromne količine đubreta u svetu, kao i da je za gradnju oko 40 miliona kilometara puteva do sada utrošeno na stotine milona buradi nafte koja je potrebna za bitumen.

Škotski inženjer Tobi Makartni je pošavši od toga kako u isto vreme popraviti oštećene puteve i smanjiti ogromnu količinu plastičnog otpada došao do potencijalno spasonosnog rešanja za oba problema - napravio je asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jaču, trajniju i otporniju asfaltnu masu.

Makartni se toga dosetio kada je u Indiji video da lokalno stanovništvo plastikom iz đubreta puni udarne rupe na putevima, tako što je zapale i ona se istopi i popuni rupu.

On je zatim eksperimentisao dodavanjem plastičnih granula u asfaltnu masu i svoj izum je prvo isprobao asfaltirajući put do svoje kuće, a dve opštine u Engleskoj su već počele da grade puteve koristeći taj izum.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić je rekao Tanjugu da u Arizoni u SAD trenutno eksperimentišu sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija i da je taj materijal poput plastike sa ćelijama koje prave struju.

Rodić kaže da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile.

On ističe da je to samo jedan od primera alternativne gradnje autoputeva i da bi u Srbiji sav reciklažni materijal, osim onog organskog porekla koji ima se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva.

"Takvi materijali su naročito jeftini i efikasni kod sanacije puteva odnosno krpljenja rupa", rekao je Rodić.

Prema njegovim rečima, alternativne materijale poput pepela i šljake veće dugo Česi, Poljaci, Nemci i drugi.

"Sada je intencija da se taj otpad, posebno plastičan, reciklira i da služi kao punilac za određene vrste materijala prilikom izgradnje novih ptueva. Ima tehnička svojstva koja odgovaraju saobraćaju, dakle elastičnost, tvrdoću i dugotrajnost", naveo je Rodić.

On dodaje da je Srbija, ipak, mala zemlja koja nema puno otpada, ali da bi njegovo korišćenje nakon reciklaže i upotrebom sa drugim materijalima u znatnoj meri olakšalo i uštedelo sanaciju putne mreže.

"Treba samo da počnemo da radimo ono što se već primenjuje u svetu. Od svih vrsta materijala, mi moramo da se rešimo deponija pepela u našim termoelektranama. Tako bi se rešili miliona kubika pepela", naveo je Rodić.

Stručnjak Građevinske komore ističe da su u pitanju ogromne količine pepela, koji se delom koristi i kao materijal u cementarama.
On je rekao da bi razni materijali iz otpada mogli da se koriste i u visokogradnji, to jest stambenih objekata, a naročito kod termoizolacije.

"Ako imamo skoro dva miliona stanova spremnih za redovnu rekonstrukciju... to su milioni kvadrata i milioni kubika ili tona takvog materijala", dodao je Rodić.