Šta je novo?

Budućnost gradskog saobraćaja

GRADSKI PREVOZ I NA VODI: Beograd uskoro uvodi i rečne linije gradskog saobraćaja
Novosti online

31. 03. 2021. u 17:28

(Beoinfo)

https://www.beograd.rs/g/beoinfo/178149 ... g-prevoza/

Pa kad im već smeta "Đilasov" Aprilili možda pokušaju da brendiraju svoj napredni (nazadni, za dan) Naprdprdni Martilili. Šalu na stranu pominjali su rečni prevoz ranije. Kamo devet sreća da je prvoaprilska šala. Sa jedne strane svedopci smo rasipništva na sve strane, sa druge zakidanja, štetnih izmena ili odlaganje ključnih projekata neophodnih za razvoj. :bash:

Tek kad završe dobar temelj (obilaznica, metro, železnica na preostalim koridorima hvala Bogu ne antibiotik gde se ceo sistem dovede u pitanje zbog produženih "privremenih" radova na jednom koloseku) šminka dolazi u obzir.
 
Više gradova u svetu imaju brodove kao javni prevoz, neki i sa razgranatom metro mrežom (New York, Tokyo, Vancuver...)
Kod nas bi prvo trebalo otvoriti liniju Dorćol - Krnjača. Na Dorćolu uz SRC postoji u blizini bus terminal, za Krnjaču bi trebala da se gradi infrastruktura.
 
Tu bi se moglo svašta nešto povezati, Zemun, Hotel Jugoslavija, Dorćol, Beograd na Vodi (Galerija), Ada, Blokovi,...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=837612#p837612:1f4t36ez je napisao(la):
Siniša » 02 Apr 2021 05:47 am[/url]":1f4t36ez]Više gradova u svetu imaju brodove kao javni prevoz, neki i sa razgranatom metro mrežom (New York, Tokyo, Vancuver...)
Kod nas bi prvo trebalo otvoriti liniju Dorćol - Krnjača. Na Dorćolu uz SRC postoji u blizini bus terminal, za Krnjaču bi trebala da se gradi infrastruktura.
Крњача - Дорћол - Хотел Југославија - Мунзе Конза.
 
Moralo bi ljudima da se isplati da se voze recnim prevozom do svoje destinacije. Pre svega vremenski.
 
Vesić: Do 2030. beogradski javni prevoz bez dizel vozila

Grad Beograd raspisao je tender za kupovinu 100 zglobnih autobusa na prirodni gas, izjavio je zamenik gradonačelika Goran Vesić i istakao da će u narednih pet godina biti nabavljeno još 500 takvih autobusa

Vesić očekuje da će tender za nabavku prvih 100 autobusa biti završen u naredna tri meseca, i izabran ponuđač, kako bi do kraja godine počela isporuka vozila.

„Ovo će biti jedna od najvećih kupovina autobusa u jednoj godini, posle one koju smo realizovali pre dve godine kada smo za godinu dana kupili 244 autobusa i na taj način skoro u potpunosti obnovili vozni park“, rekao je Vesić.

Podseća da je tokom ove godine potpisan i ugovor za nabavku 10 elektro autobusa, čime je, kaže, nastavljeno sprovođenje strategije Grada Beograda da se iz javnog prevoza polaku izbacuju vozila koja koriste dizel i da se uvode ekološki prihvatljiva vozila.

„Pored ovih 100, naš plan podrazumeva da u narednih pet godina kupimo još 500 autobusa koja će biti na prirodni gas. Svake godine će biti kupovino po 100 autobusa kako bismo do 2027. godine imali potpuno obnovljen autobuski park koji će imati samo vozila na prirodni gas i elektro vozila“, navodi Vesić.

Ističe da će Grad Beograd nastaviti sa kupovinom električnih autobusa, kao i sa kupovinom novih trolejbusa i dodao da je plan za sledeću godinu kupovina 40 novih trolejbusa.

Vesić ukazuje da kada do 2028. godine bude proradila prva linija metroa i 2030. godine kada bude proradila druga linija metroa, Beograd će imati javni prevoz koji će biti bez ijednog dizel vozila.

„To znači da ćemo to uspeti pet godina posle Pariza koji je sebi taj zadatak zadao do 2025. godine. Naš cilj je da Beograd 2030. godine ima samo autobuse na prirodni gas, elektro autobuse, dve linije metroa, BG voz i proširenu tramvajnsku mrežu. To je naš doprinos zaštiti zivotne sreidne, naš doprinos povećanju komfora stanovništva i boljem gradskom prevozu“, zaključio je Vesić.

izvor: studio B
 
Bolje da smanji individualna ložišta tj zabrani prodaju uglja jer ukupan saobračaj ulestvuje samo sa 6-8 % zagađenja.
Bolja oraganizacija saobraćaja bi pomoglo.
 
@zika, @bender, слажем се са вама, али прелазак на електрику и гас не треба гледати само са еколошког становишта, треба га гледати и као повећавање независности економије

србија реално нема довољно резерви и не може да произведе довољно нафте да напоји ГСП, тако да зависимо од увоза, а кад тад нас очекују нове санкције и ратови, тако да је боље да зависимо од нечега што сами можемо да произведемо

кад би се искористио сав потенцијал дрине (не предлажем, само кажем), итекако би се напојила цела србија, а пошто смо пољопривредна/сточарска земља, не недостаје измета преживара и вишка сена, како се најлакше и производи природни гас
 
Не би се са Дрине напојила ни близу цела Србија, а једини избор који ће нам на крају остати биће нуклеарка. Испашће на крају да нам је независност по питању снабдевања струјом давао само угаљ.

(Ђердап 3 би имао велик учинак, ал кошта 5 милијарди и више, а Румуни нешто нису срећни због тог пројекта.)
 
Nisam ja protiv ovakve tranzicije, nego ne vidim smisao u žurenju i siljenju toga. Ne volim te odluke, objave, planove i poteze gradova u smislu ''E, u narednih 5 godina zamenićemo 50% cele flote ovim, a u narednih 10 godina zamenićemo celu flotu onim''. ''E, rešili smo da do kraja decenije svi krovovi budu zeleni! E, odlučili smo da za 4 godine svi ima da koristite štedljive (sa živom) sijalice!'' E ovo, e ono...

To je sve za mene kao npr kad gojazan čovek na Instagramu objavljuje svima ''Eeee, ljudi, odlučio sam da do 15. septembra skinem 10 kg, a do 20. oktobra da skinem 20 kg!'' Ono... batice, nije poenta u rokovima i pompeznim odlukama, nego sam' da budeš istrajan i da se to obavi valjano. Bitan je kvalitet te tranzicije, a ne rok i vremenska urednost. A da li će to da se obavi pre ili kasnije, savršeno je nebitno. I savršeno je nebitno da to govoriš celom svetu, ti to radiš zbog sebe i da tebi bude bolje. Koliko možeš, tempom koji možeš.

Da su najavili ''ove decenije ćemo da radimo na tome da nabavljamo više vozila na gas i/ili struju'' ne bih ništa rekao. Nego te izjave i kruta zacrtavanja... to kao ''do kraja decenije dizel mora da nestane!'' Zbog čega? Zbog auspuha koji prevozi 160 ljudi naspram auspuha koji prevozi 1 ili 2 u kolima kojih ima previše i koji ometaju normalno funkcionisanje grada... :roll:

A sve to najavljuju za preduzeće koje još nije izašlo iz 1950ih i koje i dalje sve ''održava'' štapom, kanapom, čekićem i ekserom - GSP Beograd. Pa mislim da pokušavaju da zagrizu više nego što mogu da sažvaću. A pehove i cene ćemo opet da plaćamo mi. Samo da bi neko tamo mogao da zvuči pompezno ''do 2030. nema više dizela!'' A što je najcrnje, narod i poreski obveznici uopšte ne žele to. Žele udoban, funkcionalan i redovan prevoz pre svega.
 
https://en.wikipedia.org/wiki/SMART_criteria

Ideally speaking, each corporate, department, and section objective should be:

Specific – target a specific area for improvement.
Measurable – quantify or at least suggest an indicator of progress.
Assignable – specify who will do it.
Realistic – state what results can realistically be achieved, given available resources.
Time-related – specify when the result(s) can be achieved.

Конкретни амбициозни циљеви су неопходни за гурање друштва у правом смеру, чак и да се не обистине ипак је постигнут напредак

"радимо на томе да набављамо више возила на струју" је план који можеш да окачиш ко мачку о реп. Нису научници и стручњаци из нпр. Европске комисије луди што постављају конкретне климатске циљеве тог типа са развијеним планом и јасним роком кад мора да се изврши да би било помака у правом смеру.

Тачно је додуше да је важно да се планови не доносе напречац и по систему шта владару падне на памет него кроз свеобухватне процесе вођења града од стране стручних кадрова
 
Vidi... Da su uvaženi stručnjaci iz Evropske komisije, kao i njihovi Američki pandani u vidu Alehandrice OC i sličnih, zaista rešeni da se pozabave klimatskim promenama, bavili bi se:
1) obuzdavanjem pomahnitalih industrijalaca i korporacija širom planete, ne samo u malim džepovima i zemljicama koje mogu da maltretiraju
2) obuzdavanjem sopstvenih oružanih snaga koje se razbacuju gorivom i resursima više nego svi cilivi sveta zajedno
3) obuzdavanjem konzumerizma i konzumerističkih načela korporacija po kojima je u redu praviti frižider, telefon, TV, šporet, veš mašinu, itd... koji će se pokvariti 5 dana posle isteka garancije i biti bačeni na deponije umesto da im se zameni jedan deo (al cvrc, do dela ne možeš ni da dopreš jer je tako napravljen da moraš nešto da polomiš da bi ga izvadio a onda ti se više ne isplati popravka)
4) pronalaženjem novih tehnologija za reciklažu za sada nereciklabilnih materijala poput displeja ekrana, ili prosto forsiranjem industrijalaca da prave displeje po drugim tehnologijama koje se mogu bolje reciklirati
5) pronalaženjem novih tehnologija za recikliranje baterija (koje su sve više prisutne) odnosno toksičnih supstanci iz njih
To su samo neke od stvari za početak. Imam druga tehnologa i hemičara zaštite životne sredine, pričao sam sa njim bezbroj puta o tim temama. On je ujedno i osoba koja mi je objasnila fijasko i državno-kompanijsku prevaru iza uvođenja novih ''biorazgradivih kesa'' koje se plaćaju. Tj. objasnio mi je kako ni ove nove kese nisu razgradive, a ni stare za koje su tvrdili da jesu, nisu bile. I generalno mi je objašnjavao koliko tu hohštapleraja i licemerja ima u sferi ekologije.


Da se vratimo na temu. Dokazali smo iznova i iznova na ovom forumu da najviše aerozagađenja u Beogradu dolazi od industrije i od grejanja. Forsiranje i zadrto zacrtavanje da se sva vozila JGP na fosilna goriva zamena onima na gas i struju neće ništa uraditi za kvalitet vazduha u Beogradu. Jer autobus sa EURO 5 koji izbacuje materije dok prevozi 110/1160 putnika je toliko minoran zagađivač naspram preostalih 100 automobila, uglavnom krševa ili prerada (spolja gladac, iznutra trulac) koji voze po 1 ili 2 osobe, da je to maltene zanemarljivo.

Tu zatim ostaju mnogobrojna nelagodna pitanja koja će postaviti svaka razumna osoba, a koja se opet stalno ignorišu i guraju pod tepih - taj gas u kanisteru autobusa, kao i ta struja u bateriji... odakle oni dolaze, kako su stvoreni, pod kojim uslovima i uz kolike troškove i zagađenja?

I tu se vrlo brzo dođe do zaključka da ovakve mere nisu nikakva istinska briga za ekologiju nego čist populizam i/ili iznuđena rešenja pod pritiskom zapadnjačkih organizacija i sponzora, kao i zapadnjačkih institucija. Što samo po sebi nije toliko strašno. Ali kada imaš preduzeće nalik GSPu, koje ne može ni bicikl da održava, a da mu se da se ubrzano, usiljeno šalta na nove tehnologije, postrojenja i kadrove... to je plodno tlo za mnoge probleme.
 
Drugim rečima, ako mi neko kaže ''vidi, mislimo da je bolje uvesti električne autobuse po Beogradu ne bi li na crnim tačkama poput Despota Stefana bilo makar 5% lakše disati i bilo 5% manje zagađenja...'' to ću prihvatiti. I podržati. Samo dok nije usiljeno i na brzinu.

Ali kad čujem priče ''ovo se radi zbog klimatskih promena'', i to u kontekstu zamene auspuha baterijom koja se puni iz termoelektrana, a kada se odbaci, truli i truje zemljište jer ne može da se reciklira... to mi je... to je kao ono kada dođe Žvaldemort i kaže ''narode, morate još da stegnete kaiš da bismo pretekli Bugarsku na JP Morganovoj listi najvećeg rasta BDP po kriterijumu Standard and Poor''. Prosto jezik počne da mi se grči a ruka da mi igra kad čujem takve izjave.
 
Uskkoro će se javiti ozbiljan problem gde i kako namaći te kw/h koji će se umesto dizela trošiti.
40 godina nije izgrađeno ništa da bi se povećao kapacitet elektrosistema, postojeći neće moći beskonačno da se drže na gornjoj granici mogućnosti. Mhe ne treba računati u sve to jer prave mnogo štete, a zbirna dobit je tek nekoliko mizernih procenata. A Rio Tinto će razvaliti pola zapada Srbije zbog sirovina za baterije, i onda će biti skuplja dara nego mera.
 
За почетак, могу кровови свих државних установа да добију соларне панеле.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=861195#p861195:32ixyr3x je napisao(la):
branik » Danas, , 19:02[/url]":32ixyr3x]Uskkoro će se javiti ozbiljan problem gde i kako namaći te kw/h koji će se umesto dizela trošiti.
40 godina nije izgrađeno ništa da bi se povećao kapacitet elektrosistema, postojeći neće moći beskonačno da se drže na gornjoj granici mogućnosti. Mhe ne treba računati u sve to jer prave mnogo štete, a zbirna dobit je tek nekoliko mizernih procenata. A Rio Tinto će razvaliti pola zapada Srbije zbog sirovina za baterije, i onda će biti skuplja dara nego mera.

Pa neće nigde "naći kw/h", samo će podići cenu struje i terati i ovako male potrošače da štede još više. Em je lako, em profitabilno, em mogu opet da se vade na EU i prosek cene kilovat časa... pa poskupljenje nije zbog njih (vlasti) nego mi mnogo trošimo i zla EU (danas je zla, sutra dobra) to od nas zahteva. Kombinacija "ne bi mi, nego nas teraju, a mi jadni nećemo pare od povećane cene."

I veverice znaju kako kod nas funkcioniše sistem.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=861125#p861125:1mkms1mr je napisao(la):
nekianonimnilik » Uto Jun 29, 2021 1:33 pm[/url]":1mkms1mr]@zika, @bender, слажем се са вама, али прелазак на електрику и гас не треба гледати само са еколошког становишта, треба га гледати и као повећавање независности економије

србија реално нема довољно резерви и не може да произведе довољно нафте да напоји ГСП, тако да зависимо од увоза, а кад тад нас очекују нове санкције и ратови, тако да је боље да зависимо од нечега што сами можемо да произведемо

кад би се искористио сав потенцијал дрине (не предлажем, само кажем), итекако би се напојила цела србија, а пошто смо пољопривредна/сточарска земља, не недостаје измета преживара и вишка сена, како се најлакше и производи природни гас

Teško da Srbija može naći potrebne kW a da budu zeleni kao što planiraju. Elektrika je veliki i opasan zalogaj koji će puno koštati.

1 kWh Nemačke najzelenije struje izbacuje ali realnim procentom iz obnovljivih izvora preko 300 gCO2. I šta je tu zeleno ? Zeleno u Beogradu ali zato u okolini termoelektrana nije.

Pitanje kako bi se odnosili u GSP-u prema Li-ion baterijma, njihovom sistemu hlađenja a poznato je koliko su nezgodne.
 
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... ersion=amp
Mene ovo plaši. Elektrana u dimu i pari svakako nije uobičajena slika. Ljudi formata Homera Simpsona dobili su složen siatem na upravljanje. Gore trafostanice, sad i elektrana... Stare, iskusne kadrove, ali koji ne ćute, skrajnuli su, poslali "na rad od kuće", spremaju za penziju... Ovakve će slike biti sve češće. Jedan komentar na sliku je bio da je to tako kad vlasniku pečenjare daš elektranu. Mi struje trenutno imamo samo zahvaljujući što ne radi veliki broj nekadašnjih gigantskih industrijskih potrošača. Od te Drmno nije puštena nova elektrana, a tome je već više od 30 godina. Jedan od najvećih emitera CO2 smo. Termo kw generišu mnogo više CO2 nego dizelski, šta god ko mislio o dizelu. Sa Terazija se lepo vide obe obrenovačke TENT i njihovi dimovi i tako 24/7. Preambicioznicsu to planovi. Lepo zvuče, posebno kad se kampanja radi bez prekida. Kažu ljudi, pomalo u šali, da se ni jedan muškarac ne bi oženio da nije laži. A autobusi, svi ti, trebaju nam, naravno, samo ih treba platiti. A dug sve veći i sve gori drug.
 
Весић: Инвестиције Београда у јавни превоз међу највећима у Европи

Заменик градоначелника Београда Горан Весић обратио се данас учесницима Летње школе за транспорт – железницу, коју организују Транспортнa заједницa и Конрад Аденауер фондацијa. Том приликом Весић је истакао да је Београд изузетно занимљив за изучавање јавног превоза због чињенице да су инвестиције у јавни превоз и инфраструктуру у нашем граду тренутно међу највећим у Европи.

– Разлог за то је вишедеценијско занемаривање ове области и потребне инфраструктуре. Познато је да Београд ускоро почиње са радовима на изградњи метроа, који су били најављивани безмало 50 година. Први пут, метро је Београђанима обећан још 1971. године. Поред тога, почињемо са усавршавањем и завршетком система БГ воза, али и проширењем трамвајског система. Главни проблем јавног транспорта у Београду јесте чињеница да је наш основни подсистем аутобуски. Где год да је аутобуски систем основни, тешко да је могуће испоштовати зацртани ред вожње, јер све зависи од гужве у саобраћају. Не постоји град величине Београда у Европи у којем је аутобуски подсистем главни ослонац јавног превоза и транспорта. Нужно је да се град преоријентише на шински подсистем који је независтан и омогућава грађанима да се брзо превезу до жељене локације и због тога су Београду неопходни метро и БГ воз, као и ширење трамвајске мреже – рекао је Весић.

Он је нагласио да радови на изградњи метроа, односно изградња депоа на Макишком пољу почиње у новембру.

– Убрзано се ради на експропријацији и све ће бити спремно до новембра када ће почети радови. Одмах након тога почиње и изградња прве линије, која ће највећим делом бити под земљом, на неким местима чак и испод 40 метара. Овде, где се тренутно налазимо, на Дорћолу, метро ће бити на око 20 метара испод земље. Верујемо да ће до 2028. године бити завршена изградња прве линије метроа, која је дуга 21 километар и има 21 станицу. Истовремено, радиће се и на другој линији која треба да буде завршена до 2030. године. Друга линија почиње у Земуну, код Железничке станице, а завршаваће се у Миријеву. Дужина друге линије је нешто испод 21 километра и такође ће имати 21 станицу. Збирно, очекује нас изградња око 42 километра метроа, са 42 станице, а по окончању тог посла живот људи у нашем граду биће битно промењен – додао је Весић.

Према његовим речима, истовремено се ради на пројекту БГ воза, односно градске железнице која треба да омогући да се све приградске општине, изузев Гроцке, повежу са центром града брзом и ефикасном железничком везом.

– Тренутно постоје четири линије БГ воза, са 14 возова који саобраћају на сат времена. Примера ради, постоје три поласка за Младеновац дневно, за Лазаревац седам, али то није довољно уколико желимо да повежемо све приградске општине са централним деловима града. Када буду завршени нови, дупли колосеци према Младеновцу и Лазаревцу, када БГ воз буде ишао до Железничке станице у Земуну, као и према локацији на којој ће бити изграђен Национални стадион у Сурчину, односно према аеродрому, центру Сурчина и према Обреновцу, имаћемо воз на сваких десетак минута у саобраћајном „шпицу”, а на сваких 25 минута из приградских општина ка центру. То ће омогућити људима који живе у Младеновцу, Лазаревцу и осталим удаљенијим деловима града да раде у централним деловима Београда и обратно – рекао је заменик градоначелника.

Весић је навео да, осим свега наведеног, Београд ради на проширењу трамвајске мреже.

– У новембру би требало да буде усвојен план генералне регулације шинских система у Београду, према којем ће дужина трамвајске мреже у граду бити повећана за око 50 километара. Од станице у Пожешкој улици на Бановом брду, трамвајска мрежа ће бити проширена ка Цераку, а од Улице Јурија Гагарина према Бежанији. Такође, од Богословије трамвајска мрежа биће „спуштена” ка Ади Хуји, а потом преко новог моста на Дунаву који ће бити изграђен трамваји ће стизати и на леву обалу Дунава – истакао је Весић.

Према његовим речима, све наведено представља праву револуцију у јавном превозу у Београду.

– Радимо на куповини нових трамваја, а када 2030. године буду окончани радови на другој линији метроа, шински подсистем – метро, трамваји и БГ воз биће основа јавног превоза у нашем граду. Аутобуси ће само допуњавати овај подсистем и тада ћемо моћи да кажемо да је у Београду од Макишког поља до Миријева потребно нешто мање од 40 минута вожње, што је данас практично незамисливо. Од Вуковог споменика до центра Барајева путоваће се 47 минута, а до центра Лазаревца 63 минута. Данас је то незамисливо, али то је план Београда када је реч о развоју градске железнице и метроа. Због тога је Београд право место за овакву конференцију о јавном превозу и транспорту, јер је вредност свих инвестиција у ову област у Београду огромна. Прве две линије метроа вреде 4,4 милијарде евра, потребно улагање у ширење БГ воза износи 1,2 милијарде, а у ту суму није убројана свота потребна за изградњу треће линије метроа, за коју тренутно радимо „дизајн” заједно са компанијом „Ежис”. У овом тренутку, то су највеће инвестиције у јавни превоз у Европи – поручио је Весић.

Директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек рекао је да је циљ Летње школе за транспорт – железницу повезивање младих стручњака у циљу побољшања квалитета и обима удела железничког саобраћаја у региону. Он је подсетио да је у региону, у последњих неколико деценија, 80 одсто улагања у путну инфраструктуру „отишло” на путеве док је железница била запостављена.

Норберт Бекман-Диркес, директор Конрад Аденауер фондације за Србију и Црну Гору, рекао је да су главни циљеви развој локалне и регионалне железнице. Он је подсетио на важност ове врсте транспорта и рекао да учесници Летње школе долазе из свих крајева Европе – Аустрије, Немачке, Белгије…

izvor: beograd.rs
 
Vreme je da počnu i luč da cepkaju da bi i njime tražili vozače.
 
Luč je stara slovenska reč za svetlost.
U prošlosti, svetlost se najlakše dobijala lakim paljenjem ljuščice panja crnog bora, koja je prepuna smole i tako dugo gorela.
U narodu postoji izreka: "Tražiti lučem", kada se nešto teško pronalazi.
E, ovde sam mislio na traženje vozača autobusa kojih više u Srbiji nema.
Nekada je jedan direktor govorio da je vozač nebitan, da on u svakom trenutku može da nađe na nesto jednog 10. E, taj tačun je sad stigao na naplatu. Soći će trenutak kada će morati da podignu platu na dve prosečne, kao što je nekad bilo.
 
Ali ni onda neće biti povećanja broja vozača, jer neće biti para i za povećanje plata i za povećanje broja vozača.
 
Vrh