Šta je novo?

Budućnost gradskog saobraćaja

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=707450#p707450:1e7b594g je napisao(la):
solecar » Uto Feb 11, 2020 8:53 pm[/url]":1e7b594g]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=707326#p707326:1e7b594g je napisao(la):
Bumbarevo brdo » 11 Feb 2020 15:24[/url]":1e7b594g]Сви знамо (иако трамофиличари то никад неће признати :laugh: ) да је средња баштица овде очајно и најгоре могуће решење, а простим пребацивањем колосека споља, решили би се сви проблеми трамваја - раздвојеност од аутобуса и лош сигнал због колизије са сигналом левог скретања.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=707376#p707376:1e7b594g je napisao(la):
Дошљак » 11 Feb 2020 17:22[/url]":1e7b594g]Ја сам за обрнуто, решење из Војводе Степе - да се асфалтира цео профил са трамвајским баштицама и да се аутобуси пребаце у средњу жуту траку заједно са трамвајима. Чини ми се као јефтиније и функционалније решење.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=707410#p707410:1e7b594g je napisao(la):
Kailan » 11 Feb 2020 18:54[/url]":1e7b594g]Дошљак је у праву.

Возио сам се јако често за време шпица туда и кад год сам могао сам бирао трамвај јер је био далеко бржи баш због тога што нема кола. Чак иако пођемо од претпоставке да би сви аутобуси који иду кроз Јурија Гагарина буду приморани да се крећу брзином трамваја (што је само по себи сулудо) опет би били далеко бржи него што су сада када је гужва. Дешавало ми се у време великих гужви да у аутобусу изгубим и по 30-45 мин у Јурија Гагарина јер колона аутомобила стоји у месту и једва се мрда. Вероватно би се чак и гужва мало растеретила јер би се укинуле жуте траке чиме би фактички била добијена једна цела трака за кола.

Плус би био мањи ризик од судара и гажења пешака јер не би било претрчавања са аутобуске на трамвајску станицу и обрнуто што се дешава код Делте, Пирамиде, Кинеза итд.

Једини прави изазов који мени ту пада на памет је организовање скретања аутобуса ка бочним улицама и обрнуто.
Bilo da se autobus stavi po sredini da deli tramvajsku bašticu, bilo da se tramvaj stavi uz ivicu kolovoza, svakako je bolje rešenje od trenutnog. Ne samo što se izbegavaju nepotrebna i nebezbedna pretrčavanja, nego se i poboljšava i iskorišćenost tramvaja. A i automobilski saobraćaj ne bi smetao autobuskom, pod uslovom da se uvede žuta traka.
војводе степе као улица ван свих безбедносних критеријума и која на само 200 метара има паралелни бул ослобођења, се не може узимати за репер било чега, ту је гомила левих скретања и укинута због поменутог булевара.

такође, ванредно стање се не може узимати као критеријум за било шта, а саобраћајни застоји у јурија гагарина јесу ванрендно а не редовно стање, и решавају се додавањем још једне друмске траке, а не бацањем бусева у средину што би у осталом делу дана, ван шпица, направило катастрофалан ефекат.

поред колизије са левим скретањима, средња баштица са бусевима би била више него проблематична и због аутобуских десних скретања из баштице, којих због разгранатости аутобуске мреже има далеко више (него трамвајских), а који би у много већој мери гушили саобраћај него на спољној позицији где се уз условну десну стрелицу то чак може и убрзати.

у условима београдских саобраћајних капацитета и самих габарита улица, не постоји ниједан критеријум који фаворизује средњу баштицу а да то истовремено није на велику штету осталог саобраћаја и посебно његове проходности и функционалности, а тиме и загађења.
са друге стране, спољна баштица, под условом да се ослободи паралелног паркирања, а тамо где постоје услови и од паркирања уопште, је далеко функционалнија у односу на остали саобраћај, економичнија по питању заузимања простора (због позиције станица) и рационалнија по питању искоришћености свуда где трамваји и бусеви деле трасу.
 
Је л стварно људи мисле да ће се гужва на улици од 3 траке по смеру смањити ако се дода четврта?
Свакако ће цео хаос да иде до Моста на Ади, Газеле и Сајмишта и да се угурава у једну траку тако да се тиме неће решити ништа, само ће гужва бити “шира” али нигде неће нестати
 
здрав разум и логика кажу да повећање капацитета, тамо где постоје услови и где ситуација то захтева, ником нормалном не може да смета тако да ово једино може да се подведе под добро познату испразну аутофобну реторику.
осим тога, у питању је тотално непознавање стања на терену, јурија гагарина нема паралелну путну алтернативу, нити ће је имати, па је гужве једино могуће решити повећањем капацитета. тренутно су застоји углавном само у одређеним временима, али изградњом свега што се планира и то ће се променити. помињање једне траке на сајмишту благе везе са везом нема, јер од места где се у јурија гагарина стварају гужве, огромна већина возача се искључи ка омл бригада, антиф борбе, мил поповића, харфи, газели, тако да оно што од места гужве стигне до сајмишта је занемарљиво.
а свакако је и ту планирано пробијање и спајање са теслиним булеваром, тако да трула ти реторика.
свако ко се противи насушној потреби повећања капацитета жалосно закржљалих београдских улица које су на многим местима и даље у касабском стању из 19 века, дефинитивно нема добре намере, а чињеница да је то противљење, по правилу, везано искључиво за повећање друмских капацитета за аутомобиле, је већ посебна симптоматологија.
 
Ја стварно не знам ниједан случај на свету када је прављење још шире улице (осим у случају ширења са 1 на 2 траке) смањило гужву.
Гужву може да смањи добар јавни превоз, жута трака, лепо намештени семафори и друга решења, и тада, када људи буду имали могућност да стигну брже, неће ићи колима и гужве неће бити!
Ширење улице провоцира возаче да још више иду њом - повећава се број возила - опет је гужва. Постоји гомила примера ширења улица типа Јурија Гагарина на свету и мислим да никада и ни у једном случају гужва није била решена. Н и к а д а
 
повећање капацитета улице аутоматски (без повећања становништва :shock: ) да повећа број возила??? :lool: то можда у неком паралелном аутофобном универзуму. ово сад већ постаје спрдња од дискусије, београд на неколико места има улице са по 4 траке по смеру па се баш и не сећам да се догодио тај сценарио из зоне сумрака да се искључиво и само због тога фантомски повећао и број возила.

улице са 4 или 5 трака по смеру (а посебно овакве магистрално-коридорске као гагаринова) су потпуно нормална ствар у свим вишемилионским градовима, у ЈГ постоје и услови и реална потреба за тим, и нико нормалан не може и не би био против тога.

због шумадијског дела београда ка ком већина људи гравитира, а који ће, у саобраћајном смислу, заувек остати нефункционалан и закржљао по питању капацитета, јавни превоз никада неће постати ни довољно ефикасан ни довољно прихватљив за већину људи, чак ни по изградњи овог наопако насађеног метроа.
а осим тога и невезано са тим, питање да ли ће неко користити јавни или приватан превоз, је искључиво питање личног и слободног избора и нема апсолутно никакве везе са тиме какви су услови на одр деоници, тј да ли су неповољни или идеални.
Н и к а к в е

власници приватних аутомобила, неупоредиво тј боље рећи десетоструко више доприносе буџету (царине, регистрације, зеленашке марже на гориво) од корисника јавног превоза, буџету који финансира целокупну путну инфраструктуру, па и ону за јавни превоз, самим тим нико нема право да тим власницима ускраћује оно што је реална потреба.

а то што многи овде не могу да схвате да повећање путних капацитета за аутомобиле аутоматски побољшава и ефикасност јавног превоза (јер се смањују гужве, застоји, чепови, закрчене раскрснице) је већ посебан психосоцијални проблем који захтева озбиљнију анализу. ако мислите и замишљате да је могуће имати идеалан и ефикасан јавни превоз, а да се одмах поред аутомобили гужвају у кркљанцу - наставите да замишљате, можда једног дана и научите нешто о ефектима спојених судова и преливању између истих.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=826284#p826284:15ah8tuq je napisao(la):
Fića » Čet Feb 25, 2021 7:06 am[/url]":15ah8tuq]
Ширење улице провоцира возаче да још више иду њом - повећава се број возила - опет је гужва. Постоји гомила примера ширења улица типа Јурија Гагарина на свету и мислим да никада и ни у једном случају гужва није била решена. Н и к а д а
Ovo sam čuo nebrojeno mnogo puta u životu, ali lično se ne slažem sa tim stavom. Okej, naravno da je širina ulice zanemarljiv faktor ako su njene raskrsnice i regulacija loše rešeni. Ali ne može nikada da bude isto ako iz nekog naselja ka gradu vodi 1 traka za automobile i 1 žuta... i ako vode 2 za automobile i 1 žuta.

Uostalom, zamislimo da je ceo Beograd po pitanju širine i koncepcije saobraćajnica ostao na nivou kakav preovladava na Starom gradu i Vračaru. Pa na šta bi to ličilo? Pa tek onda bi sve stalo.

Drugo, zaboravlja se da saobraćajnice, i to njihove ''regularne'' trake (dakle ne žute) ne koriste samo automobili za lični prevoz. Nego i dostava, komunalna vozila, vozila hitnih službi... Zamislimo sad da su sve ulice u Beogradu na nivou Dorćolskih i poneka poput Kralja Milana. I dobro, i naiđu vatrogasni kamioni koji žure na intervenciju. A ulica prepuna. Gde da se sklone vozila da ih propuste? Gde da se na kolovozu širine ukupno 2 trake u oba smera, nađe širine za treće da se propusti? Gde???

Tvrditi da šire ulice nikad ništa ne rešavaju je po meni ravno tvrdnji da šira cev nikad ne donosi veće snabdevanje zgrade vodom. To prosto nije tačno.

Bumbar je u pravu, zaista jeste na snazi jedna vrsta autofobije, ma koliko to ekstravagantno zvučalo. I pritom ne mislim sad da bockam nekog ovde na forumu. Jer znam da nije to poteklo sa foruma. To je jedan globalni trend koji traje, čak i u stručnim krugovima, već nekoliko decenija. Automobil je postao krivac za sve. Vidi se samo loše što donosi, a izostavlja dobro. I kada se desi bilo šta loše što uključuje njega, odmah se polazi od teze da su krivi vozači što se bahate posedovanjem svog transportnog sredstva, a nikad nadležni koji ista regulišu i usmeravaju.

Naravno da gradski prevoz treba da ima kakvo takvo prvenstvo i privilegije u odnosu na automobil, pogotovu ako je grad već veliki i prezagušen automobilima. Ali to ne znači i ne daje opravdanje da se običan čovek s običnim autom kažnjava i maltretira na sto načina, uključujući tu i odbijanje da se prošire ulice tamo gde je to moguće, samo pod politikom ''e ne, nećemo da širimo u inat vozačima što se baškare za volanom!''

Automobili su izgradili svet kakav danas znamo i imamo. I jedan automobil po domaćinstvu nije nikakvo bahaćenje i hir nego osnovna potreba.
Ovo kažem kao saobraćajni inženjer i kao neko ko još uvek nema svoj automobil (niti moji roditelji, ako se neko pita) i ceo svoj život koristim javni prevoz. Ali zato jednom u mesec - dva dođe situacija kada bih kosu da počupam jer mi za razne potrebe zafali privatno prevozno sredstvo a nemam ga. A da zovem svaki put: prijatelje, taksi ili kombi, ne samo da nije ekonomično, nego nije u redu. To je kao kad bih se oslanjao i cimao nekog sa strane svaki put kad treba da usisam stan. To nije normalno. Sad dobro, neki ljudi mogu da funkcionišu i bez automobila u potpunosti. I to je u redu. Ali to ne daje izgovor da se vlasnici po jednog automobila po domaćinstvu maltretiraju i kažnjavaju.
 
Nije problem širiti do neke granice saobraćajnice za automobile ako uz to daš dobar javni prevoz. Ako nema alternative, širenje puta samo će privući one koji taj dan rade od kuće ili su išli nekim drugim prevoznim sredstvom jer je u tom trenutku kad se prošiti ulica brže, ali kada svi ti ljudi dođu na tu ulicu onda se stvaraju neretko i gore gužve nego što su ranije bile. Automobil je najneefikasniji vid prevoza u vidu prostora, svi smo uostalom videli one slike koliko automobila vs jedan autobus ili biciklisti. Preporučujem da odgledate gostovanje profesora Vukana Vučića u Emisiji SAT. Čovek je stručnjak i lepo je sve objasnio. Uostalom evo vam primera, gradovi u Americi (Los Anđeles npr) koji su građeni za auto, autoputevi presecaju kroz grad, veliki bulevari itd. danas trpe nezamislive gužve jer jednostavno nemaju alternativu.
 
Sve to stoji, ali niko ovde ne traži da se Beograd modeluje po nekadašnjem Detroitu, nego da se prave šire ulice tamo gde je moguće. Nije normalno da na potezu od ušća (reka, ne TC) do Autokomande jedan prekomilionski grad ima svega 10 do 15 saobraćajnica sa 4 i više traka po celoj širini kolovoza. Prosto nije. Pogotovu imajući u vidu da taj potez, uprkos kidisanjima novokomponovane vlasti i struke da se isprazni, i dalje predstavlja centar zbivanja za najveći deo stanovništva.

Za Vukana Vučića znam još sa studija. Ali imam neutralno mišljenje o njemu. Negde se slažem s njim, negde ne. A i on je menjao stavove i izjave kako bi mu u datom momentu odgovaralo. Što je mislim ljudski. Ali što kaže izreka, ljudski je i grešiti. A znam još neke koji važe za stručnjake a sami sebe svakog dana diskredituju svojim delima. Ono, kažu ti ''automobili su vam zlo svakog grada'' a sami ne izbijaju iz istih. I o čemu onda dalje da pričamo...
 
Је л би да ми објасни неко како без проширења узаних улица може да се поправи, између осталог, и јавни превоз?

Мислим, ако је улица 1+1, колико ће бити аутобуских трака? Да није одговор можда - 0 (нула)?
 
Kada se čitava jedna opština, a i šire, umesto prizemnih ili jednospratica i dvospratnica, zamenjuje višespratnicama sa neadekvatnim kapacitetima garaža ili bez garaža u zgradama, a pri tom se dvosmerne ulice pretvaraju u jednosmerne, zarad parking mesta, to negde dalje mora da se odrazi, i onda je potpuno logično što nam se čini da ni proširenje ulica, ni te ulice koje su već široke, nisu adekvatno rešenje gužvi. Na toj treba i dodati suludu ideju pretvaranja Starog grada u jednu veliku pešačku zonu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=826346#p826346:2x0h9l0l je napisao(la):
Boki123 » Čet Feb 25, 2021 10:50 am[/url]":2x0h9l0l]Automobil je najneefikasniji vid prevoza u vidu prostora
какве то има везе, кад постоји нешто далеко битније, а то је да је овдашњи јавни превоз убедљиво најнеефикаснији вид превоза у погледу времена (чекање, преседање, па поново чекање, застоји, трамвајске ванвременске брзине), а тек о питању поузданости (наиласка тј остваривању полазака) боље да и не говоримо.

помињање бесмислених америчких градова, који са београдом везе са везом немају, нити београд стреми ка томе, је најобичније преувеличавање, пренапумпавање у покушају да се оправдају аутофобни ставови. овде се само тражи да услови саобраћаја буду у складу са његовим интензитетом и са густином насељености, на тај начин да капацитети задовољавају и потребе аутомобила и јавног превоза.
све док живите у заблуди да једно може бити боље на рачун и штету другог, оног вама мрског, неће бити добро никоме, јер као што рекох, ефекат међузависности и спојених судова је крајње једноставан, за оног ко жели и има ментални капацитет да разуме.

ауто и јавни превоз мање више подједнако користим па ми је поузданост и ефикасност истих подједнако битна, верујем да је тако и код свих нормалних и здраворазумских људи. код аутофоба рекло би се да то баш и није тако.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=826377#p826377:3rpxibgu je napisao(la):
solecar » 25 Feb 2021 11:47 am[/url]":3rpxibgu]Kada se čitava jedna opština, a i šire, umesto prizemnih ili jednospratica i dvospratnica, zamenjuje višespratnicama sa neadekvatnim kapacitetima garaža ili bez garaža u zgradama, a pri tom se dvosmerne ulice pretvaraju u jednosmerne, zarad parking mesta, to negde dalje mora da se odrazi, i onda je potpuno logično što nam se čini da ni proširenje ulica, ni te ulice koje su već široke, nisu adekvatno rešenje gužvi. Na toj treba i dodati suludu ideju pretvaranja Starog grada u jednu veliku pešačku zonu.

I to komplet s "papirnim metroom", Skadrom do Bubanj Potoka. Pominjao sam to čini mi se na temi o gradskim autoputevima. Nije samo zakržljao drumski sistem, već i šinski. Rušen grad nisu obnovili kako treba, onda taj obnovljen nisu širili kako treba. Svaki sistem je u deficitu, nijedan nije ispratio razvoj. Iako suštinski različiti kako dumski i šinski sistemi, tako i privatni automobil i javni prevoz mogu koegzistirati ukoliko se ceo sistem sa tim u vidu i planira. Ima mesta i za kuće s garažama, i za oblakodere do metro stanice, i za ekspres autobuse popreko autoputem. Problem je u tome što mi praktično nemamo ništa osim gomile sokaka sa jednim levkom koji skoro pola veka čeka na obilaznicu.

Stoga, subjektivan stav nadležnih može samo pričiniti opštu štetu. Ne samo što su decenijama ignorisali potrebu za kanalisanje međugradskog tranzita obilaznicom, već danas ignorišu intragradski tranzit (sa kraja na kraj grada, ne unutar naselja), a koji ne mora obavezno predstavljati privatne automobile, niti sve korisnike JGP. Zamislite samo u kolikoj bi meri autoput Ostružnica-Ada-Sava Sentar-Dorćol-Krnjača-Pančevo rasteretio Kneza Miloša-Takovsku, Gazelu, Vojvode Mišića, Brankov Most, zamislite samo koliko bi dostavna i komunalna vozila, čak i ona električna manje energije trošila, manje partikulata oslobađala van špica. Tu su naravno i brže poprečne veze javnog prevoza. O tome niko živi pod milim bogom ne razmišlja.
 
Весић: Потписан уговор о куповини 10 електроаутобуса, јавна набавка за 100 аутобуса на гас

Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас у просторијама Јавног комуналног предузећа „ГСП Београд” потписивању уговора за куповину десет аутобуса на електрични погон, који је вредан нешто мање од шест милиона евра. Уговор су потписали директор ЈКП „ГСП Београд” Радиша Момчиловић и Александар Томашевић из компаније „ДАТ холдинг”. Догађају је присуствовао и градски секретар за јавни превоз Јовица Васиљевић.

Весић је након потписивања прецизирао да ће ова нова возила путнике превозити на другој еколошкој линији од Београда на води, преко Савског трга, Славије, Краља Милана до Калемегдана, и то са четири комплета за пуњење како би на свакој почетној станици имали по два. Такође, додао је Весић, данас ће бити расписана и јавна набавка за куповину сто зглобних аутобуса на гас.

– Стратегија Града Београда за смањење загађења подразумева да до 2030. године у јавном превозу више не буде ниједно возило које користи дизел гориво. Сва возила биће на гас, и трамваји, а очекује се да до 2028. почне да ради и прва линија метроа, тако да ће сва возила бити у шинском систему, електрична или на гас. Следеће године у ово време имаћемо на улицама те аутобусе на гас, што ће бити велика промена за Београд. Наредних пет година куповаћемо још по сто аутобуса, тако да ћемо до 2027. имати шест стотина возила на гас – нагласио је Весић.

Када након тога и прва линија метроа проради, казао је Весић, а до 2030. и друга линија, у Београду нећемо имати ни један једини аутобус, ниједно возило јавног превоза које не користи еколошки прихватљиво гориво, односно нема еколошки прихватљив погон.

– Колико је то велика ствар показује и чињеница да је Париз себи дао задатак да до 2025. године има сва возила јавног превоза еколошки прихватљива, што значи да ће Београд само пет година касније постићи исти циљ – рекао је Весић.

Он је додао и да ће Град наставити да улаже у тролејбусе и трамваје, те да је Планом генералне регулације шинских система, који треба да буде усвојен у октобру или новембру ове године, предвиђено проширење трамвајске мреже на више линија. То значи да ће бити на десетине нових километара трамвајске мреже, а идеја је да трамваји возе и на левој обали Дунава, од Богословије према Ади Хуји, затим од Пожешке према Цераку, те од Новог Београда према Бежанијској коси. Ако се томе дода и ширење БГ воза, које је такође у плану, као и метро, „јавни превоз у граду у наредних 10 година изгледаће другачије”, напоменуо је Весић.

– Посебно сам поносан на то што смо данас донели одлуку да средином марта, односно после усвајања ребаланса ГСП-а спроведемо набавку, која у финансијском смислу није велика, али је значајна за све који користе аутобусе. Тренутно у возном парку имамо 560 аутобуса са блокаторима мотора, који га заустављају уколико врата нису правилно затворена. Нажалост, имамо и око две стотине аутобуса старије генерације који немају блокаторе мотора. Због несрећа које су се, нажалост, дешавале, донели смо одлуку да се набаве и да се уграде блокатори и у њих, како би сви били сигурни да аутобус неће кренути уколико врата нису правилно затворена. То је важна ствар за безбедност свих који користе аутобусе. Данас ћу посетити центар за обуку возача у ЈКП „ГСП Београд”. Према новом закону, сви професионални возачи морају на сваких пет година да похађају седам часова у центрима за обуку како би после пет година и 35 часова добили сертификат. Направили смо сопствени центар у којем се обучавају и возачи других градских предузећа. Суграђанима могу да поручим да је отворен конкурс за возаче у ГСП-у, у којем ради око 3.200 возача, а недостаје нам мање од 100. Чак и људи који немају Д категорију могу да конкуришу, јер ћемо спровести додатну обуку, а посла има за све који желе да раде. Ситуација је пре три или четири године била много тежа зато што је недостајало више стотина возача. У међувремену је обновљен возни парк, повећане су плате возача, које су сада у просеку око 74.000, за разлику од 2013. године када је просек био око 47.000. Радимо на побољшању свих других услова како бисмо обезбедили довољан број возача. Сви који имају амбицију да се запосле као возачи у ГСП-у, могу да се јаве на конкурс. Не само да примамо возаче у радни однос већ их и бесплатно обучавамо за тај посао – рекао је Весић.

Директор ЈКП „ГСП Београд” Радиша Момчиловић је рекао да набавкама гасних и електричних аутобуса предузеће на чијем је челу показује да прати светске трендове када је у питању јавни градски превоз.

– Аутобуси старије генерације, који као погон користе дизел-гориво и емитују више штетних гасова, постепено се потискују из употребе и замењују онима који користе алтернативне погоне, пре свега гас, електричну енергију или хибридни погон. У наредним годинама очекује нас набавка значајног броја аутобуса на еколошки прихватљив погон и ЈКП „ГСП Београд” ће на тај начин дати максимални допринос заштити животне средине у Београду – рекао је Момчиловић и подсетио да је у претходним годинама ово предузеће урадило пуно на обнови возног парка, због чега је изразио захвалност Граду Београду и заменику градоначелника Горану Весићу.

izvor: beograd.rs
 
Било би значајно и када би се повећале акцизе на бензин у Београду а смањиле (или укинуле) акцизе на плин. Уз боље регулисање његове изградње тако да буде јефтиније могли би стварно да до 2030. године постигнемо да у Београду мање од 1/3 саобраћаја испушта ПМ2 честице а до 2050. можда чак и мање од 10% што би био огроман успех
 
Problem je u tome što saobraćaj u najmanjem procentu emituje pomenute čestice u odnosu na druge velike zagađivače, pogotovu zimi. Još ima "kućica" na kilometar od Trga koje lože ugalj. Ni jedna država se neće odreći akciza na fosilna goriva, a LPG definitivno spada u tu grupu. U odnosu na E5 i E6 benzinske motore, i nije drastično manji zagađivač, a većina uvezenih automobila čine dizelaši E3 norme o emisiji izduvnih gasova. Čak i da ih sutra zamene "plinaši" tog nekog godišta, opet će više zagađivati u odnosu na nove moderne benzince. Znači problem je i u starosti voznog parka. Takođe, novi automobili A i B, pa i C segmenta su postali poprilično štedljivi i u većini ih pogone benzinski motori, tako da sumnjam da drastično doprinose ukupnom zagađenju vazduha. Prvo trebaju da regulišu termo elektrane i privatna ložista, a tek onda da se bave finesama takoreći. I ovako nam je gorivo najskuplje u regionu, pogotovu dizel. Inače, svakako da sam i ja za smanjenje nameta na LPG, ali ne i za bilo kakvo dodatno poskupljenje akciza na ostala goriva. LPG bi koliko toliko mogao smanjiti udeo starih dizelaša na gradskim ulicama. Inače, kao alternativno gorivo nije baš ni u Evropi toliko prisutan, jer prosto ima smisla kod onih koji gaze velike kilometraže na godišnjem nivou, a tu je i CNG, koji već u nešto većoj meri doprinosi smanjenju zagađenja.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=828509#p828509:gpdhnv5f je napisao(la):
solecar » 04 Mar 2021 11:52 am[/url]":gpdhnv5f]Весић: Потписан уговор о куповини 10 електроаутобуса, јавна набавка за 100 аутобуса на гас

Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас у просторијама Јавног комуналног предузећа „ГСП Београд” потписивању уговора за куповину десет аутобуса на електрични погон, који је вредан нешто мање од шест милиона евра. Уговор су потписали директор ЈКП „ГСП Београд” Радиша Момчиловић и Александар Томашевић из компаније „ДАТ холдинг”. Догађају је присуствовао и градски секретар за јавни превоз Јовица Васиљевић.

Весић је након потписивања прецизирао да ће ова нова возила путнике превозити на другој еколошкој линији од Београда на води, преко Савског трга, Славије, Краља Милана до Калемегдана, и то са четири комплета за пуњење како би на свакој почетној станици имали по два. Такође, додао је Весић, данас ће бити расписана и јавна набавка за куповину сто зглобних аутобуса на гас.

– Стратегија Града Београда за смањење загађења подразумева да до 2030. године у јавном превозу више не буде ниједно возило које користи дизел гориво. Сва возила биће на гас, и трамваји, а очекује се да до 2028. почне да ради и прва линија метроа, тако да ће сва возила бити у шинском систему, електрична или на гас. Следеће године у ово време имаћемо на улицама те аутобусе на гас, што ће бити велика промена за Београд. Наредних пет година куповаћемо још по сто аутобуса, тако да ћемо до 2027. имати шест стотина возила на гас – нагласио је Весић.

Када након тога и прва линија метроа проради, казао је Весић, а до 2030. и друга линија, у Београду нећемо имати ни један једини аутобус, ниједно возило јавног превоза које не користи еколошки прихватљиво гориво, односно нема еколошки прихватљив погон.

– Колико је то велика ствар показује и чињеница да је Париз себи дао задатак да до 2025. године има сва возила јавног превоза еколошки прихватљива, што значи да ће Београд само пет година касније постићи исти циљ – рекао је Весић.

Он је додао и да ће Град наставити да улаже у тролејбусе и трамваје, те да је Планом генералне регулације шинских система, који треба да буде усвојен у октобру или новембру ове године, предвиђено проширење трамвајске мреже на више линија. То значи да ће бити на десетине нових километара трамвајске мреже, а идеја је да трамваји возе и на левој обали Дунава, од Богословије према Ади Хуји, затим од Пожешке према Цераку, те од Новог Београда према Бежанијској коси. Ако се томе дода и ширење БГ воза, које је такође у плану, као и метро, „јавни превоз у граду у наредних 10 година изгледаће другачије”, напоменуо је Весић.

– Посебно сам поносан на то што смо данас донели одлуку да средином марта, односно после усвајања ребаланса ГСП-а спроведемо набавку, која у финансијском смислу није велика, али је значајна за све који користе аутобусе. Тренутно у возном парку имамо 560 аутобуса са блокаторима мотора, који га заустављају уколико врата нису правилно затворена. Нажалост, имамо и око две стотине аутобуса старије генерације који немају блокаторе мотора. Због несрећа које су се, нажалост, дешавале, донели смо одлуку да се набаве и да се уграде блокатори и у њих, како би сви били сигурни да аутобус неће кренути уколико врата нису правилно затворена. То је важна ствар за безбедност свих који користе аутобусе. Данас ћу посетити центар за обуку возача у ЈКП „ГСП Београд”. Према новом закону, сви професионални возачи морају на сваких пет година да похађају седам часова у центрима за обуку како би после пет година и 35 часова добили сертификат. Направили смо сопствени центар у којем се обучавају и возачи других градских предузећа. Суграђанима могу да поручим да је отворен конкурс за возаче у ГСП-у, у којем ради око 3.200 возача, а недостаје нам мање од 100. Чак и људи који немају Д категорију могу да конкуришу, јер ћемо спровести додатну обуку, а посла има за све који желе да раде. Ситуација је пре три или четири године била много тежа зато што је недостајало више стотина возача. У међувремену је обновљен возни парк, повећане су плате возача, које су сада у просеку око 74.000, за разлику од 2013. године када је просек био око 47.000. Радимо на побољшању свих других услова како бисмо обезбедили довољан број возача. Сви који имају амбицију да се запосле као возачи у ГСП-у, могу да се јаве на конкурс. Не само да примамо возаче у радни однос већ их и бесплатно обучавамо за тај посао – рекао је Весић.

Директор ЈКП „ГСП Београд” Радиша Момчиловић је рекао да набавкама гасних и електричних аутобуса предузеће на чијем је челу показује да прати светске трендове када је у питању јавни градски превоз.

– Аутобуси старије генерације, који као погон користе дизел-гориво и емитују више штетних гасова, постепено се потискују из употребе и замењују онима који користе алтернативне погоне, пре свега гас, електричну енергију или хибридни погон. У наредним годинама очекује нас набавка значајног броја аутобуса на еколошки прихватљив погон и ЈКП „ГСП Београд” ће на тај начин дати максимални допринос заштити животне средине у Београду – рекао је Момчиловић и подсетио да је у претходним годинама ово предузеће урадило пуно на обнови возног парка, због чега је изразио захвалност Граду Београду и заменику градоначелника Горану Весићу.

izvor: beograd.rs

Koliko će do 2027. od tih 600 gasnih biti zglobno? Solarisi će proći kao Avtomontaže posle samo 15 godina. Najbolja vozila prerano bacaju dok krntije drže po 25 godina. Pretpostavljam da će tramvaji pojesti još zglobnih autobusa. Ako produže 12/13 ukinuće 52 i 56 pa sad vi vidite. Gde će zglobovi da voze? Zapravo ne samo što planiraju smanjenje broj autobus kilometara, već posebno zglob autobus kilometara.

Iako 600 autobusa nije dovoljno da zameni sve dizel kombinacijem faktora poput obimnijih nabavki električnih, većeg udela privatnih i kontrakcije autobuskog podsistema ispada da će 600 gasnih zameniti većinu.
 
Koliko je ovo sigurno? Pričalo se o tome ranije, ali se sve svelo na povremenu liniju leti, Savski blokovi - Ada Ciganlija.
 
Мислим да је сигурно: неколико линија до БВ Галерије, да се довуку посетиоци и спречи банкрот тржног центра.

Мада то неће да успе...
 
^^^Kao da metro nije dovoljan. Do modernog vašara i hidrobusom za razgledanje, a do "brze pruge" sporim tramvajem. Ko mari za metro. Videćemo kakvu će revoluciju jednog dana doneti putnički dronovi - bilo za 10 ili 20 godina.
 
Datum ko datum, kada nema neke preterane razlike u odnosu na druge dane u godini.
 
Kad lažu i pričaju bajke svakog drugog, što ne bi i današnjeg dana
 
Кад смо већ код речног саобраћаја, недавно сам био на Земунском гробљу и приметио сам велики број споменика на којима пише да је ту сахрањена особа погинула у бродолому 1952. нисам до скоро ни знао за ту трагедију, то је био речни градски оревоз линија Земун - Савско пристаниште код Калемегдана
http://www.politika.rs/sr/clanak/410788 ... vio-u-crno
 
Vrh