Šta je novo?

Budući projekti - planovi, investicije i potrebe

^^Uskoro vise informacija o novim projektima i njihovim projektima sa standarno dobrim renderima ;)

Ovo sto si postavio neka bude mali (preview teaser) :D

Ono sto mogu da zakljucim je da se situacija u gradu dosta popravila i da su investitori ozbiljno shvatili trku sa vremenom tako da mnoga gradilista nisu prestajala da rade i po najvecoj zimi i snegu a mnogi su uveli i trecu smenu sto je dobar pomak.
 
kingdom":aw2ks7m4 je napisao(la):
Sa sajta masinoprojekta jos nesto...Poslovni kompleks "prada":

120000 kvadrata,ali ne pise na kojoj lokaciji tacno.Zna li neko o cemu se radi?
То је данашњи ИКЛ угао Старине Новака и Кнез Данилове (па све до Станоја Главаша), а као што Игор рече ускоро више информација
 
Sa IKL-om ne ide bas glatko, moj komsa je akcionar i oni se trenutno ganjaju ljudi sa kupcem da dobiju sto vise kinte. Razumem ih, ali na kraju ce se sve to srediti, kao i uvek....

Ozbiljnost investitora se vidi u tome sto oni vec spremaju gotov projekat. Ne znam kako stoji i sa DUP-om za tu lokaciju (da li je usvojen ili u izradi)....

Uglavnom, off the record, investitor je jedna kompanija iz, pogadjate vec, Izreala :)
 
E danas sam prolazio pored buvljaka, i na raskrsnici vidim da je jedan veliki plac uzeo MPC... jer zna neko nesto o tome?

P.S. ne znam tacan naziv ulica, ali to je preko puta onog restorana HB... ili ti poznate zgrade koja je imala jednu terasu ofarbanu u zuto:):lol:
 
Ја једино знам да смо ту крали шљивциге :cool: била је велика башта, ту су пензоси садили све и свашта па су после плодове продавали по месној заједници.. елем, пре пар година била је прича да ће ту бити неки стадион и шта ти ја знам али остала је само рупа.. иза тог плаца има још неко складиште ''питајбогачега''...
 
pa ne cini mi se da je taj plac ( mada mozda sam se utripovao), vec da je plac ispred njega ka ulici, tj to je onaj ugao gde su svojevremeno bili oni prodavci svega i svacega po kartonima... ide skroz do trotoara treceg bulevara
 
bl43agh9.jpg


MPC je br."5", negde u martu : http://www.beobuild.net/news.php/180.html?ID=3

To je blok 43, a na onoj livadi desno, postoji i tabla nekog sportskog društva.
Lepo su mesto zauzeli, a šta će tek oni graditi ... videćemo.

O tom delu 3.bul. sam pisao na više tema : "3.bul.", "Buvljak",....
 
e da, tacno na tu sam mislio :))).... bas me zanima sta ce tu biti... pretpostavljam neki office space, bilo bi lepo kad bi se neko potrudio da isprojektuje nesto fino, simpaticna je lokacija, malo da prikrije one odvratne kuce iza:)
 
Nadam se da ce te odvratne kuce nekada srushiti..ja ni ne znam shta se tamo nalazi..ako mislimo na istu stvar.....3.bulevar iza tih planova sa slike,blizu pruge.Ima takvih kutjeraka sa crepom i na pochetku i na kraju 3.bulevara...u odnosu na razne hangare&salone automobila meni je to najgore....ako im se gradi kuca na sprat s pola ari placa nek idu u neko predgradje a ne centar NBG-a....ma ko bio..nije mi jasno ko im dozvoli tu tako neshto da posade.
 
ma tu su ti neke kineske radnje, prodavnice kineskog namestaja itd... (mislimo na istu stvar)
 
„Импа” продата на невиђено
impa-foto-CIRKOV.jpg

„Це маркет”, који је купила „Делта”, постао власник 63 одсто акција земунског предузећа, али у процену вредности тада није ушло пет хектара земљишта у Добановцима и 30 ари у Земуну

Плац "Импе" у Земуну се "затурио" (Фото Д. Ћирков) Судбина „Импе”, земунске фабрике за израду сечива, налик је на судбину још понеких приватизованих српских предузећа. Није све сасвим „чисто”. Зна се да је 2003. године „Це маркет”, који је купила „Делта”, приватизацијом постао власник 63 одсто акција земунске фабрике. И да у процену вредности капитала овог предузећа тада није ушло његових пет хектара земљишта у Добановцима, који данас вреде од четири до пет милиона евра. А да јесте, „Делта” данас не би била власник већинског пакета акција и не би могла да одлучује о судбини „Импе”.

Како је почело?

Институт ЗМ је 2001. године „Импу” проценио на 27,5 милиона динара, а „Це маркет” је за 16-17 милиона динара тада постао већински власник. Ипак, поред пет хектара земљишта у Добановцима, „Импа” има и плац од 30 ари с различитим објектима у Улици Марије Бурсаћ у Земуну. Недавно је објављен оглас за тендерску продају овог плаца и непокретности на њему, а почетна цена је нешто нижа од 1,4 милиона евра.

Никола Јанковић, председник Управног одбора малих акционара „Импе”, тврди да су и они оштећени.

– Приватизација је почела 2001. а завршена 2003. године. У име „Це маркета” уговоре је потписивао Слободан Радуловић, сада у бекству, па тако и онај завршни који је потписан 2003. године. Ипак, њему је мандат директора „Це маркета” истекао 2002. године, тако да не знам како је могао да потпише уговор годину дана касније. Будући да у процену вредности капитала „Импе” није ушло пет хектара земљишта у Добановцима, смањена је вредност предузећа. Тврдим да је „Це маркет” тада постао власник само око 44 одсто капитала „Импе”, никако 63 одсто, колико је званично уписано, а данас је тај пакет у власништву „Делте” – указује Јанковић.

На састанку Скупштине акционара, одржаном 14. децембра прошле године, одлучено је да се прода „Импин” плац од 30 ари у земунској Улици Марије Бурсаћ. Недавно је објављен оглас за његову тендерску продају, а Јанковић каже да је тржишна вредност тог земљишта данас између два и три милиона евра.

– Скупштина је била нелегална, јер нису упућени позиви акционарима и није објављен оглас у одговарајућем дневном листу. Без обзира на то, на састанку скупштине смо покушали да се супротставимо одлуци да се плац прода на овај начин, али нисмо успели. Јер, захваљујући погрешној процени вредности „Импе” пре приватизације, сада постоји њен већински власник – објаснио је Јанковић.

Да ли ће се и у случају „Импе” поновити у Србији толико пута виђена сумњива приватизација за мале паре и на брзину, а потом продаја за неупоредиво виши новац? Да ли је поново на делу проверени рецепт – урушавање предузећа, затим уновчавање земљишта и непокретности?

– „Импа” ниже губитке од 2005. године. Сада у предузећу буквално седе три радника. А нема разлога да фирма не ради, осим можда оних скривених, које, верујем, зна само руководство – сматра наш саговорник.

С друге стране, у „Импи” има и радника који су сагласни с продајом дела имовине. Без њихове подршке на састанку Скупштине акционара не би било двотрећинске већине (66 одсто), неопходне за одлуку о продаји непокретности у Земуну.

Удружење акционара, са Јанковићем на челу, учиниће све да не буду преварени.

– Захтевамо да се приватизује целокупна преостала имовина. Значи и пет хектара који нису ушли у првобитну процену вредности капитала. Очекујемо да нам нови власници на основу тога плате преостале акције по тржишној вредности – јасан је Јанковић.

Незванично смо сазнали да ће радници бити обештећени делом новца од продаје плаца у Земуну.

У „Делти”, с друге стране, нисмо могли да добијемо коментар на питања која им је у наслеђе оставио „Це маркет”.

Савет за борбу против корупције проверава на који начин је приватизована „Импа”, а први резултати њиховог рада могу се очекивати ускоро.

Борко Павићевић
[објављено: 14.02.2008.]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Impa-prodata-na-nevidjeno.sr.html
 
Усвојен текст Нацрта стратегије развоја града Београда
Четвртак, 14. фебруар 2008.

Комисија за припрему Стратегије развоја града Београда усвојила је на данашњој седници у Старом двору нацрт овог документа. Стратегију развоја града сачинили су стручњаци „Палго центра“ уз помоћ Градске управе, градских комуналних предузећа, општина, као и иностраних експерата. Израду овог документа иницирао је пре две године градоначелник Београда Ненад Богдановић.

У наредна два месеца све релевантне градске институције имаће прилику да доставе своја мишљења о том нацрту, а потом ће комисија сачинити коначан предлог и упутити га Скупштини града Београда на усвајање.

– Веома је важно да Београд има овакав документ. Поред тога што се у њему налазе стратешки приоритети, значајно је што он садржи конкретне мере које у краћем временском периоду могу да буду спроведене. Градска власт ће имати смернице шта треба да се уради како би се Београд снажно и равномерно развијао – рекао је Зоран Алимпић, в.д. градоначелника Београда.

Председник комисије за припрему Стратегије развоја и помоћник градоначелника Радмила Хрустановић подсетила је на правац развоја Београда у последњих седам година, истакавши да је крајем прошле деценије Београд био у веома тешком стању, са готово уништеним комуналним системом и великим дуговима.

– Крајем 2000. године затекли смо град са око 150.000 бесправно подигнутих објеката, празним буџетом, огромним дуговањима према добављачима, градским превозом на ивици колапса и инфраструктуром у коју се деценијама није озбиљно улагало. Тада смо усвојили неформални план развоја и корак по корак успели да опоравимо Београд. Усвојили смо Генерални урбанистички план до 2021. године, поправили стање у комуналном систему, изградили нову градску социјалну политику и поставили модерне стандарде пословања и управљања. Недавно је усвојен и Закон о главном граду, што такође сматрамо великим успехом, јер смо од почетка учествовали у његовој изради – рекла је Радмила Хрустановић.

Проф. др Борислав Стојков, шеф тима за израду Стратегије развоја Београда, рекао је да је овом докумету претходило неколико фаза. Најпре је утврђен пресек стања у Београду у 2006. години, а на основу добијених података и објективна анализа стања у главном граду. Тек након тога сачињена је стратегија која дефинише циљеве и правце развоја Београда. У њеној изради учествовали су и консултанти из Беча, Солуна, Дрездена и Будимпеште.

– Ово је реална стратегија онога што Београд може и мора урадити у наредном периоду. Наша визија је да град Београд, као метрополитен четвртог ранга, у својој средњорочној перспективи, до 2012. године, уздигне свој ранг на трећи ниво и стане уз раме градовима попут Варшаве, Барселоне или Стокхолма. Да би то постигао, Београд мора имати одрживу економију, мора увести напредне технологије, остварити тешњу сарадњу општина, али и створити услове за већу децентрализацију својих урбаних центара – казао је Борислав Стојков.

Стратегија развоја Београда садржи четири кључна оквира, од којих се први односи на очување природне и животне средине, а остали на економски, технолошки и социјални развој и увођење модерне и ефикасне градске управе. Посебан акценат стављен је на реформу саобраћајног и комуналних система, али и даљег улагања у образовање и културу. Стратегијом је предвиђено и оснивање агенције за развој града Београда, као и формирање дугорочног градског буџета и веће учешће грађана у креирању градске политике. Овај документ предвиђа и тешње повезивање нашег главног града са развијеним европским метрополама.
izvor Beoinfo
link http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1306220
 
Danas sam na Tanjugu procitao da ce u sredu (20.2) u opstini Stari Grad biti predstavljen urbanisticki projekat dela Skadarske ulice, odnosno stambeno-poslovnog kompkleksa u Cetinjskoj. Organizatori su pored opstine, Arhitektonski fakultet u BG-u, i naravno investitor Star Immobiliare ;)
 
Bio je konkurs za blok 11a, nije dodeljena prva nagrada (ne znam sta se desava buduci da je investitor odjednom po konkursu Invej, a ne MPC, prvo sam mislio da se radi o nekom drugom delu bloka, ka Kinezima, medjutim sudeci po nekim radovima radi se o onom mestu gde je trebalo MPc da gradi stanove).... Dodeljena je samo povisena druga nagrada timu Branislava Mitrovica.

I evo ga jedan rad koji NIJE pobedio (biro ReAct):
http://www.re-a-c-t.org/blok11a.htm
 
Dinkić: Bum na tržištu nekretnina
14:02 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Tržište nekretnina u Srbiji doživeće veliku ekspanziju, ocenio je danas ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da je tržište nekretnina u Srbiji atraktivno i da su naročito velike mogućnosti ulaganja u nekretnine u procesu privatizacije.

Dinkić je podsetio da će kupovina pojedinih preduzeća s obzirom na imovinu koju imaju zapravo značiti ulaganje u nekretnine, navodeći kao primere preduzeće "Progres" čija se privatizacija priprema, hotele "Slavija" i "Šećeranu Beograd", čiji će se kupac ugovorom obavezati da izmesti fabriku iz užeg centra grada.

Postoje i mogućnosti za ulaganja u izgradnju turističkih objekata na Staroj planini i Paliću, kupovina banjskih lečilišta, čija je privatizacija nedavno pokrenuta, i prodaja imovine "Geneksa" u Begradu i na Kopaoniku.

"Pokrenuta je inicijativa za privatizaciju banje 'Merkur' iz Vrnjačke Banje i Banje Koviljače i ideja je da te banje zadrže program lečenja koje će finansirati Republički fond zdravstvenog osiguranja kao i modernizaciju objekata", naglasio je Dinkić.

Dinkić je rekao da i dostignute cene prilikom prodaje pojedinih nekretnina govore o potencijalu koji leži u tom sektoru, navodeći kao primer prodaju lokala "Jugoeskporta" (32.000 evra po kvadaratu) i Robne kuće Beograd (360 miliona evra).

Ministar je naveo i da rastu strane direktne investicije i da će "Srbija ako nastavi put ka EU i otvorenoj privredi investicije kretati od tri do pet milijardi evra, od čega će jedan deo sigurno otići u sektor nekretnina".

Ministar ekonomije je istakao da je potrebno pospešiti stambenu izgradnju ne samo u Beogradu i Novom Sadu, već i ostalim delovima Srbije. Dinkić je naveo da je samo u 2007. godini izgrađeno 7.000 stanova, što je tri puta više nego pre pet godina, ali i da je tražnja za stanovima dosta visoka i da iznosi oko 100.000. Ministar je istakao i da je preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita do sada osigurano kredita u ukupnom iznosu od 814 miliona evra.

Parivodić: U Srbiji je skupo i sporo graditi

Savetnik premijera Srbije Milan Parivodić ocenio je da je u Srbiji "skupo i sporo graditi" zbog nesrazmernog odnosa između ponude i tražnje za nekretninama i ukazao na neophodnost sprovođenja reformi zakona u toj oblasti.

"U Srbiji je, uprkos velikoj navali novca, skupo i sporo graditi, što povećava potražnju i podiže cenu. Ljudi, međutim, nastavljaju da grade, jer se ostvaruju visoki profiti koji se kreću između 50 i 100 procenata, usled male ponude", rekao je Parivodić na konfenciji o tržištu nekretnine u Srbji, u organizaciji magazina Ekonomist.

Objašnjavajući procese na domaćem tržištu nekretnina, on je ocenio da u Srbiji postoji manjak industrijskog, prodajnog i kancelarijskog prostora, i da tu ima potencijala za rast, ali da je od suštinskog značaja sprovesti zakonsku reformu u ovoj oblasti.

Parivodić je naglasio da, pre svega, treba doneti novi zakon o planiranju i izgradnji, zakon o denacionalizciji gradskog građevinskog zemljišta i smanjiti posredovanje birokratije u dobijanju građevinskih dozvola.

"Novi zakon o planiranju i izgradnji mora jasno da definiše hijerarhiju urbanističkih planova. Mi i dalje imamo zbrku između generalnih i detaljnih planova i često se dešava da plan nižeg hijerarhijskog nivoa 'pretekne' nad generalnim planom", ukazao je on.

Kao pozitivan primer u praksi, Parivodić je naveo već doneti Zakon o hipoteci, koji je u velikoj meri oslobodio finanijski potencijal banaka i omogućio stavljanje hipoteke na neuknjižene i neizgrađene objekte, kao i omogućio vansudsku hipotekarnog objekta.

"Skratili smo vreme prodaje objekta sa tri do pet godina, na šest do osam meseci", dodao je on.

Državna monopolizacija gradskog građevinskog zemljišta, plaćanje visokih naknada za njegovo korišćenje, usložnjena birokratija i otežano dobijanje građevinskih dozvola, samo su neki od problema tržišta nekretnina koje je apostrofirao Parivodić.
izvor B92
link http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=03&dd=03&nav_id=287417&fs=1a
 
Рекох, ај да будем оптимиста ба да ову вест ставим овде :D

Ni nakon devet godina nisu uklonjeni ostaci bombardovanja iz centra grada
Milioni evra zarobljeni u ruševinama
Autor: Nataša Korlat | 04.03.2008 - 09:37
rusevine-v.jpg


Da beogradske ruševine vrede desetine miliona evra pričaju gotovo svi, od arhitekata do gradskih čelnika. Da će na njihovom mestu biti podignuti hoteli, ekskluzivni tržni centri, a možda i muzeji, priča se poodavno. Ipak, ni skoro deceniju posle NATO bombardovanja niko neće da precizira kad će se to dogoditi, kome će i pod kojim uslovima ovi svojevrsni spomenici biti prodati.

Pre tri godine dogodio se presedan u istoriji srpske arhitekture. Jedna ruševina, bivša zgrada Generalštaba, dobila je status spomenika kulture. Za buduće investitore to je značilo samo jedno - nekad popularnom kompleksu „Sutjeska“, delu čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića, moraće da se vrati izvorni izgled. To je automatski, takođe, značilo da će ovaj vredan spomenik teško moći da se proda, a ukoliko se to i dogodi, sigurno po znatno nižoj ceni. Kad su toga postali svesni u Ministarstvu odbrane su, zajedno sa Direkcijom za imovinu, podneli inicijativu Ministarstvu kulture da se sa novog spomenika kulture „skine“ zaštita, što bi takođe bio presedan, jer se nešto slično nikad nije dogodilo u Srbiji.

Grad hoće „Sutjesku“

- Mi ostajemo pri svom stavu. Inicijativu smo podneli pre tri meseca, a sad je na potezu Ministarstvo kulture - kaže Srboljub Panić iz republičke Direkcije za imovinu.
U međuvremenu je i Ministarstvo kulture zahtevalo od Zavoda za zaštitu spomenika kulture da da svoje mišljenje po ovom pitanju. Stručnjaci iz Zavoda trenutno rade na ovom slučaju.
Ukoliko se zaista i „skine“ zaštita, kao potencijalni kupci pominju se Izraelci, Kanađani, pa i Austrijanci. Ipak, kako „Blic“ saznaje, i Grad je počeo da se interesuje za preuzimanje ovog spomenika u centru Beograda. Navodno se pregovara sa Direkcijom za imovinu i vlasnikom objekta Ministarstvom odbrane, koje bi od Grada zauzvrat dobilo stanove. Gradski čelnici nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ovu informaciju.
- Tačno je da pregovaramo, ali samo na temu kako da ruševine budu uklonjene i u što kraćem roku - kaže Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika.

Kineska ambasada
rusevine-02.jpg

Kompleks „Sutjeske“ nije jedina ruševina, posebno atraktivna stranim investitorima. O mogućoj prodaji nekadašnje zgrade kineske ambasade, danas ruševine na Novom Beogradu, za sada nema ni govora. Zašto je to tako, ne znaju ni u Gradu, ali ni u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja brine o ovom objektu.
- Jasno je da ta zgrada treba da se proda. Postoji ideja da se sruši i da se na njenom mestu podigne komercijalno poslovni objekat. Zašto tender nije raspisan, zaista ne znam - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta.

Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište, kaže da je u nekoliko navrata tražena saglasnost za prodaju ovog objekta od Direkcije za imovinu, koja jedina može da raspiše tender, ali da odgovor nikad nisu dobili. On je dodao da bi se njenom prodajom mogle dobiti značajne suma novca, jer je zemljište jako privlačno.
- Najlakše je ovu zgradu izneti na tender i prodati. Sada drugačije razmišljamo. Kineska ambasada želi ovaj objekat da povrati, ali ponuda još nije konkretizovana - kaže Srboljub Panić iz Direkcije iz imovinu.
Ipak, kako „Blic“ saznaje, za ruševine nekadašnje kineske ambasade zainteresovani su i kineski trgovci, koji bi na ovom zemljištu hteli da podignu tržni centar.

Spomenik poginulima
rusevine-01.jpg

Objekat RTS u Abardarevoj ulici, koji je bombardovana 24. aprila 1999. godine, najverovatnije neće biti rekonstruisan. Obzirom da je tada poginulo 16 radnika RTS, razmišlja se da ova ruševina i zvanično postane spomenik poginulima u NATO bombardovanju.
- Još ništa konkretno ne znamo. Da li će ruševina kao takva postati spomenik ili će tu biti podignuta i kapela, dogovorićemo se sa porodicama poginulih i državom - kaže Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a.

MUP prodaje „svoju“ ruševinu?
Ni MUP Srbije još ne zna šta će uraditi sa zgradom u Kneza Miloša, koja je delimično stradala u NATO bombardovanju.
Prvobitno su planirali da zgradu rekonstruišu, ali se nakon selidbe Ministarstva u nekadašnji SIV na Novom Beogradu, ozbiljno razmatra njena prodaja.

Ceo RTS na Košutnjak
Iako se spekulisalo da će deo RTS-a iz Takovske ulice biti premešten na Košutnjak, za sada od toga neće biti ništa. Ipak, postoji ideja da se celokupni Javni servis preseli u ovaj deo grada.
- Mi razmišljamo istorijski. To bi moglo da se dogodi za pet ili deset godina - kaže Aleksandara Tijanić.

„Zlatna kapija“
Još se ne zna ni kad će biti započeta gradnja „Zlatne kapije Beograda“, kako je nazvan projekat „Total holideja“, kompanije koja je za 29,1 miliona evra kupila bivšu zgradu Saveznog MUP-a. Izgradnju odugovlači promena urbanističkog plana, koju su zahtevali investitori. Oni predviđaju da će sve potrebne dozvole dobiti do oktobra ove godine, kad bi trebalo da počne i rušenje objekta. Novi kompleks, koji će se sastojati od hotela, šoping mola i bazena, restorana, teretana i drugih zabavno-sportskih sadržaja, trebalo bi da bude završen 2010. godine. Investitori planiraju da u projekat „Zlatna kapija“ ulože preko 200 miliona evra.
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=32754
 
Jel' sam to ja cuo negde ili mi se cini, ali valjda MPC hoce da pravi stambene objekte na mestu porusene kineske ambasade? Ili je taj projekat ipak tu negde u okolini?
 
Beogradu još 5.000 kreveta
Austrijska kompanija "Imorent" uložiće do kraja godine oko 100 miliona evra u izgradnju hotela i tržnih centara u prestonici.

U naredne tri godine austrijski "Imorent" planira "otkrivanje" novih 5.000 kreveta u saradnji sa svetskim hotelskim kućama, prenose Večernje Novosti.

"Uložićemo sto miliona evra u izgradnju hotela i poslovnih centara u Beogradu", najavljuje Aleksandar Petric, generalni direktor "Imorenta".

"U ovoj godini finansiraćemo oko 1.000 novih kreveta jer shvatamo nedostatak smeštajnog kapaciteta u glavnom gradu. U saradnji sa velikim lancima hotela, u sledeće tri godine značajno ćemo nadomestiti manjak od 20.000 ležajeva, koje po našim procenama nedostaju. Zato, napravićemo 5.000 potpuno novih luksuznih ležajeva "pod kišobranom" svetskih brendova", dodaje Petric.

Međutim, Petric nije mogao da kaže koja su to poznata imena koja će popraviti "rupu" u smeštajnom kapacitetu Beograda.

"Za sada je to poslovna tajna - kaže direktor - Sigurno je to, da su imena za koja su svi čuli. Najveći problem je što je u Srbiji spora administracija, i velika je pravna nesigurnost", kaže Petric.

Zbog toga, investitori su veoma neodlučni i često odustaju. To je direktan gubitak za državu. Međutim, smatramo da je je centar čitavog regiona upravo ovde. Usredsredili smo se na tržne centre i trgovačke zone i poslovne centre.

Kratkoročno gledajući, izgradiće se oko 600.000 kvadrata kancelarijskog i poslovnog prostora.

Kako nam je objasnio Petric, jedan od osnovnih planova je finansiranje izgradnje puteva i železnica, i to samostalno ili kroz partnerstvo sa srpskim firmama, a očekuju i učešće u izgradnji preko potrebnih mostova. Austrijska kompanija za lizing i nekretnine "Imorent", deo je "Erste banka grupe", a u našoj zemlji je "bacila oko" na razvoj tržnih i tehnnoloških centara, ali i u stambeni i poslovni prostor i turističke objekte.

Nedostaje
Beograd ima 49 hotela sa ukupno oko 6.500 ležajeva. Uključujući i oko 40 hostela, kao i one u okolini grada.

Prestonica može turistima da pruži najviše 16.000 mesta za noćenje.

Iz godine u godinu povećava se broj turista koji dolaze u grad. U proseku taj porast se kreće od 15 do 30 odsto, te su procene da nedostaje još oko 20.000 ležajeva.

Potražnja

Samo jedan veliki hotel sa pet zvezdica nalazi se u prestonici. To je "Hajat". Druga dva objekta najviše klase su "Aleksandar Palas" u centru grada i "Zlatnik" u Zemunu. Međutim, imaju znatno manje kapacitete.

Najveći potencijal grada predstavlja 11 hotela sa četiri zvezdice, poput "In" hotela iz lanca "Holidej In".

Uz "Hotel M" i "Šumadiju" koji su dobili prefiks "Best Vestern", ušavši u lanac svetskih kompanija, to su hoteli koji se u gradu najviše traže.
 
^^^

poznati po belgrade Office parku.

Deluju kao ozbiljna firma, ali mislim da malo hajpuju svoje ambicije cisto da bi izgledali opasno na trzistu, skepticcan sam po pitanju tih 600k kvadrata.

btw, vec su onlajn (www.immorent.co.yu), ali tamo nema nista zanimljivo za nas sa BB.

i for the record, ova firma nema veze sa immo-centrima niti agrokorom (i da ima, zabole me, ali cisto da naglasim posto se po nekim drugim forumima neki zatucani sovinisti to navode kao diskreditaciju ove firme)
 
Vrh