Feanor":1xm80j1j je napisao(la):
Ne znam zasto, ali ne volim velike kontraste izmedju stilova, a u ovom slucaju to bi bio ogroman kontrast, iako je dizajn sam po sebi lep...
Pa kontrasti su nam sudbina, iz jasnih istorijskih razloga. Tako da se postavlja pitanje kako ih bar optimalno iskontrolisati (da se ne otmu) ako ne na njima cak i kapitalizovati, sto je po meni moguce. Beograd tu ima neverovatan potencijal, haotican je a to opet nekako funkcionise, i to moze jos i bolje.
Da se stalno nesto "faux uklapa" grad bi bio i dosadan i kicast i palanacki. Da se stalno ide djonom novim na staro je po meni i neukusno i amoralno. Zato sam za to da se pristup varira, u zavisnosti od konteksta. A time se i pruza sansa da se stvore celine/delovi grada sa jasnim fizionomijama upravo po pitanju toga kako se nosimo sa tim neminovnim kontrastom staro-novo.
Sto se tice "grada" priblizno omedjenog linijama Kelemegdan-Lastina stanica-Cvetni trg-Madera-Bajloni-Kalemegdan sam za postovanje starog (postojece gradjevine, mreza ulica, gabariti) ali gradnjom novoga koje je prepoznatljivo novo (a ne izmisljanje neceg novo-starog, sto mi je bljak), uz mogucu rekonstrukciju starih zdanja (cesto ne 100% literalnu da se ne foliramo da nije rekonstruisano) tipa Djumurkane, muske gimnazije, ili Narodne biblioteke. Tu sam recimo ohrabren gabaritima koji se pojavljuju u Karadjordjevoj 5, samo da fasada ne uprska utisak (drzim palceve).
Drugi pristup bi mi bilo hrabro a prosarano/mozaicno mesanje starog i novog. Potez od "grada" prema Dunavu i Karaburme ili oko Slavije ili Bulevara bi mi bio za to pogodan. Beograd je puno rusen, rastao je neplanski i toga ne treba da se stidi. Rupe se mogu popunjavati hrabro i bez pretvaranja da smo nesto sto nismo i to moze dosta dobro da izgleda, kao sto po meni potencijal ovog projekta pokazuje.
Na kraju, stara zeleznicka sanica moze da bude mesto jednog izrazitog sudara, ultramoderno sa jedne strane a "grad" sa druge. Time bi dobili grad sa delovima koji svi imaju svoj specificni "vajb" od Savamale, preko Kneza/Terazija, do Kalisa, Dorcola, Slavije, poslovnog amfiteatra itd. Ja kad se vozim metroom u Parizu, iako sam u istom vozu i tunelima koji su isti i monotoni, sama svest da sam sad ispod Monmarta, sad ispod Trokadera i sve misli koje idu sa tim mi daju tu varijaciju koja je neprocenljiva. Dok je vec u Londonu i Moskvi to puno manje izrazeno tako da je tamo cak i stvar kao sto je voznja metroom (realno dosadno i svugde isto) nekako depresivnije nego u Parizu
... a Beograd varijaciju i identitet razlicitih delova moze da obezbedi upravo time kako tretira taj, za Beograd posebno (u odnosu na vecinu evropskih glavnih gradova) izrazen, kontrast staro-novo. Od Novog Beograda gde je (gotovo) sve ako ne novo onda bar moderno do Kalemegdana gde je sve staro, sa raznim pristupima tom kontrastu u raznim delovima grada.