Predstavljena desetogodišnja Strategija razvoja Starog Grada
Strategija održivog razvoja beogradske opštine Stari Grad, kao i Katastar zagađivača, predstavljeni su juče u prostorijama opštine. Cilj Strategije je formulisanje smernica za razvojne aktivnosti u narednih desetak godina.
Prema rečima Mirjane Božidarević, predsednice opštine, u pitanju je polazni dokument na osnovu koga će opština u narednom periodu napraviti akcione planove po oblastima.
- Najviše pažnje će se trenutno posvetiti energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine - rekla je Božidarević.
Dokument obuhavata celokupan privredni, ekonomski, kulturni, turistički i prirodni potencijal opštine koji se detaljno sagledavaju i definišu vizije razvoja. Kao kratkoročni ciljevi, između ostalog su predloženi završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja, spajanje Kalemegdanskog platoa i putničke luke, izgradnja Muzeja nauke i tehnike, proširenje zoološkog vrta na deo podgrada, rekonstrukcija Botaničke bašte, završetak Terazijske terase, uređenje Bajlonijeve pijace i trga itd.
Kao srednjeročni planovi navode se izgradnja tunela iz Pariske u Ulicu Tadeuša Koćuška ili rekonstrukcija neuređenih gradskih četvrti, dok se pod dugoročnim planovima predlaže izmeštanje železničke pruge i luke i povezivanje leve i desne obale Save pešačkim mostom i eventualno žičarom sa Ratnog ostrva.
U izradi dokumenta učestvovao je tim profesora Univerziteta u Beogradu sa Šumarskog fakulteta i Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije kojim je rukovodio prof. dr Ratko Ristić, a ceo projekat je finansirao EPS."
Prvi render me podseća na parcelu za koju piše da je na prodaju, a nalazi se prekoputa Immo Centra (prema Idea i Univerexport-u). A možda i grešimHomer Jay":2matpukw je napisao(la):To je ovaj?
Osuđeni smo na slobodu
19.09.2012. | Izvor: CasaViva - Igor Vidović |
Proslavljeni arhitekta Patrik Šumaher, partner u prestižnom birou “Zaha Hadid Architects” (ZHA), nedavno je, kao počasni gost, po drugi put održao predavanje na Beogradskoj nedelji dizajna. Za Casavivu govori o svom radu, arhitekturi koja je opčinila ceo svet i planovima za projekat koji će obogatiti urbani pejzaž Beograda
Patrik Šumaher
...
I srpska prestonica će u bliskoj budućnosti moći da oseti koliko je ovaj karakterističan, dinamičan stil koji neguje ZHA adaptabilan, koliko se može uklapati u različite pejzaže i društvene kontekste, a posebno, dodaje Šumaher, u jednom tako istorijski slojevitom gradu kao što je Beograd. “Meni se dopadaju svi ti slojevi koji ovde postoje: imate Tvrđavu, imate malo baroka, kvalitetne zgrade iz 19. veka, modernizam koji je divno integrisan... A sada ćemo otići još dalje, u 21 vek. Uz malo intervencija, nasleđe se ponovo koristi, rekontekstualizuje, njegovo značenje se menja.”
O ovom projektu, koji mu je veoma drag, a koji je još uvek na nivou skica, Patrik Šumaher kaže: “U pitanju je divna lokacija na mestu zgrade Beko, između Tvrđave i izlaza na reku, za koju je u planu jedan multifunkcionalni kompleks. Danas gradovi više nisu podeljeni na zone - stambene na jednom kraju, poslovne na drugom, zabava na trećem, tržni centri na četvrtom... Sada postoje integrisane urbane teksture, u kojima se različiti elementi stapaju u celinu: tu će se nalaziti hotel, poslovni i stambeni prostor, ugostiteljski objekti i maloprodaja. Biće to jedna složena distribucija u kojoj naš arhitektonski jezik može da objedini različite aktivnosti i komunikaciju u jedan koherentan sistem. Sve je u skladu sa savremenom arhitekturom koja se adaptira na različite uslove. Tu treba imati u vidu i okruženje ove lokacije, na primer, Tvrđavu koja se vidi sa jedne strane. Kompleks poput ovoga može da pomogne napredovanju, kao i razvijanju potencijala. Nadamo se da će to biti najkomunikativnije mesto u gradu - spoj beogradskog i Hadid stila”, kaže na kraju Šumaher.
We continue with our focus on our two major investments in Belgrade, namely BEKO and Singidunum, for which the planning process is proceeding satisfactorily. In the BEKO mixed use project we have decided to change strategy and employ world class architects to attract more international potential interest. As stated in our strategy last year we would not contemplate to start construction activity without satisfactory percentage of pre-sale or pre-let agreements and after attracting partnerships with appropriate know how and financial capacity.
онедељак, 01. октобар 2012.
Град Београд – Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове
Јавна презентација урбанистичког пројекта за изградњу стамбено – пословних објеката на грађевинским парцелама – ГП1 и ГП2, формираним од делова КП 54/1, 54/2 и 54/3 КО Стари град
На основу члана 63. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09, 24/11) и Правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Службени гласник РС”, број 43/2010)
ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА
Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове
оглашава
ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ
УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА ЗА ИЗГРАДЊУ СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА НА ГРАЂЕВИНСКИМ ПАРЦЕЛАМА – ГП1 И ГП2, ФОРМИРАНИМ ОД ДЕЛОВА КП 54/1, 54/2 И 54/3 КО СТАРИ ГРАД, НА УГЛУ УЛИЦА ДУНАВСКЕ И БУЛЕВАРА ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА, ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАД
1. ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА обавиће се у згради Градске управе града Београда, у 27. марта бр. 43-45 (сала 2 у сутерену) од 8. до 16. октобра 2012. године, сваког радног дана од 9 до 15 часова.
2. Носилац израде предметног Урбанистичког пројекта је Предузеће за пројектовање, консалтинг, инжењеринг, грађевинарство и промет „ZAP” ,Београд, Стјепана Љубише бр. 17.
3. Аутор Zaha Hadid Architects, 10 Bowling Green Lane, London, EC1R 0BQ, UNITED KINGDOM.
4. Носилац израде предметног урбанистичког пројекта у току одржавања јавне презентације даваће обавештења о урбанистичко архитектонском решењу Урбанистичког пројекта.
5. За давање обавештења о садржају јавне презентације овлашћена је Даниела Корица Пантелић, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, Краљице Марије број 1.
Заинтересована лица могу током јавне презентације да изврше увид у урбанистички пројекат, као и да своје примедбе и сугестије на планирана решења у писаној форми доставе Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, 27. марта број 43-45, најкасније до 16. октобра 2012. године.
Arhitektonsko čudo u centru Beograda
Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice, staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu bivše fabrike "Beko"u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio iz Londona potpisuje multifunkcionalni centar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor.
Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”, koja je zgradu fabrike„Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.
"Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra 'Milan Gale Muškatirović' i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta", kažu u kompaniji „Lamda divelopment” i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.
Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent”. U „Lamdi” potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.
Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.
"Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost", kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine,tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada,kao što misle i danas,da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.
Protivnici gradnje,umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.
Sve detalje urbanističkog projekta kompleksa u Ulici vojvode Bojovića 6-8, javnost će moći da vidi od danas do 16. oktobra, svakog radnog dana od 9 do 15 sati, u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 (sala 2 u suterenu).
Primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi mogu da se dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 16. oktobra.
Ako urbanistički projekat bude usvojen, investitor će moći da podnese zahtev za lokacijsku dozvolu, odnosno da uđe u proceduru prikupljanja svih dozvola za gradnju od Ministarstva građevinarstva i urbanizma, prenosi "Politika".
Ko je Zaha Hadid
Rođena je 1950. godine u Bagdadu. Diplomirala je matematiku u Bejrutu i arhitekturu u Londonu. Pre nego što je osnovala svoj studio za arhitekturu i dizajn 1980. godine radila je sa svojim profesorom, poznatim holandskih arhitektom Remom Kolhasom.
Prva je žena dobitnica Prickerove nagrade za najveća dostignuća u arhitekturi. To prestižno priznanje,pandan Nobelovoj nagradi, osvojila je 2004. za „Most paviljon” u Saragosi. Dve godine uzastopno Kraljevski britanski arhitektonski institut dodelio joj je Stirlingovu nagradu: 2010. zaprojekat MAXXI centra moderne umetnosti u Rimu i prošle godine za školu u Londonu.
Ove godine britanska kraljica odlikovala ju je titulom dameza zasluge u arhitekturi.
Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Među najpoznatijim su Vitra vatrogasna stanica u Vajlu na Rajni u Nemačkoj (1993), Rozentalov Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju (Ohajo, 1998), Honhajm severni terminal i parking (2001, Strazbur), Skijaška skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka (2002), Vodeni centar u Londonu (2011), izgrađen za ovogodišnje Letnje olimpijske igre...
Rad kompanije Zahe Hadid je posvećen širenju parametricizma po svetu, stila čija je ideja vodilja uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblikakakvi postoje u prirodi, u biljnom i životinjskom svetu, poput deformisanih mehurova, školjki...
Pre Zahe Hadid priliku da osmisle uređenje atraktivne lokacije podno Beogradske tvrđave imali su Boris Podreka, arhitekta rođen u Beogradu, koji živi u Beču, Džon Eliot, britanski arhitekta i grčka arhitektonska kuća „Tobazis”, ali se investitor odlučio za Hadidovu.
Grčka „Lamda divelopmet” je akcionarsko društvo i postoji od 1977. godine. Posluje na atinskoj berzi, a najveći paket akcija u rukama je Spirosa Lacisa, najbogatijeg Grka. Naftni magnat i brodovlasnik poznat je i po prijateljskim odnosima sa najmoćnijim ljudima na svetu, a neke od njih, poput Džordža Buša i Žozea Manuela Baroza ugostio je na luksuznim jahtama.
U glavnom gradu Grčke „Lamda” između ostalog poseduje tri tržna centra, marinu, rezidencijalne komplekse. Ulaže u projekte u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori...
Na pitanje da li imaju novac za izgradnju kompleksa u Beogradu u „Lamdi divelopment” tvrde da nisu u krizi kao njihova država, a kao dokaz navode kupovinu tržnog centra u Atini, koji su prošle nedelje platili 81 milion evra.
(MONDO)