Za filmadžije Brankov može da „glumi” Bruklinski most
A. KRSMANOVIĆ | 25. jun 2014. 13:38 | Komentara: 1
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... inski-most
Martin Kaf, mag svetske filmske industrije: Snimanje filmova bi Srbiji moglo da donese mnogo gostiju i para. Imamo savršene lokacije, jeftiniji smo od Mađarske, a majstori mogu sve
MILION turista godišnje poseti Tunis ne zbog mora, već isključivo zato što se u toj zemlji nalaze lokacije na kojima su snimani kultni filmovi. U Tunisu je snimljeno 130 filmova, od kojih su najpoznatiji serijal "Ratovi zvezda" i "Engleski pacijent".
Milioni evra i milioni turista mogli bi da se slivaju i u Srbiju od filmske industrije, ukoliko bi naši lokalni zvaničnici bili spremni da izdaju dozvole za snimanje filmova!
Martin Kaf, mag svetske filmske industrije, koji je čitav život proveo tražeći lokacije "zgodne" za snimanje filmova, trenutno šeta Srbijom. On je u potrazi za "dobrim mestom" i utiske će izneti na konferenciji "Pripremanje Dunava za glavnu ulogu u filmovima".
- Prvo i poslednje pitanje koje postave filmadžije prilikom odabira lokacije je: Da li je skupo? - kaže Kaf. - Srbija je 20 odsto jeftinija od Mađarske. Niste skupi, ni rizični i veoma ste zanimljivi, pa ću svima preporučiti da tri meseca provedu u Beogradu, a ne u Bukureštu ili Budimpešti.
Češka je do pre deset godina bila "meka" za filmadžije i godišnje je imala 270 miliona dolara godišnje od stranih produkcija! Onda je izgubila 80 odsto biznisa, jer je Mađarska uvela podsticaje i svi projekti su se preselili u Budimpeštu. Kakvi bi filmovi mogli da se snime u Beogradu?
- Svi! - odgovara Kaf. - Dunav je savršen za filmove o američkim Indijancima. Ulica Strahinjića bana je savršena za period "bel epok" i sa plesačima tanga pretvorili bi je u Buenos Ajres. Novi Beograd bi dočarao SSSR, ali i tematiku apokalipse. Stari grad je odličan za filmove iz sredine 20. veka. Beograd, možda, ne može da "glumi" pustinju, ali može grad u pustinji!
Novac je glavni pokretač dovođenja stranih produkcija, jer pokreće malu privredu. Recimo, nijedan kadar filma "Poslednji samuraj" nije snimljen u Japanu, već na Novom Zelandu. Apsolutno sve potrebno za film napravila je lokalna privreda - od dugmića za kostime do carskih palata. U tom lancu su zaradili svi: avio-kompanija, hotelijeri, kuvari, statisti, drvodelje, krojači, vlasnici konja... Ukupna zarada: 47 miliona evra!
Za šest noći snimanja filma "Ja sam legenda", sa Vilom Smitom, Njujork je zaradio 30 miliona dolara! Kaf je ubeđen da bi Brankov most mogao da glumi Bruklinski most!
- Pored novca, najveći motiv za snimanje filmova treba da bude turizam - ističe Kaf. - Potpuno je neobjašnjivo zašto ljudi putuju na mesta gde su snimani filmovi. Lokacije koje je ovekovečila celuloidna traka poseti po 44 odsto više turista. Filmovi do te mere promovišu destinaciju, da je posle crtaća "Hrabra Merida" Velika Britanija zabeležila 82 miliona posetilaca!
NEGATIVAN FILM - POZITIVNA ZARADA
Kakav su filmovi magnet najbolji je dokaz loš film "Deliverans" sa Bertom Rejnoldsom i Džonom Vojtom u kojem momke na raftingu grozno maltretiraju lokalci. Posle ovog filma 20 miliona ljudi otišlo je na rafting rekom Čaruga u Džordžiji!
Hoteli u Čikagu su imali duplo više noćenja posle vampirske serije "Tvajlajt saga"!
