Šta je novo?
Od:
Filteri

Blok 66

dragan je napisao(la):
Novi depo će biti na mnogo većoj površini od 39 hektara za 500 autobusa, 250 tramvaja i ostalog raznog sadržaja.

www.ekapija.com

Depo GSP Beograd seliće se iz Bloka 66 na zemljište u produžetku Ulice Jurija Gagarina

Depo GSP Beograd seliće se iz Bloka 66 na zemljište u produžetku Ulice Jurija Gagarina
www.ekapija.com www.ekapija.com
Kliknite za proširenje...
Каква је финансијска конструкција?
Ко плаћа изградњу новог депоа?
Одакле су средства за ту инвестицију?
Где ће бити усмерена средства од продаје земљишта у блоку 66?
 
О функционалности све време и пишем.
Седамседетих и осамдесетих постојао је велики проблем јер је читав НБГ био спаваоница и за 90% ствари људи су морали на Зелени Венац, Теразије и у Савамалу на воз у аутобус. Изградњом тржних центара, пословних зграда, пословно-стамбених комплекса, саобраћајног чворишта та потреба најмногољудније општине је значајно смањена.
Читава поента и једино решење је да у центар не мораш да долазиш и да кроз центар не мораш да пролазиш осим ако ти то није намера.
Да у центар долазиш једино ако си туриста који жели да разгледа центар града, студент или желиш у музеј или позориште.
 
Ja svakako ne mislim da je sve iza NBG nasipa periferija, nekako ne gledam tako, jer je NBG bio i ostao nekako unikatan i neobičan po tom pitanju. Ali se slažem sa ostalim što Došljak kaže.

Inače treba nam neki izraz za deo grada između centra i periferije.
 
Пре су стамбени блокови иза насипа имали лепу физичку дистанцу од стамбених блокова пре насипа.
Кад кажем периферија не мислим да је то неко неугледно предграђе већ да се ради о делу удаљеном од центра.
Последњих 20 година је тај ненасељени део, од ИМТ и топлане до улице Милутина Миланковића урбанизован и насељен.
Можда ће звучати грубо, али НБГ иза насипа за НБГ пре насипа дође као Вождовац за централни БГ изнад аутопута.
Вождовац (насеље од Аутокоманде и Душановца до Трошарине , не општина) није периферија али је периферно у однису на центар.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Inače treba nam neki izraz za deo grada između centra i periferije.​
Kliknite za proširenje...
Centar, širi centar, periferija, predgraðe. Ja ovako vidim neku podelu grada.​

CEBEP je napisao(la):
О функционалности све време и пишем.
Седамседетих и осамдесетих постојао је велики проблем јер је читав НБГ био спаваоница и за 90% ствари људи су морали на Зелени Венац, Теразије и у Савамалу на воз у аутобус. Изградњом тржних центара, пословних зграда, пословно-стамбених комплекса, саобраћајног чворишта та потреба најмногољудније општине је значајно смањена.​
Kliknite za proširenje...
Ja ne vidim da je na NBG nešto bolje i funkcionalnije. Ne moraju da idu do centra zbog pomenutog, ali moraju da idu do Zemuna ili u stari deo grada da bi obavili pojedine lekarske preglede, pa onda morqju dalje da idu so osnovne škole, vrtića, srednje škole ili gimnazije, pa onda da idu u stari deo grada da bi otišli u pozorište, pa dosta koncerata se dešava i u centru, pa onda da bi otišli na posao jer ne rade svi na NBG... Taj novobeogradski bum u novom milenijumu je doveo do toga da imamo konstantnu stanogradnju / poslovnu gradnju, bez uzimanja u obzir osnovne potrebe tog novopridošlog stanovništa. Tako smo došli do toga da imamo više novoizgraðenih crkvi nego škola, više planova za nove crkve nego za nove škole, na mestima gde su prvobitno bile planirane škole / vrtići volšebno dobijamo planove za crkve...​

CEBEP je napisao(la):
Читава поента и једино решење је да у центар не мораш да долазиш и да кроз центар не мораш да пролазиш осим ако ти то није намера. Да у центар долазиш једино ако си туриста који жели да разгледа центар града, студент или желиш у музеј или позориште.​
Kliknite za proširenje...
A što ne bi smo napravili da Beograd tako funkcioniše da niko ne mora ni zbog čega da ide izvan svog bloka stanovanja?​
 
dragan je napisao(la):
Kakva "rasprodaja"?! . . Uradjen je Elaborat za urbanistički plan bloka 66 jer se izmešta depo.
www.beograd.rs

Рани Ñавни Ñвид за поÑÑебе изÑаде ÐÐРблока 66, опÑÑина Ðови ÐеогÑад

ÐобÑо доÑли на званиÑÐ½Ñ Ð²ÐµÐ± ÑÑÑаниÑÑ Ð³Ñада ÐеогÑада. ÐÑонаÑиÑе инÑоÑмаÑиÑе о гÑадÑким влаÑÑима и ÑлÑжбама, важним догаÑаÑима и живоÑÑ Ñ ÐеогÑадÑ
www.beograd.rs www.beograd.rs
Kliknite za proširenje...
Eno i za područke Jadra je uraðen elaborat (nebitno kakvo imamo mišljenje o njemu) pa opet ne znam osobu koja nije flegmatična, sluša isključivo MTS provajdera ili je član aktuelne vlasti da taj projekat smatra otimačinom zemlje.​
 
solecar je napisao(la):
Ne moraju da idu do centra zbog pomenutog, ali moraju da idu do Zemuna ili u stari deo grada da bi obavili pojedine lekarske preglede, pa onda morqju dalje da idu so osnovne škole, vrtića, srednje škole ili gimnazije
Kliknite za proširenje...
solecar je napisao(la):
Taj novobeogradski bum u novom milenijumu je doveo do toga da imamo konstantnu stanogradnju / poslovnu gradnju, bez uzimanja u obzir osnovne potrebe tog novopridošlog stanovništa.
Kliknite za proširenje...
Око овога се слажемо.

solecar je napisao(la):
A što ne bi smo napravili da Beograd tako funkcioniše da niko ne mora ni zbog čega da ide izvan svog bloka stanovanja?
Kliknite za proširenje...
То и јесте једино здраворазумско решење, да 90% свакодневних потреба људи могу да заврше у својој општини, да им вртић, школа, дом здравља, КБЦ, маркет, тржни центар, садржаји за спорт, рекреацију и културу буду што је могуће ближи а да до радног места могу да стигну што лакше и за што краће време.
Немогуће је да сви буду мали предузетници или менаџери, програмери и дизајнери који ће радити од куће или седети за лаптопом у ложионици или некој стакленој згради на Новом Београду.
Немогуће је ни да читав Београд ради по тржним центрима, кафетеријама и хотелима.
Неко ће морати до посла да потегне и до привредних зона које се из 101 разлога планирају и граде на ободима града и местима која су што боље повезана са мрежом аутопутева и градским магистралама.
 
Poslednja izmena:
Главни проблем је што је град на првом месту шкрт, па не улаже у објекте здравствене и социјалне заштите, објекте образовања и културе, а са друге стране алаво гледа све солидне локације да да инвеститорима за станоградњу, пословне објекте или тржне центре. Плус што је град шкрт на улагању у инфраструктуру.

Београд је још пре 15 година требао да добије јасне детаљне планове развоја, да постоје пројекције густине насељености у будућем периоду, потреба за различитим услугама које обезбеђују град и држава и рационални план истих у складу са потребама. Од паркирања и вртића до позоришта и галерија.
Нажалост код нас се све ради стихијски и зарад профита.
 
А поред тога главни проблем Београда је саобраћај.
Немојмо, молим вас, на све викати "то је аутомобилизација, нећемо аутомобилизацију и аутомобилску дистопију", "нећемо аутомобилизацију, хоћемо метро", "али Софија...", "али Будимпешта...".
Будимпешта има и три линије метроа и трамвај "из 19.века", дабоме, никоме није пало на памет да укида трамвај или идеја да метро треба да замени трамвај.
Али Будимпешта уз то има и:
- Комплетан први саобраћајни прстен око центра са по две траке по смеру, у неким деловима и три траке по смеру.
- Други саобраћајни полупрстен који у највећем већем делу има три траке по смеру.
- Обилазницу која у већем делу има по три возне траке по смеру.
- Густу мрежу 2+2 саобраћајница
За то време Београд има:
- Први саобраћајни прстен који у добром делу има једну траку по смеру
- Други, незавршени саобраћајни полу-полупрстен
- Полуобилазницу са по две возне траке по смеру.
- Прилично закржљалу мрежу 2+2 саобраћајница
Где је путна инфраструктура најгушћа и најбоље повезана са аутопутем и који то део града има највише километара 3+3 и 2+2 саобраћајница?
Нови Београд
Да ли је логично да се баш тај део града најинтензивније развија и насељава?
Јесте
 
Poslednja izmena:
Дошљак je napisao(la):
Каква је финансијска конструкција?
Ко плаћа изградњу новог депоа?
Одакле су средства за ту инвестицију?
Где ће бити усмерена средства од продаје земљишта у блоку 66?
Kliknite za proširenje...
Ako neće Čačak, moraće Beograd da plati svoju infrastrukturu iz budžeta ili kredita. A Direkcija prodaje lokacije i onda investira u infrastrukturu grada.
Ali sada se rade urbanistički planovi koji se bave prostorom a ne finasiranjem. Kada Direkcija raspiše tender za izgradnju onda ćemo vudeti cenu i način plaćanja radova.
 
Poslednja izmena:
dragan je napisao(la):
Ako neće Čačak, moraće Beograd da plati svoju infrastrukturu iz budžeta ili kredita. A Direkcija prodaje lokacije i onda investira u infrastrukturu grada.
Ali sada se rade urbanistički planovi koji se bave prostorom a ne finasiranjem. Kada Direkcija raspiše tender za izgradnju onda ćemo vudeti cenu i način plaćanja radova.
Kliknite za proširenje...
Ma mos misliti patetičar tupis tu o kvazi proceduri daje se gotova stvar za veresiju
Nikad ne gledaš cijelu širu sliku ti si faza čovek
Ne zanima te sto ce nas to koštati ko svetog petra kajgana a neki tvoj drugar ce da se omasti
 
Izgleda da širu sliku, i to onu pravu, mogu da vide samo onii koji dele isto mišljenje kao i predlagači i sprovodioci planova.​
 
Трг републике, Кнез и Теразије јесу и остаће историјски центар, међутим, ширењем града неминовно је да дође и до ширења центра.
То ширење се већ сада дешава и тек ће се дешавати и то понајвише ка Сави, даље ка Чукарици и на другу страну реке.
То није случајно и нису планови од јуче. Рецимо, теразијска тераса, реурбанизација Савамале, изградња опере на левој обали Саве и слично су планови старији од нас.
 
Poslednja izmena:
Nažalost velika većina planova je, pa gotovo bukvalno, mlaða od najmlaðih članova foruma.​
 
Буквално су планови за уређење теразијске терасе и прве идеје о реурбанизацији Савамале старији од најстаријег члана форума.
Уосталом, зашто су бивши СИВ, бивша зграда ЦК и Музеј савремене уметности изграђени баш ту где су изграђени или зашто је, пре другог светског рата, (стари) сајам изграђен баш ту где је изграђен?
Идеје и први урбанистички планови о ширењу града на леву обалу настали су пре другог светског рата.
Изградњом БНВ, практично стамбеног насеља, пропуштена је шанса да тај део заиста постане центар града, да то постане центар образовања и културе и кретања људи како је својевремено планирано, међутим, без обзира на то приобаље тај део чини врло привлачним.
 
Poslednja izmena:
Centar obrazovanja možda, centar grada nikako. Ovako je samo spavaonica i propuštena šansa da se obala sredi kako treba.
 
Ствари се временом мењају.
Пре, рецимо, 200 година ни Теразије нису биле најужи центар већ забит а након тога прва "индустријска зона", након што су ковачи из тадашњег града протерани ту.
 
Poslednja izmena:
Stvari se menjaju, ali se na ovaj način neće promeniti. Savski trg je mrtav otkako nema železničke i autobuske. Jedino da sadašnji centar prestane da bude centar je da sve radnje, ustanove i institucije prebaciš negde drugde. A Navodni Beograd ne može da postane centar, jer je stambeno naselje i da nije Galerije, verovatno nikad ne bih ni prošao kroz njega.
 
Бг је полицентричан од уједињења са Земуном. Развој БКА, Пожешке и Војводе Степе је утицао позитивно на полицентричност града. Пропали покушај новог центра је оса СИВ-Арена-ЖС НБГ, пре свега због одсуства осећаја за историјски урбанизам центра града.
 
Није реч о томе ће се историјски центар преселити и раселити већ о томе да ће се проширити, поред неопходне полицентричности.
Ако су нам већ тржни центри (нажалост) постали смисао и врхунац друштвеног живота, да ли је, рецимо, некоме из Земуна, НБГ, Чукарице па и Раковице и Вождовца и лакше и брже да, ако то већ баш, баш жели, дође до Галерије или до, својевремено, оног несрећног стакленца или чумићевог сокачета?
 
Poslednja izmena:
Тржни центри су већ преузели центре трговине и забаве у сваком крају где се налазе, изузев старог центра Старог града и Земуна. НБГ зато има два центра - Ушће и Делта сити.
Галерија има несрећу што је ван токова кретања. Зато су на силу угурали окретницу до ње.
Бео, ТЦ Стадион, Ада мол, Авив, Шопи Борча и Капитол Раковица
су постали центри у својим крајевима града пошто су добро позиционирани.
Меркатор је спао на ниво старог Меркатора и старих тржњака из 80их и 90их.
 
Апсолутно подржавам да сваки део града има што више тржних центара као и то да свако што више својих свакодневих потреба на што бољи начин може да задовољи у својој општини, што ближе месту становања.
Поента је нешто друго.
Рецимо, на теми о будућем Музеју Николе Тесле, иако сматрам да је пројект старе електране на Дорћолу много бољи и зграда прикладнија, писао сам и образложио зашто су локација и саобраћајна повезаност Југошпеда неупоредиво бољи.
Неко локацију поред највеће петље и једног од највећих саобраћајних чворишта у држави види као недостатак, ја као предност јер је саобраћај прво и основно код било каквог планирања било чега.
Одлутали смо од теме али све ово о чему пишем и те како има везе са атрактивности блока 66.
 
Ја сам и даље става да на НБг није таква ситуација да нема простора за новоградњу да би морали да рушимо гараже ГСП које функционишу ок на тој локацији. Селидба неће бити у корист јавног превоза и побољшања функционисања истог већ искључиво зарад већег профита инвеститора.
Зашто стоји парлог у 60% блока 26?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh