Blok 66

[Дошљак]

Novi depo će biti na mnogo većoj površini od 39 hektara za 500 autobusa, 250 tramvaja i ostalog raznog sadržaja.

Depo GSP Beograd seliće se iz Bloka 66 na zemljište u produžetku Ulice Jurija Gagarina

Depo GSP Beograd seliće se iz Bloka 66 na zemljište u produžetku Ulice Jurija Gagarina

www.ekapija.com

Каква је финансијска конструкција?
Ко плаћа изградњу новог депоа?
Одакле су средства за ту инвестицију?
Где ће бити усмерена средства од продаје земљишта у блоку 66?

 

[CEBEP]

О функционалности све време и пишем.
Седамседетих и осамдесетих постојао је велики проблем јер је читав НБГ био спаваоница и за 90% ствари људи су морали на Зелени Венац, Теразије и у Савамалу на воз у аутобус. Изградњом тржних центара, пословних зграда, пословно-стамбених комплекса, саобраћајног чворишта та потреба најмногољудније општине је значајно смањена.
Читава поента и једино решење је да у центар не мораш да долазиш и да кроз центар не мораш да пролазиш осим ако ти то није намера.
Да у центар долазиш једино ако си туриста који жели да разгледа центар града, студент или желиш у музеј или позориште.

 

[Bender Rodriguez]

Ja svakako ne mislim da je sve iza NBG nasipa periferija, nekako ne gledam tako, jer je NBG bio i ostao nekako unikatan i neobičan po tom pitanju. Ali se slažem sa ostalim što Došljak kaže.

Inače treba nam neki izraz za deo grada između centra i periferije.

 

[Дошљак]

Пре су стамбени блокови иза насипа имали лепу физичку дистанцу од стамбених блокова пре насипа.
Кад кажем периферија не мислим да је то неко неугледно предграђе већ да се ради о делу удаљеном од центра.
Последњих 20 година је тај ненасељени део, од ИМТ и топлане до улице Милутина Миланковића урбанизован и насељен.
Можда ће звучати грубо, али НБГ иза насипа за НБГ пре насипа дође као Вождовац за централни БГ изнад аутопута.
Вождовац (насеље од Аутокоманде и Душановца до Трошарине , не општина) није периферија али је периферно у однису на центар.

 

[solecar]

Inače treba nam neki izraz za deo grada između centra i periferije.​

Centar, širi centar, periferija, predgraðe. Ja ovako vidim neku podelu grada.​

О функционалности све време и пишем.

Седамседетих и осамдесетих постојао је велики проблем јер је читав НБГ био спаваоница и за 90% ствари људи су морали на Зелени Венац, Теразије и у Савамалу на воз у аутобус. Изградњом тржних центара, пословних зграда, пословно-стамбених комплекса, саобраћајног чворишта та потреба најмногољудније општине је значајно смањена.​

Ja ne vidim da je na NBG nešto bolje i funkcionalnije. Ne moraju da idu do centra zbog pomenutog, ali moraju da idu do Zemuna ili u stari deo grada da bi obavili pojedine lekarske preglede, pa onda morqju dalje da idu so osnovne škole, vrtića, srednje škole ili gimnazije, pa onda da idu u stari deo grada da bi otišli u pozorište, pa dosta koncerata se dešava i u centru, pa onda da bi otišli na posao jer ne rade svi na NBG... Taj novobeogradski bum u novom milenijumu je doveo do toga da imamo konstantnu stanogradnju / poslovnu gradnju, bez uzimanja u obzir osnovne potrebe tog novopridošlog stanovništa. Tako smo došli do toga da imamo više novoizgraðenih crkvi nego škola, više planova za nove crkve nego za nove škole, na mestima gde su prvobitno bile planirane škole / vrtići volšebno dobijamo planove za crkve...​

Читава поента и једино решење је да у центар не мораш да долазиш и да кроз центар не мораш да пролазиш осим ако ти то није намера. Да у центар долазиш једино ако си туриста који жели да разгледа центар града, студент или желиш у музеј или позориште.​

A što ne bi smo napravili da Beograd tako funkcioniše da niko ne mora ni zbog čega da ide izvan svog bloka stanovanja?​

 

[solecar]

Kakva "rasprodaja"?! . . Uradjen je Elaborat za urbanistički plan bloka 66 jer se izmešta depo.

Рани јавни увид за потребе израде ПДР блока 66, општина Нови Београд

Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове Градске управе града Београда,

www.beograd.rs

Eno i za područke Jadra je uraðen elaborat (nebitno kakvo imamo mišljenje o njemu) pa opet ne znam osobu koja nije flegmatična, sluša isključivo MTS provajdera ili je član aktuelne vlasti da taj projekat smatra otimačinom zemlje.​

 

[CEBEP]

Ne moraju da idu do centra zbog pomenutog, ali moraju da idu do Zemuna ili u stari deo grada da bi obavili pojedine lekarske preglede, pa onda morqju dalje da idu so osnovne škole, vrtića, srednje škole ili gimnazije

Taj novobeogradski bum u novom milenijumu je doveo do toga da imamo konstantnu stanogradnju / poslovnu gradnju, bez uzimanja u obzir osnovne potrebe tog novopridošlog stanovništa.

Око овога се слажемо.

A što ne bi smo napravili da Beograd tako funkcioniše da niko ne mora ni zbog čega da ide izvan svog bloka stanovanja?

То и јесте једино здраворазумско решење, да 90% свакодневних потреба људи могу да заврше у својој општини, да им вртић, школа, дом здравља, КБЦ, маркет, тржни центар, садржаји за спорт, рекреацију и културу буду што је могуће ближи а да до радног места могу да стигну што лакше и за што краће време.
Немогуће је да сви буду мали предузетници или менаџери, програмери и дизајнери који ће радити од куће или седети за лаптопом у ложионици или некој стакленој згради на Новом Београду.
Немогуће је ни да читав Београд ради по тржним центрима, кафетеријама и хотелима.
Неко ће морати до посла да потегне и до привредних зона које се из 101 разлога планирају и граде на ободима града и местима која су што боље повезана са мрежом аутопутева и градским магистралама.

 

[Дошљак]

Главни проблем је што је град на првом месту шкрт, па не улаже у објекте здравствене и социјалне заштите, објекте образовања и културе, а са друге стране алаво гледа све солидне локације да да инвеститорима за станоградњу, пословне објекте или тржне центре. Плус што је град шкрт на улагању у инфраструктуру.

Београд је још пре 15 година требао да добије јасне детаљне планове развоја, да постоје пројекције густине насељености у будућем периоду, потреба за различитим услугама које обезбеђују град и држава и рационални план истих у складу са потребама. Од паркирања и вртића до позоришта и галерија.
Нажалост код нас се све ради стихијски и зарад профита.

 

[CEBEP]

А поред тога главни проблем Београда је саобраћај.
Немојмо, молим вас, на све викати "то је аутомобилизација, нећемо аутомобилизацију и аутомобилску дистопију", "нећемо аутомобилизацију, хоћемо метро", "али Софија...", "али Будимпешта...".
Будимпешта има и три линије метроа и трамвај "из 19.века", дабоме, никоме није пало на памет да укида трамвај или идеја да метро треба да замени трамвај.
Али Будимпешта уз то има и:
- Комплетан први саобраћајни прстен око центра са по две траке по смеру, у неким деловима и три траке по смеру.
- Други саобраћајни полупрстен који у највећем већем делу има три траке по смеру.
- Обилазницу која у већем делу има по три возне траке по смеру.
- Густу мрежу 2+2 саобраћајница
За то време Београд има:
- Први саобраћајни прстен који у добром делу има једну траку по смеру
- Други, незавршени саобраћајни полу-полупрстен
- Полуобилазницу са по две возне траке по смеру.
- Прилично закржљалу мрежу 2+2 саобраћајница
Где је путна инфраструктура најгушћа и најбоље повезана са аутопутем и који то део града има највише километара 3+3 и 2+2 саобраћајница?
Нови Београд
Да ли је логично да се баш тај део града најинтензивније развија и насељава?
Јесте

 

[dragan]

Каква је финансијска конструкција?
Ко плаћа изградњу новог депоа?
Одакле су средства за ту инвестицију?
Где ће бити усмерена средства од продаје земљишта у блоку 66?

Ako neće Čačak, moraće Beograd da plati svoju infrastrukturu iz budžeta ili kredita. A Direkcija prodaje lokacije i onda investira u infrastrukturu grada.
Ali sada se rade urbanistički planovi koji se bave prostorom a ne finasiranjem. Kada Direkcija raspiše tender za izgradnju onda ćemo vudeti cenu i način plaćanja radova.

 

[direktor]

Ako neće Čačak, moraće Beograd da plati svoju infrastrukturu iz budžeta ili kredita. A Direkcija prodaje lokacije i onda investira u infrastrukturu grada.
Ali sada se rade urbanistički planovi koji se bave prostorom a ne finasiranjem. Kada Direkcija raspiše tender za izgradnju onda ćemo vudeti cenu i način plaćanja radova.

Ma mos misliti patetičar tupis tu o kvazi proceduri daje se gotova stvar za veresiju
Nikad ne gledaš cijelu širu sliku ti si faza čovek
Ne zanima te sto ce nas to koštati ko svetog petra kajgana a neki tvoj drugar ce da se omasti

 

[dragan]

Nikad ne gledaš cijelu širu sliku . .

Upravo ja gledam "širu sliku", ali ti nisi dorastao da to shvatiš, već samo dobacuješ iz ćoška kafane.

 

[solecar]

Izgleda da širu sliku, i to onu pravu, mogu da vide samo onii koji dele isto mišljenje kao i predlagači i sprovodioci planova.​