Blok 66

[solecar]

Буквално су планови за уређење теразијске терасе и прве идеје о реурбанизацији Савамале старији од најстаријег члана форума.
Уосталом, зашто су бивши СИВ, бивша зграда ЦК и Музеј савремене уметности изграђени баш ту где су изграђени или зашто је, пре другог светског рата, (стари) сајам изграђен баш ту где је изграђен?
Идеје и први урбанистички планови о ширењу града на леву обалу настали су пре другог светског рата.

Изградњом БНВ, практично стамбеног насеља, пропуштена је шанса да тај део заиста постане центар града, да то постане центар образовања и културе и кретања људи како је својевремено планирано, међутим, без обзира на то приобаље тај део чини врло привлачним.​

Bukvalno tih nekoliko projekata nije ni 1% onoga o čemu pričam.

I drugo, što više čitam tvoje postove i postove odreðenog broja drugih članova ne vidim da se išta menja u retorici i objašnjenju zašto je dobro da se nakrcavaju silni kvadrati stanogradnje / poslovnog prostora gde god se stigne. Naprimer, sa @Дошљак se ne slažem u svemu, ali barem se potrudi da ti približi svoj stav po nekom pitanju, pa i na više načina ako je potrebno.​

 

[CEBEP]

I drugo, što više čitam tvoje postove i postove odreðenog broja drugih članova ne vidim da se išta menja u retorici i objašnjenju zašto je dobro da se nakrcavaju silni kvadrati stanogradnje / poslovnog prostora gde god se stigne.

Прво, не кажем да је добро.
Друго, слажемо се да се недовољно улаже у инфраструктуру и објекте јавне намене.
Треће, поента није да ли ће се градити, јер ће се градити и то је неминовност већ ГДЕ.
Из угла урбанизма, инвеститора, будућег станара или тренутног становника НБГ, да ли је логичније да се пословни или стамбено-пословни комплекс изгради иза блока 71 а депо остави и унапређује на локацији на којој се налази или обрнуто?

Зашто стоји парлог у 60% блока 26?

Тај блок ће се релативно брзо попунити.
Обрати пажњу на цену квадрата на тој локацији.

 

[Дошљак]

Тај блок се дуго прескаче. За сад имамо ту само 2 зграде и цркву и у изградњи 1 зграду. Блок 32 исто у дувљем растињу.
Нек се прво изгради то. Па онда обала Саве где су сад шљункаре и гараже грађевинских фирми, многих пропалих (Рад, Ратко Митровић, Мостоградња, Партизански пут). Па нек се прво заврши изградња на простору покојног ИМТ, и на простору покојног бувљака. Па нек се попуни блок 42 око нове Бас и ЖС, остављено је ту доста ћошкова празно.
Па тек онда да се размисли о селидби ГСП. За неких 15 година.

 

[CEBEP]

Када су се између два рата јавиле прве идеје и планови за насељавање леве обале Саве најјачи разлога био је тај што је тадашњи град постао премали за све нове становнике и било га је потребно проширити.
Зашто лева обала?
Где год је требало просећи улицу, булевар, проширити постојећу улицу, формирати колико-толико смислену матрицу било је великих проблема јер је било неопходно рушење и расељавање.
Новац, негодовање, нерешени имовинско-правни односи...и предратне власти су једноставно одлучиле да то све највећим делом заобиђу и крену у планирање ширење града тамо где нема буквално ничега.
Та пракса се највећим делом наставила и касније када су делови града једноставно прескакани и грађено иза њих.
Тако је до данашњег дана, нажалост.
Да ли би се ти као инвеститор или Град годинама прегањао са власницима и корисницима десетина и стотина објеката и чекао на разрешења деценијских нерешених имовинско-правних спорова или би пре градио тамо где то не мораш да радиш или где то можеш да урадиш релативно једноставно?

 

[Дошљак]

Старо сајмиште је онда била центру најближа слободна обала у граду. Даља изградња ка Земуну је наступила тек после 2. рата по новим плановима који су били контра предратним.
У том периоду између 2. рата се ствара тада ободни прстен и данас урбанистичких проблематичних насеља - Старо сајмиште - Јатаган мала - Душановац - Пашино брдо - Чубура - Ђерам - Стара Карабурма. После рата су она само прескочена и ишло се даље ка периферији са новоградњом. То је лоша пракса.

 

[CEBEP]

Наравно да је лоша.
Градња је наступила после другог светског рата али прве припреме, насип и први планови настали су пре.
За Вождовац и Булевар Пека Дапчевића још можда и има наде као и за проширење Булевара краља Александра али судбина Врачара је новоградњом запечаћена на следећих 200 година.

 

[solecar]

Неко локацију поред највеће петље и једног од највећих саобраћајних чворишта у држави види као недостатак, ја као предност јер је саобраћај прво и основно код било каквог планирања било чега.

Briga o saobraćaju nam je zadnja rupa na svirali, jer da nije tako, ne bi nam dobar deo starog Beograda, III Beograda i Zemuna bio na nivou nekog lokalnog puta treće kategorije u nekom zaseoku gde je čudo tehnike telefon sa slušalicom koji je kablom povezan sa bazom na kojoj je brojčaniik koji se pokreće prstom u smeru kazaljke na satu.​

 

[CEBEP]

Briga o saobraćaju nam je zadnja rupa na svirali

У томе и јесте проблем.
Закржљала и недовољно одржавана саобраћајна инфраструктура и никад реализовани планови.
И управо зато је логично да ће инвеститор желети да гради а потенцијални купац више желети да купи тамо где је то најмање изражено.
Наравно да овде није реч о лобирању или правдању инвеститора већ посматрању ствари из перспективе реалности.

 

[solecar]

Stvari se menjaju, ali se na ovaj način neće promeniti. Savski trg je mrtav otkako nema železničke i autobuske. Jedino da sadašnji centar prestane da bude centar je da sve radnje, ustanove i institucije prebaciš negde drugde. A Navodni Beograd ne može da postane centar, jer je stambeno naselje i da nije Galerije, verovatno nikad ne bih ni prošao kroz njega.​

Ja sam više puta silom prilike prošao tuda da bih došao do drugog dela grada, a čak se ni 10x namenski nisam uputio tamo, da bih nešto obavio, i to je bilo do Galerije. Takav razvoj grada, koliko god se upinjali da mi pokažu da je pogrešno, mi se ne sviða. Za razliku od mnogih drugih delova grada, ovde čak ne osećam ni potrebu da se prošetam. Ne, to nema veze sa mojim ličnim stavom o BNV, već sa time što nisam ljubitelj šetnje kroz delove grada koji su odroðeni od prirode, osim ukoliko moram iz nekog drugog razloga.​

 

[solecar]

У томе и јесте проблем.

Закржљала и недовољно одржавана саобраћајна инфраструктура и никад реализовани планови.
И управо зато је логично да ће инвеститор желети да гради а потенцијални купац више желети да купи тамо где је то најмање изражено.
Наравно да овде није реч о лобирању или правдању инвеститора већ посматрању ствари из перспективе реалности.​

Ja bih ipak rekao da ti je realnost pogrešna, jer da je tako kao što kažeš nikada nam se ne bi desila naselja poput Padine u Braće Jerković, Vračarizacija (uključujući i dobar deo Voždovca i Zvezdare)... A i tu se stanovi rasprodaju dok si rekao keks, baš kao i u tom širokom NBG - u.

Baš sam se danas zatekao u Vojislava Ilića, i iznenadio da nisu mogla sva kola iz pravca centra da stanu u sve tri trake, na delu od Gospodara Vučića pa do Strumičke. Iz poprečne ulice u odnosu na Vojislava Ilića, koja je interna saobraćajnica za Denkovu baštu, skrenulo u Vojislava Ilića ka centru u cugu 15 - ak vozila. E to sasvim dovoljno govori u prilog koliko se dobro prodaje i van NBG - a, bez obzira na porast mogućnosti kupovine više od jednog vozila po domaćinstvu.​

 

[CEBEP]

Ja bih ipak rekao da ti je realnost pogrešna, jer da je tako kao što kažeš nikada nam se ne bi desila naselja poput Padine u Braće Jerković, Vračarizacija (uključujući i dobar deo Voždovca i Zvezdare)... A i tu se stanovi rasprodaju dok si rekao keks, baš kao i u tom širokom NBG - u.

Управо та врачаризација и фавелизација што ближе центру и град и све његове становнике скупо коштају и тек ће коштати.
Искрено, не могу да разумем критеријум по коме људи локацију за живот бирају само и искључиво према близини центра а да им је истовремено потпуно небитно то што им се зграда налази, рецимо, у једносмерној уличици, са погледом на комшијски трпезаријски сто, у улици са 0% зелених површина и тротоаром на коме се са другим људима мимоилазе на кант.
Али, да, све се распрода јер постоји тражња а критеријуми људи су, као и квалитет понуде, нажалост, ниски.
Или други пример.
Релативно недавно на Вождовцу је изграђено читаво стамбено насеље за 15.000 становника а нити је урађена (давно планирана) веза са тадашњим аутопутем нити нормална веза код Ласте.
Становницима је тако остављено на избор да им веза са главним саобраћајним артеријама, другим деловима града и центром града буде или и тада преоптерећена, најзагушенија и најпроблематичнија петља у држави (аутокоманда) и најферквентнији кружни ток и/или 1+1 улице и сокаци.
Е, управо зато, што је могуће мање градње тамо где су проблеми најизраженији док се ти проблеми не отклоне и што мање даље фавелизације а пошто већ мора да се гради, логично је градити тамо где новоградња неће бити фавела и где су инфраструктура и саобраћајна повезаност најмање лоши.
То је читава поента.

 

[Bender Rodriguez]

Искрено, не могу да разумем критеријум по коме људи локацију за живот бирају само и искључиво према близини центра а да им је истовремено потпуно небитно то што им се зграда налази, рецимо, у једносмерној уличици, са погледом на комшијски трпезаријски сто, у улици са 0% зелених површина и тротоаром на коме се са другим људима мимоилазе на кант.

Pa nije tako samo u centru. Ceo Beograd polako postaje takav.

 

[solecar]

логично је градити тамо где новоградња неће бити фавела и где су инфраструктура и саобраћајна повезаност најмање лоши.

Nije Favela nešto zato što na početku gradnje objekta ima seoski put iz XIX veka, već zato što se natrpavaju zgrade maltene jedna na drugu, pa na kraju bude nebitno dal imaš bulevar sa 6 traka po smeru ili jednosmernu ulicu pod prozorom, kada ti je sa zadnje strane zgrade umesto javne površine sa zelenilom i parkovskim mobilijarom nova zgrada i tako multiplicirano više puta unaokolo. Na taj način dobiješ blok zgrada okružen širokim bulevarima a unutarblokovske ulice odišu izgledom primorske matrice grada sa ulicama širine jednog do dva čoveka ili širine minibusa.​

Искрено, не могу да разумем критеријум по коме људи локацију за живот бирају само и искључиво према близини центра а да им је истовремено потпуно небитно то што им се зграда налази, рецимо, у једносмерној уличици, са погледом на комшијски трпезаријски сто, у улици са 0% зелених површина и тротоаром на коме се са другим људима мимоилазе на кант.

Али, да, све се распрода јер постоји тражња а критеријуми људи су, као и квалитет понуде, нажалост, ниски.​

Previše si ushićen tim širokim bulevarima i od šume ne vidiš drvo. Tendencija grada nije da ima što više zelenih zona sa biljkama, drvećem i uređenim zelenim površinama, već da ima što više zelenih zoga koje su dobile zeleno svetlo za stanogradnju / poslovnu gradnju. Da barem imamo podivljalu gradnju javnih objekata od javnog značaja, pa i da se prihvati to što imamo manjak zelenih površina. Pritom ne mislim da je betoniranje površina zarad parking mesta dobra praksa kojoj se teži.​

 

[Karlo del Ponte]

Прво, не кажем да је добро.
Друго, слажемо се да се недовољно улаже у инфраструктуру и објекте јавне намене.
Треће, поента није да ли ће се градити, јер ће се градити и то је неминовност већ ГДЕ.
Из угла урбанизма, инвеститора, будућег станара или тренутног становника НБГ, да ли је логичније да се пословни или стамбено-пословни комплекс изгради иза блока 71 а депо остави и унапређује на локацији на којој се налази или обрнуто?

Upravo podvučeno. Ja sam živim u Belorusiji, društvu koje kao i Holandija, na zdrav način širi grad. Oprezni su sa krkanjem kvadrata u već izgrađenim zonama, a više vole da na ledini naprave planski novo naselje. Vrlo je česta i klasična situacija da zonu stare niske gradnje ili zaobiđu, ili poruše samo pravac za glavnu saobraćajnicu, zabranjujuči ili krajnje ogranuičavajući količinu izgrađenih kvadrata u zoni koju su preskočili. Za to vreme, na glavnom pravcu eventualno dodaju neki novi kvalitet. Konkretno, u slučaju Bloka 66 i Savskih blokova, bolje je dodati stanove i kvadrate u blokovima 71 i 72, a pare ušteđene na negradnji depoa od nule iskoristiti za raskrsnice u dva nivoa Jurija Gagarina sa Omladinskih brigada, Gandijevom, Ivana Ribara i Novi Surčinski put + produženje tramvaja do perifernog Park&Ride. To podrazumeva punoceni LRT koji se od perifernog P&R do Bloka 42 ne zaustavlja ni na jednom semaforu, i koji se eventualno produžava do aerodroma.

Када су се између два рата јавиле прве идеје и планови за насељавање леве обале Саве најјачи разлога био је тај што је тадашњи град постао премали за све нове становнике и било га је потребно проширити.
Зашто лева обала?
Где год је требало просећи улицу, булевар, проширити постојећу улицу, формирати колико-толико смислену матрицу било је великих проблема јер је било неопходно рушење и расељавање.
Новац, негодовање, нерешени имовинско-правни односи...и предратне власти су једноставно одлучиле да то све највећим делом заобиђу и крену у планирање ширење града тамо где нема буквално ничега.

Ovo je spin i nije tačno. Upravo je ta Kraljevina Jugoslavija između dva svetska rata u vreme kada se beton mešao ručno, uradila sledeću infrastrukturu:
-1-Ka Grockoj proširila bulevar do Cvetka, lupajući udžerice uzput.
-2-Cvijićeva/Ruzveltova, do dan danas jedina denivelisana raskrsnica.
-3-Vrlo ozbiljno širenje tramvajske mreže
-4-Ka Brankovom mostu razlupali zgrade sa po 5 spratova ka novom mostu (do Drugog svetskog rata visećem).
-5-Unapred napravili do Trošarine široki bulevar.
-6-Napravili čitav sistem denivelisanih prelaza pruge: Čukarica, jedan nadvožnjak i jedan podvožnjak u Topčideru, nekoliko u zoni Luke Beograd
-7-Izgradili ili dodali koloseke mnogim prugama: pruga za Pančevo, dva koloseka do Resnika, dva koloseka od leve obale Save do Zagreba, Topčider-Požarevac, Beograd-Obrenovac sa 95% parametrima trase primenjivim i za normalan kolosek. Jedino Resnik-Vreoci nisu završili do kraja, pa je završeno odmah nakon Drugog svetskog rata.
-8- Prigradska gradnja kuća je bila sa pravom uličnom mrežom, prostorom za drvorede i bez ćorsokaka: Voždovac, Pašino brdo, Vračar, bliži delovi Zvezdare.
Ima tu još par većih projekata koje nisam pobrojao, ali suština je da je Kraljevina Jugoslavija sa kapitalističko-privatničkim odnosima za samo 23 godine u ratom uništenoj zemlji napravila više odlučnih i suštinskih kapitalnih urbanističkih infrastrukturnih projekata nego njihovi naslednici zajedno u granicama Beograda iz 1941. Sa Izuzetkom Novog Beograda, sa boljim socijalističko/komunističkim ekonomsko/pravnim preduslovima, komunisti su uradili manje i gore!

Napredna logika je gora čak i od komunističke: unazaditi ili ostaviti istu infrastrukturu, krkati sve u što više što skupljih kvadrata. Ako deo projekta bude neka javna infrastruktura, to uradiš sa mnogo šminke, a u suštini preko polnog organa, kao nadstrešnicu u Novom Sadu.

 

[CEBEP]

Nije Favela nešto zato što na početku gradnje objekta ima seoski put iz XIX veka, već zato što se natrpavaju zgrade maltene jedna na drugu, pa na kraju bude nebitno dal imaš bulevar sa 6 traka po smeru ili jednosmernu ulicu pod prozorom,

Није фавела уколико је грађевинска линија дуж читаве улице померена како би до проширења некада могло да дође или уколико изградиш стамбено насеље као што је случај, рецимо, Степе.
Фавела је када се зграде и зградице граде а то није урађено. Где су профили и улице у којој се гради и улица са којима је она повезана неодговарајући.
На местима на којима су се налазиле приземнице.

Previše si ushićen tim širokim bulevarima i od šume ne vidiš drvo.

Прихватам да је можда тако.

-1-Ka Grockoj proširila bulevar do Cvetka, lupajući udžerice uzput.

Тачно, и на томе је остало.
Један од најважнијих улаза у град.
За град који је тада имао преко 300.000 становника и интензивно растао, недовољно.

-5-Unapred napravili do Trošarine široki bulevar.

И ово је тачно, јер је и то био један од најважнијих улаза у град.
Али су се исто тако мучиле муке са разним дивљим насељима која су настала, 70% уличне матрице и профилом улица.