Šta je novo?

Blok 66

Na državi je da reguliše to.
A država je ovde kučkica investitora.

Stanova nikad više, a cene nikad veće. Kao i broj odraslih ljudi bez svog zasebnog doma. Ne znam onda za šta se sve to gradi, čemu sve to, za čije firme zdravlje.
 
Poslednja izmena:
Не долази фавелизација Београда од Белвила већ од Калуђерице​
Samo što ja to nisam ni rekao, već sam govorio uopšteno.​

Гужве у граду долазе управо због тога што се стамбена градња гура на периферију и људи морају да путују по сат и више поред разних депоа, гаража, празних фабрика итд. да би дошли до одредишта. Уместо да се градило као у Западној Европи од центра ка периферији са нагласком на градњу у близини саобраћајних чворишта да људи не би морали да се ослањају на кола нити путују далеко до одредишта​
Stambena gradnja se u vreme Tita bazirala na gradnju iza postojećih naselja u ono vreme, sa izuzetkpm NBG. Danas apsolutno nema pravila jer se gradi i po cenyru, i širem centru, periferiji i predgraðu, ali bez ikakvog diranja postojeće infrastrukture, kako ne daj bože slučajno ne bi neki investitor ostao bez odreðenog broja kvadrata i bio na gubitku. Zato nam grad i izgleda tako kako izgleda. Ja lično vidim korist od tih negradnji stambenih kompleksa duž obala kao zalog da ćemo jednog dana imati obalu za nas, da ne gledamo kojekakve oblakodere i tumore. Savski blokovi i stanogradnja uz Dunavski kej na Dorćolu su daleko humaniji prema obali nego ove novogradnje koje smo dobili i koje se planiraju.​

И сад не треба да преместимо Депо на периферију (већ људе) зато што ако преместимо депо било би потребно да се додатно развија трамвајска мрежа. Стога овде треба да остане депо иначе ће нам се уништити трамвај​
Apsolutno sam ubeðen da su veće šanse da se unazadi tramvajski saobraćaj nego da se unapredi. Da nije bilo pobune za trolejbuse, odavno bi smo imali a možda i ne bi imali liniju 28 do Dunavske preko Venizelosove, pa 41 preko Takovske, Cvijićeve i Venizelosove do Dunavske, skraćenje Vračarskih trolejbusa i linije 31 do Slavije, a onu nesrećnu tramvajsku liniju 1 od trasom linije EKO 2 do Slavije, kroz maltene kompletno pešačku zonu, nakrcanu sa baštama kafića.
Моја поента је и за саобраћај и за фунционисање града и за саме и тренутне и будуће становнике боље градити у блоку 66 или на Бежанији него дизати куле на Врачару који има 2 и по нормалне улице или Малом Мокром Лугу.​
Nije normalno ni jedno ni drugo. Polaziti od premise da nikada u životu niko ko radi na NBG a i tu je kupio stan, neće preći u stari deo grada, je pogrešno. Kao i obrnuto. Pogotovu što se stalno provlači priča na forumu kako ne možemo više ni jedan novi most nigde da udenemo kako bi smo nadomestili tranzitne tokove sa jedne na drugu stranu obale, nego moramo da gradimo širi Stari savski most.​
 
Nije normalno ni jedno ni drugo. Polaziti od premise da nikada u životu niko ko radi na NBG a i tu je kupio stan, neće preći u stari deo grada, je pogrešno. Kao i obrnuto. Pogotovu što se stalno provlači priča na forumu kako ne možemo više ni jedan novi most nigde da udenemo kako bi smo nadomestili tranzitne tokove sa jedne na drugu stranu obale, nego moramo da gradimo širi Stari savski most.
Не полазим од те премисе већ од тога да је на сремској страни постојећа инфраструктура најмање лоша и најмање закржљала као и од тога да је изградња нове и унапређење постојеће инфраструктуре услед релативне неизграђености, конфигурације терена и планске изградње НБГ неупоредиво лакша и логичнија.
Такође и од тога да се привредна активност (дневна путовања у шпицевима) све више помера ка НБГ и даље ка појасу уз обилазницу и аутопут.
На шумадијској страну нема превише места за формирање смислених привредних зона у близини аутопута и петљи.
Део код Бубањ Потока је највећим делом већ искоришћен, макиш је проблематичан због водоизводишта, преостаје само Орловача.
 
Poslednja izmena:
Било би лепо а и непоходно али сваком је јасно да ће се пре градити тамо где изграђености нема или тамо где се, као у овом случају, на атрактивној локацији практично у централном делу НБГ поред железничке и аутобуске станице налази депо.
Док се (некада) не изгради нови мост на Дунаву, не заврши спољна магистрална тангента, док се не среди мучени панчевачки мост и док се не пробије планирани тунел од Булевара деспота Стефана до економског факултета свако ширење трећег Београда је за саобраћај погубно.
Блок 66 није централни део НБг. Све преко железничког насипа је НБГ периферија. Централни НБГ је потез ТЦ Ушће - Павиљони - ЖС Тошин Бунар - блок 41. У том простору има атрактивнијег простора, ближег центру - блок 18, обала од Газеле до топлане, блокови 26 и 32, циган мала код Тошиног бунара. Све то је прече да буде изграђено пре рушења депоа у блоку 66. Обрнуто би се поновиле грешке као кад је прескочен Душановац да се граде Јерковић и Медаковић, кад је прескочена стара Карабурма да се граде Карабурма и Миријево итд.
 
Блок 66 није централни део НБг. Све преко железничког насипа је НБГ периферија. Централни НБГ је потез ТЦ Ушће - Павиљони - ЖС Тошин Бунар - блок 41. У том простору има атрактивнијег простора, ближег центру - блок 18, обала од Газеле до топлане, блокови 26 и 32, циган мала код Тошиног бунара. Све то је прече да буде изграђено пре рушења депоа у блоку 66. Обрнуто би се поновиле грешке као кад је прескочен Душановац да се граде Јерковић и Медаковић, кад је прескочена стара Карабурма да се граде Карабурма и Миријево итд.
Централни у саобраћајном смислу.
Ту су ЖС, БАС, два трамвајска коридора, две магистралне саобраћајнице и близина мото-пута а ту је и пословни део уз пругу.
Старо сајмиште ће ићи мало теже јер је потребно раселити људе.
У блоку 26 се гради.
На месту бродоградилишта ће врло вероватно у следећих 10-20 година да никне неки нови "Вотерфронт".
Расељавање земунске рупе, изградња планираног тунела и саобраћајница ће да потраје као и проширење Тошиног бунара.
 
Poslednja izmena:
Блок 66 није централни део НБг. Све преко железничког насипа је НБГ периферија. .
Pogledaj šta je sve "periferija" preko ž.nasipa. Biće tu velike izgradnje narednih godina, ali ne baš "sutra".
1000004662.png
 
То је и даље периферија, па и несретна аутобуска станица. И сама железничка је била периферна за већи део централног НБГ до гашења главне. Зашто? Зато што су до ње водиле линије центра ка периферији. И даље је тако. Потез Стари града-Земун је централни део НБГ. Урбанисти су кратковидо померили пругу на периферију НБГ.
Цео НБГ преко насипа, тзв Савски блокови су периферно крило, отприлике као Карабурма за Стари град.
 
Потез Стари град - Земун постао је један од најфреквентијих праваца и како кажеш централни део НБГ јер је то део који је:
- Својевремено повезао Београд и Земун, две постојеће урбане целине
- СИВ, павиљони, студентски град и блокови код општине најраније изграђени.
Данас се иза "периферије" депоа и са друге стране железничког насипа налази гомила одавно изграђених блокова и блок у изградњи а у непоседној близини пролазе Јурија Гагарина и Булевар Хероја са Кошара.
Први је магистрална саобраћајница која је са једне стране веза тог читавог дела Новог Београда са мостовима а са друге у будућности директна веза доброг дела града са изграђеном магистралом и обилазницом.
Други је део крњег унутрашњег магистралног полупрстена.
Већ сам поменуо железничку и трамвајску пругу.
Саобраћај, инфраструктура и саобраћајна повезаност су почетак и крај.
Управо због тога је тај блок толико и занимљив.
 
Poslednja izmena:
Има локацијски бољих блокова, али град гледа да прво раскрчми своју имовину, а инвеститори да прођу јефтиније него када би нпр. откупљивали куће по блоку 18.

Са друге стране, још увек није толико критично са простором да би смо морали да рушимо објекте за изградњу нових, пошто има и даље празних и полуизграђених блокова, као и површина са друге стране реке.
 
Za izgradnju u bloku 66 će biti investitora, a za blok 18 nema interesovanja. Ne može država da natera nekog gde će da ulaže kapital, već mora da donese urbanističke planove za sve lokacije i blokove.
 
Ali kad čujem kako uporno ponavljate Kako samo jedan deo Novog Beograda centar. Kao da u ostalim delovima Goblini gađaju ljude balegom.

Zapravo živim na Novom Beogradu šest godina i krećem se na celoj teritoriji i imam veći utisak da centralni deo polako postaje onaj oko airport city-ja jer u samom tom krugu ima mnogo više sadržaja kako u smislu za kupovinu tako i tržnih centara, restorana, mini tržnih centara, klope... a još će biti poslovnih prostora svuda okolo i sadržaja dodatno.
Da nema Ušća TC i opštine uopšte ne bih imao utisak da deo Novog Beograda koji zovete centralnim uopšte centralni ni najmanje.
Ali vi niste spremni za tu vrstu razgovora.


PS meme nema nameru da nekoga razljuti, samo se previše ponavljaju neke mantre, bez razmatranja promena koje se dešavaju.
 

Prilozi

  • 9lzx42.jpg
    9lzx42.jpg
    145,8 KB · Pregleda: 17
Za izgradnju u bloku 66 će biti investitora, a za blok 18 nema interesovanja. Ne može država da natera nekog gde će da ulaže kapital, već mora da donese urbanističke planove za sve lokacije i blokove.

Pa vlast prva beži od bloka 18 kao đavo od krsta jer ne mogu da otmu privatnu imovinu pa ih ne zanima da ga unaprede i srede (otprilike isti rezon i za ostatak grada, opšta zapuštenost), a odnos prema državnoj pokazala u BnV i sada bloku 66, tj. rasprodaja jer je za njih državno=tuđe. Ne znam čemu potreba da se po svaku cenu gura gradnja za ovaj blok koji ima kritičnu javnu infrastrukturu, kad imamo gomilu neizgrađenih površina po gradu, nije kao da grad i trenutni profit od prodaje zemljišta i doprinosa za uređenje zemljišta vraća u izgradnju adekvatne infrastrukture, nisu jedan kapitalni projekat izgradili za 12 godina vlasti.
 
Za izgradnju u bloku 66 će biti investitora, a za blok 18 nema interesovanja. Ne može država da natera nekog gde će da ulaže kapital, već mora da donese urbanističke planove za sve lokacije i blokove.
Унвеститори воле да купују градску или државну имовину пошто ту прођу јефтиније и лакше се мућка.
 
Kakva "rasprodaja"?! . . Uradjen je urbanistički plan za blok 66 jer se izmešta depo.

Od svih mogućih parcela u gradu prioritetno mora depo, a sutra ih ništa ne sprečava da po istom receptu kao BnV kad rasčiste zemljište da samo dodele podobnom investitoru da gradi po povlašćenim uslovima.

A da li je opravdano izmeštanje depoa, Karlo je ukazao na par veoma dobrih pitanja i problema koje nova lokacija depoa može da donese, sumnjam da se struka ovde pita oko bilo čega pa sutra ćemo svi mi ostali da ispaštamo jer se neko zaigrao.
 
Притом, најављена је изградња пумпе за течни гас у депоу НБГ. Има ли смисла да се то гради ако је селидба близу?
 
Не полазим од те премисе већ од тога да је на сремској страни постојећа инфраструктура најмање лоша и најмање закржљала као и од тога да је изградња нове и унапређење постојеће инфраструктуре услед релативне неизграђености, конфигурације терена и планске изградње НБГ неупоредиво лакша и логичнија.
Такође и од тога да се привредна активност (дневна путовања у шпицевима) све више помера ка НБГ и даље ка појасу уз обилазницу и аутопут.
На шумадијској страну нема превише места за формирање смислених привредних зона у близини аутопута и петљи.
Део код Бубањ Потока је највећим делом већ искоришћен, макиш је проблематичан због водоизводишта, преостаје само Орловача.
Da li si ikada razmišljao kada se najmanje loše popuni većinski stanogradnjom, šta će se desiti?
Da li si razmišljao kada se izgrade sve te poslovne zone duž autoputa ko će tu dolaziti da radi?
Da li si razmišljao o kretanjima svih tih ljudi koji na najmanje lošem mestu budu kupili stan?
Znači Beograd osim Orlovače i NBG / Zemun nema nijedno smisleno mesto gde bi mogla da se gradi privredna zona, jer sve što nije uz autoput / onilaznicu ne valja?
 
Samo što ja to nisam ni rekao, već sam govorio uopšteno.​

Знам, овде немаш никакав аргумент већ се хваташ за шупље флоскуле и неке генерализоване ламентације јер ниси у стању да конкретно докажеш зашто је градња стамбеног блока близу саобраћајног чвора лоша

Значајан број "шта нам раде" душебрижника нема никакав морални компас ван "оћу џаба" политике и не мари за урбанизам нити добру праксу у цивилизованом свету, битно је само ако они доживе да је нешто на "њиховом" тиму. Да је случајно трамвајски превоз у Београду у приватном власништву и да држава хоће да приватни депо пресели на обод града а овде изгради парк или болницу ама баш нико се не би бунио међу "оћу џаба" душебрижницима, тада не би био логистички проблем за трамваје да се гаража налази на крају линије или ишта слично. Ма и да се приватни депо премешта да се овде направи џаба јавни паркинг не би било проблема. Само дај џаба и да никоме другом не буде боље него мени
 
Pa, naravno, grade tamo gde im je povoljnije. Šta je tu čudno? Kupuju uredjene lokacije, a ne kao blok 18.
Мени је само спорно што се сели гаража која функционише без проблема и којој ће ускоро да зидају пумпу за точење гаса, и све то зато да би инвеститори добили повољнију цену земљишта пошто неће да плате више приватним власницима плацева у блоку 18. Да се руше нпр. неке шупе или складишта било би ми ок.
 
Da li si ikada razmišljao kada se najmanje loše popuni većinski stanogradnjom, šta će se desiti?
Da li si razmišljao kada se izgrade sve te poslovne zone duž autoputa ko će tu dolaziti da radi?
Da li si razmišljao o kretanjima svih tih ljudi koji na najmanje lošem mestu budu kupili stan?
Znači Beograd osim Orlovače i NBG / Zemun nema nijedno smisleno mesto gde bi mogla da se gradi privredna zona, jer sve što nije uz autoput / onilaznicu ne valja?
Када се заврши спољна магистрална тангента и изгради мост преко Аде Хује, Крњача, мада ни ту више нема превише места.
Падинска Скела.
Да ли си размишљао зашто је у последњих 10-20-30 године 99% фирми бирало да своје дистрибутивне центре, продајне и производне хале гради уз она гора набројана места а баш ниједна у, рецимо, Омољици или Барајеву?
Зашто се, рецимо, кванташ и царински терминал налазе ту где се налазе а не, рецимо, код топлане у блоку 58 или на Ади Хуји?
 
Poslednja izmena:
Osim što se konstantno poziva na dobru praksu natrpavanja stanogradnje u inostranstvu, ne čuh ni jedan valjan razlog zašto je to dobro za nas a da nisu oni stereotipni odgovori. I kamo sreće da neko predloži javnu bolnicu, školu, vrtić i sl. umesto stanogradnje / poslovne gradnje.

Da li je tendencija proterivanja gomile stvari iz centra i šireg centra na periferiju zarad stanogradnje dobra stvar? Nije. To je moje lično mišljenje. Da li to znači da sam protiv depoa na periferiji? Ne. U prilog tome postavljam još jednom mapu sa predlogom koji sam dostavio nadležnima u vezi širenja mreže tramvaja. U okolnostima koje su trenutno, svakako nisam za izmeštanje tramvajskog depoa A da ne bude zabune, moj predlog je predviðao dodatne depoe, ne izmeštanje postojećih. Samo da podsetim da se po hitnom postupku radi ceo ovaj projekat izmeštanja. Tu mislim i na plan za depo iza bloka 72.

tramvaji-predlog-sirenja-mreze-2021-metro.jpg
 
Све преко железничког насипа је НБГ периферија.
Јужно од железничког написа и пруге живи људи колико и на Старом граду и Савском венцу заједно и 99% њих живи у плански изграђеним стамбеним блоковима, не у неким самониклим дивљим насељима.
Исто као што Београд одавно више није "до Вука" на исток тако није ни до сајма или аутокоманде на југ па ни до Саве или железничког написа на запад.
У саобраћајном смислу централна тачка није Трг републике већ мостарска петља.
 
Poslednja izmena:
Живи пуно људи, и то није спорно. Али морају се делови града посматрати и функционално.
 
Vrh