Šta je novo?

Blok 39 - Centar Za Promociju Nauke i Nanocentar

Čim neko spomene optimizaciju budžeta počinjem da se ježim. To znači da će najvrednije stvari na projektu biti izostavljene i ostaće samo osnova u kojoj se gubi svaki smisao projekta
 
stf":2mn7iulv je napisao(la):
Помахнитали капитализам на делу. Дај да накачимо рекламу где год, а да ли је то опасно по нечији живот је небитно, док год нама капље кинта....

Juče (petak) je ona provala oblaka oko 7 h oborila, celom dužinom, istu ovakvu ogradu kod WEST 65
 
Ima li koji projekat a da ovaj farman nije umjesan postali su kao margarin u sve se mjesaju
 
Gradnja Naučnog centra rasipanje para?
B. CARANOVIĆ | 20. novembar 2012. 20:54 | NOVOSTI

Odložen početak izgradnje ambicioznog naučnog centra u novobeogradskom Bloku 39. Za projekat vredan najmanje 20 miliona evra obezbeđen kredit EIB

bgd-nauka3.jpg


Izgradnja nesvakidašnjeg objekta novog Centra za promociju nauke, koji je do 2014. godine trebalo da nikne u novobeogradskom Bloku 39 - još nije počela. Za projekat vredan oko 20 miliona evra novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, ali čini se da je ambiciozna ideja, potekla od bivšeg potpredsednika vlade Božidara Đelića, ipak na proveri. Nije tajna, izdvajanje ogromne sume novca usred krize u našoj zemlji mnogi smatraju rasipanjem.

Kako iz Centra kažu, odlučeno je da se projekat uradi temeljno, za šta je potrebno bar još godinu dana, pa zato radovi još ne počinju. Tako bi prvi radnici na tromeđi između Bulevara umetnosti, Omladinskih brigada i Bulevara Arsenija Čarnojevića mogli da se pojave idućeg proleća. Nezvanično, sumnja se da će temelji i biti postavljeni. Konkurs za idejni projekat završen je još pre pet godina, a početak izgradnje se stalno odlaže.

Dok jedni smatraju da nam je dosta tržnih centara i pozdravljaju poduhvat kao podsticaj razvoja nauke, nisu retki oni koji misle da će potomci današnjih generacija vraćati novac za objekat koji nam i nije preko potreban.

IZLOŽBE NA 4.500 KVADRATA
- STALNI izložbeni prostor Centra za promociju nauke, od OKO 4.500 kvadrata biće fleksibilan i moći će da se podeli u više tematskih celina - kažu u Centru.
- Osim glavne programske celine na temu svemira, planete Zemlje, ljudskog organizma, kao i drugih iz oblasti fizike, hemije, sociologije, posebna celina će biti Dečji naučni klub. Sala planetarijuma imaće ekran za projektovanje od oko 17 metara, za razne prikaze neba, zvezda, obrazovne naučne filmove.

- Nisam za gradnju takvog Centra - kaže Akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU. - Mnogo je i dva miliona evra, a ne 20 ili čak 80 koliko je pominjano da će koštati. U ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo, smatram da je takva gradnja nepotrebna i da je u pitanju čista improvizacija Đelića i bivše vlade, koja nema svoje utemeljenje u stanju i potrebama nauke. Mislim da taj Centar nikako neće doprineti ni promociji ni razvoju nauke.

Iz Centra, međutim, kažu da bi nova građevina trebalo da po sadržaju i izgledu bude jedinstven projekat u regionu, pravi simbol Novog Beograda, ponos nacije. Gradila bi se po idejnom rešenju austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera, koji je svojom vizijom pobedio na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2009. godine, među još 230 rešenja.

- Projekat je savremeno rešenje i ima podršku svih gradskih i republičkih institucija - kaže Jelena Ivanović Vojvodić, član Društva arhitekata Beograda. - Osim što će biti centar razvoja Srbije u budućnosti, promovisaće nauku, veoma je važno da je sama izgradnja Centra deo Strategije naučnog razvoja Srbije do 2020. godine.
Kako naša sagovornica kaže, Strategija je doneta 2010. godine, pa je na osnovu nje pokrenuta inicijativa da se naša zemlja aktivira prema nauci, formiranju novih kadrova, naučnih centara i tehničkih parkova.

UZ PLANETARIJUM I RESTORAN
- SAM objekat će, na neki način, biti odvojen od zemlje, to je praktično zgrada koja lebdi - kaže arhitekta Jelena Ivanović Vojvodić. - Sastojao bi se iz podzemnog i nadzemnog dela, sadržao bi izložbeni prostor od 4.500 kvadrata, javni gradski trg, bioskop na otvorenom, planetarijum za 150 osoba, konferencijsku dvoranu sa 250 mesta, naučni klub, laboratorije, radionice, naučni park, restoran na krovu, poslovni prostor kao i podzemnu garažu sa 170 parking-mesta.
 
Izgleda da je reč kontinuitet kod nas postala misaona imenica. Svaka vlast ima neke svoje projekte koje započne pa ne stigne da završi, a sledećoj ne pada na pamet da ga dovrši već ima neki novi, i tako se vrtimo u začarani krug.

Послато са LG-E400 користећи Тапаток 2
 
Sto se tice ovog objekta koji spada u arhitektonski pravac zvani "Star Wars", nece biti velika steta ako se ne izgradi.
 
Ја баш мислим да хоће бити штета.
 
Steta ce biti da nemamo ustanovu te vrste ali ako se jednog dana bude gradila u drugom obliku, mozda je ovo sreca u nesreci.
 
džoni bi da časti.....


moram da primetim da ova nova vlast dosta ide na ruku džoniju.
 
Ne mastite ražanj dok je zec u šumi. Ovaj tekst iz "Novosti" je pun nepreciznosti i kontradiktornosti.

- Naslov kaže da je izgradnja Centra rasipanje para i to na osnovu stava jednog akademika (koji, uzgred, nije ni siguran koliko centar tačno košta) i populističke konstatacije da "nije tajna, izdvajanje ogromne sume novca usred krize u našoj zemlji mnogi smatraju rasipanjem".

- U podnaslovu piše da je početak izgradnje odložen, da bi kasnije rekli da će na projektu da se radi još godinu dana, a zatim zaključili da će radnici na gradilište izaći na proleće (!?). Inače, na zvaničnom sajtu Jedinice za upravljanje projektima Ministarstva prosvete i nauke, kao termin početka izgradnje CPN-a već mesecima stoji april 2013. Dakle, proleće naredne godine. Šta je ovde odloženo jasno je samo onom ko je pisao tekst.

- Rečenice poput "čini se da je ambiciozna ideja, potekla od bivšeg potpredsednika vlade Božidara Đelića, ipak na proveri" i "Nezvanično, sumnja se da će temelji i biti postavljeni" - su čisto senzacionalističko podgrejavanje po sistemu "što je babi milo...". Novinaru nema šta da "se čini" - ili jeste ili nije. I sumnja je sumnja - zvanično ili nezvanično - ona ostaje samo nečije uverenje u negativan ishod određenih najavljenih događaja.

- Činjenični deo teksta (kada se očisti od tabloidnih gluposti na koje nijedan ovdašnji list nije razvio imunitet) jasno kaže da se trenutno radi na projektu centra, da je u svrhu njegove izgradnje obezbeđen novac od Evropske investicione banke i da se očekuje da će radovi početi tokom naredne godine.
 
Novosti se uglavnom u zadnje vreme koriste za najavu nekih stvari.Nadam se da ovaj put nisu u pravu.
 
" jedinstven projekat u regionu, pravi simbol Novog Beograda, ponos nacije"

O, sve im po spisku! A kako bi bilo da ne kao jedini u regionu nego kao sav normalan svet prvo otvorimo NM i MSU?

O tome koliko se slazem sa akademikom da ovo nema nikakve veze sa razvojem nauke da ne govorim, samo ce da steti. Poruka jasna: uslihtaj se negde, digni neki je*******eni kredit i zaduzi celu zemlju, pa onda "popularisi" "PR-izdi" i pretaci is supljeg u prazno. J***s nauku.
 
E da, promakla mi je još jedna glupost iz "Novost":

Konkurs za idejni projekat završen je još pre pet godina, a početak izgradnje se stalno odlaže.

A konkurs je zapravo završen krajem 2010. Dakle, pre dve godine. Nisam toliko paranoičan da mislim da je ovo namerna greška, više verujem da je reč o klasinčnoj, da izvinete, k*rcobolji (čovek je iz glave lupio informaciju koja se za 10 sekundi može proveriti na Googleu).

No, nisu samo protivnici CPN-a oni koji vole da "iskrive" informacije. Naime, CPN je povodom dve godine rada organizovao istraživanje javnog mnenja i evo navodnih rezultata:

ИСТРАЖИВАЊА
Центар жели 97 одсто Београђана
Скоро трећина становника престонице, односно око 325.000 људи, већ је упозната са радом Центра, а чак 500.000 са научним манифестацијама које Центар организује
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Opravdanost-postojanja-cpn11.jpg


Према истраживању које је Центар за промоцију науке, заједно са агенцијом МАСМИ, спровео на репрезентативном узорку становника Београда, чак 45 одсто становника, односно 500.000 људи, упознато је са научнопопуларним догађајима који су током протекле године организовани у Београду. Истраживање показује да су научнопопуларни догађаји у Београду као што су „Дани будућности: Роботика“ или изложба „ЦЕРН у Србији“ тренутно познатији од Ноћи музеја, сајма књига и сајма медицинске опреме.

Мерење укупне упознатости је показало да 28 одсто Београђана, што је око 325.000 људи, спонтано препознаје сам Центар за промоцију науке као установу, док нешто мање, око 24 одсто становника престонице зна да је Центар јавна установа и да у Србији постоји државна инстутуција надлежна за промоцију науке.

Ово истраживање је Центар за промоцију науку спровео у периоду од 5. до 9. новембра и то поводом две године постојања, које ће напунити 23. новембра. Резултати су показали да је Центар за врло кратко време постао не само препознатљив, већ задобио симпатије и подршку великог броја грађана, који верују да промоција науке може да буде од кључног значаја за развој Србије.

Наиме, Центар је основан пре две године са идејом да Србија добије свој први савремени, интерактивни музеј какви у Америци и Западној Европи постоје већ читав век. Након усвајања Закона о научноистраживачкој делатности, Центар за промоцију науке је 23. новембра 2010. уписан у регистар јавних установа када је преузео 11 законом дефинисаних надлежности.

Izlozbe.jpg


Након бројних научно популарних акција током 2012. године, променило се и виђење о популарној науци. Према резултатима истраживања из марта 2012. године које је Центар спровео у сарадњи са Филозофским факултетом, 84 одсто грађана је сматрало да треба да постоји државна институција надлежна за промоцију науке. Сада, према новом истраживању, показује се да то мисли чак 97 одсто грађана. Исти проценат сматра да Центар треба да постоји као такав и да се бави подизањем научне писмености.

Истраживање показује да 93 одсто становника Београда сматра да Центар треба да има и стални изложбени простор у коме би се стално орагнизовале манифестације научнопопуларног типа. Такав простор би Ценатр могао добити за две године. Наиме, захваљујући средствима Европске инвестиционе банке, Јединица за управљање пројектима Републике Србије на Новом Београду у Блоку 39 гради нову зграду Центра према пројекту аустријског архитекте Волфанга Чапелера који је победио на међународном архитекстонском конкурсу организованом 2010. године.

ДВЕ ГОДИНЕ ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ

Две године након оснивања у Центру ради 25 стално запослених, а у манифестацијама учествује још толико сталних сарадника из научне заједнице, као и на стотине верних волонтера. Уз релативно скромно финансирање, Центар је обезбедио да само ове године кроз Јавни позив буде финансијски подржано 88 научнопопуларних пројеката невладних организација и научних установа. Центар сарађује са бројним организацијама не само у земљи, него у целом региону, а изложбе Центра су већ посетиле Македонију, Црну Гору и Босну и Херцеговину.

Осим што води евиденцију стручних друштава и издаје научнопопуларне књиге, Центар кроз своје редовне програме активно ради на научном образовању наставника, пружа подршку медијима у едукацију и производњи научних вести, док свим научноистраживачким установама у Србији помаже у медијском и уопште јавном промовисању свог рада. За све ове намене, Центар је покренуо и самостално дизајнирао девет различитих сајтова, међу којима се посебно издваја научни портал Елементаријум, elemntarijum.rs. Иначе, основни сајт Центра cpn.rs је већ у првој години постојања изабран за 50 најбољих сајтова у Србији.

Током претходне године, Центар је подржао или организовао на десетине школских фестивала, трибина и јавних програма широм Србије, што је укључило и обележавање националног Дана науке, као и Светског дана науке за мир и развој. На темељу истраживања које је у сарадњи са Филозофским факултетом спроведено почетком године, које је показало да се од свих научних области грађани највише плаше математике, у мају је у 20 градова Србије организована манифестација „Мај месец математике“ у којој је учествовало 100.000 грађана.

Током септембра 2011. Центар је организовао изложбу „Дани будућности: Роботика“ на којој су представљени роботи из свих крајева света и коју је посетило чак 150.000 грађана. Највише узбуђења је изазвало гостовање робота АСИМО кога је током три дана видело 10.000 гледалаца и који је данима привлачио пажњу свих медија. У октобру, Центар је организовао изложбу „ЦЕРН у Србији“ коју је посетило 120.000 грађана. У новембру је отворена изложба о одрживој градњи и становању Metahousing, а наредне недеље у београду почиње Фестивал науке, на коме ће Центар представити изложбу „Десет отворених питања науке“.

Izvor: CPN Elementarium

Zašto mislim da su u ovom slučaju informacije "iskrivljene"? Zaista verujem da su ljudi upoznati sa događajima koje je organizovao CPN, ali ne verujem da povezuju te događaje sa tom institucijom. Jednostavno, besplatne interaktivne naučne izložbe u Knez Mihailovoj veoma su interesantne i dostupne, te je jasno zašto imaju toliko posetilaca.

Međutim, nisam stekao utisak da posetioci tih događaja uopšte imaju bilo kakvu predstavu o nekoj super-modernoj zgradi na Novom Beogradu gde bi se u budućnosti organizovale takve izložbe. Gledam i svoje neposredno okruženje - dosta ljudi zna kada se u Beogradu održava Festival nauke, kada su bili Dani CERN-a, kada Dani robotike, kada Mesec matematike, ali malo ljudi uopšte zna da je u Bloku 39 planirana izgradnja CPN-a.
 
Pa istrazivanje je pre svega glupo. Pitas gradjane na ulici da li je Beogradu potreban centar za promociju nauke, pa ko ce da odgovori negativno, sem nekog ko se zeza ili inati.

Ovde je pitanje realnosti i finansija, kolko je to isplativo, koliko godina treba da prodje da bi se objekat isplatio kroz koriscenje i turizam, koliko bi tu radilo zaposlenih i ko bi to placao.
Sve je u novcu, ne postoji niko ko je protiv ovoga u smislu da je lepo ili ruzno. Meni je jako interesantno i neobicno i voleo bih to da imamo. Ali minimum 20 miliona evra plus buduci zaposleni i pitanje u kolikoj meri ce to biti poseceno i da li ce postati finansijska rupa bez dna, to je astronomski problem.
 
Sto nisu pitali Beogradjane da li bi dali po 20 evra po svakom clanu porodice da se izgradi jedna ekstravagantna zgrada u Novom Beogradu da bi se, eto, "popularisati nauka". Podpitanje: da li bi ste te pare radje dali za nesto drugo, recimo da se ponovo otvori NM? Nanu im naninu, manipulatorsku, i reketasku.
 
Ja mislim jedini ljudi koje poznajem a da su čuli za CPN su članovi ovog foruma :)
 
JohnyBgood":140h6pii je napisao(la):
Sto nisu pitali Beogradjane da li bi dali po 20 evra po svakom clanu porodice da se izgradi jedna ekstravagantna zgrada u Novom Beogradu da bi se, eto, "popularisati nauka". Podpitanje: da li bi ste te pare radje dali za nesto drugo, recimo da se ponovo otvori NM? Nanu im naninu, manipulatorsku, i reketasku.

Пре ће бити 0.5 - 1 евро ако бисмо то упоредили са 450 милиона за мост и приступне петље што је сваког Београђанина коштало по 26 евра.Цео кредит узет за развој науке је друга прича. Иначе,градио се цпн или не кредит ћемо свакако враћати.
 
U ovakvom uredjenju ovo je najvise sto se moze ocekivati,a to je ulaganje u nauku koliko god ljudima ovaj projekat bio smesan.

A centar nauke je nesto za nauku kao sto je zoo vrt za biologiju ili botanicka basta za botaniku,ne vidim nista lose u njoj.
 
Ma naravno da je centar nauke potreban, samo je diskutabilno da li je projekat preambiciozan.

Kredit je odobren, ali to ne znaci da moramo da ga uzmemo.
 
Moj pogled je pragmatican.Zaduzenost udaramo pre ili kasnije i to veoma ubrzano.Definitivno nece posle tog udarca biti daljeg zaduzivanja.

Siguran sam da nece biti zaduzivanja radi proizvodnje vec samo potrosnje ili placanja strancima da nam grade infrastrukturu.Stoga smatram ovaj projekat potrebnim.

A sto se tice otplate kredita,vise otom potom da ne politizujem temu ;)
 
vucko":1uvj5imk je napisao(la):
A centar nauke je nesto za nauku kao sto je zoo vrt za biologiju ili botanicka basta za botaniku,ne vidim nista lose u njoj.
Занимљиво поређење.
 
Delija":39q42fyy je napisao(la):
JohnyBgood":39q42fyy je napisao(la):
Sto nisu pitali Beogradjane da li bi dali po 20 evra po svakom clanu porodice da se izgradi jedna ekstravagantna zgrada u Novom Beogradu da bi se, eto, "popularisati nauka". Podpitanje: da li bi ste te pare radje dali za nesto drugo, recimo da se ponovo otvori NM? Nanu im naninu, manipulatorsku, i reketasku.

Пре ће бити 0.5 - 1 евро ако бисмо то упоредили са 450 милиона за мост и приступне петље што је сваког Београђанина коштало по 26 евра.Цео кредит узет за развој науке је друга прича. Иначе,градио се цпн или не кредит ћемо свакако враћати.

Ako ne povuces pare, placas samo neke penale ali ne vracas kredit. A ako i povuces pare mozes sve odmah da kanalises nazad u otplatu. Ali ako povuces i spiskas na glupost koja ce te uz to svake godine i kostati i-hi-hi da bi je odrzavao, onda ces morati da izvezes tone kukuruza i malina ne bi li to otplatio.

Sto se tice mosta, moj prijatelj, inace privrednik, mi kaze da mu svakog meseca stedi 20-40 evra u novcu i vremenu. Ali ono sto me najvise zanima je to kako si dosao do cifre od 0.5 - 1 evro po stanovniku. Moja racunica 20 miliona za gradnju i jos jedno 10ak za razna prekoracenja troskova, kamate na kredit, plate tih je*******ivetara i reketasa i te nekakve "postavke" eto ti 30 miliona. Na milion i po Beogradjana, dodjemo do cifre od 20 evra po coveku.

PS Ako ces da delis na 7,2 miliona Srba, neka ne pitaju samo Beogradjane u nekakvoj je*******enoj anketi nego i Vranjance, Zajercarce, i druge.
 
Ja vidim da se teren uređuje i da su pripremne radnje obavljene. Glavnina kredita još nije povučena ali je najavljena za proleće naredne godine. Lično, radovalo bi me da je cifra mnogo manja od 20 milki, ali ne delim depresiju akademika koji ne bi ništa izdvajao za popularizaciju. Baš me zanima koliko je on doprineo u svojoj karijeri popularizaciji nauke.

Ispitivanje javnog mnjenja je providno, jbg direktorki frka da joj ne ukinu Centar posle pretnje novih vlasti da će ih sve ukinuti. Međutim, ne može se reći da ništa nisu uradili. Sa druge strane ne vidimo koliki su njihovi troškovi a koliko su sati programa napravili. Pošto je ovo ipak priča o zgradi, samo bih naglasio da nijedno vreme nije povoljno za zidanje "čudnih" građevina. Ne mogu da se setim koju bi to godinu mogli proglasiti godinom blagostanja kojoj baš priliči da se može i neka ovakva zgrada napraviti.

Razmislite samo, možda će neko za dvadeset godina pogledati zgradu i reći "Jbg imali su petlje i napravili su je. Sada se svi ponose a tada zamalo glave nisu letele."
 
Vrh