stf":2mn7iulv je napisao(la):Помахнитали капитализам на делу. Дај да накачимо рекламу где год, а да ли је то опасно по нечији живот је небитно, док год нама капље кинта....
Gradnja Naučnog centra rasipanje para?
B. CARANOVIĆ | 20. novembar 2012. 20:54 | NOVOSTI
Odložen početak izgradnje ambicioznog naučnog centra u novobeogradskom Bloku 39. Za projekat vredan najmanje 20 miliona evra obezbeđen kredit EIB
Izgradnja nesvakidašnjeg objekta novog Centra za promociju nauke, koji je do 2014. godine trebalo da nikne u novobeogradskom Bloku 39 - još nije počela. Za projekat vredan oko 20 miliona evra novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, ali čini se da je ambiciozna ideja, potekla od bivšeg potpredsednika vlade Božidara Đelića, ipak na proveri. Nije tajna, izdvajanje ogromne sume novca usred krize u našoj zemlji mnogi smatraju rasipanjem.
Kako iz Centra kažu, odlučeno je da se projekat uradi temeljno, za šta je potrebno bar još godinu dana, pa zato radovi još ne počinju. Tako bi prvi radnici na tromeđi između Bulevara umetnosti, Omladinskih brigada i Bulevara Arsenija Čarnojevića mogli da se pojave idućeg proleća. Nezvanično, sumnja se da će temelji i biti postavljeni. Konkurs za idejni projekat završen je još pre pet godina, a početak izgradnje se stalno odlaže.
Dok jedni smatraju da nam je dosta tržnih centara i pozdravljaju poduhvat kao podsticaj razvoja nauke, nisu retki oni koji misle da će potomci današnjih generacija vraćati novac za objekat koji nam i nije preko potreban.
IZLOŽBE NA 4.500 KVADRATA
- STALNI izložbeni prostor Centra za promociju nauke, od OKO 4.500 kvadrata biće fleksibilan i moći će da se podeli u više tematskih celina - kažu u Centru.
- Osim glavne programske celine na temu svemira, planete Zemlje, ljudskog organizma, kao i drugih iz oblasti fizike, hemije, sociologije, posebna celina će biti Dečji naučni klub. Sala planetarijuma imaće ekran za projektovanje od oko 17 metara, za razne prikaze neba, zvezda, obrazovne naučne filmove.
- Nisam za gradnju takvog Centra - kaže Akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU. - Mnogo je i dva miliona evra, a ne 20 ili čak 80 koliko je pominjano da će koštati. U ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo, smatram da je takva gradnja nepotrebna i da je u pitanju čista improvizacija Đelića i bivše vlade, koja nema svoje utemeljenje u stanju i potrebama nauke. Mislim da taj Centar nikako neće doprineti ni promociji ni razvoju nauke.
Iz Centra, međutim, kažu da bi nova građevina trebalo da po sadržaju i izgledu bude jedinstven projekat u regionu, pravi simbol Novog Beograda, ponos nacije. Gradila bi se po idejnom rešenju austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera, koji je svojom vizijom pobedio na međunarodnom arhitektonskom konkursu 2009. godine, među još 230 rešenja.
- Projekat je savremeno rešenje i ima podršku svih gradskih i republičkih institucija - kaže Jelena Ivanović Vojvodić, član Društva arhitekata Beograda. - Osim što će biti centar razvoja Srbije u budućnosti, promovisaće nauku, veoma je važno da je sama izgradnja Centra deo Strategije naučnog razvoja Srbije do 2020. godine.
Kako naša sagovornica kaže, Strategija je doneta 2010. godine, pa je na osnovu nje pokrenuta inicijativa da se naša zemlja aktivira prema nauci, formiranju novih kadrova, naučnih centara i tehničkih parkova.
UZ PLANETARIJUM I RESTORAN
- SAM objekat će, na neki način, biti odvojen od zemlje, to je praktično zgrada koja lebdi - kaže arhitekta Jelena Ivanović Vojvodić. - Sastojao bi se iz podzemnog i nadzemnog dela, sadržao bi izložbeni prostor od 4.500 kvadrata, javni gradski trg, bioskop na otvorenom, planetarijum za 150 osoba, konferencijsku dvoranu sa 250 mesta, naučni klub, laboratorije, radionice, naučni park, restoran na krovu, poslovni prostor kao i podzemnu garažu sa 170 parking-mesta.
Konkurs za idejni projekat završen je još pre pet godina, a početak izgradnje se stalno odlaže.
ИСТРАЖИВАЊА
Центар жели 97 одсто Београђана
Скоро трећина становника престонице, односно око 325.000 људи, већ је упозната са радом Центра, а чак 500.000 са научним манифестацијама које Центар организује
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Према истраживању које је Центар за промоцију науке, заједно са агенцијом МАСМИ, спровео на репрезентативном узорку становника Београда, чак 45 одсто становника, односно 500.000 људи, упознато је са научнопопуларним догађајима који су током протекле године организовани у Београду. Истраживање показује да су научнопопуларни догађаји у Београду као што су „Дани будућности: Роботика“ или изложба „ЦЕРН у Србији“ тренутно познатији од Ноћи музеја, сајма књига и сајма медицинске опреме.
Мерење укупне упознатости је показало да 28 одсто Београђана, што је око 325.000 људи, спонтано препознаје сам Центар за промоцију науке као установу, док нешто мање, око 24 одсто становника престонице зна да је Центар јавна установа и да у Србији постоји државна инстутуција надлежна за промоцију науке.
Ово истраживање је Центар за промоцију науку спровео у периоду од 5. до 9. новембра и то поводом две године постојања, које ће напунити 23. новембра. Резултати су показали да је Центар за врло кратко време постао не само препознатљив, већ задобио симпатије и подршку великог броја грађана, који верују да промоција науке може да буде од кључног значаја за развој Србије.
Наиме, Центар је основан пре две године са идејом да Србија добије свој први савремени, интерактивни музеј какви у Америци и Западној Европи постоје већ читав век. Након усвајања Закона о научноистраживачкој делатности, Центар за промоцију науке је 23. новембра 2010. уписан у регистар јавних установа када је преузео 11 законом дефинисаних надлежности.
Након бројних научно популарних акција током 2012. године, променило се и виђење о популарној науци. Према резултатима истраживања из марта 2012. године које је Центар спровео у сарадњи са Филозофским факултетом, 84 одсто грађана је сматрало да треба да постоји државна институција надлежна за промоцију науке. Сада, према новом истраживању, показује се да то мисли чак 97 одсто грађана. Исти проценат сматра да Центар треба да постоји као такав и да се бави подизањем научне писмености.
Истраживање показује да 93 одсто становника Београда сматра да Центар треба да има и стални изложбени простор у коме би се стално орагнизовале манифестације научнопопуларног типа. Такав простор би Ценатр могао добити за две године. Наиме, захваљујући средствима Европске инвестиционе банке, Јединица за управљање пројектима Републике Србије на Новом Београду у Блоку 39 гради нову зграду Центра према пројекту аустријског архитекте Волфанга Чапелера који је победио на међународном архитекстонском конкурсу организованом 2010. године.
ДВЕ ГОДИНЕ ЦЕНТРА ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ
Две године након оснивања у Центру ради 25 стално запослених, а у манифестацијама учествује још толико сталних сарадника из научне заједнице, као и на стотине верних волонтера. Уз релативно скромно финансирање, Центар је обезбедио да само ове године кроз Јавни позив буде финансијски подржано 88 научнопопуларних пројеката невладних организација и научних установа. Центар сарађује са бројним организацијама не само у земљи, него у целом региону, а изложбе Центра су већ посетиле Македонију, Црну Гору и Босну и Херцеговину.
Осим што води евиденцију стручних друштава и издаје научнопопуларне књиге, Центар кроз своје редовне програме активно ради на научном образовању наставника, пружа подршку медијима у едукацију и производњи научних вести, док свим научноистраживачким установама у Србији помаже у медијском и уопште јавном промовисању свог рада. За све ове намене, Центар је покренуо и самостално дизајнирао девет различитих сајтова, међу којима се посебно издваја научни портал Елементаријум, elemntarijum.rs. Иначе, основни сајт Центра cpn.rs је већ у првој години постојања изабран за 50 најбољих сајтова у Србији.
Током претходне године, Центар је подржао или организовао на десетине школских фестивала, трибина и јавних програма широм Србије, што је укључило и обележавање националног Дана науке, као и Светског дана науке за мир и развој. На темељу истраживања које је у сарадњи са Филозофским факултетом спроведено почетком године, које је показало да се од свих научних области грађани највише плаше математике, у мају је у 20 градова Србије организована манифестација „Мај месец математике“ у којој је учествовало 100.000 грађана.
Током септембра 2011. Центар је организовао изложбу „Дани будућности: Роботика“ на којој су представљени роботи из свих крајева света и коју је посетило чак 150.000 грађана. Највише узбуђења је изазвало гостовање робота АСИМО кога је током три дана видело 10.000 гледалаца и који је данима привлачио пажњу свих медија. У октобру, Центар је организовао изложбу „ЦЕРН у Србији“ коју је посетило 120.000 грађана. У новембру је отворена изложба о одрживој градњи и становању Metahousing, а наредне недеље у београду почиње Фестивал науке, на коме ће Центар представити изложбу „Десет отворених питања науке“.
JohnyBgood":140h6pii je napisao(la):Sto nisu pitali Beogradjane da li bi dali po 20 evra po svakom clanu porodice da se izgradi jedna ekstravagantna zgrada u Novom Beogradu da bi se, eto, "popularisati nauka". Podpitanje: da li bi ste te pare radje dali za nesto drugo, recimo da se ponovo otvori NM? Nanu im naninu, manipulatorsku, i reketasku.
Занимљиво поређење.vucko":1uvj5imk je napisao(la):A centar nauke je nesto za nauku kao sto je zoo vrt za biologiju ili botanicka basta za botaniku,ne vidim nista lose u njoj.
Delija":39q42fyy je napisao(la):JohnyBgood":39q42fyy je napisao(la):Sto nisu pitali Beogradjane da li bi dali po 20 evra po svakom clanu porodice da se izgradi jedna ekstravagantna zgrada u Novom Beogradu da bi se, eto, "popularisati nauka". Podpitanje: da li bi ste te pare radje dali za nesto drugo, recimo da se ponovo otvori NM? Nanu im naninu, manipulatorsku, i reketasku.
Пре ће бити 0.5 - 1 евро ако бисмо то упоредили са 450 милиона за мост и приступне петље што је сваког Београђанина коштало по 26 евра.Цео кредит узет за развој науке је друга прича. Иначе,градио се цпн или не кредит ћемо свакако враћати.