У овим зградама је мања могућност да се наруши приватност других преко балкона него другде.
У свим зградама које имају балконе може да се гледа у оне суседне по страни, или преко пута ако су зграде близу - где може да се гледа и у туђе станове. Слично је и с великим бројем хотела, једнако приморских и планинских. Мало је таквих људи који ће се нагнути и гледати у туђи балкон, било зато што је то друштвено неприхватљиво, било зато што је неваспитано ако има некога на том балкону испод па то примети, било зато што људи обично имају паметнија посла; не сећам се да сам некога видео да стоји на свом балкону и нагнут гледа у туђи испод.
Дакле, већ по природи ствари, то се веома ретко ради, а ако хоће неко да ради, тешко може да се спречи без обзира на то какви су балкони. Постоје телескопи, двогледи и камере па је таквима вероватно још занимљивије да вире право у интиму туђих соба.
Ове зграде имају жардињере по страни у којима ће зеленило спречавати приступ ивици балкона и нагињање на ту страну. Онај ко баш жели да се заштити од свих погледа, увек може да стави сунцобран на балкон - има их данас свих врста, облика и величина.
Иначе, власницима станова у оваквим зградама балкони и терасе служе више као статусни симбол - да ставе лепе гарнитуре и украсне биљке на њих, а ретко их користе, често немају ни времена за то. Све је више самаца који много раде и ретко су код куће - има спратова где су пола власника жене-самице које раде до касно поподне, или увече до осам, или девет. Они по правилу не доводе друштво кући, већ излазе у кафиће и ресторане, и често путују.
Знам младог човека који је купио стан овде, сам је, сав је у екологији, путовањима, с лакоћом плати авион и учешће само да би за викенд отишао на полумаратон у Паризу, или Љубљани, на пример. Обишао Израел, Тасманију (из Аустралије), Јапан, Кубу, Америку ... Ради цео активни део дана до увече. Таквих имате на стотине у новим зградама на Новом Београду. Ако су породични људи, онда су у трци цео дан - раде много, воде децу у вртић и из њега, организују се да обаве шта треба за себе и децу; не користе своје скупо плаћене терасе (рецимо - 30 квм 60.000 евра) јер немају времена за њих.
Такви људи захваљујући свом стандарду и беже у овај нов начин становања јер се много разликује од оног у социјализму - с малим становима, запуштеним улазима, без правила која се поштују, с неодржаваним лифтовима, фасадама и двориштима, са слабом изолацијом, лошом хигијеном и безбедношћу, без гаража.
То је оно што им се, у ствари, папрено наплаћује кроз високе цене квадрата - та разлика. А они без много размишљања и спремно дају паре за то.
Дакле, објективно, нема бојазни да ћете имати непријатности те врсте јер је за то веома мала могућност.