to je ocito sasvim individualno, mada se usudjujem da si zamenio teze i da ocigledno - verovao ili ne - polazis od jednog sasvim pogresnog "istoricistickog" shvatanja hriscanske religije kao nekog matorog ofucanog bokala kome se teba diviti... Sustina crkve kao gradjevina nije da mude "misticna", vec da odise narocitom svetoscu... ne znam kako bih opisao taj osecaj, ali znam da ga imam kada udjem u neku sasvim modernu protestantsku ili katolicku crkvu - prosto imam osecaj kao da je svo umece arhitekture ovog sveta pretoceno u moj vidik sa klupe na kojoj sedim i usresredjeno da probudi u meni religiozna osecnja - bio ja vernik ili ne. To je upravo osecanje kakvo su ranije vernici pre 700 godina imali kada udju u Sopocane ili neku katredalu, u Kelnu na primer. Medjutim DANAS mnogo godina posle, kada svako ima kucu od cvrstog materijala, stare i priglusene crkve iz srednjeg veka zaista ne mogu da probusde u meni pomenuto osecanje, vec samo neku vstu "misticnog dozivljaja", kakav osecam i kada se popnem na tavan. Prema tome, iskreno mislim da poenta crkvnee arhitekture nije u mistici, vec u poigravanju arhitektonskog dozivljavaja, dovodjenja arhitekture i gradjivine na svoje granice u datom trenutku i na taj nacin stvaranju necega "bozanskog" i to i za onog ko veruje i za onog ko ne veruje.
